Nemačka krstarica „Princ Eugen“ je po nekim izvorima uvećana klasa teških krstarica „Admiral Hiper“, koja je služila u nemačkoj ratnoj mornarici tokom drugog svetskog rata, a potom bila u sastavu američke mornarice. Na kraju je završila svoju priču u operaciji „Raskršća“ (Crossroads).

„Princ Eugen“ je bio treći brod u svojoj klasi. Kao i ostali brodovi te klase („Admiral Hiper“ i „Bliher“) i ova krstarica je bila izgrađena sredinom tridesetih godina. Tokom konstrukcije i izgradnje, ovaj projekat je bio poznat pod oznakom Kreuzer J" (krstarica J). Kobilica joj je bila položena u brodogradilištu Krup Germanija (Krupp Germania) u Kilu, 23. aprila 1936. godine. Ukupna cena koštanja izgradnje je tada iznosila 104,5 miliona Rajhsmaraka. Porinut je 22. avgusta 1938. godine, a uvršten u operativnu upotrebu 1. avgusta 1940. godine. Kako je kraj rata dočekao „na vodi“, smatran je „srećnim brodom“ 

Teška krstarica „Princ Eugen“ je uzela učešće u bici u Danskim vratima, kada je zajedno sa bojnim brodom Bizmark imala zadatak da neopaženo uplovi u Atlantik radi daljih akcija. Nakon odvajanja od bojnog broda Bizmark, „Princ Eugen“ je krenuo na jug kako bi pronašao tanker „Spichern“ i potom izvršio pripreme za akcije gusarenja po Atlantiku. Nakon uspešnog izbegavanja britanskih snaga koje su gonile Bizmarka, „Princ Eugen“ uplovljava u francusku luku Brest 1. juna 1941. godine. Luka je redovno bombardovana od strane bombardera RAF-a i u noći 1. jula „Princ Eugen“ je pogođen avio bombom i tom prilikom je poginulo 60 članova posade. 
Nakon gubitka bojnog broda „Bizmark“ Hitler je zabranio dalje gusarenje površinskim brodovima. Strahujući od savezničkog iskrcavanja u Norveškoj, želeo je da u teritorijalnim vodama ima sve svoje kapitalne brodove. Zajedno sa bojnim krstašima (negde bojnim brodovima) „Šarnhorst“ i „Gnajzenau“, „Princ Eugen“ uzima učešće u operaciji „Kerber“ (operacija proboja nemačkih ratnih brodovaiz luke Brest za nemačke vode kroz Kanal), kada se vraća u Nemačku 12. februara 1942. godine.
Februara 1942. godine teška krstarica „Princ Eugen“ napušta Nemačku i kreće za Norvešku. Međutim, 23. februara biva torpedovana od strane britanske podmornice HMS Trident. Rezultat torpednog napada podmornice bila je oštećena krma broda, samim tim i kormilo. Nakon ukazane „prve pomoći“ od strane posade, brod se vraća u Kil 16. maja 1942. godine na temeljnu popravku. U remontu boravi do januara 1943. godine. Dva kasnija pokušaja da prebazira u norveške vode, gde je trebao da predstavlja opasnost po savezničke konvoje, ubrzo propadaju, te se brod zadržava u domaćim vodama i služi za obuku mornara. 

Od avgusta 1944. godine brod dobija nov zadatak: bombardovanje sovjetskih trupa koje se koncentrišu na obali Baltika i transport nemačkih izbeglica na zapad. U uslovima guste magle, 15. oktobra 1944. godine dolazi do sudara sa lakom krstaricom „Lajpcig“, u kome je veća oštećenja, naravno, pretrpeo manji brod, skoro presečen na pola. „Princ Eugen“ je ostao „u gostima“ kod lake krstarice „Lajpcig“ čitavih 14 časova. Nakon popravke u Gotenhafenu (Gdinja), nastavlja sa izvršenjem zadatka. 29. marta 1945. godine napušta Gotenhafen poslednji put, prevozeći izbeglice za Svinemunde, gfde uplovljava 8. aprila 1945. godine. Iz Svinemundea isplovljava za Kopenhagen, gde uplovljava 20. aprila 1945. godine. Nedostatak pogonskog goriva je značio da je brod „zarobljen“ u luci. 7. maja biva stvarno zarobljen.

USS Prinz Eugen

„Princ Eugen“ je na podeli pripao RM SAD. Nosio je oznaku USS Prinz Eugen (IX-300). Nakon ispitivanja i testova, prebacuju je u flotu meta, kako bi učestvovala u operaciji „Crossroads“. Ova operacija je tzrebala da pokaže kako se ponašaju ratni brodovi različitih klasa i tipova na različitim daljinama od mesta eksplozije atomske bombe. Ova krstarica preživljava obe faze testa (Able i Baker). Popravke na određenim mestima propuštanja nisu sprovođene zbog visoke radioaktivnosti.
Septembra 1946. godine u teglju kreće ka Kvajalein atolu, da bi se 22. decembra prevrnuo preko grebena Enubuj. Na toj poziciji (8°45'9.49"N 167°40'59.60"E).  je ostala do današnjih dana. 1978. godine joj je demontiran propeler sa desnog osovinskog voda i izložen u nemačkom mornaričkom memorijalnom kompleksu u Labou.
Komandanti broda:
Helmuth Brinkmann – 1. avgust 1940. – 1. avgust 1942.
Wilhelm Beck – 1. avgust 1942. – 8. oktobar 1942.
Hans-Erich Voss – 8. oktobar 1942. – 28. februar 1943.
Werner Ehrhardt – 28. februar 1943. – 5. januar 1944.
Hans-Jürgen Reinicke – 5. januar 1944. – 8. maj 1945.
A. H. Graubart, RM SAD – 1945. – 1946.