Sikorsky S-55

[MOTORISTA]

Završetak drugog svetskog rata je na pozornicu postavio novo sredstvo koje je promenilo tok budućih ratova. Pojavio se helikopter.

Uspesi prvih helikoptera Igora Sikorskog i njihovo masovno korištenje u svrhu izvđanja i spasavanja, dovelo je do zamisli Pentagona, da helikopteri počnu da se koriste kao sredstvo masovnog transporta trupa i materijala. Da bi se ova zamisao ostvarila, bio im je potreban helikopter sposoban da ponese 10 opremljenih vojnika ili odgovarajuću količinu tereta. Kao logičan izbor konstruktora se nametnula fabrika Sikorski, od koje Pentagon, 1 maja 1949 godine, traži da konstruiše i napravi prototip za samo 7 meseci. Prema nekim izvorima, Sikorski je u to vreme već počeo razvoj helikoptera pod oznakom S-55 za potrebe civilnog transporta, tako da je jedan od ovih prototipova prerađen i prikazan vrhu Američke vojske 10 novembra iste godine. Uskoro Sikorski pravi još 4 prototipa, koji pod oznakom YH-19, služe za testiranje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom prvih ispitivanja, prototipovi su se odlično pokazali, što je samo ubrzalo odluku o njihovom uvođenju u naoružanje. Pravi test za ove letelice je svakako bio Korejski rat, u kojem su učestvovali od marta 1951 godine, pa sve do kraja. Samo ocenjivanje letelica je trajalo prvih pet nedelja od dolaska, za koje vreme je služio za evakuaciju ranjenika, dotur hrane i municije, prve taktičke desante u pozadinu neprijatelja, spasavanje oborenih pilota a u jednom slučaju i u izvlačenju važnih delova oborenog MiG-15, sa prve linije fronta. Oduševljena njegovim mogućnostima i performansama, američka vojska uskoro naručuje prve letelice pod oznakom H-19A.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

KONSTRUKCIJA

Letelica je bila u potpunosti izrađena od metala, polumonokok konstrukcije. Pogonsku grupu je činio jedan zvezdasti, vazduhom hlađeni motor Pratt & Whitney R-1340-57, sa 600 KS. Sam motor je bio postavljen u nosu letelice, pod uglom od 45°. Ovakav smeštaj motora i velika dvokrilna vrata, koja su ga zaklanjala, su činila pristupi hlađenje motora veoma laganim. Mehaničari su bili u mogućnosti da priđu gotovo svim delovima motora i obave neophodne popravke, ili njegovu zamenu u slučaju potrebe. Snaga motora se prenosila putem osovine do reduktora ispod krova letelice i dalje prema glavnom rotoru, koji su činile tri aluminijumske lopatice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

. Zbog ovakvog smeštaja pogonske grupe, piloti su se nalazili u pilotskoj kabini koja je bila smeštena unazad i iza motora. Ovakav smeštaj pilotke kabine je imao za posledicu veliku buku, koja je dolazila što od motora i što od rotora i grejanje kabine, tako da su posade gotovo uvek držale prozore otvorenim. S druge strane ovaj položaj je doneo veliku preglednost, jer je posada prostrim naginjanjem kroz prozore bila u mogućnosti da vidi ceo helikopter i sve iza njega, tako da je mogla da sleti na „vrh čiode“ kako se u šali govorilo. Stajni trap letelice su činila 4 točka, 2 nosna i 2 glavna, sa amortizerima, koji su poboljšavali stabilnost letelice prilikom sletanja na neravne terene. Osim sa točkovima, mornaričke, verzije helikoptera su bile opremljene velikim plovcima koji su bili dužine kolike i trup letelice. Prostrani teretni prostor se nalazio iza motora, i u njemu je moglo da se smesti 8-10 vojnika sa opremom, odnosno 6 nosila za ranjenike i sanitetlija za njihovu pratnju. Vojnici su se u letelicu ukrcavali kroz dvoja velikih kliznih vrata sa svake strane trupa, tako da je ova letelica postavila ovaj standard koji se i danas koristi kod transportnih helikoptera širom sveta. Glavna mana ove letelice su bili rezervoari za gorivo, zapremine 718 litara, koji su se nalazili ispod poda teretne kabine i bili su veoma osetljivi na neprijateljsku paljbu.

VERZIJE

Tokom svoje karijere u sva četiri vida OS SAD, helikopteri S-55 su proizvedeni u više verzija.

H-19A
Ova verzija se ni u čemu nije razlikovala od 5 prototipova i ukupno je izrađeno 50 primeraka za potrebe RV SAD-a.

H-19B
270 primeraka opremljenih motorim Wright R-1300-3 sa 700 KS i nešto većim glavnim rotorom, proizvedenih za potrebe RV SAD-a.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

H-19C
Verzija za KoV SAD-a, koja se ni u čemu nije razlikovala od verzije H-19 RV. Ukupno je napravljeno 72 primerka ove verzije.

H-19D
Verzija za KoV SAD-a, koja je bila slična verziji H-19B RV-a. Ukupno je proizveden 301 primerak.

HO4S-1
Kako se ova letelica već dokazala u rukama pilota RV-a i KoV-a, mornarica odlučuje da naruči 10 primeraka da bi ih testirala. Zadovoljna njihovim performansama, odlučuje da ih preradi u verziju za PPd borbu, te ih stoga oprema uranjajućim sonarom i lakim PPd torpedom. U eksploataciji se pokazalo da je motor ipak preslab da bi nosio potrebnu opremu i torpedo, tako da uskoro izbačen iz upotrebe.

HO4S-1G/HO4S-2G
Verzija napravljena za Obalsku Stražu i bila je namenjena traganju i spasavanju. Bila je opremljena motorima Pratt & Whitney R1340 i vitlom.

HO4S-3
Verzija za Mornaricu SAD-a, razvijena specijalno za PPd borbu. U suštini je bila istovetna verziji H-19B sa ugrađenim motorom Wright R-1300 od 700 KS. Osim toga ugrađen je sonar, radar ibila je opremljena jednim lakim PPd torpedom. Osim ovoga je dodat još jedna član posade koji je upravljao adom radara i sonara. Ukupno je proizvedeno 79 primeraka. Ovo su bili prvi ukrcani helikopteri namenjeni PPd borbi.

HO4S-3G
Verzija za Obalnu Stražu, bez opreme za PPd borbu. U zavisnosti od izvora se navodi da je napravljeno 23 do 30 letelica.

HRS-1
Transportna verzija za Marince, u osnovi isti H-19A. Izrađeno 60 primeraka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

HRS-2
U osnovi HRS-1, sa nekim izmenama koje su Marinci zahtevali. Ukupno je proizveden 101 primerak.

HRS-3
Verzija za Marince sa motorom Wright R-1300-3 od 700 KS. Proizvedena su 84 nova helikoptera ove verzije, a još 21 je dobijen modernizacijom verzije HRS-2. Zahvaljujući upotrebi ove verzije u vežbama desanta u neprijateljsku pozadinu, Marinci su uspeli da izdejstvuju pregradnju eskortnog nosača aviona CVE 90 Thetis Bay, u prvi operativni nosač helikoptera.

HRS-4
Vođeni idejom da od viška glava ne boli, Marinci ugrađuju motor Wright R-1820 sa 1025 KS na jedan HRS-3. Brzi razvoj gasnih turbina za helikopte, poništava razvoj ove verzije.

[MOTORISTA]

KORISNICI

Uspešna konstrukcija prvog pravog transportnog helikoptera je izazvala dosta pažnje u svetu, tako da je, samo u fabrici Sikorski, proizvdeno oko 1000 primeraka. Po licenci je proizvedeno još 550 letelica u V.Britaniji, Francuskoj i Japanu, a u SFRJ je proizvođena varijanta po licenci Vestlenda. Letelica su koristile OS sledećih zemalja: Argentine, Austrije, Belgije, Brazila, Kanade, Čilea, Kolumbije, Danske, Dominikane, Francuske, Ekvadora, Nemačke, Grčke, Gvatemale, Haitija, Holandije, Hondurasa, Indije, Izraela, Italije, Japana, Kuvajta, Nikaragve, Norveške, Pakistana, Filipina, Portugala, Južne Koreje, Južnog Vijetnama, JAR, Španije, Tajlanda, Turske, Tajvana, V.Britanije, SAD-a, Urugvaja, Venecuele i SFRJ.

SFRJ

Jugoslovensko vazduhoplovstvo je u svet vertikalnog manevra ušlo 1 februara 1954 godine dolaskom prvog helikoptera Westland Dragonfly ( Sikorsky S-51). Uskoro se došlo do zaključka da su ove letelice podobne za izviđanje, spasavanje i laki transport, ali da nema reči o njihovom korištenju za neko ozbiljnije prebacivanje trupa i tereta. Pod utiskom ovog zaključka, kao i pod utiskom upotrebe i uspeha helikoptera u dotadašnjim lokalnim sukobima, komanda JRV donosi odluku o nabavci pravih transportnih helikoptera. Kako su već korištene letelice kupljene od Vestlenda, logičan je bio izbor kupovine je bio helikopter Whirlwind ( Sikorsky S-55), koji se već dokazao u dotadašnjoj upotrebi širom sveta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prva letelica iz fabrike Vestlend dolazi na ispitivanje u VOC tokom 1957 godine, opremljena motorom Pratt & Whitney R-1340-57 sa 600 KS i dobija VE broj 11551. Završetkom uspešnih ispitivanja u VOC-u, komanda RV odobrava njegovu upotrebu. Istovremeno je doneta i procena o potrebnom broju letelica ovog tipa, koja je išla do cifre od 300 komada. Prema drugim planovima, koji potiču iz 1958 godine, ova cifra je smanjena na 100 do 200 komada. Kako bi komercijalna nabavka ove količine letelica pretstavljala veliko finansijsko opterećenje za našu zemlju, doneta je odluka o kupovini licence za njenu proizvodnju. Tokom 1959 godine, potpisan je ugovor o kupovini licence, koja je predviđala izradu dva modela. Modela S-55-5 za transport trupa i modela S-55-7 koji je služio za PPd borbu. U ugovoru je takođe stajalo da će pre početka domaće proizvodnje iz Vestlenda biti isporučeno 6 gotovih letelica, kao i 12 kompleta za montažu. Osim ovoga dogovorena je i isporuka 30 gotovih motora Alvis Leonides Major 755/1 sa 750 KS, i 12 u delovima. Prve dogovorene letelice stižu u Jugoslaviju tokom novembra i decembra 1960 godine, kada dobijaju VE brojeve 11700-11703 ( S-55-5) i 11900 i 11901 ( S-55-7). Zadatak proizvodnje helikoptera je dobio vazduhoplovni zavod SOKO iz Mostara, dok je proizvodnja motora i transmisije poverena zavodu „21 maj“ iz Rakovice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako se poslu izrade prvih helikoptera u zemlji prišlo sa puno entuzijazma, neki delovi konstrukcije su pretstavljali noćnu moru našim stručnjacima. Kao najtvrđi orah se pokazala glava rotora, koja je zahtevala potpuno specijalizovanu proizvodnju, sa kakvom se naši inžinjeri nisu sretali do tada. Zbog svega ovoga je kasnila proizvodnja, tako da su, kada su svi problemi savladani, letelice bile zastarele, a umesto planiranih 90 komada narudžbina je smanjena na 45. S druge strane i pored kašnjenja u konstruisanju letelice, podignut je tehnološki nivo industrije, što se kasnije pokazalo veoma korisnim. U fabrici SOKO su kompletirana 34 primerka verzije S-55-5 ( VE brojevi 11704-11737) i 4 primerka verzije S-55-7 ( VE brojevi 11902-11905). Fabrika je izrađivala navedene letelice u periodu od 1960 do 1967 godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U SLUŽBI

Tokom službe se pokazalo da su letelice imaju dosta tehničkih nedostataka, tako da je često dolazilo do lomova kvačila motora, lomova usisa i izduva vazduha itd... Veliki nedostatak letelica verzije S-55-7 je pretstavljao nedostatak PPd sonara AN/AQS-4D, koje Amerikanci nisu hteli da isporuče zbog ponovnog približavanja naše zemlje SSSR-u. Ovi uređaji su najzad isporučeni tokom 1970 godine, ali su se pokazali kao loši tokom eksploatacije. Otkriveno je da imaju ograničeni domet, kao i ,banalnosti, da propuštaju vodu prilikom uranjanja. Osim toga, deo letelica je trebao da ima i jedan laki PPd torpedo kao naoružanje za lov na podmornice, ali ni ova zamisao nije realizovana. Stoga su sve PPd letelice bile upućene u pukove ( 1 do 2 helikoptera) planirane za podršku jedinicama RM, gde su služile za navođenje brodova sa PPd naoružanjem na zaronjene podmornice. Ove letelice se u naoružanju našeg vazduhoplovstva zadržavaju do 1974 godine, kada je ocenjeno da su beznadežno zastarele te se stoga povlače iz upotrebe i koriste se kao učila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     tip: transportni i protivpodmornički helikopter sa dva do tri člana posade
     motor: jedan zvezdasti, četrnaestocilindrični, vazduhom hlađeni Alvis Leonides Major 755/1 sa 750 KS
     dužina: 12,72 m
     prečnik rotora: 16,15 m
     površina rotora: 205 m2
     masa: prazan 2724 kg, maksimalna poletna 3538 kg
     brzina: maksimalna 175 km/h
     penjanje: 4,6 m/s
     plafon leta: 3960 m
     dolet: 560 km

<iframe width="640" height="367" src="//www.youtube.com/embed/B6elZd1LltE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[jadran2]

Ova lijepo obradjena reportaza podsjetila me na djetinjstvo u Kastelima kada su u drugoj polovici pedesetih godina cesce slijetali helikopteri - cudo nevidjeno, sa puno prozora na kabini (kasnije sam pronasao da su to bili (prvi) S-51).

[brodarski]

Sićam se ovih torpednih, tj, borbenih čamaca i ovih vrtoleta. Jesmo ih gledali s Jadrije svaki dan.

[MOTORISTA]

Ostatci helikoptera S-55-7 na otpadu u Sevojnu. Najverovatnije se radi o mašini sa VE brojem 11905.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Hvala kuzmaru na ovoj fotografiji.

[jadran2]

Gledao, povecavao Kuzmarovu fotografiju; broj bi se trebao nalaziti desno od zvijezde, ali jedino rentgenski; broj je taj pripadao inace tom tipu.

[Kuzma®]

Jadrane , vidi se taj broj ali mora da se uvec preko celog ekrana.

[jadran2]

Razvukao, vidi se   

[Dreadnought]

Ova je snimljena na aeorodromu Golubovci, 1969. godine ... Verovatno nekakav praznik 



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Jedan S-55 snimljen pri završnim montažnim radovima u fabrici "Soko" u Mostaru ...


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[trpe grozni]

Posto nemamo jos uvek temu o ovom helikopteru, ovde cu da ubacim fotku Sikorski S-51 koju sam pogresno ubacio u temu o Alouette III helikopteru.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[trpe grozni]

Evo jedne fotke S-55 u bojama JNA.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Рашо]

Evo još jednog:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[jadran2]

super fotografija

[Solaris]

iz knjige JRV 1942-1992

poz.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]