Аукцијска борба за печат Стефана Немање

[Boro Prodanic]

Аукцијска борба за печат Стефана Немање

Заступник Историјског музеја Србије учествоваће 7. маја на лицитацији аукцијске куће из Сан Марина, која је огласила продају владарског жига великог жупана, родоначелника династије Немањић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pečat arhonta Petra

Уколико Историјски музеј Србије изађе као победник из надметања које је за 7. мај заказала аукцијска кућа „Артемиде Асте” из Сан Марина, ризница наше средњовековне баштине биће богатија за изузетну драгоценост. Тог дана, на продају ће бити понуђен печат великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, која је владала Србијом од 1166. до 1371. Жиг потиче из друге половине 12. века, односно из периода током којег је Стефан Немања три деценије носио титулу великог жупана.

Вест да је оглашена аукцијска продаја овог печата обзнанио је специјализовани сајт „Српска средњовековна историја”. Информација се брзо проширила друштвеним мрежама, уз бројне коментаре да се не сме дозволити да овако вредан предмет заврши у рукама неког приватног колекционара. Само дан касније, 8. априла, Министарство културе и информисања саопштило је да даје пуну подршку учешћу Историјског музеја Србије на лицитацији. Истовремено, позвало је остале установе културе да не дају своје понуде како међусобном конкуренцијом не би подизали цену печата. Иначе, „Артемиде Асте” је као почетну цену огласила скромних 1.000 евра, али је већ после три дана ту суму кориговала на 2.400 евра. До закључења овог издања „Политике” вредност печата је достигла 6.500 евра, а у рубрици „Понуде” је наведено да је до тог тренутка било 29 заинтересованих за куповину.

Др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, потврдила је за наш лист да ће институција којом руководи имати заступника на лицитацији која почиње 7. маја у 15 часова. Како је објаснила, читава „операција” се спроводи у садејству с Mинистарством културе и Mинистарством спољних послова, што је уобичајен поступак када су у питању аукције. Према њеним речима, о печату великог жупана Стефана Немање биће прилике да се детаљније говори ако се аквизиција реализује.

За сада се зна да је реч о оловном жигу пречника 35 милиметара, тежине од око 21 грам. На предњој страни је рељефна фигура првомученика Стефана, свеца-заштитника породице Немањић. Приказан је у одежди ђакона, како држи кадионицу и дарохранилицу (кутија у којој се чува свето причешће за болеснике и самртнике). Целокупну површину реверса прекрива натпис на грчком језику, уоквирен венцем од трња: „Печат Стефана великог жупана Немање”.

Према експертизи стручњака из Института за византологију САНУ, описани печат је, ако се изузму мала одступања, готово идентичан с два жига великог жупана Стефана Немање, које је Народни музеј у Београду добио на поклон 1978. године. С обзиром на то да је у средњовековној Србији био обичај да се синови на почетку владавине служе очевим печатом, могуће је да их је употребљавао и Стефан Првовенчани, пре него што је 1217. постао први српски крунисани краљ. Постојање печата доказ је велике активности владарске канцеларије српске државе у 12. веку. Ова „администрација” издавала је различите правне, политичке, економске и дипломатске повеље и акте, чија је аутентичност потврђивана жигом владара.

Осим печата из ризнице Народног музеја, један жиг великог жупана Стефана Немање постоји и у збирци Ермитажа у Санкт Петербургу, али је он прилично оштећен. На основу цртежа, зна се за још три печата утемељивача династије која је два века владала Србијом. За постојање печата чија је продаја недавно оглашена није се знало, што га чини изузетним открићем из наше средњовековне повести и културним добром непроцењиве вредности, коме је место у националној ризници. Победа на јавном надметању била би и велики успех за Историјски музеј Србије, који баштини владарске предмете, јер би на тај начин своју збирку обогатио првим оригиналним артефактом из епохе династије Немањића. Тиме би био отворен пут за истраживања која би дала одговоре на питања која голицају машту и знатижељу јавности – којим је врлудавим путевима овај печат ходио кроз минулих осам и по векова, све док пре десетак дана није изронио на сајту „Артемиде Асте”, под аукцијским бројем 788.

Отисци владара из раног средњег века

Најстарији српски владарски печат за који се зна потиче из друге половине 9. века. Припадао је кнезу Стројимиру Властимировићу, средњем сину кнеза Властимира, првог српског владара о коме постоје историјски подаци. Овај златни печатњак појавио се у јулу 2006. у понуди немачке аукцијске куће „Горни и Мош”. Уследила је стреловита тродневна акција у коју су били укључени Ђорђе Јанковић шеф Катедре за националну археологију средњег века Филозофског факултета у Београду директор Историјског музеја Андреј Вујновић, премијер Војислав Коштуница и министар културе Драган Којадиновић. Као „извршни купац” у име наше државе, на лицитацији у Минхену учествовао је вицеконзул у Немачкој, Никола Марковић. Печатњак кнеза Стратимира је откупљен за 20.000 евра, укључујући и плаћање провизије аукцијској кући. Од тада се чува у фонду Историјског музеја Србије и најстарији је предмет у збирци те установе.

За разлику од ове успешне аквизиције, крајем прошле године пропуштена је прилика да се национална ризница обогати оловним печатом Петра, архонта (поглавара) и управитеља Србије. Продају је огласила швајцарска аукцијска кућа „Леу Нумисматик”, а после лицитације завршио је у рукама једног приватног колекционара.

Овај предмет потиче с краја 10. или почетка 11. века и изузетно је важан за нашу рану средњовековну историју. Представља најранији материјални доказ коришћења имена Србија, ако се изузму писани извори из тог периода. На предњој страни печата се налази попрсје Светог Петра, а на наличју натпис на грчком: „Боже помози, Петру, управитељу и архонту Србије.”

Izvor

[fazan]

Ради се о отиску, односно одливку жига, тако да ме не чуди да је ”готово идентичан” отисцима који се чувају у Народном музеју. Владари су обично имали један владарски печат, којим су оверевани њихови документи.

Надам се да ће успети да купе овај отисак, мада је за очекивати да достигне астрономску цену. Можда би било боље да су успели да купе тај печат архона Петра, јер се ради о временском периоду који није довољно истражен.

[Brok]

Volim da gledam i tražim zanimljive video priloge uglavnom po JuTjubu, na više mesta sam nailazio na tragače ili bolje reći lovce sa detektorima za metal koji traže uglavnom zlato, ali ni malo nisu gadljivi kada naiđu na novčiće iz doba Rima, turske sablje, i slične rukotvorine, artefakte iz turskog doba, iz Srednjeg veka i starije.
Te stvari uglavnom završe kod privatnih kolekcionara koju uglavnom nisu sa Balkana (mada i da su sa Balkana to ništa ne menja), zato što im je mesto u muzejima Srbije.

Pitam se kako država na to ne reaguje, trebala bi da postoji neka vrsta arheološke policije, i da takve stvari spreči.
Nisam siguran kako je zakon to regulisao u Srbiji. Da li pronalazaču sleduje neki deo vrednosti nađenog, ili će pre biti da to sleduje onoga na čijoj je zemlji to pronađeno, ali nikako ne bi smelo da takve dragocenosti u istorijskom smislu ne završe u muzejima već kod privatnih kolekcionara, i još mi je čudnije da ti lovci na takve stvari od toga još i prave javne video priloge i zarađuju preko jutjuba.

Samo par primera:
kovanica iz 14 veka


kovanica iz 12 veka


Još je ovaj "car" na svakom video prilogu istakao i svoj broj mobilnog telefona.

Pečat ili odlivak Stefana Nemanje (kasnije Svetog Simeona Mirotočivog) bi Srbija morala da odkupi pa šta košta da košta. Kada znamo i imamo da kupujemo jelke od preko 80 hiljada evra, pevajuće fontane i ostale kičerajske gluposti, onda bi i za ovako nešto morao da se nađe novac kako se zna i ume.

[Boro Prodanic]

Potpuno se slažem, Srbija pečat mora da otkupi pa i da cena bude nekoliko miliona evra.

[relja]

https://n1info.rs/kultura/pecat-stefana-nemanje-na-aukciji-u-san-marinu-trenutna-cena-6-000-evra/

Otkud pečat Stefana Nemanje na aukciji u San Marinu, trenutna cena – 6.000 evra
Kultura Autor N1 Beograd 24. apr 202319:24

Istoričari Petar Nešić i Bogdan Pantić, okupljeni oko portala "Srpska srednjovekovna istorija", otkrili su da će se uskoro u San Marinu naći na aukcijskoj prodaji naći pečat velikog župana Stefana Nemanje iz 12. veka

Kako je potvrđeno, za aukciju se prijavio i Istorijski muzej Srbije, pa se ovdašnja javnost nada srećnom ishodu nadmetanja zakazanog za 6. i 7. maj.

„Često pretražujem strane aukcijske kuće da vidim šta se pojavljuje od naših predmeta, pošto sam veliki ljubitelj srednjovekovne numizmatike. Jednog jutra dok sam to pretraživao, naišao sam na pečat, što je za mene bio veliki šok. Odmah sam kontaktirao jednog kolegu, i utvrdili smo da se najverovatnije radi o autentičnom pečatu. Pozvao sam zatim Bogdana i rekao mu da imamo senzaciju i da moramo da pišemo o tome“, kazao je Nešić.

Dodaje da su nakon toga obavestili nadležne institucije kako bi učestvovali u tome, Istorijski muzej i Ministarstvo kulture.

„Istorijski muzej se prijavio za aukciju, jer oni u svojim zbirkama nemaju predmete koji pripadaju dinastiji Nemanjić“, kazao je Nešić.

Inače, Narodni muzej ima dva pečata Stefana Nemanje koji su slični ovom, ali nisu potpuno identični. Da je pečat identičan, to bi značilo da je ovo falsifikat.

„Ono po čemu znamo da je pečat Stefana Nemanje je revers pečata, gde stoji natpis na grčkom jeziku: ‘Pečat velikog župana Stefana Nemanje’. U pitanju je olovni pečat, težine dvadeset grama i 35 milimetara je njegov prečnik“, predočio je Nešić.

Bogdan Pantić otkriva da je početna vrednost ovog pečata 1.000 evra, a da je trenutna ponuđena cena 6.000 evra.

„Kada se proda, na cenu se dodaje provizija aukcijske kuće od 20 odsto“, napomenuo je Pantić.

Sagovornici N1 objašnjavaju da se ne zna ništa o postojanju samog pečata i konstatuju da nije poznato kojim putem je ovaj artefakt došao do aukcijske kuće u San Marinu.

„Pitanje je da li je iznet iz zemlje pre par meseci ili pre 800 godina, kada je nastao. On se nije nalazio na nekoj povelji koja je u Hilandaru, pa da na osnovu toga znamo da je bio ukraden“, rekao je Nešić.

Pantić je poželeo puno uspeha Istoijskom muzeju na predstojećoj aukciji i izrazio je nadu da će se ovaj pečat uskoro naći u našoj zemlji.

[PakleniVuk]

Volim da gledam i tražim zanimljive video priloge uglavnom po JuTjubu, na više mesta sam nailazio na tragače ili bolje reći lovce sa detektorima za metal koji traže uglavnom zlato, ali ni malo nisu gadljivi kada naiđu na novčiće iz doba Rima, turske sablje, i slične rukotvorine, artefakte iz turskog doba, iz Srednjeg veka i starije.
Te stvari uglavnom završe kod privatnih kolekcionara koju uglavnom nisu sa Balkana (mada i da su sa Balkana to ništa ne menja), zato što im je mesto u muzejima Srbije.

Pitam se kako država na to ne reaguje, trebala bi da postoji neka vrsta arheološke policije, i da takve stvari spreči.
Nisam siguran kako je zakon to regulisao u Srbiji. Da li pronalazaču sleduje neki deo vrednosti nađenog, ili će pre biti da to sleduje onoga na čijoj je zemlji to pronađeno, ali nikako ne bi smelo da takve dragocenosti u istorijskom smislu ne završe u muzejima već kod privatnih kolekcionara, i još mi je čudnije da ti lovci na takve stvari od toga još i prave javne video priloge i zarađuju preko jutjuba.

Samo par primera:
kovanica iz 14 veka


kovanica iz 12 veka


Još je ovaj "car" na svakom video prilogu istakao i svoj broj mobilnog telefona.

Pečat ili odlivak Stefana Nemanje (kasnije Svetog Simeona Mirotočivog) bi Srbija morala da odkupi pa šta košta da košta. Kada znamo i imamo da kupujemo jelke od preko 80 hiljada evra, pevajuće fontane i ostale kičerajske gluposti, onda bi i za ovako nešto morao da se nađe novac kako se zna i ume.

"

 Neovlašćeno izvođenje arheoloških radova

Član 353a

(1) Ko neovlašćeno vrši arheološka iskopavanja i istraživanja,
kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno na arheološkom nalazištu ili drugom nepokretnom kulturnom dobru, odnosno dobru koje uživa prethodnu zaštitu ili ako je tom prilikom devastirano arheološko nalazište ili nepokretno kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili ako je prilikom izvođenja ovih radova korišćena oprema ili uređaj za otkrivanje i pronalaženje arheoloških predmeta,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(3) Predmeti nađeni prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 2. ovog člana, oduzeće se."

Izvor : Krivični zakonik RS 

[Boro Prodanic]

Откупљен Печат великог жупана Стефана Немање за Историјски музеј Србије

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
За Историјски музеј Србије откупљен је печат великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, саопштили су из Историјског музеја Србије.

Оловни печат из друге половине XИИ века је откупљен од аукцијске куће "Артемиде асте" из Сан Марина.

Историјски музеј Србије ће у наредном периоду, након што печат буде донет у Србију, одржати конференцију за медије на којој ће представити овај значајан културно-историјски предмет и упознати јавност са детаљима његовог откупа.

Izvor

[Brok]

Hvala Bogu!

[Boro Prodanic]

Tajna istorija Nemanjinog pečata

Neki predmeti u posed vlasnika dolaze legalnim putem (kupovina, poklon, nasledstvo), a neki krađom ili nezakonitim iznošenjem iz zemlje u kojoj su pronađeni. Ovaj drugi slučaj je čest u Republici Srbiji, koja je puna „divljih” arheologa

Pečat velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, koji je trebalo da se nađe na Aukciji kuće „Artemide aste” iz San Marina, otkupljen je za Istorijski muzej Srbije. Podatak da će se ovaj artefakt naći na aukciji „procurio” je zahvaljujući sajtu Srpska srednjovekovna istorija, odnosno istoričarima Petru Nešiću i Bogdanu Pantiću. Kako se klupko dalje odmotavalo, govori istoričar Petar Nešić.

Jedan ste od urednika sajta „Srpska srednjovekovna istorija” i prvi ste doznali da se ovaj arheološki artefakt nalazi na aukciji. Kako ste došli do te informacije?

Radi potpune istine, ne zna se ko je tačno od ljudi u Srbiji prvi saznao da se pomenuti pečat našao na aukciji. Redovno pratim sajtove aukcijskih kuća, pa sam tako pratio i sajt aukcijske kuće „Artemide aste”. Početkom aprila je objavljena aukcija i tada sam saznao za pečat, kao i drugi ljudi koji su pratili tu aukciju. Sa kolekcionarom Željkom Kneževićem sam utvrdio da se najverovatnije radi o originalnom pečatu, na osnovu njegovih fizičkih karakteristika i upoređivanjem sa drugim pečatima iz 12. veka. Sajt „Srpska srednjovekovna istorija” je zatim prvi objavio vest da će se taj pečat naći na aukciji i tada smo pozvali nadležne institucije da ga kupe. Stručna i šira javnost je podržala naš predlog, a veoma brzo su nam iz Istorijskog muzeja Srbije (IMS) javili da oni rade na tome da kupe pečat.

Na koji način ovakvi predmeti dospevaju u inostrane aukcijske kuće?

Aukcijske kuće od vlasnika predmeta traže dokaz o vlasništvu i samo uz odgovarajući dokument predmet može da se nađe na aukciji. One su sa pravne strane sigurne i zaštićene. Kako je pak neki predmet koji se našao na aukciji došao u posed vlasnika, to je drugo i mnogo zanimljivije pitanje. Svaki predmet ima svoju istoriju, odnosno svaki je priča za sebe. Konkretno, mi ne znamo kako je ovaj pečat Stefana Nemanje došao u posed trenutnog vlasnika, o kome mi nemamo podatke. Neki predmeti u posed vlasnika dolaze legalnim putem (kupovina, poklon, nasledstvo), a neki krađom ili nezakonitim iznošenjem iz zemlje u kojoj su pronađeni. Ovaj drugi slučaj je čest u Republici Srbiji, koja je puna „divljih” arheologa. Oni pronalaze vredne predmete i ne predaju ih vlastima naše zemlje, nego ih prodaju na crnom tržištu. Možda je pečat Stefana Nemanje 800 godina legalnim putem menjao vlasnike, pa je trenutni vlasnik rešio da unovči njegovu vrednost. Možda je pečat ukraden više puta, možda je nedavno nelegalno iznet iz Srbije. Nažalost, njegovu punu istoriju najverovatnije nikada nećemo saznati. Nadamo se da će Istorijski muzej Srbije saznati više informacija o pečatu kada ga bude preuzeo. Ako saznamo nešto o njegovoj istoriji u poslednjih nekoliko godina ili decenija, možemo da budemo veoma zadovoljni, sve preko toga bi bio veliki plus.

Kako vi komentarišete ustupak aukcijske kuće da povuče predmet sa aukcije? Koliko je to česta pojava?

Istorijski muzej Srbije je odlično postupio što je pitao Aukcijsku kuću „Artemide aste” da li bi kontaktirala sa vlasnikom pečata i pitala ga hoće li da proda pečat van aukcije, u privatnom dogovoru, zbog izuzetne kulturno-istorijske vrednosti tog predmeta. Nije uobičajeno da aukcijske kuće izlaze u susret takvim molbama, ali ovaj put je očigledno napravljen izuzetak. Predstavnici aukcijske kuće i vlasnik pečata Stefana Nemanje su očigledno razumeli da pečat treba da bude u muzeju, a ne u nečijoj privatnoj kolekciji. Verujem da je to razlog što je aukcijska kuća izašla u susret molbi Istorijskog muzeja Srbije i što je vlasnik povukao pečat sa aukcije i direktno ga prodao IMS-u. Takođe, izgleda da je novčana ponuda koju je dobio za pečat bila zadovoljavajuća. Mi još ne znamo koliko je pečat plaćen, njegova početna cena je bila 1.000 evra, a vrednost poslednje ponude za pečat u predaukciji (pribid) iznosila je 8.500 evra, odnosno osam i po puta više od prvobitne cene. Već sa tim iznosom je vlasnik mogao da bude veoma zadovoljan, a mislim da je dobio i više od toga. Aukcijskoj kući treba da budemo zahvalni što je prepoznala o kakvoj situaciji se radi i što je ispunila molbu Istorijskog muzeja Srbije, a vlasniku pečata što je prihvatio ponudu i prodao pečat na ovaj način IMS-u, jer niko ne može da garantuje da se na aukciji ne bi pojavio neki veoma imućni kolekcionar koji bi bio spreman da izdvoji više novca od bilo kojeg drugog ponuđača, uključujući i predstavnika IMS-a.

Kada je osnovan sajt „Srpska srednjovekovna istorija” i šta je njegova osnovna misija?

Moj kolega Bogdan Pantić i ja smo pokrenuli sajt „Srpska srednjovekovna istorija” u septembru 2021. godine. To je bio logičan korak u razvoju našeg projekta koji se zove „Srpska srednjovekovna istorija”, a koji je započet 2019. godine na našim nalozima na društvenim mrežama na „Fejsbuku” i „Instagramu”. Cilj nam je da učimo širu domaću i stranu javnost srpskoj srednjovekovnoj istoriji, da ih obaveštavamo o svim događajima (predavanjima, izložbama, promocijama) u vezi sa tim značajnim periodom naše istorije, kao i da alarmiramo javnost kada je ugroženo srpsko kulturno nasleđe, kao na primer u slučaju prošlogodišnjeg uništavanja lokaliteta Latinska crkva sa grobljem u Novom Pazaru, ili kada se neki vredan predmet iz srpske istorije nađe na aukciji u inostranstvu. Neki kažu da nam za sada dobro ide, i te reči, kao i naš dosadašnji rad, nas obavezuju da nastavimo da budemo vredni i aktivni i da odgovorno obavljamo svoj volonterski posao.

Izvor

[Brok]

Evo prepiski i komentara sa FB

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Дакле печат је повуче са аукције и продат у директној погодби аукцијске куће и представника ИМС.