Razvojni put

Razvoj tenka Lecelerca je započeo davne 1977. godine (radna grupa osnovana 1975. g,  a o studijama novog tenka razgovarano je još 1964. g.) kao naslednik francuskog tenka AMX-30 pod nazivom EPC (Engin Principal de combat). Prvi protopit (šest komada) ugledao je svetslost dana 1986. kada i službeno dobija naziv Leclerc u čast generala Philippe Leclerc de Hautecloque, komadanta francuske 2. oklopne divizije za vreme Drugog svetskog rata.
Ti prototipovi se kompletno završavaju 1989. godine i prikazani su javnosti na Satory izložbi opreme za obranu 1990, te godine i započinje proizvodnja tenka Leclerc AMX-56. Masovna proizvodnja počinje 1991- 1992. godine. Prvi Leclerc je dovršen u decembru 1991. i predat francuskoj armiji 14. januara 1992. godine.



U februaru 1980. god. Francuska potpisuje sa tadašnjom Zapadnom Nemačkom Memorandum o razumevanju, tako da je projekat konstrukcije tenka trebao da bude zajednički, pri tome da se francuski zove Napoleon 1, a nemački Kampfpanzer III, ali se od toga odustalo zbog velikih razlika u pogledu konstrukcije konfiguracije tenka, tako da je u decembru 1982. g. ta saradnja raskinuta. Tako da su Francuzi nastavili da rade na isključivo svom projektu EPC (Engin Principal de combat) i može se reći da je nastanak Leclerca započet odnosno nastavljen opet 1983 godine.
Uopšte sredinom 80-tih godina je bila da tako kažem trka u konstrukciji što boljeg tenka nametnuta zbog Hladnog rata i sve veće dominacije sovjetskih tenkova. Tako je Britanija izbacila osnovni borbeni tenk (dalje u tekstu OBT) Challanger 2, Nemačka OBT Leopard 2, SAD OBT Abrams M1A1, a Sovjeti su već odavno izbacili svoj tenk T-72 i njegove derivate. Ne može se ne pomenuti i jugoslovenski tenk M-84.
Francuska je morala da da svoj odgovor na ove izazove, pri tome ne koristeći ni jedno rešenje od pomenutih tenkova. Znači sve je rađeno u domaćoj režiji.
Danas francuski tenk Leclerc sa svojim varijantama važi (moram dodati sa punom pravom) za jedan od boljih, ako ne i najbolji na svetu.

Tako je od 1991. do 1996. godine proizvedeno 132 tenka koji su kategorizovani kao serija 1. Od 1997. do 2003. godine počinje proizvodnja serije 2 od 178 tenkova, koja je poboljšana.
Modernija verzija Leclerca je serija XXI sa novim poboljšanim oklopom i poboljšanim sistemom upravljanje vatre.
Kasnije će Francuska naći velikog partnera u Ujedinjenim Arapskim Emiratima što će unapređivanje tenka koštati manje, a i Emirati su ujedno i najveći kupci francuskog tenka Leclerc. Zadnja serija Leclerca je završena 2007. godine pod oznakom SXXI.


Posada

Posadu Leclerca čine tri člana. Vozač koji se nalazi u prednjem levom delu tenka, komandir i nišandžija koji se nalaze u kupoli u malim odvojenim prostorima, što znači da nemaju vizuelni kontakt kako je obično rešen raspored posade na gro tenkova današnjice. To na izgled je benigna stvar, ali nije baš tako, u borbenim uslovima psihološki pritisak je znato veći baš zbog te separacije, članovi posade imaju utisak da su sami uparvi zbog te odvojenosti u zasebnim i malim prostorima.
Treba napomenuti da se komandir tenka nalazi desno a nišandžija levo što je suprotno na primer familiji tenkova T-72.

Vozač ima tri preiskopa za osmatranje od kojih centralni Thomson-CSF Optronique ima dnevni i noćni kanal.
Upravljanje Leclercom je sigurno najlakše na svetu kada ga uporedimo sa drugim tenkovima. Vozač ima mali upravljač u obliku volana gde su smeštene sve komande, a prenošenje komandi na motorno-transmisiono odeljenje se vrši eletričnim putem ("fly-by-wire"), mada je obezbeđeeno i mehaničko upravljanje kao rezervna opcija ako bi elektronika otkazala.
U sklopu vozačkom mesta je i panel koji daje info vozaču o parametrima (temperature, pritisci i sl.) motora. Tu je smeštena i ručica birača stepena prenosa. Menjač je potpuno automatizovan, što još više olakašva upravljanje tenkom.

Firma SAGEM se pobrinula da nišandžija ima stabilizovan nišan SAVAN 20, uvećanja od 2.5 do 10.5 puta, tu je i nezaobilazan laserski daljinometear Nd-YAG, takođe nišandžija ima na raspolaganju i termovizijsku kameru koja može preneti sliku i na komandirski displej.
Za osmatranje tu su još tri periskopa ali postoji mrtvi uglovi, desno i ispred tenka koje nišandžija ne može da vidi.


Nišandžija na tenku Leclerc

Komandir ispred sebe ima tri panela računaraske jedinice vozila (VDU), ima glavni panel, kao i panele za upravljanjem naoružanja i radio vezom.
Pošto nišandžija ima neke tačke koje ne vidi, to je rešeno tako da komandir ima izuzetno dobru preglednonst, ima čak osam periskopa koji i sa svakim od njih može pritiskom na prekidač dovesti tj. navesti nišandžiju na cilj.
Komadirova panoramska osmatračka sprava SFIM HL-70 koja je montirana na krovu tenka (vidno štrči) ima i dnevni i noćni kanal za osmatranje. U režimu noćnog osmatranja postoji pojačivač druge genracije. Takođe kao i kod nišandžije komandir u sklopu svoje sprave ima laserski daljinometar. Ciljeve je moguće preopznati na 4 KM.


Komandir tenka Leclerc

Treba napomenuti da digitalnim upravljačkim sitemom vatre može nezavisno upravljati kako nišandžija tako i komandir tenka. Takođe treba istaći da je Leclercov sistem za upravljanje vatre sposoban da u istom momentu prati čak šest različitih ciljeva, što je urađeno po uzoru na SUV britanskog tenka Challenger 2. Naravo tu je i meteo sensor.


Naoružanje i oprema

Glavno naoružanje tenka Leclerc čini top GIAT (Nexter) CN120-26 (F1)  u kalibru 120 x 52 mm. Cev je glatka. Punjač topa je atomatski i sasvim je jednostavan ali jako efikasan. Automatski punjač je specijalno razvijen za tenk Leclerc od firma Creusot-Loire. Kao što ste primetili Leclerc ima tri člana posade baš iz razloga jel ima automatski punjač topa koji menja jednog člana posade. Efikasnost automatskog punjača topa se najbolje pokazuje da Leclerc može da ispali 10 projektila (neki izvori navode čak 12 ili 15 granata mada je to po meni prilično nerelano) u minti. U spremnik za automatsko punjenje topa koji se nalzi na zadnjem delu kupole staje 22 granate i šest različitih tipova projektila. Ukupno borbeni komplet Leclercka je 40 granata, od toga 22 staju u spremnik za automatsko punjenje topa, a preostalih 18 se nalaze u prednjem delu tenka.
Spremnik za automatsko punjenje topa se može popuniti na dva načina, kada je spremnik na tenku, znači popunom kroz kroz luk, ili kada se spremnik skine sa kupole. Popuna spremnika se završi dosta brzo za nekih 15-tak minuta (brzina popune spremnika municijom zavisi od ljudskog faktora, tj, od uvežbanosti).
U slučaju da automatski punjač topa otkaže, mada je dosta pouzdan, top se može naputi i ručno, ali dosta teško i sporo.

Tvrdi se da je preciznost pogađanja oko 95 % sa potkalibarnim (APFSDS) projektilom početne brzine 1750 m/s, na udaljensti od 2000 m, a sa kumulativnim (HEAT) projektilom početne brzine 1100 m/s na 1500 m.
Pored topa na teknu se nalaze i dva mitraljeza. Jedan spregut sa topom u kalibru 12.7 mm, i drugi protivavionski mitraljez koji se nalazui na vrhu kupole u kalibru 7.6 mm sa kojim se može desjtvovati iz tenka, znači ne izlazeći na luk.
 
Na Leclerkovoj kupoli postavljene su 18 Galix bacača razvijenih od firme Nexter Lacroix Tous Artifices, po 9 sa svake strane kupole u kalibru 80 mm, one ispaljiju  dimne kutije za maskiranje tenka, IC mamce kao i protivpešadijske parčadne bombe.
Leclerc je opremljen i uređjem za NHB zaštitom, kao i sa automatski protivpožarnim sistemom.
Leclerc može da savlada vodenu prepreku dubine do 4 metara.


Leclerc spreman za savlađivanje vodene prepreke dubine do 4 metra

Impresivna mašina, interesuje me da li postoje podaci o maksimalnoj debljini oklopa na ovom tenku, tj. koji nivo zaštite pruža, i interesuje me koja je probojna moć potkalibarnog zrna na 2000m.

Sistem upravljanja vatrom je potpuno digitalizovan i spada u četvrtu generaciju SUV-a. SUV se sastoji od više sistema i svi su povezani i integrisani, sistem komunikacije kako unutar posade tenka tako i van sa drugim tenkom ili komandom, te navigacije i propulzije. Sve to ovom SUV-u obezbeđuje čak 15 računara koji se nalaze u njegovom sklopu koji ga svrstava u jedan od boljih u svetu. Čak pojedini autori porede Leclercovu elektroniku sa borbenim avionom Rafale, ipak je to napumpano.

Što se tiče zaštite propustio sam da napomenem da je Leclerc tako konstrujisan da u slučaju pogodka od strane neprijatelja u velikom stepenu čuva život posade nalik američkom Abramsu ili nemačkom Leopradu, što nije jača strana kod ruskih tenkova. Ako bi i kada granata pogodi u automatski punjač ili spremnik sa municijom odakle automatski punjač uzima projektile, mlaz eksplozije je usmeren suprotno od posade tako da posada ima velike šanse da preživi. Ali se ne kaže šta bi se desilo ako bi pogodak bio u predelu gde se nalazi ostalih 18 projektila van spremnika za automatsko punjenje topa, koji se nalaze u prednjem delu tenka, tačnije desno od vozača.
Ovo je moguće po meni rešiti jako jednostavo, ne popunjavati tenk sa municijom van spremnika, pošto je predviđeno da u dejstvu Leclerc samo zameni prazan spremnik sa već popunjenim, i to se završava za nekih pet minuta.






Još par prikaza unutrašnjosti tenka sa bogatom elektronikom





Leclerc DNG (Dépanneur Nouvelle Génération) Leclerc TZI

Da jeste čudno što odstupa od konvencionalnosti i mislim da ovo nije jedini tenk sa takvom postavkom mitraljeza ali bih morao da proverim.
Kada se malo bolje razmisli, kada je neko sa PAM-om gađao avion ili neki niskoleteći objekat, tipa helikoptera ili bespilotne letelice, nema šta da traži tenk kada nađe RV, jedino može da se što bolje maskira i pomoli.

Primer, učestvovao sam na zduroženoj vežbi oklopnih i helikopterskih jedinica. Niti smo videli niti čulu helikoptere, reč je bilo o helikopterima Gazela. Samo su nam javljali koji je broj tenka pogođen. Kasnije u toku vežbe su nam pokazali u kojoj oblasti su helikopteri i tražili smo ih na nišanskim spravama ali od toga ništa, samo da pomenem da smo svi bili propisno ukopani. Jedan tenk nisu pogodili ali to je sada druga tema. Ovim primerom hoću da kažem da nema neke potrebe uopšte za tolikim kalibrom i da je taj takozvani spoljnji mitraljez PAM mnogo bolji za ciljeve na zemlji što je praksa i pokazala a cilj na zemlji ću lakše pogoditi sa spregnutim mitraljezom.
Oba mitraljeza su koaksialno vezana što znači da se sa njima može dejstvovati iz ututrašnjosti tenka ne izlazeći na luk i time se izlagati opasanosti. Ne znam da li ti je poznato koliko je naših komadira poginulo dejstvujući sa PAM-om na ciljeve na zemlji, da im je PKT bio u kalibru 12.7 mm danas bi bili verovatno živi. Kada se malo bolje razmisli više se upotrebljava spregnuti mitraljez nego takozvani PAM, barem su to moja iskustva. I prema tome onda bih baš i sam izabrao pre ovu kombinaciju nego onu konvencijalnu. Odnosno ja bih stavio dva potpuno ista mitraljeza i na kupolu i kao spregnut sa topom, ista municija, isti kalibar, isti punjač redenika, isti delovi, isto održavanje i teraj, i to sve u kalibru 12.7 mm. Francuzima ovo nije novina, oni su čak imali na predhodniku Leclerca tenku AMX-30 spregnuti mitraljez odnosno top u kalibru 20 mm, a naoružanja u u tom kalibru se tretiraju kao topovi a ne mitraljezi.

Broker slažem se ja u potpunosti sa tobom u vezi PAM-a. U današnjem vremenu PAM na tenku je izgubio svoj klasičan smisao upotrebe, već se sa njim uglavnom dejstvuje po ciljevima na zemlji i to po mogućstvu dejstvovanja iz unutrašnjosti tenka. Ova kombinacija mitraljeskih kalibara na Leklerku je u najmanju ruku čudna, ako se uzme u obzir da je spregnuti mitraljez u kalibru 12,7mm. Ili oba u kalibru 12,7 ili skinuti onaj na kupoli.

Negde sam procitao da se za vreme sukoba u na teritoriji bivse Juge , desavalo se da se na tenkovima zameni mitraljez od 12,7 sa PKT-om bas radi ovih razloga.

Mislio sam da se PAM zameni za PKT i to mislim da se pricalo bas o M-84.
Odavno je to bilo , mislim da sam o tome citao u hrvatskoj reviji Delta , kod mene u Tetovu su dosli samo tri broja te revije , ali dva sam dao nekome i sada su nepovratno izgubljeni.

Zvanični podaci kažu da je maksimalni nagib 30 posto a uspon 60, ali to je pitanje svašta se može napisati ali pitanje šta od toga sprovesti u praksi. Negde sam video takav snimak i evo baš ga tražim ali kao za inat ne mogu da gsa nađem.
Ovaj sam našao gde se nešto duže vidi sekvenca automatskog punjenja topa.



Pojašnjenjne nekih detalja iz ovog videa za članove koji su manje upućeni u oklop, mada pored Vlade svi izgledamo (a i jesmo) totalni laici.

-35 - 38 s - automatsko punjenje topa
-48 - 51 s -popuna spremnik za automatsko punjenje topa spolja
-58 - 1:01 s - prikaz mehanizma za antitrzaj topa pri opaljenju
-01:16 -1:24 s - prikaz poboljšanog PAM-a kao i dejstvovanje nišandžije sa spregnutim mitraljezom/topom 12.7 mm
-03:14 - 3:29 s - prikaz upotrebe dimnih kutija, ali koliko sam primetio da je ispaljeni više njih, najmanje četiri ako ne i više
-03:30 - 3:53 s - pirkaz odabira vrste projektila iz spremnika, dovođenje cevi topa na ugao za punjenje i automatsko punjenje topa

You are not allowed to view links.
Register or Login

-01:26 - 01:50 s - kamera na cevki, dok je tenk u pokretu, po tom detalju sam došao do nekog zaključka da je cev dobro stabilisana.

Na tom snimku kojeg ne mogu da pronađem, (on je ili na sajtu You Tube ili na sajtu You are not allowed to view links.
Register or Login, na njega sam naišao dok sam pisao o Leclercu negde je bio okačen, a temu sam radio iz preko 80 izvora pa nije baš lako naći ga) je prikazano kako Leclerc silazi sa uzvišenja i pri tome je zadao maksimalnu elevaciju, potom se spušta na ravno i okreće kupolu za 360 stepeni, pri tome je prilično zadao depresiju, da li je to uradio do samog kraja ne znam niti bih mogao da ocenim i da ga sada opet pogledam (- 8 stepeni mu je maksimalna depresija), i pri tome je glatko prošao ceo krug.

Što se tiče auspuha mislim da mu je ovo auspuh (ovaj solundar ), i ako se pogleda poslednja slika u prvom gde je tank spremljen za podvodnu vožnju (dubine do 4 metara, a bez priprema do 1 metra) može se videti da mu je u tom predelu cev za dovod vazduha odnosno odvod dimnih isparenja, a druga cev je namenjena da bi posada imala vazduh.