Što se tiče ponavljanje laserovanja, sve zavisi kako se cilj kreće, ako cilj ide ka tebi frontalno onda je potrebno laserovatni više puta. Cev izlazi iz svoje ose kada si pozvao granatu jel dolazi na svoj ugao za punjenje, po punjenju projektilom cev se varaća tamo gde ti nišaniš.
Ako se cilj kreće po pravcu, onda pre laserovanja uključi na KBN-u preklopnik preticanje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pošto se izvrši laserovanje, znači računar je dobio daljinu do cilja, sada je potrebno da se odredi brzina kojom se cilj kreće. Da bi računar dobio tu informaciju po laserovanju (uz predhodno uključen preklopnik preticanje) treba pratiti cilj končanicom otprilike jednu do jednu i po sekundu, tako računar dobije info o brzini kretanja cilja. I sve ostalo odradi sam računar jel ima sve informacije, daljinu i brzinu kretanja cilja. Iskusni tenkisti ovaj preklopnik preticanje i pri gađanju cilja u pokretu i ne koriste, već sami vrše korekcije.
Za podkalibarne projektile se opet ne pitamo mi, zar ne, takođe i za dejstvovanje k-dira iz PAM-a iz unutrašnjosti tenka (tako je dosta k-dira poginulo), se ne pita vojnik, znači opet je novac u pitanju. Svako bi naravno voleo da u svom OT-u ima što probojniji podkalibaran projektil kakv je ruski najnoviji, a i Ukrajinci su radili isto na tome sa tim da oni polako ali sigurno sve više koriste cev topa u kalibru 120 mm, da bi se usaglasili sa NATO standardima.
Što se tiče oklopa i snage motora, ima on snage, ali baš sam učestvovao (kao radna masa, fizikalija, vožnja
) u testu na četvorci tako što smo tenk opetretili sa jednom tonom reaktivnog oklopa i vozili taj tenk neprekidno sedam dana i noći. Stajali smo da dospemo gorivo i aditive (naravno učestvovalo je nas više, nas sedam je vozilo, te smo se menjali), i čim se malo ohladi tečnost za hlađenje npr. onda se dolivalo, ako je pritisak motornog ulja u vožnji manji ili je temperatura motornog ulja veća (to uglavnom ide jedno sa drugim) onda se dolivalo i motorno ulje, naravno dolivalo se i pogonsko gorivo. Transmisiono ulje nismo dolivali. Tu su bili i mehaničari koji su u tim pauzama merili kompresiju motora i uporedjivali sa podacima od predhodnog stajanja, svi podaci utroška motornog ulja, utroška pogonskog goriva, temperature, pritisci i ostalo su beležena. Na kraju sedmog dana uparkirali smo tenk u radionicu i kada se sledećeg dana ohladio mehaničari su otvorili motor da izmere stanje stublina, klipova, klipnjača, radilice i ostalih delova koji su bili najizloženiji habanju. Kasnije su inženjeri izračunali da treba dodati motoru 100 KS, samim tim je i zapremina motora povećana, i sada je motor imao ukupno 1.000 KS (735 kW). To je manje više ustvari prvi tenk M-84A.
Neko moje razmišljanje je da se sa kvalitetnijem motornim uljem te prepravke mogu i izbeći. Znači motorno ulje koje dugo zadržava svoj viskozitet a sa druge strane je retko i samim tim više protočno nego ulje koje smo koristili.
I da napomenem, da je ovo bila ekstremna vožnja i tako se na bojištu nikada ne vozi. Tu si potpuno upravu. Te bajke išao sam na liniji 50 km/s i nešto sam pogodio su bajke za mog sina koje mu ponekada pričam pred spavanje. Ustvari gde bi ti išao više od 20-25 KM/s, pa i to je bila retkost. Drugo je kada se maršuje u koloni, onda smo ih terali malo brže, ali samo kada smo maršovali na mekoj ili rastresitoj podlozi, kada je u pitanju asfalt onda smo išlo prilično lagano, jer je tenk sa svojih 42.5 tone na asflatu ponašao jako nestabilono, gore nego na ledu (bilo je puno sletanja sa asfaltnog puta, na svu sreću bez ozbiljnijih poseldica), i ako se gusenice maksimalno zatežu. Gusenice sa metalno gumenim šarnirom nisam imao prilike da isprobam, ali sve u svemu tenk nije za asfalt.
Imam jedno pitanje Kojo, jel si ti tenkista, i u kom svojstvu si tenksita ako jesi, ako mnogo pitam, pravi se kao da ova rečenica ne postoji.
