Svet je bio na ivici nuklearnog rata i to zbog najbanalnije stvariNjujorker 27.12.2016.
U 2.30 ujutro 3. juna 1980. godine, računari u Nacionalnom vojnom komandnom centru Severnoameričke vazdušne komande, smeštenom duboko u šumama planine Čejen u Koloradu, kao i u Lokaciji R, alternativnom komandnom centru Pentagona na planini Rejven Rok u Pensilvaniji, izdali su dramatično upozorenje: Sovjetski Savez je upravo pokrenuo nuklearni napad na SAD. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Malo pre toga, Sovjeti su izvršili invaziju na Avganistan, a animozitet između dve supersile bio je veći nego ikad pre, još od vremena Kubanske krize. Američka vojska je iz sefova izvadila ključeve za pokretanje balističkih raketa, posade bombardera krenule su ka avionima, lovci su poleteli u nebo, a Federalna vazduhoplovna administracija je naredila sletanje svih komercijalnih aviona. Savetnik predsednika Džimija Kartera za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski spavao je u svom domu u Vašingtonu, kada je zazvonio telefon. Njegov vojni savetnik general Vilijam Odom zvao ga je da mu kaže da je lansirano 220 raketa sa svojetskih podmornica i da lete ka SAD. Bžežinski je Odomu rekao da želi potvrdu o napadu. Odbrambeni napad morao bi da bude izveden vrlo brzo, Vašington bi mogao da bude razoren u roku od nekoliko minuta. Odom je zvao ponovo i imao je jednu ispravku: lansirano je 2.200 raketa. Bžežinski je odlučio da ne budi ženu, jer bi više voleo da umre u snu. Dok se spremao da nazove Kartera i preporuči američki kontranapad, telefon je zazvonio još jednom. Odom se izvinjavao: bila je to lažna uzbuna. Istragom je kasnije utvrđeno da je oštećen čip u kompjuteru poslao pogrešno upozorenje. Čip je koštao 46 centi. Slična lažna uzbuna podignuta je i prethodne godine, kada je neko greškom u računar Pentagona ubacio snimak obuke za slučaj sveopšteg sovjetskog napada. Lažne uzbune izdavane su tokom Hladnog rata i u slučajevima lansiranja meteorološke rakete u Norveškoj, solarne oluje, solarnih odsjaja na oblacima na velikim visinama...
Erik Šloser, autor knjige "Command and Control" piše za "Njujorker" kako je moglo da se desi da sistemi napravljeni sa idejom upravljanja nuklearnim oružjem, kao i svi složeni tehnološki sistemi, zapravo imaju velike mane. Njih dizajniraju, proizvode i održavaju ljudska bića. Ipak, kada je reč o kontrolnim sistemima za nuklearno oružje, svaka greška može da bude mnogo veća nego kada se radi o padu sajta za upoznavanje usled prevelike posete, ili ako neki letovi zakasne usled tehničkog problema. Milioni, ako ne i stotine miliona ljudi, mogli bi da budu zbrisani sa lica zemlje zbog ovakvih grešaka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Opasnost nije prošla. Šanse da danas greškom dođe do nuklearnog napada danas su male, ali rizik je sve veći dok Amerika i Rusija sve više idu ka novom Hladnom ratu. Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da će Rusija
"ojačati vojni potencijal strateških nuklearnih snaga", dok je američki predsednik Donald Tramp odgovorio najavom proširenja američkog nuklearnog arsenala.
"Neka počne trka u naoružanju", rekao je Tramp.
"Bićemo jači od njih u svakom smislu i sve ćemo ih nadživeti". Žestoka retorika obeju strana može samo da poveća opasnost od pogrešnih proračuna i grešaka. Bliski susreti vojnih letelica SAD i Rusije postali su rutinska stvar, stvarajući mogućnost za neželjen konflikt. Mnogi sistemi nuklearnog naoružanja na obe strane su zastareli i prevaziđeni. Njima upravlja osoblje koje je često nemotivisano i loše obučeno. niko od njihovih nadređenih nema neposredno iskustvo tokom prave nuklearne krize. A današnji sistemi kontrole i komande moraju da izlaze na kraj s pretnjama koje nisu ni postojale tokom Hladnog rata: Kompjuterski virusi, elektronska špijunaža, vormovi, logičke bombe, Trojanski konji, kao i ostalo oružje sajber ratovanja. najveća opasnost potiče ne od neke tehničke inovacije, već od dileme koja tvorce nuklearnih strategija proganja još od prve detonacije atomske bombe: Kako sprečiti nuklearni napad dok istovremeno zadržavate sposobnost da ga i sami lansirate?
"Matrica za korišćenje nuklearnog oružja ustanovljena je u Hirošmi", rekao je u novembru 1945, samo nekoliko meseci nakon uništenja ovog japanskog grada, Džej Robert Openhajmer, naučni direktor projekta "Menhetn".
"To je oružje agresije, iznenađenja i terora". Nuklearno oružje napravilo je totalno uništenje efikasnijim nego ikad. Samo jedna bomba sada je dovoljna za uništenje za koje bi ranije trebalo na hiljade bombi. Ako biste tokom vazdušnog napada oborili 99 odsto neprijateljskih bombardera, bilo bi dovoljno da samo jedan avion koji niste pogodili uništi čitav jedan grad. U ratu između dve zemlje s nuklearnim oružjem koji bi ličio na revolveraški obračun u stilu Divljeg zapada, mogao bi da pobedi onaj koji je prvi napao. A iznenadni napad mogao bi da obezbedi jedinu nadu za nacionalni opstanak - naročito ako je reč o zemlji sa slabijim nuklearnim arsenalom.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U istom mesecu u kom je Openhajmer izneo svoje ocene, politčki teoretičar sa Jejla Bernard Brodi predložio je teoriju nuklearnog zastrašivanja koja je u velikoj meri oblikovala američku politiku od tada pa do danas. Brodi je smatrao da pretnja odmazdom predstavlja jedinu efikasnu odbranu od mogućeg nuklearnog napada.
"Moramo da uradimo sve što možemo da bismo umanjimo prednost koju bi neprijatelj mogao da ima ako bi napao prvi", napisao je Brodi odmah nakon što se SSSR objavio da ima atomsku bombu. Uprkos svom novcu uloženom u njihovu izgradnju korist od nuklearnog oružja ostala bi uglavnom psihološka.
"Ono što plaši nisu naša namere ili sposobnosti, već sposobnosti i namere koje neprijatelj misli da imamo", navodi se u poverljivom dokumentu Pentagona iz tog vremena.
"Naša misija se sastoji u ubeđivanju". Strah od iznenadnog napada i potreba za odmazdom dominirali su strateškim razmišljanjem tokom Hladnog rata. Na tajnom brifingu 1961. godine, ministru odbrane SAD Robertu Meknamari rečeno je da bi sovjstski napad na samo pet meta mogao lako da izbriše civilno vođstvo SAD. Mete bi bili Bela kuća, Pentagon, Kemp Dejvid, Sajt R, kao i Haj Point, bunker u Maunt Vederu u Virdžiniji.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uz dodatne napade, Amerika bi bila
"obezglavljena", jer bi Sovjeti mogli da pobiju i američki vojni vrh. Kompletan američki sistem nuklearne kontrole i komande bio bi zbrisan s lica Zemlje sa smo 35 raketa. Pod Meknamarinom upravom, predsednik Kenedi je želeo da kontrola nad atomskim bombama ostane pod ingerencijom predsednika. Sve je ovo bilo testirano tokom Kubanske krize, kada je niz pogrešnih proračuna i informacija, kao i problema u kontroli i komandi, umalo izazvao slučajni nuklearni rat, iako su i Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov hteli da ga izbegnu. U najopasnijem incidentu, kapetan sovjetske podmornice pogrešno je verovao da je njegva podmornica meta napada američkih ratnih brodova, pa je naredio lansiranje torpeda sa nuklearnom bojevom glavom. Njegovo naređenje blokirao je drugi ofocor. Da je torpedo ispaljen, SAD bi se osvetile nuklearnim protivudarom. Na vrhuncu krize, Meknamara je rekao:
"Plašio sam se da možda više nikad neću videti subotu veče". Amerika danas ima 440 interkontinentalnim raketa Minuteman II, smeštenih u silosima rasutim po Koloradu, nebraski, Vajomingu, Montani i Severnoj Dakoti. Rakete su spremne za lansiranje u roku od dva minuta ukoliko se pojavi opasnost. Svaka od ovih raketa ima nuklearnu bojevu glavu koja je do 30 puta moćnija od bombe koja je uništila Hirošimu. Starost ovog oružanog sistema sve više postaje vidljiva. Većina kompleksa za lasniranje napravljena je za vreme Kenedijeve administracije, a neki od njih su podložni i poplavama. Komandni centri podsećaju na vremenske kapsule s kraja 20. veka. Kompjuter koji prima naređenja direktno od predsednika datira iz 1976, kada je bio poslednje čudo tehnike, ali je danas potpuno prevaziđen. Ilustracije radi, on se oslanja na rad sa flopi-diskovima od 8 inča. Prosečan smartfon danas ima hiljadu puta veću memoriju.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Osoblje koje upravlja, komanduje i održava rakete Minuteman III takođe je izazvalo razloge za zabrinutost. General koji je zadužen za kompletan arsenal raketa Minuteman III udaljen je iz službe 2013. godine, nakon što se u alkoholisanom stanju tokom posete Rusiji na neprikladan način ponašao u društvu mladih Ruskinja, tražeći da peva obrade pesama "Bitlsa" u meksičkom restoranu, usput vređajući svoje domaćine. Sledeće godine, oko 100 oficira koji brinu u raketama Minuteman III disciplinski su kažnjeni jer su varali na testovima. Još trojica ofocora otušteni su 2015. jer su koristili ekstazi, kokain i amfetamine. Iste godine oficir za lansiranje je osuđen an 25 godina zatvora jer je predvodio nasilnu uličnu bandu, dilovao drogu, seksualno nasrnuo na devojčicu mlađu od 16 godina, kao i zato što je koristio psilocibin, moćan halucinogen. Kao što mu i sam čin govori, ovaj oficir bio je zadužen za lanisranje interkontinentalnih balističkih raketa.
Izvor:
www.blic.rs
