Љуба
In memoriam
potporučnik
Offline
Gender:
Posts: 2 274
|
|
« Reply #20 on: September 25, 2011, 11:27:36 am » |
|
Видим да је у уводном тексту, Јак-3 приказан у табели производње. Ево са Википедије један текст који не шкоди овој теми:
Јак-3 је познати совјетски једномоторни ловачки авион са краја Другог светског рата. Развијен је и произвођен под руководством опитно конструкторског бироа ОКБ Јаковљев (рус. Опытно-конструкторское бюро Яковлев), са идејом да наследи авион Јак-1. Представљао је надмоћног ловца у ваздушном простору источног фронта. Многи га с разлогом сматрају најбољим ловачким авионом Другог светског рата. У току 1944. и 1945. године је укупно произведено 4 848 авиона Јак-3. Био је у оперативној употреби у Ратним ваздухопловствима неколико европских земаља. По завршетку рата, Совјети су поклонили француском ваздухопловном ловачкој ескадрили Нормандија-Нимен (фр. Escadron de chasse 1/30 Normandie-Niemen) 41 авион Јак-3, с којима су они прелетели у своју земљу. Ти авиони су остали у наоружању француског ратног ваздухопловства, све до 1956. године.[1] Историја и опис авиона
Јак-3 је развијен као замена за Јак-1. Побољшана варијанта базног авиона Јак-1 у Јак-1М, Јак-7 и Јак-9 су са својим одличним карактеристика утицали на даљу перспективу развоја и производње совјетског ловца за завршну борбу за преваст у ваздушном простору Источног фронта, у Другом светском рату. У решавању тога задатка се отворио животни пут совјетског новог авиона, ловца Јак-3. Мањи и лакши, а са истим мотором, Јак-3 је бржи и окретнији од авиона Јак-9. Авион у стандарду Јак-3, је први пут полетео 1943. године, а први из серијске производње, 1944. године је предат 91-ом ловачком ваздухопловном пуку Црвене армије, на оперативну употребу непосредно пред Ливовску операцију. У летачком саставу тога пука је било више од 40% младих пилота који уопште нису никада учествовали у ваздушној борби. Они су само за 45 дана успешно извршили 430 борбених летова, успешно реализовали пет групних ваздухопловних битки и уништили 23 противничка авиона. При томе су изгубили само своја два авиона Јак-3. Совјетски пилоти су користили предност Јак-3 над противничким авионима Месершмит Bf-109 и Fw-190, у хоризонталном и вертикалном маневру, све до висине лета од 5000 m.
Јак-3 је имао мали радијус хоризонталног и вертикалног заокрета. Пун круг хоризонталног стационарног заокрета је правио за 18,6 sec. С њим се могло, у маневру, претворити бежање од непријатељског авиона у његову потеру, у захват нишана противничког авиона и отварање ватре. Како пилоти у свом жаргону кажу: лако се са авионом Јак-3 ослободити од опасности и заменити претходну повољнију позицију непријатеља у репу свога авиона и заћи противнику у реп и уништити га.
Посебно се памти ваздухопловна битка, која се одиграла 16. јула 1944. године, у којој су доказане могућности авиона Јак-3 да води борбу с бројнијим непријатељским авионима Месершмит Bf-109 и Fw-190. У тој борби је оборено 15 авиона типа Месершмит Bf-109 и Fw-190, а изгубљен је само један Јак-3. Увлачење и извлачење стајног трапа и закрилаца, при полетању и слетању авиона Јак-3, се обављало с пнеуматским системом. Тај систем се тада примењивао на ловачким авионима из породице Јаковљев, као једноставнији и јефтинији у односу на хидраулички или електрични. При одређивању приоритета изабрана је једноставност, над поузданошћу. Облик, положај, форма, мали угао диједра и аеропрофил RAF-30 релативне дебљине од 14% крила су задржани као код целе фамилије ловаца типа Јак. ОКБ Јаковљев је био задовољан с карактеристикама крила Авиона Јак-3, тако да га је задржао у варијанти градње од метала, и на пројектима школског авиона Јак-11 и на авиону с реактивним погоном Јак-15. Труп, у интеграцији с мотором је био одлично аеродинамички обликован, пројектован је с једноставном структуром, израђиваном са сукцесивно замењиваним материјалом у току серијске производње, све до потпуне примене метала. Примењен је мотор ВК-105ПФ2 снаге 1240 kW, с трокраком елисом с атоматцком променом корака, ВИШ-105СВ-01. У крилима је Јак-3 носио 370 литара горива. Кабина је једноставна, греје се при нижим температурама с радијатором с течношћу из хладњака мотора. Инструментална табла је с најнужијим инструментима: часовник, компас, брзиномер, висиномер, термометар мотора и вариометар. Прва два серијска лота Јак-3 (197 ком.) су били опремљени с топом ШВАК калибра 20 mm (уграђен у крило) и с једним митраљезом са сихроним дејством између кракова елисе, калибра 7,62 mm. Постизана је ватра од 2,72 kg масе у секунди, разне врсте муниције. У току серијске производње су вариране комбинације ватреног оружја топова разног калибра, броја комада и величине БК (бојевог комплета) у комбинацији с митраљезима, све у циљу повећања ватрене моћи и ефикасности авиона Јак-3. С овим комбинацијама је повећавана ватрена моћ и за неколико пута у односу на авионе из почетне сериријске производње. Стајни трап је класични, с главним ногама и репним точком. Пилоти су имали једино замерке на малу количину горива коју носи Јак-3 и на слабу оплату крила. Последица тога је било кратко време остајања у ваздуху и појава оштећења структуре крила услед оптерећења при вађењу из обрушања при максималној брзини лета. Без обзира на ове примедбе, авион Јак-3 је брзо постао миљеник пилота ловачке авијације.[2][3][4]
Варијанте Варијанте модификација авиона Јак-3 су углавном базиране на сукцесивној замени материјала за градњу структуре, варијацијом мотора који су били на располагању и на измени ватреног оружја. Ток и интезитет рата нису дозвољавали потребно време за детаљно и систематско истраживање, а Совјети нису имали напредну технологију погона, заостајали су с моторском индустријом и технологијом, што је била велика препрека за даљи развој ловачких авиона типа Јак. Чинили су огромне напоре да то превазиђу и да пронађу неко решење у ходу. Последично, су биле све модификационе варијанте оптерећене с тим проблемом. После сваког покушаја унапређења решења су се морали вратити на серијску производњу авиона Јак-3 с мотором ВК-105ПФ2, примењеном на авиону Јак-9, пошто им је лимитирајући фактор за усавршање авиона Јак-3 увек био погон.[5] • Јак-3 је основни назив за базну верзију • Јак-3 ВК-107А, је с мешовитом употребом материјала за градњу структуре. На овој варијанти авиона је уграђен мотор ВК-107А Климов (1230 kW). Наоружање се састоји од 2 х Березин B-20 топа, калибра 20 mm с бојевим комплетом (БК) од 120 граната. У периоду 1945. и 1946. је произведено 48 ових авиона. Пошто се на максималним режимима мотор ВК-107А прегрејавао, одлучено је да се серијска производња продужи с мотором ВК-105ПФ, с авиона Јак-9. • Јак-3 ВК-107А, с металном структуром крила. • Јак-3 ВК-107А, с металном укупном структуром • Јак-3 ВК-108А, је претходна верзија прилагођена за уградњу мотора ВК-108. Постигнуте су одличне крајње перформансе, али се исто одустало од ове варијанте због прегревања мотора. Авион је испитан у варијантама уградње две опције ватреног наоружања. У првој је уграђен топ од 23 mm, а у другој од 20 mm. • Јак-3K је предвиђен да носи контејнер с топом калибра 45 mm. После испитивања у лету, закључено је да је погоднији Јак-9К за такву опцију. • Јак-3П је произвођен од априла 1945. године до средине 1946. године. Био је наоружан с три топа калибра 20 mm. Бојеви комлет је био 120 граната за средњи а по 130 за сваки бочни топ. Спефична ватрена моћ авиона Јак-3 је с тиме подигнута с 2,72 kg на 11 kg масе разних врста граната у секунди. У току 1945. године су паралелно произвођени стандардни Јак-3 и модифицирани Јак-3П. Произведено 596 примерака, у овој варијанти. • Јак-3ПД је ловац пресретач на великим висинама, с мотором ВК-105ПД и с једним топом калибра 23 mm Нуделманов-Сурманов НС-23, БК од 60 граната. Достизао је висину лета до 13300 m. Није ушао у серијску производњу због незадовољавјућих карактеристика мотора. • Јак-3РД је експериментална варијанта, у циљу истраживања решења с додатним ракетним мотором с течним горивом за стварање предности у пресудним тренуцима ваздушне борбе. Мали ракетни мотор Глушко РД-1 потиска 2,9 kN је уграђен у модифицирани реп. Ова варијанта експерименталног авиона је наоружана с једним топом калибра 23 mm с БК од 60 граната, полетео је 11. маја 1945. године. Као и код осталих покушаја побољшавања и овај је програм прекинут. • Јак-3Т је носио подвесни контејнер с уграђеним топом калибра 37 mm Нуделман Н-37 с БК од 25 граната и два топа калибра 20 mm Березин Б-20 с БК, сваки по 100 граната. Произашло је, нужно померање кабине уназад за 400 mm, ради задржавања положаја тежишта према захтевима стабилности авиона. Без обзира што је био мотор из нове производње опет се испречио проблем његовог прегревања, тако да је и овај програм прекинут после производње и полетања прототипа. • Јак-3Т-57 је опремљен с једним топом ОКБ-16-57 калибра 57 mm. • Јак-3ТК је имао погон с мотором ВК-107А с турбокомпресором, с погоном са издувним гасовима. • Јак-3У је покушај решавања проблема погона веће снаге, с уградњом звездастог мотора Швецов АШ-82ФН, снаге 1380 kW. То је био покушај да се превазиђе проблем прегревања ВК-107 и ВК-108, и да се пронађе решење за погон авиона Јак-3 с већом снагом. У томе програму је распон крила повећан за 20 cm, а исто је померено унапред за 22 cm, а кабина је подигнута ради очувања прегледности, за 8 cm. Јак-3У је наоружан с топом калибра 20 mm с БК од 120 граната. Програм је успео и ако је изискивао велике модификације и велику промену препознатњиве форме ловаца типа Јак. Серијску производњу је демотивисао завршетак рата и започето интензивно истраживање и развој погона с пропулзијом и аеродинамике великих брзина у крозвучној и назвучној области. • Јак-3УТИ је двосед, тренажно школска верзија, са звездастим мотором шверцов АШ-21. Овај прототип је постао стандард за школски авион Јак-11.
Југославија је непосредно по завршетку Другог светског рата наоружала, с авионом Јак-3, своје авијацијске ловачке пукове: o 111-ти у Скопљу, o 113-ти у Загребу-Плесо, o 112-ти у Мостару, o 254-ти у Мостару и o 204-ти у Задру.
|