Ronjenje uz pomoć tehničkih sredstava

[Orion]

"Ronjenje sa bocom ili skuba dajving je ronjenje sa opremom za disanje pod vodom. Skuba dajving (Scuba diving) je akronim od Self Contained Underwater Breathing Apparatus i taj termin su prvi put upotrebile američke vojne službe za vreme Drugog svetskog rata. Ronjenje predstavlja ronjenje sa kompresovanim vazduhom ili drugim gasnim mešavinama (npr. sa manje ugljendioksida i više helijuma) koje nosi sam ronilac. Postoje dva osnovna tipa ronilačkih aparata: sa otvorenim i sa zatvorenim krugom. Otvoreni krug ispušta sav izdahnuti vazduh u vodu i koristi se u rekreacionom ronjenju. Sistemi zatvorenog kruga, u kojima se izdahnuti vazduh ponovo udiše nakon apsorpcije ugljen-dioksida i dodavanja kiseonika, su naveliko korišćeni pre no što je otvoreni krug postao dostupan, posebno kod vojnih ronilaca.

Krajem XIX veka pojavljuju se prvi aparati koji pomažu ljudima da ostanu i rade više sati na dubinama od nekih desetak metara, i ti aparati uglavnom rade na principu apsorbovanja ugljen-dioksida i sve do 1930-ih godina ljudi su manje-više bili crevima vezani za površinu. 1930-ih godina francuska vlada pravi prve aparate za autonomno disanje pod vodom, ali usled nedostatka regulatora ti aparati bili su ograničeni na male dubine. 1942. Žak Kusto i Emil Ganjan zajedno rade na prepravljanju automobilskog regulatora koji će roniocu obezbediti vazduh automatski, na njegov najmanji udah. Kusto i Ganjan su njihov novi regulator sa ventilom na zahtev povezali sa crevima, usnikom i parom boca sa kompresovanim vazduhom. 1943. posle uspešne probe patentirali su Aqua Lung. Do danas su se aparati kao i ostala ronilačka oprema usavršavali ali je osnovni princip ostao isti.

Ronilačku opremu možemo podeliti na osnovnu i ARO (Autonomnu ronilačku opremu - opremu za ronjenje sa bocom) i dodatnu opremu. Osnovna ronilačka oprema se sastoji od MPD ( Maska, Peraja, Disalica), ronilačkog odela, pojas sa tegovima. U ARO opremu spadaju dvostepeni hidrostatski regulator (naprava koja omogućava da se vazduh iz boce pod vodom diše pod pritiskom okoline), boca, kompenzator plovnosti ili BCD. U dodatnu opremu spadaju manometar, dubinomer, kompas, ronilački kompjuter, vodootporni sat, nož, signalna bova, podvodna lampa. Maska služi da bi se jasno videlo pod vodom, sastoji se od temperovanog sigurnosnog stakla bez ili sa dioptrijom, obrazine, okvira i kaiša. Peraja služe da olakšaju kretanje pod vodom i povećaju propulziju - mogu biti sa zatvorenim stopalom ili sa otvorenim stopalom, takođe postoje meka, tvrda i polutvrda u zavisnosti koliki otpor stvaraju prilikom pokreta pod vodom. Isto tako mogu biti za svako stopalo po jedno peraje (iz milja kod ronilaca nazvane stereo) ili mono peraja kod kojih se oba stopala smeštaju jedno kraj drugog i pokret se vrši sa obe noge istovremeno. Disalica služi da omogući nesmetano disanje ronioca na površini kad osmatra dno isod sebe, sastavni je deo opreme i kod ronilaca na dah i kod autonomnih ronilaca. Ronilačko odelo služi za zaštitu od podhlađivanja i do sunčevih zraka pod vodom. Napravljeno je od neoprena - penaste gume. Može biti jednodelno, dvodelno ili šorti (shorty), takođe može biti mokro, polusuvo i suvo. Pojas sa tegovima služi da bi se poništila pozitivna plovnost koja se dobija sa ronilačkim odelom Dvostepeni hidrostatski regulator služi da se vazduh koji je smešten u boci pod vodom diše pod pritiskom okoline Boca je rezervoar vazduha koji ronioc nosi sa sobom. Vazduh odnosno dišni medijum u boci se nalazi pod pritiskom koji može biti do 300 bar-a, načešće su u upotrebi boce koje se pune do 200 bar-a. Boca može biti izrađena od čelika, legura aluminijuma ili kevlara. Boca obavezno mora biti atestirana Kompenzator plovnosti ili BCD služi da olakša boravak ronioca na istoj dubini tako što se u njega iz boce dodaje vazduh ili se iz njega ispušta višak vazduha, on nije lift za podizanje tereta ili samog ronioca.

Postoji nekoliko pod-disciplina u skuba dajvingu, među kojima su wreck diving, ronjenje na lokacijama na kojima se nalaze potopljeni brodovi, ili neki drugi objekti, cave diving, ronjenje u podvodnim pećinama, ice diving, ronjenje ispod površina prekrivenih ledom. Kada skuba dajving pređe granice rekreativnog ronjenja, skuba postaje technical diving, odnosno tehničko ronjenje, ili ronjenje pod posebnim uslovima i opremom. Ice, wreck i cave diving mogu biti technical diving, u pitanju je druga kategorizacija."

[Orion]

"Danas se ne može sa sigurnošću utvrditi kada se ronjenje prvi puta pojavilo, ali postoje neki dokazi da je to bilo 5000 godina pre nove ere. Prvi materijalni trag postoji na asirskom reljefu i iz godine 885. p. n. e., a rani i autentičan zapis u rukopisima grčkog istoričara Herodota.

Ronjenje je takođe bilo motivisano vojnim razlozima, te su tako ronioci Aleksandra Velikog u luci Tir nakon opsade 332. p. n. e. uklanjali prepreke.

Najvažniji posao ronilaca u prošlosti bio je spašavanje tereta s potonulih brodova i o tome postoje pisani podaci. Već tokom prvog veka pre Hrista, posao je bio tako dobro organizovan i ronioci su bili svrstani u platne razrede po kojima su razlike u naknadama zavisile o dubini ronjenja. Ronilo se isključivo na dah, a obuka je započinjala još u detinjstvu. Kamenje se upotrebljavalo umesto tega, ronilac bi bio vezan konopcima, a uranjao bi do 31 metar ispod površine.

S vremenom su ljudi tražili na koji bi način mogli ostati što duže ispod površine, pa se u početku počelo služiti trstikom, a krajem 16. veka napravljen je prvi veliki korak i izumljeno je ronilačko zvono s otvorenim dnom, koje se spuštalo utezima okomito u vodu, omogućivši da vazduh ostane zarobljen unutar stenki zvona. Prvi podaci o takvom zvonu datiraju iz 1531. godine.

Osamdesetih godina 17. veka Amerikanac Viliam Phips upotrebljavao je sistem "majka i kći" zvona, koja su roniocima omogućavala pristup prema nekoliko izvora vazduha, a godine 1690. engleski astronom Edmond Halej je dizajnirao komplikovan sistem po kojemu se količina vazduha u zvonu nadopunjavala tako što je dovod vazduha bio povezan manjim zvonima, koje su bile smještene niže od njega. Kada je sustav bio namješten, otvarao bi se venitl na posudi i viši je pritisak koji je delovao na posudu (zbog veće dubine) terao sveži vazduh prema ronilačkom zvonu. Halej je, zajedno s još četvoricom, proveo sat i po na dubini od 18 metara u rijeci Temzi, prikazujući delotvornost svog izuma.

Englez Džon Letbridž je 1715. godine razvio "ronilačku omotnicu" u kojoj je ronilac boravio unutar "bačve zraka", omotane kožom, sa staklenim otvorom za gledanje i dvoma otvorima za ruke s vodootpornim rukavicama. Letbridž je pisao da je s njegovom opremom bilo moguće raditi na dubini od 18 metara i u trajanju od 34 minute. Ipak i ta je ronilačka oprema imala ista ograničenja kao i ronilačko zvono, nije bilo moguće manevrisanje i nedostajala je mogućnost kontunuiranog dovod svežeg vazduha.

Augustus Sijebe je zabelježen kao izumitelj prve praktične odjeće za ronjenje, iako je u to vreme nekoliko naučnika eksperimentisalo sa sličnim ronilačkim inovacijama, s obzirom da je vađenje predmeta s potonulih brodova bilo unosan posao i omogućavalo je kontinuirani rad na novim izumima."

[Orion]

.

[Orion]

Ronilacki regulator - jedan od najbitnijih delova opreme...
P.S. Stavio sam namerno model koji ja koristim - odlican je! 

[Orion]

Savremeno ronjenje je nezamislivo bez dobrog "jacket-a", odnosno kompenzatora plovnosti.

[Orion]

Negde na Siciliji...

[Orion]

Hoce li da se prikljuci jos neki ronioc, isprica neka svoja iskustva...? 
Mogli bi da pocnemo sa predstavljanjem kategorija, gde smo imali priliku da ronimo, posebno lepi trenuci, itd.
Da krenem od sebe: poceo sam da ronim sa 10 godina, prvo na dah, pa sa 15 godina polako i sa bocama. Imam zavrsene kurseve Stress&Rescue, NITROX, i specijalizacije u podvodnoj navigaciji, nocnom ronjenju i sa smanjenom vidljivoscu, ronjenju na olupinama i dubinskom ronjenju. Trenutno imam nesto vise od 100 zarona, i imam jako veliku zelju da se jednog dana bavim tehnickim ronjenjem.
Da li postoji neki tech diver na Palubi? Bilo bi lepo da nam isprica nesto vise o tom vidu ronjenja, koji je rezervisan samo za "elitu"...
Pozdrav!

[Bozo13]

Svega skupa sam imao oko 10 ronjenja sa bocom, uvek u spremstvu kolega, koji je bio instruktor ronjenja u Policiji. Išli smo do dubine 20 metara, ali bolje sam se osečao u plićim vodama, gde se može direktno u "čudnim" situacijama izroniti brez opasnosti od zastrupljenja plinovima.
Nije da je bila potreba, ali psiha radi svoje.

Interesantno mi je bilo, kako amater, poput mene brzo izgubi orjentaciju, gde je obala a gde otvoreno more.


LPB

[Orion]

To je dosta cesta pojava i kod starijih ronioca, ne samo kod pocetnika!
Dok god se to desi u otvorenoj vodi u redu je, problemi nastaju u dubljim pecinama... 

[peconi]

Na žalost mogu se svrstati u kategoriju BIVŠI ronioci (iako imam samo 22 godine) zdravstveno stanje nije dozvolilo dalji napredak ali ljubav prema ovome je ostala i nikada neće nestati. Što se tiče kategorija,  ima dosta ronilačkih asocijacija od koji svaka za sebe ima posebne kategorije. Neke od tih asocijacija su CMAS, SSI, PADI, CEDIP, NAUI, GUE itd. Konkretno u Srbiji, ne znam koliko je ko upoznat sa ovim stvarima, oko svega je zategnuta situacija, medjusobna netrpeljivost vlada što medju asocijacijama a i medju ljudima u savezu za podvodne aktivnosti (SOPAS). Ronjenje je svuda u svetu u velikom razvoju a kod nas tapka u mestu.

[Boro Prodanic]

Ove tri slike moderne ronilačke opreme je @Orion postavio u temi o jedinici pomorskih diverzanata Hubert. Kako tamo ne pripadaju, neka ih ovde:

Savremeni aparati za ronjenje zatvorenog kruga disanja - sa regeneracijom izdahnutog vazduha:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na zatvoreni krug disanja se obicno roni na čist kiseonik, koji konstantno kruži. Kako ronioc izdahne vazduhiz pluca (koji je naravno jako obogaćen ugljen-dioksidom), on prolazi kroz jednu kesu u kojoj se oslobađa od ugljen dioksida i ponovo obogaćuje kiseonikom, te se vraća u pluća pri sledećem udahu. Ranije se ugljen dioksid iz izdahnutog vazduha uklanjao u posudi sa kalcijum oksidom (krečom), danas se koriste i neke druge hemikalije za uklanjanje izdahnutog ugljen dioksida. Naravno, tako ne može do besvesti da se diše, ima svoju autonomiju, i to zavisi od samog kompleta.

Kiseonik postaje toksičan za čoveka već na pritisku od 1,6 bara (6 metara dubine), ali to naravno zavisi od toga koliko se ljudski organizam "zasitio" istog. U suštini se radna dubina ogranicava na 7 metara dubine (po najnovijim civilnim standardima za ronjenje na 6 metara), dok je maksimalna dubina 13 metara, samo za nuždu.

Kod ronjenja na kiseonik, sva tkiva tela ronioca dobijaju mnogo više kiseonika nego inače, zato taj osećaj snage i svežine nakon ronjenja.

Kad ronioc dozivi prezasićenje i trovanje kiseonikom, dobije reakcije koje su slicne napadima epilepsije: grčenje svih mišića u telu, iskolačene oči, itd. i obično tom prilikom ispadne regulator iz usta, tako da se ronioc utopi...

O ovoj temi bi @Pueblo i @Patrolac mogli mnogo više da kažu, ali im se očito ne da da pišu.

[Orion]

Na žalost mogu se svrstati u kategoriju BIVŠI ronioci (iako imam samo 22 godine) zdravstveno stanje nije dozvolilo dalji napredak ali ljubav prema ovome je ostala i nikada neće nestati. Što se tiče kategorija,  ima dosta ronilačkih asocijacija od koji svaka za sebe ima posebne kategorije. Neke od tih asocijacija su CMAS, SSI, PADI, CEDIP, NAUI, GUE itd. Konkretno u Srbiji, ne znam koliko je ko upoznat sa ovim stvarima, oko svega je zategnuta situacija, medjusobna netrpeljivost vlada što medju asocijacijama a i medju ljudima u savezu za podvodne aktivnosti (SOPAS). Ronjenje je svuda u svetu u velikom razvoju a kod nas tapka u mestu.

Zao mi je sto to cujem, Peconi...
A kod nas se medjusobno mrze i nepostuju cak i klubovi iz iste asocijacije, to je stvarno neverovatno...  

[peconi]

Lepo bi bilo ako ima neko od iskusnijih vojnih ronioca, naravno sa voljom da se raspriča o ronjenju u vojsci.  Ja u klubu imam jednog vojnog, prvom prilikom ću ga ispitati 

[Orion]

Lepo bi bilo ako ima neko od iskusnijih vojnih ronioca, naravno sa voljom da se raspriča o ronjenju u vojsci.  Ja u klubu imam jednog vojnog, prvom prilikom ću ga ispitati 

Ima ih na Palubi nekoliko, samo da vidimo jos koliko su raspolozeni za pricu 

[peconi]

Sigurno imaju svašta zanimljivo reći, nadam se da će se javiti