Љубав која је оборила аеропланАутор: Мирољуб Мијушковић субота, 18.05.2019.
Како је пад лаког бомбардера прерастао у градску легенду посетиоци ће моћи да сазнају у шабачкој „Ноћи музеја” [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Шабац –
„Како смо се волели” – тема је у разним историјским периодима, којом ће се кроз седам прича у прошлости и једну садашњу вечерас представити Народни музеј у Шапцу у традиционалној манифестацији „Ноћ музеја”. Две од њих су посебне, шабачке: љубав великог сликара Стевана Чалића (1892–1943) и Јармиле Цејнаров, којом се 1921. године оженио у Прагу и која је са њим дошла у Србију, и небеска вратоломија из 1928. године, која је окончана падом авиона у сам центар града. Опет у Аморово име.
Овом другом, која је постала шабачка легенда, бавимо се у нашем новинском тексту.
Месец је био април, дан 24, а сати око десет пре подне. Авион „Бреге 19”, лаки бомбардер-извиђач који је, према француској лиценци, годину дана раније почела да производи и новоизграђена Државна фабрика авиона у Краљеву, летео је ниско изнад Шапца. Толико ниско да су се јасно виделе ознаке Војног ваздухопловства Краљевине Југославије, али и лик пилота. У следећем тренутку, авион је потпуно изгубио висину и зарио се у кућу кројача (народног одела) Михаила Јевремовића у Улици Владе Јовановића, тада познатијој као Рабаџијски шор.
За командама двокрилца, у то доба једног од најбољих авиона, максималних 214 километра на сат бржег од ловаца, које су, како ће се касније утврдити, отказале, налазио се Никола Крстић, рођен у Мајуру код Шапца. Пилот је, на сву срећу, остао жив, а из летилице, чији су елиса и мотор завршили у соби терзије Јевремовића, труп у кухињи, крила на тавану, а реп на жицама изнад тротоара, извукли су га грађани који су дотрчали на место несреће. Одмах су стигли и шабачки фотографи Илија Живојиновић, Јован Ерић и Никола Радић, па су за историју града остале аутентичне слике.
Етнолог Александра Јовановић, кустос Народног музеја у Шапцу, каже да приликом несреће није страдао нико од укућана, јер је власник само дан раније иселио станаре и испразнио објекат, спремајући га за реновирање. Вест о паду авиона се експресно пренела и по околним селима, па су читавог дана долазиле хиљаде људи да виде то
„светско чудо” и фотографишу се на лицу места. Чак је и настава у школама била обустављена.
Чаршији није требало много времена да смисли своју верзију догађаја, која ће деценијама опстати као велика
„љубавна прича”: загледан, наводно, у младу и лепу Милицу Јовановић, ћерку овдашњег трговца Павла Јовановића, пилот је контролу над својим аеропланом изгубио спремајући се да јој у прелету изнад куће баци букет цвећа.
Три године касније, пилот Никола Крстић се оженио, али са другом дамом, са којом је добио сина и две ћерке. После априлског слома Краљевина Југославије био је интерниран у немачки логор, а преминуо је 1991. године. Јунакиња стварне или измишљене приче Милица Јовановић наводно се никада није удавала.
Поред Шапчана, и новинари су о несвакидашњем паду војног аероплана
„китили” своје извештаје детаљима које су само они видели или чули. У књизи „Приче из Рабаџијског сокака” забележили су их Стана Муњић и Славко Богојевић. Коаутори преносе наводе „Времена”, чији је извештач дан по несрећи записао:
„Када је авион био скоро над црквом, неправилно зврјање и неравномерна брзина указивали су очигледно на дефект мотора. У том су се чули и револверски пуцњи из авиона који су били весници скоре несреће. Авион је нагло облетео око цркве и лудом брзином прелетео је више кућа, додирујући зидове гимназијске зграде. Тачно у 10.15 авион је јурнуо право увис и одједном, као рањена птица, сручио се у неке рушевине у Улици Владе Јовановића преко пута синагоге.”Добро наоружана летилица„Бреге 19” је била за то време добро наоружан авион. Пилот је могао да пуца кроз елису спрегнутим митраљезом „Викерс 7,7 мм”, а осматрач на другом седишту имао је два митраљеза „Луис 7,7 мм” на обртном постољу. У неким варијантама постојао је и трећи митраљез којим се пуцало кроз под осматрача. Бомбардерска варијанта је могла да понесе 472 килограма бомби испод крила и 50 килограма у унутрашњости, а извиђачка је била опремљена фото-камером. Краљевина Југославија имала је од средине двадесетих година до Другог светског рата укупно 577 оваквих апарата.
Izvor:
www.politika.rs