Tenk Crni Orao


Početkom 90-tih godina konstrukcioni biro fabrike Kirov iz Lenjingrada, na čelu sa Nikolajem Popovim započeo je rad na novom tenku kome je baza bila tenk T-80U.

Početkom 90-tih godina Rusiju je zahvatila velika ekonomska kriza, tako da je fabrika u Lenjingradu zatvorena. Tada se cela proizvodnja tenka T-80U seli u fabriku u Omsku koja postaje glavni centar za proizvodnju linije tenkova T-80U i njihovih varijanti. U fabriku u Omsku stiže i projektno tehnička dokumentacija za novi tenk koji je tada dobio radnu oznaku “Objekat 640”.

Prvi put oči javnosti imaju priliku da vide dva nove verzije tenka T80U septembra 1997. godine u Omsku na Međunarodnoj izložbi naoružanja i vojne opreme. Tada bivaju predstavljeni tenkovi T-80U-M1 bars (snežni leopard) i tenk pod radnom oznakom Objekat 640, Crni Orao ili na ruskom Chiorny Oriol (Black Eagle). Mnogi su tada nagađali da je Crni Orao ustvari T-80U-M2, ali nije bilo tako.

Na izložbi u Omsku 1997. godine Rusi su ljubomorno čuvali svoje nove čelične ljubimce te je publika mogla da ih posmatra sa razdaljine od 500 metara (ruski izvori tvrde da je bilo 150 m, ali...). Ceo tenk je tada predstavljao veliku misteriju, kupola tenka je bila obmotana u maskirnu mrežu, a cev top je bila prekrivena svojom navlakom, tako da niko od posetilaca nije mogao sa sigurnošću da tvrdi u kome kalibru je top. Onda su počela nagađanja, od toga da je top u kalibru 135mm, pa 140 mm ili čak i 152 mm.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvo pojavljivanje tenka Crni Orao

I kupola i ako dobro maskirana je odava oblik koji nije ni malo ličio na neke predhodne ruske tenkove. Odmah je svima bilo jasno da je rešena najveća boljka kod ruskih tenkova, tačnije da je obrtni transporter projektila koji se nalazio ispod posade sada u zadnjem delu tenka, po veličini se takođe moglo zaključiti da postoji automatski punjač topa. Jedino što je bilo gotovo isto kao i na tenku T80-U je telo tenka koje je tada imalo šest potpornih točkova, identično kao i na T-80U.

Ova nagađanja oko kalibra topa su pala u vodu kada je 1999. godine na Međunarodnoj izložbi naoružanja i vojne opreme u Omsku prikazan tenk Crni Orao gde se jasno moglo videti da je cev topa u standardnom kalibru od 125 mm. Ali nešto nije bilo isto, to je telo tenka, ono je znatno produženo i samim tim hodni deo je dobio još jedan par potpornih točkova, što je ukupno iznosilo po sedam potpornih točkova sa svake strane.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tenk Crni Orao

Tada su ruski zvaničnici davali dosta hrabra i nerealna obećanja da će tenk Crni Orao do 2005. godine biti proizvoden u serijama od po 350 tenkova godišnje. Naravno to se nije ostvarilo jel je nova ekonomaska kriza bila na vratima Rusije. Ovde je načinjen i jedan od glavnih preokreta oko ruskih oklopno mehanizovanih jedinica. Naime zbog prisutne ekonomske krze dosta jeftinije je bilo unaprediti i modernizovati već postojeći tenk T-72,  današnji T-90 (i njegove varijante) te da se iz tih razloga projekat novog tenka Crni Orao napušta i on je i dan danas ostao nažalost samo na nivou prototipa. Tada 2002. godine fabrika u Omsku je bakrotirala. Pored toga tenk T-80 je uz T-72 ipak ostao u ruskim OMJ.


Glavne izmene do kojih se došlo su otprilike sledeće.

Na zadnjem delu kupole je smešten magacin sa projektilima i automatskim punjačem topa koji broji 30 projektila, nije poznato da li ima i koliko rezervne municije. Automatsko punjenje topa je dosta brže i jednostavnije nego kod tenka T-80, tome je doprinela kraća putanja punjenja punjenja topa. Sve to dovodi do toga da Crni Orao ima veću vatrenu moć od svog predhodnika. Takođe pomenuta i već dobro poznata boljka kod ruskih tenkova, obrtni transporter municije više nije na podu ispod nišandžije i k-dira već se nalazi u zadnjem delu tenka tačnije u niši zadnjeg dela kupole. Drugim rečima tenk više ne bi bio zicer meta pešaku sa Zoljom, Osom ili nekim RB-om, i ne bi bio toliko ranjiv i nezaštićen.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prikaz novog smeštaja projektila i pravca usmerenog dejstva prilikom eventualnog pogodka

Dalje kod tenka Crni Orao je povećana oklopna zaštita i to značajno. Pošto više nema obrtnog transportera municije dobilo se na prostoru. Prvo silueta tenka je bitno niža, a dobijen prostor od 300 do 400 mm je iskorišćen povećavanjem debljine oklopa na prednjem delu kupole kako i na njenim bokovima.
Kao što je pomenuto telo tenka kod Crnog Orla je produženo, samim tim sada ima po sedam potpornih točkova, po jedan lenjivac i po jedan pogonski točak na svakoj starni. Pošto je produžen sada su stvoreni uslovi da se još više poveća oklopna zaštita kao i nagib prednjeg dela tenka. Vozačevo mesto je sada pomereno još unazad. Maltene sada je vozačevo mesto u ravni sa nišandžijinom, što mu omogućava daleko bolju zaštitu oko optike.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Presek tenka Crni Orao

Na Crnom Orlu pošto je kupola redizajnirana omogućeno je da se top i kolevka topa postave u posebnom odseku a sa tim se dobijalo na vremenu kada treba zameniti cev topa. Da li je razvijen top u kalibru od 135, 140 i 152 mm to ostaje samo da nagađamo, tj. ostaje u domenu rekla-kazala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Celokupni prednji oklop tenka je pod vrlo velikim uglom što mu obezbeđuje jako visok stepen zaštite i to u vrlo širokom opsegu uglova oko celog tenka. Takođe je obezbeđen deblji krov kupole, napravlejn od višeslojnog “sedvič” oklopa što mu pruža zaštitu od oružja koja dejstvuju posredno, odnosno od projektila koji padaju sa gornje strane na krov kupole.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tenk Crni Orao

Dalje, poboljšalnje oklopne zaštite čine i dinamičku zaštitu tenka tj. ERO (eksplozivni reaktivni oklop) Kaktus nove generacije. Kaže se da je nova generacija ERO efektivniji od ERO kontakt-V za 1,5 do 2 puta. Takođe tu se nalazi i Štora TŠU-1. Čim bi tenk pomoću svojih dektetora dobio informaciju da je laserovan odmah bi stvorila aerosolnu zavesu koja je neprozirna za laserski zrak ili na IC emisije POVR. Sa IC emiterima isijava čudne frekvencije koje zbunjuju neprijateljski POVR i granata maši tenk.
Postoji još jedan vid zaštite, reč je o Drozdu-2, to je ustvari milimetarski radar koji otkriva dolazeći projektil, koji leti brzinom od 70 do 700 m/s i aktivira lanser protivprojektilskih presretača i tako eksplozijom ispred tenka u određenom trenutku oštećuje ili uništava dolazeći neprijateljski projektil.

Na usta cevi već ima postavljenu spravu za retifikaciju topa, tako da se retifikacija može izvršiti bez izlaska iz tenka što bi se reklo “uz put”. Stvarno je nesvakidašnji podatak da se retifikacija topa izvrši za samo jednu minutu!!! Cev je dobila duži vek trajanja, sada se cev topa menja tek kod 700 ispaljenih podkalibarnih granata. Ovom prilikom da pomenemo i novi ruski podkalibarni projektil 3BM-42 sa izduženim penetratorom i dvostruko zaptivnim segmentima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uz top ide i spregnuti PKTM u kalibru 7.62 mm, koj ima dosta bolja svojstva od nama poznatog PKT-a. Sa mitraljezom koji je na desnoj strani tenka (u ovom slučaju to je mesto nišandžije) se dejstvuje iz tenka bez izlaska napolje, mitraljez čini GP49 u kalibru 12.7mm, probna verzija nama poznatog NSVT mitraljeza.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedan od mogućih mitraljeza na desnoj starni kupole tenka

Crni Orao pokreće gasnoturbinski motor GDT-1250, obezbedio je specifičnu snagu od 25 ks/t, a novi GTD-1500 od 30 ks/t, što predstavlja maksimum kod savremenih tenkova. Velika specifična snaga neminovno će se odraziti na ubrzanje, maksimalnu brzinu (70/80 KM/h), prosečnu marševsku 64 i srednju terensku 55-60 KM/h. Motor može koristiti više vrsta goriva ili njihovih mešavina.
Noviji ruski izvori kažu da je razvijen motor GDT-1500 koji je snažniji i daje 1500 KS (1100 KW) tako da svi pomenuti parametri imaju bolji skor. Negde je nezvanično navedeno da Crni Orao može na putu sa novim motorom GDT-1500 razviti brzinu čak i do 90 km/h.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mesto vozača sa pogledom na poluvolan i na ručicu menjača
 
Treba istaći da je sada vozaču posao dosta olakšan uvođenjem poluvolana (nešto nalik kao kod BVP-a M-80). Takođe i transmisija je automatizovana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Motor

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Motor GTD 1500 koji razvija 1500 KS

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Motor sa transmisijom i pogonskim točkovima

Treba pomenuti da posada tenka Crnog Orla uživa pun konfor kada su u pitanju temperature unutar tenka, naime u tenk je ugrađen i uređaj za klimatizaciju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uređeaj za klimatizaciju

 
Karakteristike tenka (neslužbeni podaci):

Visina:	oko 1.8 m
Širina:	3.59 m
Dužina:	8.8 m (bez cevi topa)
Težina:	50-65 tona
Motor:	1500KS (više gorivi sa gasnom turbinom)
Akcioni radijus:	800 km, sa dodatnim rezervoarima 1150 km
Članova posade:	3 (vozač, nišandžija i komandir)

Zaključak

Sve navedene podatke tenka Crnog Orla treba uzimati sa rezervom, o ovom tenku se jako malo zna i sve je manje više u domenu rekla-kazala. Po meni i ovo što se zna je dovoljno da ovaj tenk ubrojim u jedan od tri najbolja na svetu, sa druge strane ima tu kao što sam pomenuo još dosta nepoznanica, a i sasmim tim da je projekat tenka došao samo do prototipa ukazuje na to da tenk Crni Orao nije preboleo sve dečije bolesti kao i svaki novi projekat. Drugo i dosta čudno, barem ja nisam video nigde da ovaj tenk dejstvuje, postoji dosta video klipova da demonstracijom njegove moći ali kada je u pitanju vatrena moć na to nisam naišao, a možda mi je i promaklo, neka me ispravi neko ako grešim.

Dobre svari kod ovog tenka je to da bi Rusija uvođenjem njega u serijisku proizvodnju znatno izmenilo strategiju OMJ, i ne bi bio zanemaren život posade što je slučaj sa gro ruskih tenkova za razliku od zapadnih. Po mom mišljenju ovaj tenk nikada neće nažalost ući u serijasku proizvodnju i zauzeti glavno mesto u ruskim oklopnim jedinicama i ako pruža rešenja koja tradicionalno muče sve ruske oklopnjake. Ako pogledamo novi juznokorejski tenk K-2 Crni Panter možemo primetiti da su Rusi počeli da prodaju polako projekat Crni Orao, ne u paketu kao tenk, već se neka revolucionarna rešenja prodaju preko posrednika ili direktno, to je isto pokazatelj da su ruske oklopne jedinice bazirale sve snage na modernizaciju tenka T-90. Samo se možemo nadati da će se neka rešenja sa tenka Crni Orao primeniti i na tenku T-90 tj. na njegovim modernizacijama.

Svaka čast na ovako opširnoj prezentaciji Crnog Orla! 
Nego, menjač mi je malo čudan, izgleda mi kao višestepeni, da li to znači da bi ovaj tenk imao poluautomatsku transmisiju, tj. da nije u potpunosti automatizovana? Malo mi je čudno, uzevši u obzir činjenicu da većina savremenih tenkova danas koristi automatsku transmisiju. 

Da, kada se malo bolje pogleda, ipak je automatska transmisija. 

Ja ga sigurno nisam stavio na sliku, ali stvarno ne znam šta bi tu tražila albanska zastava, zato je greška ispravljena. Ja sam mislio da je nemački grb (nisam ni obraćao pažnju). Razlog je jednostavan, mislio sam da neko upoređuje nemački Leopard 2A5 ili 2A6 sa Crnim Orlom, pored ostalog naručito se isticala bitno niža silueta tenka Crni Orao nad Leopardima.

Automatski naravno,... Takvi menjaci (hidrodinamicki) pruzaju prenosenje snage bez prekida pri menjanju brzina, a i mnogo manje cimaju motor. Naravno, imaju dosta mana, ali to nije tema.

Pošto baćuške izvoze neke komponente ovog tenka, mogli su i naši nešto da otkupe i iskoriste za modernizaciju 84-ke. Mogli su da se reše obrtnog transportera za municiju.

Ja sam u priči sa jednim drugom doznao da ovaj spremnik za projektile (niša sa municijom) i sve automatskim punjačem uopšte nije neka Bog zna kakva inovacija u smislu da ga je teško napraviti. Sasvim jednostavna ali i funkcionalna stvar. Videću ovih dana da potražim, na sajtu Ju Tjuba u jednom videu u par sekundi je snimljeno kako puni top ova vrsta automatskog punjača, pre 20-tak dana otprilike sam nešto gledao.
Zanimljivo je spomenuti još dve stvari, prvo da se ova niša i auomatski punjač topa može jako lako montirati na primer na neke samohodne haubice.
Takođe je zanimljivo pomenuti da u eventualnoj borbi ovaj spremnik sa municojom ne bi trebalo popunjavati na liniji za popunu, već bi se oni samo menjali i da to ide jako lako i jako brzo (npr. mnogo brže nego da se izvrši popuna).
Sada meni tu nisu do kraja baš jasne neke stvari, ajde demontirati i skinuti prazan spremnik sa municijom možda i može da uradi nekoliko ljudi pa možda i sama posada tenka, ali kako podići i montirati spremnik sa 30 projektila. Pa i da je spremnik napunjen samo podkalibarnim (najlakšim) granatama, opet je to težina, da ne zaboravim i barutna punjenja. Verovatno da postoji neko rešenje, a možda i neko pomagalo van tenka. Što neko reče videćemo kako će rešeiti tu stvar na sledećoj generaciji tenka T-90 ili kako će se već zvati.