Мр. Небојша Ђокић
Анрио-Санитет (Анрио 140С)
Две посаде из скопског 3. ваздухопловног пука извршиле су аеропланима Бреге 14А2 (Renault 300 KS) од 21. до 28. октобра 1925. године “снимање терена за санитетске авионе” на рути Скопље - Сарајево (Мостар). Тиме је извршена припрема за увођење санитетског типа авиона у Ваздухопловство Краљевине СХС. Француска, главни војни снабдевач Краљевине, имала је у то време два основна типа санитетских авиона, стари модификовани Breguet 14T bis и нови Hanriot H.140S Model 1926. Снажнији и гломазни Бреге захтевао је летелиште димензије од 600x600 м, тако да није могао да прими болесника са било којег места. Новом санитетском Анриоу, са најмањом брзином од 100 км/час, био је потребан терен од димензија 200x200 м, па чак и мањи и због тога је био подеснији.
Анрио је могао да прихвата болеснике практично са сваког места и да их у ниском лету превезе до циља, а због мале висине успешно је летео и по неповољнијем времену. Међутим, како је Анрио био снабдевен мотором Рон 80 КС, није могао да носи и пратиоца поред болесника. Због тога је опремљен јачим мотором Салмсон 120 КС или Клерже 130 КС тако да је могао да превози и пратиоца (лекара). Краљевина СХС усвојила је 1926. са службу санитетски аероплан Анрио, а у исто време и Французи усвајају тај тип за свој стандардни санитетски авион. Приликом избора санитетског авиона наше власти су захтевале јачи мотор и треће лице у авиону, из простог разлога што ми нисмо имали лекаре у свакој општини, где би се евентално могли спуштати авиони. То је био главни разлог да су наши санитетски Анриои имали јаче моторе. Иначе, Краљевина СХС до почетка 1925. године није имала санитетских аероплана.
Школски авион (avion ecole) HD-14 уведен је у наоружање француског РВ 1923. године а са циљем да задовољи потребе Service de Sanité Militaire, фабрика “Анрио” произвела је 1925. године, санитетски авион означен са H.D.14S (HD-14S) или H.140S “Avion Sanitaire” који је представљао санитетску верзију споменутох школског авиона. Први лет овог новог авиона извршен је 24. априла 1925. године а пробни пилот је био познати пилот ас из Првов светског рата Марсел Хагелен (Marcel Haegelen, 23 победе у првом и једна у другом светском рату). Укупно је произведено нешто више од 50 авиона HD-14 за француско ваздухопловство и 2 за Пољску.
Из санитетског авиона Hanriot HD-14S развијен је 1925. године санитетски авион HD-40S који се од свог претходника разликовао углавном по знатно јачем мотору Salmson 9 Ac снаге 120 KS. Укупно их је напављено 14 од којих је 12 санитетских аероплана Анрио, са мотором Салмсон, уведено 1926. године у Ваздухопловство Краљевине СХС. Код нас су, премда опремљени моторима Салмсон, били познати као H.140S, Анрио-Санитет или санитетски Анрио, а у књижицама пилота понекад су записивани и као: Hanriot H-14S, Hanriot S.140, Санитет “Ханриот” или Ханриот Санитет. Били су обележени са No1001-1012.
Командант ваздухопловства прописао је 26. октобра 1929. "Правилник за употребу санитетских аероплана у миру" (наредба ВКБр. 434/29) који је и усвојен од стране МВиМ, тако да је тиме званично успостављена ваздухопловна санитетска служба. Према правилнику, преношење рањеника и болесника (један болесник на носилима) обављало се војним санитетским авионима Анрио. Анрио 140С је виђан (коришћен) на аеродромима Загреб, Мостар и Скопље.