Iako volim avijaciju i trudim se da je dobro pratim, prosto mi je bilo neverovatno kad sam pre dva dana saznao za radove ovog biroa.
Radi se o birou koji je nastao ukazom Staljina posle njegove male prepirke sa Tupoljevim, koji se tvrdoglavo držao tvrdnje da su propeleri zakon, te da mlazni pogon nije pogodan za bombardere. Kada se još pojavio B-52 te davne 1952. godine, Staljinu je pukao film i dao je Miasiščevu odrešene ruke da osnuje najmoderniji biro u Rusiji - OKB-23, koji je postao poznat kao Miasiščevljev biro. Kao i većina biroa, i ovaj biro je u početku kopirao zapadna rešenja, te je prvi projekat
M-4 mlazni bombarder bio kopija britanskih rešenja iz tog perioda, što se naročito vidi po karakterističnom položaju mlaznih motora u korenu krila.
M-4Ovaj projekat je zaprepastio Amerikance, koji su praktično bili zatečeni kad se ova grdosija pojavila na jednoj od vojnih parada iznad Crvenog Trga. Na njihovu sreću, ovaj avion nije mogao da doleti do Amerike i da se vrati zbog veoma slabe autonomije. To je nagnalo SSSR da konačno pristupi rešavanju problema punjenja u vazduhu koje do tada nije bilo korišćeno u SSSR-u.
Posle ovog projekta, na red je došao i
prvi originalni avion - M-50/52. Po mnogo čemu, ovaj avion je bio godinama ispred svog vremena, a lucidna kombinacija 2+2 mlazna motora do tada je bila prava retkost. Njihovo pozicioniranje je takođe bila novost, pošto se par motora nalazio na vrhovima skraćenih delta krila. Krstareća brzina ovog aviona je bila skoro 1,3 maha! Ovaj mlazni bombarder je trebao da se takmiči sa Tu-95 u dobijanju zelenog svetla.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
M-50Nažalost, od ovog izuzetnog projekta nije bilo ništa. Iako je Hruščov želeo da ovom avionu da zeleno svetlo, smicalicom Tupoljeva, Hruščov je sprečen da ode kod Miasiščeva. Zeleno svetlo je dobio sad već legendarni "Medved", a OKB-23 je prebačen na druge zadatke, pre svega vezane za raketnu tehnologiju.
Ovo je samo jedan od primera koliko su sovjetski biroi podmetali jedni drugima noge. Iako nije drastičan kao primer Sergeja Koroljeva i Valentina Gluška (Koroljev završio u Gulagu), jedan nadobudni Tupoljev je jednim potezom praktično uništio svoju jedinu konkurenciju. Čovek može samo da se zamisli gde bi danas bila ruska avijacija da je bilo više smelih i originalnih rešenja kao što je bio M-50.
