Corpo Aereo Italiano

[MOTORISTA]

„Ni sa nemačkom, ni za nemačku, već uz bok nemačkoj“, umeo je da kaže Rimski hvalisavac Musolini. Posle „pobedonosnog“ rata protiv francuske, u kojem je „osvojeno“ nekoliko stotina kvadratnih metara teritorije, njegove, nadaleko hvaljene, snage su počele da nižu poraz za porazom. Kako bi kako tako spasio reputaciju svojih oružanih snaga i podigao moral vojske i stanovništva, on se upušta u još jednu avanturu, nudeći svoje avione kao pomoć svom savezniku. Generali Luftvafe su bili užasnuti ovom idejom, ali je Hitlerova bila zadnja tako da je uskoro Corpo Aereo Italiano krenuo put Belgije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sa formiranjem CAI se započelo 10 septembra 1940 godine u okviru 1 Vazduhoplovne Oblasti u Milanu, a za njenog komandanta je postavljen Rino Korso-Fouđier. Generala je pratila reputacija brilijantnog oficira i odličnog pilota, ali sa malo ratnog iskustva. Zapravo jedino njegovo ratno iskustvo se odnosilo na kratkotrajni rat protiv francuske. Sam Korpus je bio sastavljen od tri štorma, dva bombarderska i jednog lovačkog, jedne izviđačke eskadrile i transportnog dela, koji je bi priključen svakom štormu, što je ukupno činilo oko 200 aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

13 Bombarderski Štormo ( sa avionima Fiat BR.20M), k-dant pukovnik Karlo di Kapoa
   11 Grupa ( 1 i 4 eskadrila), k-dant major G. Mini
   43 Grupa ( 3 i 5 eskadrila), k-dant major G. Monteleone
43 Bombarderski Štormo ( sa avionima Fiat BR.20M), k-dant pukovnik L. Kvestra
   98 Grupa ( 240 i 241 eskadrila), k-dant major G. Tenti
   99 Grupa ( 242 i 243 eskadrila), k-dant major G. Batista-Ćiću

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

56 Lovački Štormo, k-dant pukovnik Umberto Kjeza
   18 Grupa ( 83, 85 i 95 eskadrila sa avionima Fiat CR.42), k-dant major Ferućio Vosila

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   20 Grupa ( 351, 352 i 353 eskadrila sa avionima Fiat G.50bis), k-dant major Mario Bonzano

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

172 Izviđačka Eskadrila ( CANT Z.1007bis), k-dir kapetan C. Pireli

Osim ovih letelica, korpus je raspolagao sa još 12 transportnih aviona Caproni Ca.133T, 1 transportnim avionom Savoia Marchetti SM.75 Marsupilae i 9 aviona za vezu Caproni Ca.164. Ove letelice su bile pravilno raspoređene po štormovima, a SM.75 je pripadao komandantu korpusa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Oba bombarderska štorma poleću sa aerodroma San Damanio di Piacenza i Cameri di Novara u rano jutro 27 septembra, leteći u formaciji iznad polja Lombardije i Pijemonta. Vreme se pogoršava kako su se približili Alpima, a oni se dalje penju i uleću u oluju, koja je bila najgora u oblasti oko Insbruka. Od 40 letelica 43 Štorma, njih 30 je stiglo u Chièvres 4 sata kasnije. Jedan bombarder je izveo prinudno sletanje zbog problema sa motorm iznad Alpa ( pilot teško povređen, ostala posada iskočila, svi preživeli. Avion teško oštećen), jedan bombarder sleteo u Goblingen zbog problema sa motorima, jedan bombarder pao u blizini Minhena ( srušio se zbog loše vidljivosti i zaleđivanja krila. Pilot teško povređen, ostali članovi posade poginuli), jedan bombarder se srušio prilikom sletanja u Ergeldingu ( posada nepovređena, avion uništen) i 6 bombardera je sletelo na različite nemačke aerodrome ( 4 kod Nirnberga, 1 u Minhenu i 1 u Ergeldingu). Od 37 bombardera 13 Štorma, 30 stiže na cilj u Melsbroek. Jedan bombarder je sleteo u Augsburgu ( problemi sa motorima), jedan bombarder sleteo na polje u okolini Spa ( problemi sa motorima), jedan bombarder je sleteo u Frankfurtu ( prevelika potrošnja ulja), jedan bombarder je sleteo u Evèreu i tom prilikom sleteo sa piste ( prevelika potrošnja ulja, avion uništen posada ranjena) i 3 bombardera su sletela u Anvers ( prevelika potrošnja ulja).

[MOTORISTA]

Suprotno očekivanjima i avanturi koju su preživeli bombarderi prilikom preleta do Belgije, lovački avioni su imali dosadan prelet. 20 grupa je, sa svojih 45 aviona Fiat G.50bis i 6 aviona Caproni Ca.133T, preletela 22 septembra sa aerodroma Roma-Ciampino u Trevizo, gde je zbog lošeg vremena ostala do 6 oktobra. Tog dana je preletela do Bolzana, u kojem je provela još 11 dana zbog očajnih meteo uslova. Kada se vreme poboljšalo, avioni ove grupe preleću za Minhen preko Alpa, a zatim za Frankfurt i na kraju sleću na svoje odredište, aerodrom Maldegem. Tokom ovog preleta izgubljen je samo jedan avion, zbog problema sa karburatorom. 18 grupa je, sa svojim komandantom na čelu, preletela do svog aerodroma u Urselu bez ikakvih problema. Avioni CANT Z.1007bis iz 172 eskadrile su leteli preko Monaka, do Frankfurta a zatim do svog odredišta u Melsbroecku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Najzad, 22 oktobra 1940 godine, CAI je bio kompletan. Komandant CAI je postavio svoj štab u mestu Rhode-St-Genesis, između Brisela i Vaterloa, dok je tehnička služba korpusa smeštena na aerodromu u Everu. Feldmaršal Keselring je svom italijanskom kolegi poklonio jedan avion Fiesler Fi-156 Storch za njegovu personalnu upotrebu, a kompanija Ala Littorio je od Luftvafe iznajmila jedan avion Junkers Ju-52/3m, koji je sa civilnom registracijom I-BIZI služio za kurirsku službu između komande korpusa i Stato Maggiore u Rimu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Od trenutka kada se CAI našao na svojim aerodromima u Belgiji, posade su imale manje od mesec dana da se naviknu na svoje nove aerodrome, jezik, vremenske prilike i integraciju u Luftvafe. CAI se nalazio pod komandom 2 Fliegerkorpsa, a jedinice CAI dobijaju svoje nove oznake. Tako 13 Štormo dobija oznaku KG13, 43 Štormo KG43, 18 grupa 56 Štorma oznaku 18/JG56, 20 grupa 20/JG56, a 172 eskadrila oznaku 1 ( F)172. Korpus dobija i svoju zonu operacija, koja se protezala do 56° Severne širine i 1° Istočne dužine. Najvrednije mete u ovom području su se nalazile duž obale između ušća Temze i Harviča, kao i u ušćima rečica Orvel i Stur. Samo u jednom jedinom, ne potvrđenom doduše, slučaju su bombarderi CAI izveli napad van ove zone na grad Kanterberi. Iako je italijanska ratna propaganda naširoko prikazivala filmove o CAI, činjenica je da su ovi napadi bili neefikasni i veoma skupi kada se pogledaju žrtve koje su piloti podneli. Razlog ovoj neefikasnosti najviše leži u tome što piloti nisu imali dovoljno iskustva i obuke da se izbore sa vremenskim prilikama koje su vladale u to području, kao i to što su koristili totalno ne adekvatnu opremu. Letelice koje je RA ( Regia Aeronautica) koristila su, možda, bili polsednja reč tehnike u godinama pred rat, ali od tada je malo toga učinjeno na njihovoj modernizaciji. Primera radi samo su tri aviona Fiat G.50 bis bila opremljena radio uređajima, a svima su nedostajali instrumenti potrebni za noćno i letenje u SMU. Ovaj razlog i nedovoljna obučenost pilota je dovela do toga da su lovački avioni CAI leteli samo tokom dana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Svojim dolaskom u Belgiju, CAI je doveo do toga da je Belgijska vlada u egzilu objavila rat Italiji.

CAI započinje svoje operacije 24 oktobra noćnim bombardovanjem Felikstova i Harviča. Tom prilikom, u 20:35, u napad poleće 12 bombardera iz 13 Štorma i 6 iz 43 Štorma. Već u 20:50 se ruši bombarder kapetana Karla Pagana ( MM21928) iz 5 eskadrile i pada u blizini crkveu Houtemu. Cela posada sa kapetanom Paganom gubi život. Deset letelica iz 13 Štorma uspeva da pronađe Harvič i ispušta svoje bombe sa visine od 5000 do 5500 m. Pri povratku u bazu, posada kapetana Basija napušta svoj avion ( MM21895) iznad Kambrea a posada poručnika Pesa ( MM22624) to čini između Namura i Charleroa. Tom prilikom je povređen samo letač 1 klase, radio operater Armando Paolini. Letelica kapetana Maćeralda je prinudno sletela u blizini Lille-Epinoya. Ostale letelice su sigurno sletele u svoje baze između 23:50 i 00:35.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

27 oktobra, nepoznati broj bombardera je napao Ramsgejt.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Potpuno nova strategija prilikom bombardovanja je viđena 29 oktobra. Tog dana se CAI odlučuje na dnevni napad u pratnji lovaca i tom prilikom u napad poleće 15 bombardera iz 43 Štorma u pratnji 39 lovaca Fiat CR.42 i 34 lovca Fiat G.50bis. Osim ovih lovaca, njima se pridružuje i jedna nemačka lovačka grupa sa letelicama Bf-109E/F. Ubrzo po poletanju tri bombardera napuštaju formaciju i dva od njih se vraćaju na aerodrom Chièvres, a jedan vrši prinudno sletanje u Ostend-Steneu. Osttale letelice nastavljaju po planu i stižu iznad luke Ramsgejta u, za rat, neobičnoj formaciji. Naime italijani su leteli kao na paradi, u trojkama, krilo uz krilo. Osim toga svi italijanski bombarderi su još uvek nosili mediteransku kamuflažnu šemu, koja je toliko odudarala od engleske oktobarske jeseni da su štrčali, kao što je jedan očevidac rekao: „Kao pevci među orlovima.“. Njihova pojava je bila toliko neobična da su i posade PA topova stajale u totalnoj zabuni nekoliko minuta, pre nego što su otvorili vatru na njih. Italijani se zatim polako okreću, napravivši dovoljno snimaka za Milanske novine, i nastavljaju put Ramsgejta, na koji ispuštaju ukupno 75 bombi. Tokom napada 5 bombardera je oštećeno PA vatrom i nekoliko letača biva ranjeno. Jedan bombarder iz 243 eskadrile je bio tako teško oštećen da je morao da izvrši prinudno sletanje čim su se dokopali Belgije. Tom prilikom, letač 1 klase, mitraljezac Đuzepe Monti se uspaničio i iskočio iz aviona. Na njegovu nesreću avion je leteo prenisko, tako da je on pogunuo jer mu se padobran nije otvorio do kraja. Letelica je malo kasnije izvela perfektno prinudno sletanje, a ostala posada je prošla sa par modrica i posekotina.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ova slika je napravljena ubrzo po dolasku CAI u Belgiju, što se može videti po pojasevima za spasavanje. Posada nosi standardne italijanske pojaseve koje su nemci zvali kobasice, a koji su ubrzo zamenjeni nemačkim pojasevima.

[MOTORISTA]

Tokom popodneva 1 novembra, 26 aviona Fiat G.50 je poletelo u slobodan lov iznad Kanterberija, a 39 aviona Fiat CR.42 iznad Ramsgejta, Kanterberija i Dovera. Osim jake PVO nije došlo do susreta sa neprijateljskim lovcima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U noći između 5 i 6 novembra, 13 bombardera iz 13 Štorma, napada Harvič i Ipsvič. Sve letelice se uspešno vraćaju kući, iako je jedan od bombardera oštećen vatrom PVO.

Popodne 8 novembra, 22 lovca Fiat G.50 iz 20 grupe, je poletelo u ofanzivnu patrolu iznad Dandžensa, Folkstona, Kanterberija i Margsgejta. Po sletanju su prijavili da su vodili vazdušnu borbu sa 4 lovca tipa Hariken, ali nisu prijavili ni jednu pobedu. Istovremeno je Spitfajer Mk II ( P7377) komandira skvadrona B. J. E. Lejna izveo prinudno sletanje u toj oblasti. Postoji mogućnost da su mu italijanski lovci naneli ta oštećenja, ali u toj oblasti je i Oberleutnant Han iz I/JG77, prijavio obaranje jednog Spitfajera.

U noći između 10 i 11 novembra, pet bombardera iz 43 Štorma, napada individualne mete u oblasti Ramsgejta.

11 novembra CAI izvodi svoju najveću operaciju od dolaska u Belgiju. Tog dana poleće 10 bombardera iz sastava 99 Grupe, 43 Štorma, a u njihovoj pratnji se našlo 46 lovaca G.50, 42 lovca CR.42 i još jedna grupa nemačkih aviona Bf-109E. Bombarderi su poleteli oko podneva u pratnji lovaca, ali zbog lošeg vremena formaciju uskoro napuštaju lovci G.50 i Bf-109, ostavljajući im kao jedinu pratnju lovce CR.42. Preostale letelice nastavkjaju svoj put prema Harviču rutom Briž-Ostende-Harvič.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dok su se italijanski bombarderi približavali svojoj meti, otkriveni su radarom i u njihovo presretanje su poslati lovci Hariken iz 17 i 257 skvadrona RAF-a. Njima su se pridružili i Harikeni 46 i deo Harikena 249 skvadrona, koji su se nalazili na zadatku vazdušne zaštite obalskog konvoja kod Fulnesa. Oko 14:40 bombarderi sa pratnjom se približavaju Harviču na visini od oko 3700 m i svaki sa tovarom od tri bombe mase 250 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prema Britanskim izvorima borba se ovako odvijala:
Poručnik Peter Blačford ( Hariken V6962) koji predvodi 257 skvadron, primećuje devet bombardera u V formaciji, na visini od oko 12000 ft, 10 milja istočno od Harviča. On vodi svoj skvadron na visinu od 15000 ft i zatim napada neprijateljsku formaciju sa desne strane. Istovremeno ovu formaciju napadaju i Harikeni 46 skvadrona koji dolaze sa njihove leve strane, tako da su se bombarderi našli u sendviču između ova dva skvadrona. Videvši svoje drugove u gotovo bezizlaznom položaju, lovci CR.42 iz pratnje se istog momenta obrušavaju na Harikene 46 skvadrona i započinju vazdušnu borbu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Istovremeno Blačford napada jedan BR.20 i ispaljuje dug rafal na njega bez nekog efekta, a zatim i na drugi bombarder, koji se naglo trznuo, krenuo da se propinje i zatim počeo vertikalno da ponire prema moru. Prema njegovim rečima, ova letelica se raspala pre udara u vodu. U međuvremenu, drugi bombarder napada pilot K.Pniak ( Hariken V7292) iz 257 skvadrona, i prema njegovim rečima, ta letelica je počela da se dimi i gori, zatim se prevrnula na leđa pre nego što je pala u more, oko 10 milja istočno od Harviča. Pre njenog udara u more, viđen je jedan član posade kako iskače iz bombardera. On posle toga napada još jedan bombarder koji je odleteo prema obali ispuštajući dim. Pilot Kej iz 257 skvadrona je napao krajnji desni bombarder, koji je napustio formaciju ispuštajući trag dima. Na ovaj bombarder, rafal je ispalio i pilot S. E. Andrjuz iz istog skvadrona, pre nego što je bombarder pao u more. Poručnik L. M. Gaunce ( Hariken V6928) iz 46 skvadrona, je takođe napao prvi bombarder i primetio da su istu letelicu napala još dva lovca ( Kej i Andrjuz) i, verovatno, piloti 257 skvadrona G. Nort i P. A. Mortimer, kao i narednik R.J.Peret iz 46 skvadrona. Pilot Nort je posle neuspešnog napada na jedan bombarder a zatim napada i drugi, koji se izdvaja iz formacije i ponire prema obali. Pošto je potrošio svu municiju, on nastavlja da ga prati i primećuje da je bombarder izbacio svoje bombe i spustio stajni trap. Pilot Mortimer, koji je prethodno napao drugi mombarder, takođe napada ovu letelicu i ona u vatri pada prema moru. On navodi da je pre njenog udara u more jedan član posade iskočio, ali se njegov parobran prerano otvorio i da se kupola zakačila za repne površine.

Narednik Peret je video BR.20 kako leti prema obali, progonjen od strane Harikena, koji očigledno nije imao više municije ( pilot Nort). On je napravio dva preleta gađajući ovaj bombarder, a konstanto se nalazio pod vatrom jednog od mitraljezaca sa bombardera. Posle njegovog drugog napada, motori bombardera su se zapalili i on je pao u more. U međuvremenu, bombarder koji su napali Pniak i Nort, su napala tri pilota iz 46 skvadrona G.Leget, Hedli i narednik Voker.Posle nekoliko njihovih napada, bombarder je krenuo da kruži, konstantno gubeći visinu, da bi se na kraju srušio u šumi oko 10 milja od Ipsviča.

[MOTORISTA]

Obaranje poslednjeg bombardera, prijavio je narednik Lukas iz 257 skvadrona. On prijavljuje da je uspeo da onesposobi jedan motor bombardera, kojeg zatim napada pilot Dejvi, iz istog skvadrona, i ispaljuje na njega svu svoju municiju. Posle toga bombarder počinje da ispušta gusti dim iz oba motora. Ovaj bombarder kasnije napadaju i Harikeni iz sastava 46 skvadrona.

U međuvremenu su u presretanje poleteli i Spitfajeri iz 41 skvadrona, ali stižu prekasno da bi učestvovali u glavnoj borbi. Umesto toga, jedan od pilota Spitfajera, E. P. Vels ( Spitfajer II P7322), biva napadnut od strane jednog Fiata iz pratnje. Pilot uspeva da izbegne ovaj napad i oštećuje svog napadača, koji nestaje istočno od Ofordnesa. Pojava ovog aviona je donekle omela italijanske lovce da napadnu Harikene koji su uništavali njihove bombardere, ali su se oni veoma brzo povratili i pokušali da ih spasu. Dok se Blačford okretao da ponovo napadne bombardere, ugledao je veliki broj Fiata. Ulazi u borbu sa jednim od njih, koji se snažno zatresao, ali nije uspeo da osmotri neki drugi rezultat, jer je morao da se brani od drugih, novopristiglih italijanskih lovaca. Uskoro je zaključio da nekako može da izađe sa pokretljivim lovcima na kraj, ali je ostao bez municije, tako da je odlučio da izvrši taran. Svojim propelerom je skresao deo gornjeg krila Fiata, koji je, prema njegovim rečima, pao kao kamen.Posle ovoga je krenuo da se vraća na svoj aerodorm kada je ugledao jednog Harikena kojeg su jurila tri Fiata. Da bi spasao svog kolegu, izveo je lažni napad na njih i oni napuštaju borbu i kreću prema istoku. Po povratku u bazu, Blačford otkriva da na dva krila njegovog propelera fali po 9 inča ( 23,8 cm) od vrha, kao i da je ceo propeler
poprskan krvlju.

U međuvremenu narednik Lukas iz 257 skvadrona je ugledao neprijateljske lovce, koji su se nalazili ispod i iza njega. On stoga pravi oštar zaokret i napada jednog od njih sa čela i navodi da je ovaj lovac krenuo da pada u spirali. Posle toga navodi da su ga napala još 4 Fiata, te stoga dodaje gas i beži u oblake. Pre ulaska u oblake, video je da se njegov prvi protivnik srušio u more. On sigurno nije video svog protivnika, već jednog Fiata kojeg je oborio poručnik Ganc iz 46 skvadrona. Ganc  je video dva Fiata koji su se pojavili pored njega, dok su njegovi drugovi uništavali bombardere. On pravi oštar zaokreti otvara vatru sa male udaljenosti na njih. Jedan Fiat počinje da ponire i Ganc ga prati, oduzevši gas kako bi ostao iza njega i otvara vatru sa udaljenosti od oko 50 m. Fiat nije ni pokušao da izbegne ovu vatru već  je nastavio da leti pravolinijski. Ganc ga uskoro gubi iz vida, ali naleće na još jednog Fiata na kojeg otvara vatru sa daljine od 25 m, a Fiat u plamenu pada u more 15 milja istočno od Ofordnesa.
 
Češki pilot u 46 skvadronu Karel Mazarek ( Hariken 7610) je imao problema sa motorom, tako da je zaostao za svojim kolegama. Kada ih je pristigao video je bombardere, koje je indentifikovao kao Fiat BR.20. Kasnije je napisao:

„Italijani su leteli u pravcu istoka prema Sautendu, a zatim su krenuli u lagano poniranje prema Margejtu, kanalima i Kaleu. Pri sledećem njihovom okretu video sam da tri bombardera u dimu i plamenu padaju, dok su ih članovi posada napuštali.
Trenutak kasnije sam ugledao 30 do 40 nepoznatih dvokrilaca, za koje sam pretpostavio da su Fiati CR.42, koji su se nalazili u pratnji svojih bombardera. Pošto su se našli između mene i bombardera, a da me nisu primetili, otvorio sam vatru na drugi avion koji se u plamenu srušio. Drugi lovac se okrenuo prema meni i započeli smo borbu. Zahvaljujući svojoj pokretljivosti uvek se nalazio u mom repu, ali sam nekako uspeo da ga se otresem i ispalim nekoliko kratkih rafala na njega pre nego što je počeo da pada obavijen dimom i vatrom.“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvi Fiat pada oko 4, a drugi oko 3 milje od Ofordnesa u more. Posle obaranja prvog aviona, video je još jednog Fiata kako se ruši u more, i to je najverovatnije letelica koju je oborio Gaunc. Posle borbe kreće u lagano poniranje, nadleće obalu i sleće u svoju bazu sa praznim rezervoarima i desetak rupa od metaka u trupu i krilima. Prijavio je obaranje jednog i oštećivanje drugog Fiata CR.42.

Pilot Barnet, iz 46 skvadrona, nije napao bombardere, već se penje na veću visinu, dok su Harikeni iz 257 skvadrona napadali bombardere. U tom trenutku se pojavljuje velika grupa Fiata iz oblaka na jugu i on napada prvi par pucajući dok nije potrošio svu municiju. On je video kako metci pogađaju njegovog drugog protivnika, koji je skrenuo u levo i krenuo nazad prema Belgiji.

Pilot Hedli, iz 46 skvadrona, je video Fiat koji je krenuo u poniranje i otvorio vatru na njega. Kako je ovaj Fiat nestao iz njegovog vidokruga, na njega se ustremio drugi Hariken i oborio ga.
 
Na kraju narednik L.D.Barns iz 257 skvadrona je video lovce Fiat, raspoređene u deset grupa po četiri lovca i napada jednu od njih utrošivši svu municiju. Jedan od njegovih protivnika je naglo krenuo u obrušavanje, dok su ga ostala trojica napala. Nekako je uspeo da ih otrese i odleti u pravcu svoje baze, sa jednom rupom od metka u krilu.

Međutim ovo nije bio kraj priče za Harikene 249 skvadrona koji su se nalazili na zadatku pratnje konvoja kroz La Manš. Komandant vinga F. V. Bemiš, koji je leteo sa njima, je video jednog od CR.42 koji su se vraćali i napao ga. Ovaj avion je pao 30-40 milja istočno od Sautvolda, a istovremeno je i poručnik Robert A. Barton napao jedan avion, koji je indentifikovao kao Ju-86P, a koji je pao u more kao plamteća buktinja. Postoji mogućnost da se radi o jednom od BR.20, ali je i Luftvafe tog dana u istoj oblasti izgubila nekoliko aviona. Najverovatnije se radi o avionu Focke-Wulf Fw58 (3551 ‘0J + AK’) iz Stab III/JG51, na kojem je leteo podoficir Karl Nispel sa još jednim neindetifikovanim članom posade, a koji se nije vratio u bazu posle misije traženja tri oborena pilota iznad estuara Temze tog dana.

Sve u svemu RAF je prijavio obaranje 9 bombardera Fiat BR.20 i 5 lovaca Fiat CR.42, kao i oštećenje 1 bombardera Fiat BR.20 i 3 lovca Fiat CR.42. Osim toga navedeno je da su verovatno oborena još 4 lovca Fiat CR.42, bez gubitaka na Britanskoj strani ako se ne računaju dva lakše oštećena Harikena.

Istovremeno italijani priznaju gubitak tri bombardera Fiat BR.20 i tri lovca Fiat CR.42. Bombarderi potporučnika Enca Skvazinija ( MM22267)i potpotučnika Ernesta Bjanćija ( MM22620) su pala u more, pri čemu su viđena dva člana posade kako napuštaju jedan od bombardera. Treći bombarder, potporučnika Pjetra Apianija ( MM22621) je bio progonjen od strane tri pilota 46 skvadrona, najverovatnije Leget, Hedli i Voker ( postoji mogućnost da se njima pridružio i Pniak) i koji se srušio u šumi Tangam Brozvel, u blizini Vudbridža. Od njegove posade, radio operater letač 1 klase Armando Paolini je poginuo za vreme borbe u vazduhu dok su kopilot narednik Đulijano Rigolone ( kasnije umro od zadobijenih rana) i motorista letač 1 klase Emanuele De Gaspari ranjeni. Potporučnik Apiani, motorista De Gaspari i fotograf letač specijalista Mario Pensa su zarobljeni. Takođe se pominje i šesti član posade letač  1 klase Elvino Ćerosi, za kojeg se smatra da je zarobljen, ali je njegova dalja sudbina nepoznata. Ovaj bombarder je kasnije ukonjen iz šume i odnet u Royal Aircraft Establishment u Farnborou na ispitivanje i ocenjivanje, ali ne pre nego što je osoblje 257 skvadrona došlo i pokupilo dva trofeja, bajonet i čelični šlem. Osim toga iz Aldeburga je poslat spasilački čamac kako bi pokupio preživele italijanske avijatičare iz mora, ali sve što su našli je bio jedan italijanski padobran. Za preživelima je tragao i jedan nemački Heinkel He-59, ali je on oboren oko 20 milja od Nazea, bez preživelih.

Italijani su, ako je već navedeno, izgubili i tri lovca Fiat CR.42 iz sastava 18 grupe. Lovac Fiat CR.42 ( MM6978) narednika Enca Panićija iz 83 eskadrile, je oboren ( najverovatnije od strane pilota Gaunca)i pao u more. Narednik Panići je poginuo.

Narednik Antonio Lazari je prinudno sleteo sa svojim lovcem ( MM6976) u blizini železničke stanice Korton i bio zarobljen.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Treći lovac, narednik Pjetro Salvadori na letelici MM5701, je izveo prinudno sletanje zbog problema sa motorom na plaži u blizini svetionika kod Ofordnesa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovaj avion je kasnije popravljen i dobija registraciju BT474 i služi za ispitivanja u letu. Danas se ova letelica nalazi u muzeju Bitke za Britaniju u Hendonu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom ispitivanja narednika Salvadoria, on je dao veliku količinu podataka. On je rekao da je, i pre nego što je borba počela, imao problema sa uljnim sistemom, tako da avion nije mogao da se održi u formaciji. Motor njegove letelice je uskoro počeo da se pregreva i bio je primoran da izvrši prinudno sletanje. Sletanje je bilo uspešno i sam avion nije pretrpeo veća oštećenja. Uskoro ga je nadleteo jedan lovac Hariken i on je mahnuo pilotu, a pilot Harikena mu je odgovorio mahanjem krila. Tokom njegovog ispitivanja islednici su otkrili da je njegov moral bio na niskim granama, kao i da više nije želeo da se bori. Takođe je rekao da je sretan što se izvukao iz rata i da je bio veoma nezadovoljan svojim oficirima, kao i da mu se ne sviđa vreme u belgiji, nemci i njihova hrana.

[MOTORISTA]

Osim izgubljenih letelica, italijani su imali i četiri oštećena bombardera BR.20, koji su izveli prinudna sletanja. Bombarder MM22628 poručnika Luiđija Gnjećija je sleteo na aerodrom Brej-Duns sa mrtvim radio operatorom. Ostala tri bombardera, MM22626, MM21914 i MM21879 su sleteli na aerodromima u Dankerku, Antverp-Deruneu i Dunsu. Osim bombardera, oštećeno je još osam lovaca, a još 11 lovaca je moralo da izvede prinudno sletanje zbog nedostatka goriva. Od oštećenih letelica dve su bile totalni gubitak, MM5662 poručnika P.Taćinija i MM5676 narednika Marija Sandinija, a ostale su bile popravljene kasnije. Narednik Sandini se srušio na jednom trgu u Amsterdamu. Na jednom od Fiata, koji su ostali bez goriva, leteo je budući As Franko Bordoni-Bisleri.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Komentarišući ovaj napad CAI, Čerčil je rekao sledeće:

„Bolje im je bilo da su branili svoju flotu u Tarantu.“

Posle ove akcije, italijanski piloti su uvideli da zamena dva mitraljeza kalibra 12,7 mm sa jednim istog kalibra i jednim kalibra 7,7 mm, kako bi se uštedela težina, nije bio najpametniji izbor i nije dovelo do poboljšanja performansi.

Tokom istog dana 24 lovca Fiat G.50bis je poletelo i pratilo 5 izviđača CANT Z.1007bis u izviđačkoj misiji iznad Velikog Jarmuta, ali oni se nisu susreli sa protivnikom. Tokom celog svog boravka u Belgiji, lovci Fiat G.50bis su imali problema zbog nedostatka radio opreme i malog doleta. Osim ovog problema, nekoliko italijanskih pilota je stradalo i zbog promrzlina jer avioni nisu imali grejanje u kabinama.

Posle ambicioznog napada 11 novembra, sledeća akcija koju je CAI izveo je bilo bombardovanje Harviča u noći 17/18 novembra, sa 6 aviona BR.20 iz sastava 43 Štorma.

18 novembra, dva lovca Fiat CR.42 ( poručnik Špeker i zastavnik Đuzepe Ruzin) su poslata u Vlisingen na dužnost noćnog lova i izviđanja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U 10:10, 20 novembra, jedan bombarder BR.20 poleće u napad na Norvič, ali se uskoro vraća zbog loših meteo uslova.

Istog dana u 23:30, 12 bombardera iz 13 Štorma naoružanih sa 7 bombi mase 250 i 70 bombi mase 100 kg, napada Norvič. Jedan bombarder, MM22257 iz sastava 5 eskadrile, je oboren dejstvom noćnog lovca. Sledećeg dana more je izbacilo tela poručnika S.Paolija i narednika C.Rildanija na plaži kod Vasenara. Na telima nije bilo padobrana već samo pojaseva za spasavanje. Ostali članovi posade, letači E.Lesinjoli, A.Bruneti i R. Điampijereti nisu nikada nađeni i vode se kao nestali.

23 novembra 29lovaca Fiat CR.42 iz 18 grupe, predvođenih svojim komandantom majorom Voslilom i potporučnikom Bordoni-Bislerijem kao njegovim pratiocem, izvela slobodan lov.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Let se odvijao rutom Dankerk-Margejt-Istčrč-Folkston-Kale, a ove Fiate su pokrivale njihove kolege iz 20 grupe sa 24 lovca Fiat G.50bis. U 11:40 12 Spitfajera Mk II iz sastava 603 skvadrona poleće iz Hornčerča i kreće prema neprijatelju. U blizini Folkstona Spitfajeri primećuju Fiate CR.42 i napadaju ih. Fiati su bili obasuti jakom vatrom, a uskoro se njihova formacija rastura usled gubitka dva lovca. U more su pali i proglašeni nestalim poručnik Gvido Maza ( MM5694) i narednik Đakomo Grilo ( MM5665). Prilikom povratka u bazu, narednici F.Kampanila i P.Melano ( iz 83 eskadrile), su bili prinuđeni da izvedu prinudno sletanje, pri čemu su obojica lakše ranjena. Kasnije je utvrđeno da je narednika Kampanila spasio padobran koji je zaustavio nekoliko mitraljeskih zrna. Tokom borbe, letelica poručnika Đulija Ćezare Gintele je pogođena nekoliko puta, ali za uzvrat on prijavljuje da je pogodio jednog Spitfajera. Zastavnik Feliće Sozi napada i uspeva da otera jedan Spitfajer koji je napao narednika Gorina, ali tada njega napadaju dva Spitfajera i teško mu oštećuju avion, a njega ranjavaju. Uprkos tome što je imao tri metka u plućima, uspeva da se dokopa Belgije i sleće na jednu plažu. Uskoro mu stiže pomoć i on preživljava ovu avanturu i za učešće u njoj dobija Medaglia d’argento al valore militare.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Piloti 603 skvadrona su prijavili ukupno sedam pobeda i dve verovatne nad lovcima CAI. O ovom okršaju sa italijanima, komandir 603 skvadrona Džordž Denholm je napisao sledeće:

„ Italijani su izgledali kao da lete u igračkama, u svojim avionima sa kamuflažom svetlih boja, i sećam se da sam pomislio kako bi bila šteta oboriti te lepe mašine. Međutim pogrešio sam, za pilota koji je video kako njih šest pada sa neba u istom trenutku, rekao sam da je to veličanstven prizor. Međutim moram da dodam da su nam italijanski piloti priredili borbu kakvu nemci nikada nisu.“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S druge strane italijani prijavljuju obaranje pet Spitfajera, ali britanski izvori navode da je oštećen samo avion ( Spitfajer P7389) pilota Arčija Vinskila, kojem je uništen poklopac pilotske kabine.

U međuvremenu su alarmirani i 74 i 92 skvadron RAF-a, oba sa Spitfajerima, i oni poleću u 12:25 sa svojih aerdoroma. Istovremeno se 603 skvadron isključio iz borbe, a ova dva skvadrona stižu i uspostavljaju vizuelni kontakt sa neprijateljem. Međutim piloti ova dva skvadrona su pogrešno indentifikovali neprijatelja kao nemačke lovce Bf-109, a ustvari su videli lovce Fiat G.50bis, koji su se udaljavali od Dovera prema svojim aerodromima.

25 novembra, 25 lovaca Fiat CR.42 je poletela iz Kalea prema Margejtu u slobodan lov. Kada su stigli do Istčrča vreme se naglo pogoršalo, tako da su bili primorani da prekinu akciju i da se vrate na svoj aerodrom.

U noći 27/28 novembra, šest bombardera BR.20M iz 13 Štorma bombardovalo Ipsvič, bez svojih gubitaka.
Oko podneva 28 novembra 23 lovca Fiat G.50bis, u pratnji nekoliko Bf-109 i 24 Fiata CR.42 išlo u slobodan lov iznad Ašforda, Mejdstona i Dandžensa, ali nisu sreli protivnika.

[MOTORISTA]

Popodne 29 novembra, između 17:45 i 18:30, deset bombardera iz sastava 13 Štorma, poleće i napada Harvič, Ipsvič, Lovestoft i Veliki Jarmut. Tom prilikom je na ova naselja bačeno ukupno 41 bomba mase 100 kg i 20 bombi mase 50 kg. Tokom ovog napada dejstvovala je britanska PVO, tako da je jedan bombarder ( MM21908) teško oštećen. Prilikom sletanja ovaj bombarder se, verovatno zbog oštećenja, zakucao u radničke kućice koje su se nalazile na obodu aerodroma i zapalio. Tom prilikom je stradala cela posada ( poručnik Talete Rebusćini, poručnik L.Dal Forn, zastavnik E.Romito i letači G.Kolumbano, G. Marueli i M. Ćini).

U noći 5/6 decembra, dvanaest bombardera iz 13 Štorma bombarduje Ipsvič bez sopstvenih gubitaka.

U noći 13/14 decembra sedamnaest bombardera iz 13 i 43 Štorma, zajedno sa letelicama KG2 Luftvafe, izvodi napad duž istočne obale engleske. Iznad Harviča jedan italijanski bombarder je oštećen vatrom PVO.

19 decembra nekoliko Blenhajma RAF-a bombarduje aerodrom u Urselu.

U noći 21/22 decembra šest bombardera ponovo napada Harvič. Jedan bombarder se vraća u bazu sa oštećenjima zadobijenim od dejstva noćnog lovca.

Već sledeće noći šest bombardera opet napada Harvič, bez gubitaka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Četiri bombardera iz 13 Štorma uzleće iz Melsbroka, kasno popodne 2 januara u akciju bombardovanja luke u Ipsviču. Odmah po poletanju dva bombardera odustaju zbog problema sa hidraulikom stajnog trapa, dok preostala dva nastavljaju sa svojom misijom. Oni doleću iznad Ipsviča, ali ih zaslepljuju reflektori i ometa jaka PVO, tako da ne uspevaju da pogode zadate ciljeve.

Poslednju bombardesku akciju CAI izvodi nekoliko dana kasnije, kada komandir 240 eskadrile sa svojim avionom poleće kako bi bombardovao London. Uskoro se posada gubi u oblacima i na kraju biva prinuđena da iskoči iz aviona u blizini Abervila.

Sledeća bombarderska misija je bila planirana za 9 januar, kada pleću dva bombardera, ali su uskoro opozvani i vraćaju se na svoj aerodrom.

Do kraja januara svi preostali avioni Fiat BR.20M i Fiat CR.42 su preleteli nazad za italiju ostavljajući samo lovce Fiat G.50bis. Bombarderi 13 i 43 Štorma su posle toga učestvovali u napadu na Jugoslaviju, a lovci 18 grupe su odleteli za Libiju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Posle odlaska glavnine CAI, lovci Fiat G.50bis nastavljau sa patrolama duž obale Holandije, Belgije i Francuske zaključno sa Kaleom.

Preostali italijanski piloti su iskoristili priliku i vežbali letenje na Meseršmitima Bf-109E. Uskoro su piloti počeli da odlaze u nastavnu jedninicu JG51, koja se nalazila u Kazou u francuskoj. Italijanski piloti su bili oduševljeni ovim mašinama, tako da su tražili od komande RA da nabavi 100 ovih aviona. Nemci su odbili da snabdeju svoje saveznike sa tolikim brojem lovaca, ali su se ponudili da opreme 20 grupu sa njima. Ovaj nemački predlog odbija italijanska komanda, tako da su piloti bili primorani da nastave letenje na fiatima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sledeći meseci su prolazili u patrolama i letovima  tokom kojih se ništa vredno pomena nije dešavalo.
3 aprila, narednik Remo Menegin se ruši i gine kod aerodroma Desvers. Uzrok pada nije nikada otkriven, ali se smatra da je bio tehničke prirode.

13 aprila u 114:45 poručnik Mario Ronkali iz 352 eskadrilepoleće sa aerodroma u Urselu u presretanje neprijateljske letelice na visini od 300 m iznad istočne Flandrije. Uskoro po poletanju on prekida presretanje i okreće se kako bi se vratio nazad, ali gubi kontrolu nad letelicom, pada i gine u blizini aerodroma. On je ujedno bio i poslednja žrtva CAI.

16 aprila svi preostali lovci Fiat G.50bis poleću iz belgije i preko svoje zemlje lete za libiju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovim preletom je završena italijanska epizoda u bitci za britaniju koja nije prošla kako je Duče zamišljao. Bez obzira na veštinu i hrabrost italijanskih posada, tehnički faktor se ipak pokazao kao presudan, tako da nisu mogli da se pohvale nekim rezultatima. Kako bilo, treba im odati priznanje za sve što su postigli i pri tom platili veliku cenu.

[MOTORISTA]

LETELICE CAI

Fiat BR.20M Cicogna

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: bombarder sa 5 do 6 članova posade
     pogon: dva zvezdasta, vazduhom hlađena, osamnaesto cilindrična motora Fiat A.80 RC.41 sa 1000 KS svaki
     dužina: 16,68 m
     razmah: 21,56 m
     površina krila: 74 m2
     masa: prazan 6500 kg, maksimalna poletna 10100 kg
     brzina: krstareća 370 km/h, maksimalna 440 km/h
     dolet: 2750 km
     plafon leta: 8000 m
     naoružanje: 3x12,7 mm Breda-SAFAT, 1600 kg bombi

Fiat CR.42 Falco

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: lovački avion jednosed
     pogon: jedan zvezdasti, vazduhom hlađeni, četrnaesto cilindrični motor Fiat A.74 RC38 sa 840 KS
     dužina: 8,25 m
     razmah: donjeg krila 6,5 m, gornjeg krila 9,7 m
     površina krila: 22,4 m2
     masa: prazan 1782 kg, poletna 2295 kg
     brzina: krstareča 399 km/h, maksimalna 441 km/h
     dolet: 780 km
     plafon leta: 10210 m
     naoružanje: 2x12,7 mm Breda-SAFAT

[MOTORISTA]

Fiat G.50bis Freccia

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: lovački avion jednosed
     pogon: jedan zvezdasti, vazduhom hlađeni, četrnaestocilindrični motor Fiat A.74 RC38 sa 840 KS
     dužina: 7,79 m
     razmah krila: 10,96 m
     površina krila: 18,2 m2
     masa: prazan 1975 kg, maksimalna poletna 2706 kg
     brzina: maksimalna 484 km/h
     dolet: 670 km
     plafon leta: 9835 m
     naoružanje: 2x12,7 mm Breda-SAFAT

Caproni Ca.133T

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: transportni avion sa dva člana posade
     pogon: tri zvezdasta, vazduhom hlađena, šesnaestocilindrična motora Piaggio Stella VII.C sa 460 KS svaki
     dužina: 15,36 m
     razmah: 21,34 m
     površina krila: 65 m2
     masa: prazan 4000 kg, poletna 6525 kg
     brzina: krstareća 200 km/h, maksimalna 230 km/h
     dolet: 1350 km
     plafon leta: 5500 m
     nosivost: 500 kg

[MOTORISTA]

Caproni Ca.164

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: nastavni i avion za vezu dvosed
     motor: jedan linijski, vazduhom hlađeni, šestocilindrični motor Alfa Romeo 115 sa 185 KS
     dužina: 7,74 m
     razmah: 9,75 m
     površina krila: 22,4 m2
     masa: prazan 850 kg, maksimalna poletna 1175 kg
     brzina: maksimalna 230 km/h
     dolet: 530 km
     plafon leta: 4200 m

Savoia-Marchetti SM.75 Marsupiale

     tip: transportni avio sa četiri člana posade
     pogon: tri zvezdasta, vazduhom hlađena, devetocilindrična motora Alfa Romeo 126RC.34 sa 750 KS svaki
     dužina: 21,6 m
     razmah: 29,68 m
     površina krila: 118,6 m2
     masa: maksimalna poletna 13000 kg
     brzina: maksimalna 363 km/h
     dolet: 1720 km
     plafon leta: 6250 m
     nosivost: do 25 putnika

CANT Z.1007bis

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: izviđačko bombarderski avion sa 5 članova posade
     pogon: tri zvezdasta, vazduhom hlađena, četrnaesto cilindrična motora  Piaggio P.XI RC.40 sa 1000 KS svaki
     dužina: 18,35 m
     razmah: 24,8 m
     površina krila: 70 m2
     masa: prazan 9396 kg, maksimalna poletna 13621 kg
     brzina: krstareća 338 km/h, maksimalna 458 km/h
     dolet: 1795 km
     plafon leta: 7500 m
     naoružanje: 2x12,7 mm Isotta-Fraschini Scotti ili Breda-SAFAT, 2x7,7 mm Breda-SAFAT i do 1200 kg bombi

[trpe grozni]

Iako uveliko zastareni avioni sa slabim naoruzanjem i manjom brzinom od savremenijih, avioni Fiat CR42 su ocigledno bili odlicni avioni u svoje vreme, i mogli su cak i da pruze dostojan otpor cak i Spitfajeru
Mene zanima zasto su italijani poslali ove bombardere Fiat BR50M, Savoia Marcetti SM-79, koji iako u klasi sa Fiatom BR20M, mislim da je bio bolji od njega (sto se kasnije i pokazalo).

[MOTORISTA]

Problem sa lovcima Fiat CR.42 nije bila brzina, koliko slabo naoružanje. Kod same borbe u vazduhuoni su bili daleko pokretljiviji od Spitfajera i Harikena, ali je njihovo naoružanje od dva mitraljeza kalibra 12,7 mm bilo preslabo da nanese teža oštećenja tim lovcima. Harikeni su često preživljavali daleko više pogodaka iz topova nemačkih Meseršmita, a kamoli iz dva mitraljeza Fiata.

[MOTORISTA]

Nemački piloti se upoznaju sa Fiatom CR-42.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Рашо]

Nemački piloti se upoznaju sa Fiatom CR-42.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Šta li je, da mi je znati, ovim Fricevima prolazilo kroz glavu dok su razgledali ovoga "sokola"...

[MOTORISTA]

Pa verovatno je bilo: " Auuu u p**** ma***nu...na čemu lete ovi ludaci..."

[Рашо]

Ostaci Cigonje oborenog 11. novembra od strane Harikena 46. i 257. grupe...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bombarder je pripadao 243. eskadrili 99. grupe 43. storma. Pilot je bio poručnik Afriani.
Vojnik na slici pokazuje odakle su piloti 257. grupe RAF-a uzeli trofej, grb Savoja.