Aerodrom Željava

[švercer011]

Sa gledišta ovog vremena, to može biti tako kao što kaže Patriot, ali sa gledišta vremena u kome je projektiovana i gradjena - baš i nije.

Umontirao sam menjac, pa sad mogu da se ukljucim u raspravu sa mojim omiljenim kolegom Patriotom (najvise volim da polemisem sa njim)
 Sa gledista ovog vremena sto kaze Rade slazem se u potpunosti sa njim,a sa gledista iz onog vremena postojanje Zeljave je potpuno opravdano iz razloga sto to mi nismo sve platili  nego Ameri  ,svima je poznato da smo uvek balansirali izmedju istoka i zapada i da su nas Ameri finansirali samo da Rusi ne izadju na Jadran.Drugo negde sam procitao studiju da ako bi nas Rusi napali iz Madjarske sto je tada bila i mogucnost Slavonija i Vojvodina bi pali za 48 sati jer su tada u Madjarskoj imali oko 3000 tenkova.Zeljava  jer upravo i zbog toga napravljena i mislim da je odlicna investicija ali primera radi ARK u Konjicu je po meni bacena para.
Zeljava je bila napravljena da stiti par miliona ljudi,a Ark(atomska ratna komanda) nekoliko desetina probranih!!!
Pogledajte prilog o tome!


http://video.aol.ca/video-detail/bunker-ark-konjic-objekt-d-0-2006/1112175042/?icid=VIDURVENT02

[dexy]

Sa jedne strane imamo činjenicu da su podzemni aerodromi sačuvali tehniku, ali tehniku koja nije aktivno učestvovala u borbenim dejstvima.
Sa druge strane avijacija koja jeste aktivno učestvovala koristila je pomoćne aerodrome, improvizovane piste i delove autoputa za poletanja i sletanja.
Mi smo sistem podzemnih aerodroma preuzeli od šveđana koji su nedugo zatim odustali od toga i prešli upravo na sistem korišćenja alternativnih aerodroma i autoputeva za avijaciju.

Stacionarni objekti, pogotovo ovako veliki i kapitalni su najprimamljivija meta za svakog potencijalnog neprijatelja, pa se tako oni i ne mogu aktivno koristiti u ratu u kojem se brani sopstveni vazdušni prostor od nadmoćnijeg agresora, a strategija JRV je svojevremeno bila upravo takva da se primenjuje partizansko ratovanje i u vazduhu, pa je zato i nelogična gradnja jednog ovakvog objekta koji u ratu ne bi mogao da se uklopi u takvu strategiju.
Ovo bi donekle imalo smisla ukoliko bi se branili od agresora koji ne može da osvoji prevlast u vazdušnom prostoru iznad SFRJ i koji bi u tom slučaju eventualno krstarećim ili balističkim raketama pretio aerodromima. Međutim, SFRJ je bila okružena sa dva moćna vojna saveza i nije postojala mogućnost sukoba sa približno jednakom vojnom silom.

Treba uzeti u obzir i nepostojanje sredstava za precizna dejstva i stand off oružja u vreme kada je projekat započet, međutim, već u vreme kada je Željava otvorena, postala je prevaziđena zahvaljujući modernim vazduhoplovnim ubojnim sredstvima koja su ušla u naoružanje zemalja NATO pakta i Varšavskog ugovora, pre svih SAD i SSSR-a.

[Patriot]

Slatina vjerojatno nije uništena jer se na nju u ono vrijeme dugoročno računalo u nekim USA opcijama, a sama činjenica da su zrakoplovi sačuvani ne govori ništa jer oni iz tog sačuvanog stanja nisu djelovali po protivniku. Također, da se malo ulovimo kako su stradali G4 Letećih Zvezda (bez obzira bili ili ne bili puni goriva)?

također, kako bi se ruska najezda (za početak) cca 3000 raspoloživih tenkova spriječila s MiHovima 21? Možda fantazijom uporabe raketnih zrna za škakljanje tenkova? I kako bi ruski zrakoplovi spriječili modernije ruske zrakoplove da ozbiljnije djeluju? Najvjerojatnije nikako, posebice ne sa Željave.

Uostalom, dexy je sve odlično i precizno kazao, na to se nema što dodati ...

... pa sad mogu da se ukljucim u raspravu sa mojim omiljenim kolegom Patriotom (najvise volim da polemisem sa njim)

Što da učinim da ovaj komentar shvatim komplimentom? 

[pvanja]

Amerikanci su bili uporni i probali su na sve nacine da uniste strazevicu a nisu upseli. To govori kolio su i dalje teski podzemni objekti za unistavanje.

Ista prica je i sa Iranskim nuklearnim kapacitetima svi su pod zemljom i trenutno nepostoji nista od klasicnog naoruzanja koje ga mogu unistiti.

Sto se tice slati a pogotovu Zeljave otvori (vrata) su radjeni na taj nacin da isdrze direkne pogotke nuklearnog oruzja. U to vreme kada je nad celim svetom visila nuklarna apokalipsa mnogi su se odlucivali za ovakve projekte u vecoj ili manjoj meri.

U svakom slucaju cak i danas takvi objekti imaju svoju upotrebnu vrednost pod uslovom da ti neko preti inace nisu rentabilni za drzanje u operativnoj upotrebi a pogotovu za gradnju.

Svajcarci jos uvek drze svoje F-18 u podzemnom objektu ne zbog necije pretnje vec zato sto tamo imaju svu potrebnu infastrukturu.

Slatina nikada nije bila ugrozena jer su pogodeni samo zasticni lukovi isped vrata.
Slatina je uvek mogla biti spremna za manje od sat vremena za izlazak aviona. Nazalost Migovi 21 nisu imali sta da traze u vazduhu protiv mnogo naprednijih lovaca NATO-a
Kada uporedis samu konfiguraciju Slatine i Zeljave vidis da su ulazi u Zeljavu nekoliko puta zasticeniji nego na Slatini. Osim toga sama topografija rejona Bihaca obezbedjuje laku odbranu objekata i komplikuje napadacu prilaz i napad.
Piste se nemogu uvuci u planine i to je problem ali se relativno lako daju popraviti dok zgrade, masine, skladista goriva, municije, rezervnh delova je tesko sakriti premestati o avionaima da nepricamo. A cim neprijatelj ode lako se osposobi jedna od otvora avioni izvuku ili prevuku da pistu, put itd. Bito je sacuvati infastrkuru ljude i tehniku.

A sto se tice G-4 Letecih zevezda to nije u sferi vojske vec politike pa nebih sad o tome. Uglavnom k-dan aerodroma Podgorica je igrao politicku igru.

Osim toga objekta u Podgorici nema zastitna vrata vec je to samo tunel u obliku potkovice.

Sto se tice podzemnih objekata (ostalih) mislim da se malo preterivalo ali svi teze da zastite svoje elemente komandovanja i veze.

NATO je `99 vise puta (neke svakodnevno) bombardovao ove centre (GS, KoV-a, RV-a) - bezuspesno.

[ML]

Kako god obijekat je impozantan i siguran sam da bi poslužio i sada sasvim dobro i namjenski da su ostale granice SFRJ. Nije ni NATO svemoguči što se i pokazalo kod agresije na Srbiju.
Što se tiče para potrošenih za izgradnju opet su se prelile u džepove onih koji su radili i zaradili ih, a ne u đepove manipulanata i lopova što je danas najčešči slučaj po svim našim novim državama.

[dexy]

Mislim da bi bilo daleko bolje da su uložene u nabavku modernije tehnike i izgradnju infrstrukture koja bi mogla u slučaju rata da se koristi.

[Boro Prodanic]

Posle bitke je lako biti general, kažu.

Drugačije se razmišljalo pre 50 godina kada je to građeno, a drugačije danas. Stariji to lakše shvataju od mlađih, ali to je činjenica. I današnji veliki protivnici tog projekta u ono doba ne bi imali ništa protiv, siguran sam.

[FF]

Slatina vjerojatno nije uništena jer se na nju u ono vrijeme dugoročno računalo u nekim USA opcijama, a sama činjenica da su zrakoplovi sačuvani ne govori ništa jer oni iz tog sačuvanog stanja nisu djelovali po protivniku. Također, da se malo ulovimo kako su stradali G4 Letećih Zvezda (bez obzira bili ili ne bili puni goriva)?

Slatina (podzemni objekat) je u nekoliko navrata pokukušana uništiti preciznim avio-bombama. Jedna velike razorne moći je pogodila direkto ulaz i izazvala momentala prekid rada svih agregata i napajanja el. energijom podzemnih objekata. NATO je na Slatini štedeo pistu, ali je podzemni objekat je pokušao uništiti bez oklevanja - vreme je pokazalo, bezuspešno.

G-4 "Letećih Zvezda" stradali su u podzemnom objektu Šipčanik u okolini podgoričkog aerodroma. Ovaj objekat je drugačije koncipiran od Slatine - običan tunel s krivinom na ulazu, bez ikakvih vrata. LAB je pala na ulazu u tunel, plamen je zahvatio krilo najbližeg aviona do izlaza. Pošto su avioni bili puni goriva, niko se nije usudio da uđe i gasi. Nakon nekog vremena, došlo je do lančane eksplozije, prema nekim procenama oko 20-ak aviona, mahom Galebova G-2 i neserćnih 6 kom. G-4 Letećih Zvezda.

[ML]

Kod zemalja veličine SFRJ, da ne govorimo o današnjim državama nikako nema dovoljno sredstava za pračenje vrhunske vojne tehnologije.
Tačno je da je avijacija, PVO i RM bila poprilično za vremenom, sistem odbrane je bazirao pre svega na jakom KoV-u, što se i nije pokazalo loše.
Pri agresiji NATO snaga oni su jako malo štete nanijeli vojski i na kraju krajeva nisu imali hrabrosti da se upuste u kopnene avanture, najviše štete je bilo na infrastrukturnim i civilnim ciljevima. To u nikakvom slučaju nije častan rat.
Izolovana zemlja bez podrške sa strane u takvom ratu nema nikakve šanse.
I da je bilo savremenijih sredstava RV i PVO umesto kvalitativne bi prevladala masovna varianta i sve bi se svelo na isto.
A da nije sve u tehnološkoj nadmoči svjedoče ratovi koji se i danas vode.
U vreme kada je obijekat građen on je  imao svoju svrhu. Takođe i potkopi za brodove imali su svoje opravdanje.

[Patriot]

Amerikanci su bili uporni i probali su na sve nacine da uniste strazevicu a nisu upseli. To govori kolio su i dalje teski podzemni objekti za unistavanje.

Ista prica je i sa Iranskim nuklearnim kapacitetima svi su pod zemljom i trenutno nepostoji nista od klasicnog naoruzanja koje ga mogu unistiti.

NATO je `99 vise puta (neke svakodnevno) bombardovao ove centre (GS, KoV-a, RV-a) - bezuspesno.

Da su amerikanci željeli biti ozbiljni, već bi našli načina to učiniti. Pitanje je cijene i racionalnosti. Iranski nuklearni kapaciteti su strateška priča, i ona nema cijenu. Eskadrile MiGova 21 bile su taktilka priča, i zato je to neusporedivo. Isto vrijedi i za zapovijedna mjesta, naravno da će ista biti ukopana. Ali aerodrom od cca 8, 9 miljardi dolara (u to vrijeme višestruko vrijednijih od današnjih dolara) obično je bacanje love. To je pokazala i povijest, jer se upravo ta avijacija raspala na neki način iznutra tih betonskih vratnica, no to je već politika, a to znači crveno svijetlo na semaforu ...

To u nikakvom slučaju nije častan rat.

A zar postoji časni rat?

[ML]

Patriot postoje i časni ratovi, to su pre svega obrambeni i oslobodilački ratovi. Balkanski ratovi su bili časni ratovi, rat Srbije u I SR, NOB..to su samo neki primijeri. To je moje mišljenje i mislim da ga dijeli večina.

[dzumba]

Наравно да је данас лако дискутовати и закључити да је аеродром Жељава  била промашена инвестиција. И држава у којој је настало је била исто то, то бар данас знамо. Међутим, 50-тих и 60-тих година прошлог века то није изгледало тако. Са становишта ондашњих политичко-војних и војно-политичких разматрања подземне аеродормске инсталације су пружале заштиту и од класичног напада из ваздуха (авијација), али и од тада највеће претње, напада атомским оружјем.Омогућавали су преживљавање пре свега почетног удара противника.

Ако је Жељава у глобалу завршена 70-тих година, грађена је бар 10-так година пре тога, а пројектована бар 5-7 још раније од тог времена. Дакле, идеја да се он прави настала је крајем 50-тих година, можда чак и пре. У то време није било крстарећих ракета, супер прецизног оружја, "дурандал" бомби за разбијање писта (бар не овог данашњег квалитета) и сл. Друго, тадашња југословенска стратегија је полазила од чињенице да Југославија у рату, ко год је напао, неће бити без јаких савезника. Зато је упитна тврдња да би противник имао увек превласт у ВаП. Можда у почетку, али се сматрало да тако неће остати током целог трајања рата, посебно не у његовој завршници (када се обезбеде или придруже савезници), а СФРЈ није планирала да губи ратове. Треће, Југославија се осећала моћном и способном да прати трендове и буде војнички јака, не баш као велике силе, али ипак довољно. То се посебно односило на ваздухопловство. Када је уведен МИГ-21  био је у врху светске ловачке авијације. То што га је време прегазило до времена пуштања аеродрома у погон је друго питање. СФРЈ је правила своје авионе, већ тада технолошки застареле и у борбеном смислу инфериорне, али је то стварало осећај моћи и подгревало уверење многих да смо ваздухопловна сила. Па се онда, на подстрек разних лобија (и тада их је било, а посебно је био јак онај из РВ и ПВО) ишло резоном "нек кошта шта кошта". Да ли је то баш тако требало? Данас можемо рећи не, али они који су одлучивали тада донели су другу одлуку.

Ако би неко данас имао подземни аеродром као што је Жељава скупо би га коштао, пре свега због одржавање. Да га је наследила у функционалном стању нека од држава наследница СФРЈ данас би га сигурно напустила и у најбољем случају конзервирала.

Тачно је да је подземна склоништа за авионе на Слатини код Приштине издржало дејства НАТО, авијације. Нису то Амери промашили, него нису успели. Лично сам видео запрепашћена лица страних новинара и неких НАТО официра када су мигови полетели. Онај смешни господин, портпарол НАТО 1999.године, је то већ био уништио на конференцијама за штампу. За страдање авиона у Подгорици се може слободно рећи да "надлежно лице" није предузело све мере да се затворе капонири. Сви подземни објекти направљени да издрже атомски удар (па и они мало слабији) су издржали сва дејства НАТО авијације 1999., па и најтежих бомби. Била су у потпуно функционалном стању, без трунке оштећења у њима. Значи, подземни објекти имају смисао, па и перспективу, али траже добро одржавње што прилично кошта. Ако буду прављени (код нас сигурно неће) вероватно ће бити мањих димензија,  углавном за командовање и везу, никако као подземни аеродроми.

[Nešo]

Zdravo kolege,

čitajući vaše postove primećujem da se celoj tematici pristupa veoma ozbiljno i konstruktivno. Zato bi voleo i ja da iznesem svoj stav.
Željava je tada, nesumnjivo, bio čudo od aerodroma, pre svega ako se uzme u obzir činjenica da je jedna određena komunistička elita, ratom napaćenom i polupismenom narodu, vešto stvarala iluziju o nekoj superiornosti i nadmoći u tom delu sveta, tj. na Balkanu. Sad će se neko verovatno zapitati šta ovaj mlati ?
Stvar je u tome što je ovaj projekat u tadašnje vreme progutao više od 4$ milijardi, naravno da su ovo bile zvanične cifre kao i uvek. Ako pođemo od ove ogromne sume i uvažimo rast cena, vrednosti novca itd., danas bi došli na neku sumu od blizu 7,3 milijardi Eura. Pazite, 7,3 milijardi Eura ! 

Šta je poenta ? Postoji tu jedna vojna i jedna humana, da ne kažem ekonomska pouka iz cele priče. Aerodrom je pravljen sa ciljem odbrane od nekog potencijalnog neprijatelja. Da su nas Rusi napali pala bi atomska bomba u krajnjem slučaju i naši bi kapitulirali ili kao što je to sada moderno reći potpisali neko primirje. Ja lično smatram da je vlasti i tada bio jasan odnos snaga i mogućnosti, pa su smatrali ako se nabiju u jedan veliki breg, tj. iskopanu rupu da su sa tim rešili ceo problem.
Uloženo je 4$ milijardi na jedan pristojan objekat, gde bi na kraju bilo smešteno 70-ak lovaca tipa MiG-21 prve i druge generacije, koji su se već tada pokazali kao inferiorni naspram američkim lovcima F-4 Phantom II u Vijetnamu. Druga stvar je ta, da koliko god ti imao dobro sakriven objekat moraš i nekako da poletiš i sletiš. Mislim da niko od potencijalnih neprijatelja nije imao nameru da se sa JNA u utrobi Željave igra mačke i miša. Pa već tada su postojale bombe za razbijanje bunkera. Čak i da to nije moglo da uspe tu bi tepih bombe na kraju odradile posao. Kako onda da poletiš sa "ljivade" kad nema piste, a kako tek kad su ti ulazna i izlazna vrata uništena.
Hajde da zanemarimo i tu činjenicu. Glavni adut tog aerodroma je očigledno bio njegov položaj i mogućnost poletanja iz radarske senke planine. I kad uzleti šta onda ? Da su Rusi bili protivnici tu bi bila eskadrila MiG-23 i MiG-25 kao protivnik i let bio potrajao samo nekih 10 minuta. Da su se našli Ameri tu bi bila jedna cela američka flota i dve nuklearne podmornice koje prate nosač aviona. Znači F-4 fantomi, moderni helikopteri i nuklearne rakete, svega 200km od obale. De facto umešao se NATO-Pakt, pa zaboravih da spomenem razne baze po Italiji kao i jedan vojni aerodrom za strategijske bombardere SAD-a u Zapadnoj Nemačkoj, kod Rammstein-a. Da su migovi i uspeli da se podignu bili bi zavisni od navođenja sa zemlje. Svi dobro znamo da je to kod nas uvek odlično funkcionisalo samo na vežbama i manevrima, gde niko ne puca sa pravom bojevom municijom u cilju da te totalno uništi.
Treća stvar je u tome što je aerodrom pravljen više iz političkih nego strategijskih razloga. Koliko li je to bilo suludo praviti aerodrom baš na tom mestu, kao da mikroklima i ostali faktori samo tu odgovaraju. Pa cela BiH i Srbija su bili puni idealnih lokacija. Nije morala da bude baš planina, jer ako neko odluči da te potuče on će i u planini da te zakopa. Stav JNA, tj. Josipa Broza je bio da se sve važne resurse vezane za vojnu infrastrukturu povuku u centralni deo Jugoslavije, zastupajući mišljenje da je taj deo Jugoslavije najbezbednije sa stanovišta spoljne agresije ili unutrašnje netrpeljivosti naroda. Tako su cele fabrike naoružanja povučene iz Srbije, plašeći se da neprijatelj u slučaju neke invazije ne zauzme brzo važne fabrike i tako onemogući efikasnu odbranu. Čist paradoks ako se sagleda činjenica da je aerodrom Željava kao i ostale vojne baze građen po principu dislociranja međusobno povezanih kompleksa kao što su npr. skladišta oružja i kasarne. Tako je i Željava bila podeljena u više zona, što je bio čist apsurd, barem za svako vojno lice koje se profesionalno bavilo ovim pitanjem. Želiš kompleksan i efikasan sistem odbrane, a u suprotnom pojedine vitalne objekte po dolini rasipaš kao pasulj i ujedno sa tim stvaraš idealnu osnovu za brz napad neprijatelja. Takve posledice su mogle da se osete 1992-1995 godine, opkoljavanje i presecanje snabdevanja operativnih objekata odbrane.

Četvrta stavka je odbrana aerodroma kao i brzo snabdevanje istog. PVO topovi "bofors" i raketni sistemi SA-9 "Gaskin" nisu bila ozbiljna pretnja, sem ako je neprijatelj imao nameru da napadne sa J-21 jastrebom.
Idealna i impresivna PVO odbrana jednog skupocenog i strategijski tako važnog kompleksa je jedino mogla da bude sledeća kombinacija u obliku nekoliko odbrambenih prstenova:

prvi prsten - pokretni lanseri raketa tipa 2K11 Krug (SA-4 "Ganef) http://en.wikipedia.org/wiki/2K11_Krug
na vezi Gospić - Karlovac - Banja Luka - Kupres,

drugi prsten - sistemi S-125 "Neva" raspoređeni jugozapadno i severoistočno od Plješevice, dodatno po 2 jedinice opremljene sa S-75 iz pravca Zagreb-sever i Split-jug,

treći prsten - lanac odbrane radarskih i komunikacionih postrojenja na Plješevici, sastojeći se od PVO sistema S-200 http://en.wikipedia.org/wiki/S-200_Angara/Vega/Dubna i bofors topova,

četvrti prsten - pokretni lanseri SA-9 "Gaskin" (BRDM-2) i ZSU-57-2 ili kasnije ZSU-23-4M.

Sa takvim sistemom odbrane ovaj aerodrom bi bio opravdan. Međutim lakše je bilo baciti 4$ milijarde i zabiti se u brdo ko' miš. Po mom mišljenju Tuzla je bila najidealnije mesto za ovakvu bazu. Veoma važna povezanost sa železnicom, na liniji odbrane Ljubljana - Zagreb - Beograd sa slobodnim manevarskim prostorom prema jugu i efikasnom kontrolom cele Panonske doline (nizine). Na takvoj lokaciji si mogao da napraviš aerodrom bez ikakvih većih geoloških problema, za nekih 1 miljardi dolara. Za 1,5 milijardi mogao si da postaviš dva savremena radara na Plješevici i na Brijaču kod Zlatibora i da odradiš efikasan prsten PVO odbrane. Za ostalih 1,5 milijardi si mogao da unaprediš RV sa modernijim avionima tipa MiG-23 i MiG-25, a kasnije sa MiG-29C umesto sa polovnim migovima 29 tipa "A". Najpametnije rešenje je ipak bilo da se tih 4 milijardi uloži u razvoj i nauku, jer za najkasnije 25 godina SFRJ bi bila ekonomski jaka i razvijena zemlja koja bi bila u stanju da pre vremena realizuje sopstvene projekte borbenih aviona tipa "novi avion". A na kraju krajeva narod bi i bio zadovoljniji, pa čak ne bi ni došao na pomisao da međusobno ratuje.

[Rade]

Da li to što neka od zemalja ima atomsku bombu znači da sve države gube pravo na odbranu?

[Nešo]

Pozdrav Rade,

ne, to ne znači da neko nema pravo na odbranu već da treba mudro razmisliti šta uraditi sa tolikim novcem. Ako potencijalan protivnik poseduje atomski arsenal onda svakako nije pametno pi**ti uz vetar, već se prikloniti jednoj strani i ući u savezništvo. Male zemlje Varšavskog Pakta kao Poljska, Čehoslovačka i Mađarska su odabrali jednu veliku supersilu za partnera. Zapadna Evropa je stala uz Ameriku, dok smo mi stali na čelo Nesvrstanih zemalja, jedne organizacije sastavljene od krnjih i siromašnih država.

Zato smatram da je aerodrom Željava bio totalni promašaj, ako se uzme u obzir da su ideje za takvu vrste aerodroma već viđene u Švedskoj. Danas su Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka stabilne zemlje sa dobrom ekonomijom i članice EU. Dok smo se mi zabavljali sa pitanjima crveni i plavi i samo gomilali vojsku sa nekvalitetnom opremom i projektima, ove zemlje su svoje pare prvenstveno ulagale u napredak.

Da smo mi išli sličnim putem, mogao se napraviti i solidan vojni aerodrom u nizini. Zašto Batajnicu nisu izgradili kako treba ? To je za mene aerodrom ograničenih mogućnosti operative i odbrane zemlje. Trebalo je malo modernizovati RV i PVO i da se investiraju pare u jasno definisan razvoj vojne tehnike, pošto smo tada bez ikakve sumnje imali taj potencijal i inteligenciju. Tek kada bi došli do faza ekonomskog blagostanja mogli bi da razgovaramo o jednom megaprojektu kao što je Željava. Samo se plašim da bi onda vojska, recimo da je opstala SFRJ i JNA, došla do zaključka da je suludo praviti jedno takvo sklonište kada neprijatelj poseduje adekvatne mere i načine da ti uništi celu logistiku, samo ako to hoće i poželi.

Znači da rezimiram, pravo na odbranu ima svako, iako je inferioran naspram neprijatelju sa atomskim potencijalom. Taktika i snaga odbrane treba da se zasniva na realnim ekonomskim mogućnostima i jedinstvu naroda u državi.

Nama je trebao solidan aerodrom po principu onih u DDR-u (Istočna Nemačka). Lično sam bio na jednom takvom južno od Berlina, glavnoj operativnoj bazi DDR-a i Zapadne grupe sovjetske Armije. Nama je trebala jedna eskadrila MiG-25, kasnije zamenjena za MiG-31 koji nam je i bio ponuđen, tj, savetovalo nam se da ga uzmemo, pošto je to teški lovac presretač, gde dva para MiG-31 u potpunosti kontrolišu i obezbeđuju vazdušni prostor od 900 kvadratnih kilometara. Trebalo je uzeti dve eskadrile MiG-29C (već 1987 godine locirani u DDR-u) za neposrednu frontovsku i jurišnu podršku. Jednu eskadrilu sa SU-25 zbog odvraćanja tenkovskih jedinica u pokušaju zauzimanja aerodroma i strateških položaja PVO. MiG-21 je mogao da posluži samo kao izviđač ili laki jurišnik, nikako kao pesnica RV i PVO odbrane SFRJ. Jedan vojni aerodrom sa takvim arsenalom bi bio respektabilan i strašan protivnik bilo kojem potencijalnom napadaču. Još ako uzmemo u obzir PVO prsten odbrane koji sam opisao i rakete koje su bile za to adekvatne i namenjene, onda je logičan zaključak da je aerodrom Željava bio jedna ogromna utopija i mit koji nije opravdavao ni investicije ni postojanje na takvoj lokaciji.