Vesti iz SAD

[Dreadnought]

Manchin 'single-handedly saved the republic': Lieberman

Former Sen. Joe Lieberman reveals the disconnect between voters and the woke wing of the modern Democratic Party.

[Dreadnought]

Američki Kongres odobrio 1.000 milijardi dolara za infrastrukturu


Američki zakonodavci odobrili su sinoć iznos od 1.000 milijardi dolara za infrastrukturne projekte, što je velika unutrašnjepolitička pobeda za predsednika Džozefa Bajdena.

Pregovori o široko planiranom nacrtu zakona o javnim radovima, koji je Predstavničkom domu Kongresa usvojen sa 228 prema 206 glasova, izazvali su oštru podelu među demokratama, prenosi BBC.

Predstavnički dom nastavlja da radi na još ambicioznijem nacrtu zakona o socijalnoj potrošnji koji favorizuje liberalna struja kongresmena.

Predlog zakona o sredstvima za infrastrukturne projekte sada ide na na ruke predsedniku SAD Džozefu Bajdenu koji će ga svojim potpisom pretvoriti u zakonski akt.

U nacrtu zakona za infrastrukturne projekte se predlaže iznos od 550 milijardi dolara direktnih federalnih ulaganja za nadogradnju autoputeva, drugih saobraćajnica i mostova, kao i za modernizaciju sistema gradskog tranzita i putničke železničke mreže.

U plan ulaze i izdvajanja za čistu energiju, čistu vodu za piće i brzi internet.

Pre oko tri meseca, 19 republikanaca se pridružilo demokratama i pružilo podršku predlogu ovoga zakona što je redak primer dvopartijske saradnje, čak podvig u sve podeljenijem američkom Kongresu, ocenjuje se u izveštaju BBC.


izvor

[Dreadnought]

Kongres SAD-a odobrio potrošnju 1.000 milijardi dolara

Zastupnički dom američkog Kongresa usvojio je prijedlog zakona o infrastrukturi vrijedan 1.000 milijarda dolara.

To je jedan od ključnih ciljeva ekonomske politike predsjednika Joea Bidena. Usvajanje zakona više je puta bilo odgođeno zbog razlike u stavovima između umjerene i progresivne struje unutar Demokratske stranke.

[MOTORISTA]

Bajden: "Usvajanje infrastrukturnog paketa je monumentalni korak"
Tanjug 06.11.2021.

Predsednik SAD Džo Bajden pozdravio je danas usvajanje njegovog infrastrukturnog paketa od 1.000 milijardi dolara od strane Kongresa kao monumentalni korak napred za naciju.

- Konačno, nedelja infrastrukture. Tako sam srećan što mogu to da kažem: nedelja infrastrukture - rekao je ozareni Bajden novinarima, preneo je AP. Glasači žele da delamo, rekao je Bajden, a glasanje u petak je dokazalo da možemo.

- Jednu veliku stvar smo uradili - dodao je on.

Infrastrukturni paket je istorijska investicija, ona koju Bajden poredi sa izgradnjom međudržavnog sistema autoputeva u prošlom veku ili transkontinentalne železnice vek ranije. On je to nazvao planom plavih okovratnika za obnovu Amerike.

Američki zakonodavci odobrili su sinoć iznos od 1.000 milijardi dolara za infrastrukturne projekte, što je velika unutrašnjepolitička pobeda za predsednika Džozefa Bajdena. Pregovori o široko planiranom nacrtu zakona o javnim radovima, koji je Predstavničkom domu Kongresa usvojen sa 228 prema 206 glasova, izazvali su oštru podelu među demokratama, preneo je BBC. Predstavnički dom nastavlja da radi na još ambicioznijem nacrtu zakona o socijalnoj potrošnji koji favorizuje liberalna struja kongresmena. Predlog zakona o sredstvima za infrastrukturne projekte sada ide na na ruke predsedniku SAD Džou Bajdenu koji će ga svojim potpisom pretvoriti u zakonski akt.

U nacrtu zakona za infrastrukturne projekte se predlaže iznos od 550 milijardi dolara direktnih federalnih ulaganja za nadogradnju autoputeva, drugih saobraćajnica i mostova, kao i za modernizaciju sistema gradskog tranzita i putničke železničke mreže. U plan ulaze i izdvajanja za čistu energiju, čistu vodu za piće i brzi internet. Pre oko tri meseca, 19 republikanaca se pridružilo demokratama i pružilo podršku predlogu ovoga zakona što je redak primer dvopartijske saradnje, čak podvig u sve podeljenijem američkom Kongresu, ocenjuje se u izveštaju BBC.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Najviši zvaničnici na sahrani Kolina Pauela
Tanjug 06. 11. 2021.

SAD su nacionalnim ispraćajem u katedrali u Vašingtonu odale počast Kolinu Pauelu, generalu i diplomati, prvom afroameričkom državnom sekretaru koji je umro 18. oktobra.

Porodica, prijatelji i bivše kolege okupili su se u petak u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu da bi odali počast Pauelu, nekadašnjem načelniku generalštaba oružanih snaga i prvom diplomati SAD. Na sahrani su se okupili zvaničnici i prijatelji sa različitih delova političkog i vojnog spektra,a među njima su bili bivši predsednici DŽordž Buš mlađi i Barak Obama, bivši državni sekretari DŽejms Bejker, Kondoliza Rajs i Hilari Klinton, bivši sekretar odbrane Robert Gejts i sadašnji načelnik združenih generalštaba Mark Mili, kao i drugi vojni lideri, prenosi Glas Amerike. Predsednik DŽozef Bajden je takođe prisustvovao sahrani, ali nije držao govor.

Dvojica bivših predsednika nisu došla na sahranu, Bil Klinton, koji se oporavlja od infekcije, i Donald Tramp koga je Pauel više puta kritikovao. Govore su održali Medlin Olbrajt, Pauelova neposredna prethodnica na mestu najvišeg diplomate zemlje, Ričard Armitidž, Pauelov zamenik u Stejt departmentu sa kojim je takođe služio u Pentagonu za vreme Reganove adminitracije, kao i Pauelov sin Majkl.

Pauel je preminuo 18. oktobra od komplikacija povezanih sa kovidom, u 85. godini. Bio je vakcinisan protiv korona virusa, ali je njegova porodica saopštila da mu je imuni sistem bio ugrožen zbog mijeloma, raka krvi od koga se lečio.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Субота, 06.11.2021.
Милан Галовић

Какве тајне крију документа о атентату на Кенедија

Да ли ће се ускоро сазнати више о везама атентатора Лија Харвија Освалда с кубанском емиграцијом у Мајамију и његовом боравку у Мексико Ситију уочи злочина

Некако се увек нађе објашњење, или пак изговор, за одлагање објављивања докумената у вези са атентатом на председника САД Џона Кенедија. Када је својевремено, у време администрације председника Џорџа Буша старијег, покренута та тема, 1992. године донет је закон по којем би сва прикупљена документа о једном од најважнијих догађаја 20. века требало да буду објављена у року од 25 година. Тај период окончан је 2017. године у мандату председника Доналда Трампа, који је већину докумената објавио, осим неких који су остали тајна јер је оцењено да би њихово објављивање могло довести до нарушавања националне безбедности, али и приватности особа које се помињу у њима. Он је за преостала документа дао рок од пет година да се објаве, а који је истекао ових дана.

Међутим, председник Џозеф Бајден одложио је објављивање те документације, објаснивши да ће део тих материјала бити објављен до 15. децембра, а остатак до 15. децембра 2022. године. Овог пута разлог за одлагање је пандемија короне због које архивари нису стигли да обаве редактуру докумената. Иначе, међу до сада објављеним актима доста је оних са затамњеним деловима, што посебно интригира историчаре и публицисте.

Кенеди је убијен у атентату извршеном 22. новембра 1963. године у Даласу, приликом обиласка Тексаса. Према званичној верзији, председника САД убио је Ли Харви Освалд, пуцајући пушком са једне зграде на Кенедија, који се налазио у отвореном аутомобилу. Комисија коју је водио председник Врховног суда Ерл Ворен закључила је да је Освалд деловао сам. Значајан део јавности није био, нити је сада убеђен у те налазе, па се од тада множе различите теорије о позадини атентата.

Најпознатије су она по којој је Кенеди убијен у завери у којој су учествовали и појединици из државних структура, као и она по којој је у Даласу пуцао и други стрелац. Доказа за такве закључке нема, али и даље има сумњи. Какве би се то информације могле наћи у необјављеним документима које би и данас могле угрозити националну безбедност САД, да ли је могуће да би светска јавност после 58 година сазнала нешто тако шокантно о догађају који је одавно део историје?

„Да ли верујем да ЦИА има досије у којем пише да је бивши директор ове службе Ален Далес умешан у атентат? Не. Али бојим се да има људи који ће поверовати у такве ствари без обзира на то шта је у досијеима”, изјавио је за сајт „Политико” Дејвид Кајзер, бивши професор историје на Морнаричком ратном колеџу.

Он у својој књизи „Пут у Далас” истиче да се атентат на Кенедија не може анализирати без узимања у обзир збивања из те епохе, као што су борба против организованог криминала коју је предводио председников брат и тужилац Роберт Кенеди (убијен 1968. године) и тајне операцие ЦИА против Кастровог режима на Куби. Кајзер, као и други аутори, мисли да су америчке тајне службе прећутале неке ствари током истрага убиства Кенедија, штитећи своје активности извођене у јеку „хладног рата”.

Било би занимљиво видети да ли и шта у документима пише о Освалдовим везама са кубанском емиграцијом у Мајамију, а која је тамо деловала уз подршку ЦИА у циљу заједничког рада на рушењу Кастра. Посебно интересовање истраживача ове теме влада за персонални досије Џорџа Џоанидеса, припадника најпознатије америчке тајне службе, који је радио с тим емигрантима, а сумња се да током накнадних истрага није рекао све што зна о њима.

Друга важна ствар је боравак Освалда у Мексико Ситију у септембру 1963. године, свега два месеца пре атентата, где је одлазио у кубанску и совјетску амбасаду. Амерички правни експерт Марк Зејд изјавио је за „Индипендент” да се преостала необјављена документа вероватно не односе на сам атентат, али да би могла да открију методе рада и сараднике ЦИА.

„Освалд је отишао у кубанску и совјетску амбасаду у Мексику... САД су сазнале да је он био тамо. Може се закључити да смо имали своју технику или људе у тим амбасадама, а ако је тако, постоји могућност да су неки од њих и данас живи. С друге стране, ако те земље не знају да смо имали технички надзор, онда не знају ни да смо у поседу информација које су можда и данас релевантне. Говорим о могућем веома малом броју докумената, али не искључујем могућност постојања легитимних разлога да се неке информације ускрате”, објаснио је Зејд.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Kako je fraza "idemo Brendone" postala republikanska šifra za vređanje Bajdena i šta ona u zapravo znači
M.I.M. 07.11.2021.

Kad je republikanski kongresmen sa Floride Bil Pouzi završio svoj govor u Donjem domu 21. oktobra mašući pesnicom i govoreći “idemo Brendone!” (Let’s go Brandon), to je možda zvučalo čudno onima koji su ga slušali.

Ali, fraza naizgled optimistične poruke – a u stvari uvreda za predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena - već se širila u desničarskim krugovima i sada je svuda, piše AP. Republikanac iz Južne Karoline Džef Dankan nosio je zaštitnu masku sa natpisom “idemo Brendone” u Kapitolu prošle nedelje. Senator iz Teksasa Ted Kruz pozirao je sa znakom na kojem je bila ispisana ista fraza tokom šampionata u bejzbolu. Pres sekretar senatora Miča Mekonela “retvitovao” je fotografiju fraze na građevinskom znaku u Virdžiniji.



Izraz je postao konzervativna šifra za nešto daleko vulgarnije: “Je**š Džoa Bajdena”, ukazuje AP, dodajući da je to bes republikanaca koji žele da dokažu svoja konzervativna uverenja, signal da su u skladu sa bazom svoje stranke. Amerikanci su navikli da se njihovi lideri javno ismevaju, a često grub jezik bivšeg predsednika Donalda Trampa izgleda da je proširio granice onog što se smatralo normalnim političkim govorom. Ali kako je došlo do toga da oni usvoje “Brendon” frazu kao zamenu za psovanje Bajdena?

Sve je počelo 2. oktobra na NASCAR trci u Alabami, kad je Brendon Braun, 28-godišnji vozač osvojio svoju prvu “Xfiniti” seriju. Brauna je intervjuisao reporter “NBC Sportsa”, dok je gomila iza njega uzvikivala nešto što je isprva bilo teško za razumeti. Novinar je ukazao da govore “Idemo Brendone” da pozdrave vozača. Ali, ubrzo je postalo jasno da u stvari govore: “Je**š Džoa Bajdena”, objasnio je AP.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Jesse Watters: This is only the beginning

The ‘Watters’ World’ host explains how recent Democratic election losses are a harbinger of trouble for the woke left.

[MOTORISTA]

Zašto Bajden odlaže objavljivanje preostalih dokumenata o ubistvu Kendija?
Milijana Milikšić 08.11.2021.

Američki predsednik Džo Bajden ponovo je odložio javno objavljivanje hiljada vladinih tajni koje bi mogle da rasvetle ubistvo Džona Kenedija 1963.

“Privremeno produženo odlaganje neophodno je za zaštitu od prepoznatljive štete po vojnu odbranu, obaveštajne operacije, snage bezbednosti, ili za vođenje spoljnih odnosa koje je takve težine da nadmašuje javni interes za momentalno obelodanjivanje”, napisao je Bajden u predsedničkom memorandumu u krajem oktobra. Takođe je ukazao da je Nacionalnoj upravi za arhiv i dokumenta (NARA), čuvaru dokumentacije, potrebno više vremena da sprovede reviziju deklasifikacije zbog kašnjenja usled pandemije korona virusa.

Bajdenova odluka, koja prati već jedno odlaganje naređeno od strane njegovog prethodnika Donalda Trampa 2017, znači da će stručnjaci i javnost morati da čekaju još duže da vide šta je ostalo zakopano u vladinim arhivama u vezi jedne od najvećih političkih misterija 20. veka, piše “Politiko”. Revizija preostalih dokumenata znači da Bajden može dodatno da zadrži objavljivanje ukoliko CIA ili druge agencije mogu da ga ubede da oni oktrivaju osetljive stvari. Javne ankete već dugo govore da većina Amerikanaca ne veruje u zvanični zaključak Vorenove komisije da je za ubistvo Kenedija pre skoro šest decenija u Dalasu odgovoran jedan napadač, Li Harvi Osvald, bivši marinac koji je jednom prebegao u Sovjetski savez i kojeg je u policijskom pritvoru usmrtio vlasnik noćnog kluba Džek Rubi.

Specijalni komitet Predstavničkog doma Kongresa je 1978. zaključio da je Kenedi, “na osnovu dostupnih dokaza, verovatno ubijen kao posledica zavere”. Ali, dugogodišnji istraživači se skoro uniformno slažu da ono što se krije od javnosti neće mnogo promeniti saznanja u slučaju Kenedijevog ubistva.

- Da li verujem da CIA ima dokument koji pokazuje da je bivši direktor agencije Alen Dales nadgledao ubistvo? Ne. Ali plašim se da ima ljudi koji će verovati u takve stvari bez obzira šta je u dokumentima – ističe Dejvid Kajzer, bivši profesor istorije i autor knjige “Tho Road to Dallas”.

Kajzer u knjizi navodi da se Kenedijevo ubistvo ne može potpuno razumeti bez proučavanja još dve velike kampanje u toj eri – rata državnog tužioca Roberta Kenedija protiv organizovanog kriminala i neuspelih napora CIA da ubije Fidela Kastra na Kubi (uz pomoć mafije). Ipak, Kajzer i drugi stručnjaci veruju da nacionalne bezbednosne agencije i dalje kriju informacije koje pokazuju kako su zvaničnici aktivno osujetili puni izveštaj Kongresa i sudova i mogli bi da rasvesle figure špijunskog sveta koje su mogle da budu umešane u zaveru ubistva predsednika.

Šta je i dalje skriveno?

Delovi preko 15.000 dokumenata koji su objavljeni ostaju zatamnjeni – u nekim slučajevima jedna reč u drugima skoro čitav dokumet, prema Nacionalnom arhivu.

Dokumenta je sakupio Odbor za pregled dokumenata o atentatu, koji je uspostavio Kongres Zakonom o podacima o Džonu Kenediju 1992. Nezavisno telo, ugašeno 1988, predvodio je federalni sudija i bilo je ovlašćeno da prikuplja poverljive informacije iz čitave vlade koje bi mogle da imaju veze sa Kenedijevim ubistvom i objave što je više moguće nakon konstultovanja sa agencijama odakle su potekli obaveštajni podaci. Takođe je imalo zakonski autoritet da nadjača neposlušne agencije, navodi “Politiko”.

Veliki deo dokumenata o Kenediju došao je iz istrage Izabranog komiteta Predstavničkog doma Kongresa o ubistvu iz 1978, koji je ispitivao ubistva i Kenedija i Martina Lutera Kinga mlađeg 1968. Panel se takođe bavio nizom američkih obaveštajnih i policijskih aktivnosti u ranim decenijama Hladnog rata uokviru svoje istrage. Stvaranje odbora za pregled na kraju je dovelo do objavljivanja hiljada dokumenta. Ali odbor je takođe odložio puštanje drugih dokumenata do 2017, kad je Tramp iskoristio svoja ovlašćenja da dodatno odloži objavljivanje u javnosti. Mnogo toga što treba da se objavi uključuje obaveštajne aktivnosti tokom vrhunca Hladnog rata koje verovatno nemaju direktan značaj po zaveru za ubistvu Kenedija, ali bi mogle da bace svetlo na tajne operacije.

Uloga CIA

Jedan veoma cenzurisan dokument tiče se CIA zavere za ubistvo Kastra. Drugi je plan Pentagona iz 1963. za “smišljenu provokaciju” za koju bi se mogao okriviti Kastro kao uvod za njegovo svrgavanje. Tu je i istorija kancelarije CIA u Majamiju, koja je organizovala propagandnu kampanju protiv Kastrove Kube. Za druga redigovana dokumenta veruje se da sadrže nove CIA informacije o provali bivših operativaca agencije u Demokratski nacionalni komitet u hotelu Votergejt u Vašingtonu, što je dovelo do ostavke predsednika Ričarda Niksona.

Ali, neka bi mogla da otkriju više o događajima koji su doveli do samog ubistva Kenedija. Istraživači su veoma zainteresovani za lična dokumenta pokojnog Džordža Joanidesa, obaveštajca CIA čije je osoblje iz istrage Predstavničkog doma krajem ’70-tih verovalo da je lagao Kongresu oko onog što je znao o grupi u egzilu koju je podržavala CIA a koja je imala veze sa Osvaldom. Federalni apelacioni sud je 2018 podržao odbijanje CIA u tužbi istraživača Džefersona Morlija koji je hteo da dođe do dokumenta. Drugi delimično objavljeni dokument sadrži informacije o tome kako je CIA možda pratila Osvalda na navodnom putu do Meksiko Sitija uoči ubistva.

- Mogli bi da otkriju više o tome šta je CIA radila u Nju Orleansu, više informacija o Meksiko Sitiju i verovatno pružiti čak i neka otkrića o ulozi CIA u Votergejtu – kaže Lari Šnaf, advokat i istraživač.

Kad će dokumenta biti objavljena?

Džeferson Morli, koji je podneo više tužbi da se dokumenta objave, veruje da CIA prikriva pojedince koji su možda imali ulogu u Kenedijevoj smrti ili su znali ko je odgovoran i želeli da to sakriju od javnosti da zaštite agenciju. On kaže da se odbijanje CIA “može samo protumačiti kao dokaz loše vere, zle namere i opstrukcije Kongresa”. Portparol CIA, koja čini većinu zadržanih dokumenata, odbio je da komentariše tužbu, navodeći samo da će agencija poštovati zakon i predsednikove direktive. A Bajden je, navodi “Politiko”, ipak pokrenuo objavljivanje nekih preostalih dokumenata.

“Sve informacije trenutno zadržane od javnog objavljivanja koje agencije nisu predložile za nastavak odlaganja razmotriće NARA pre 15. decembra 2021. i biće javno objavljene tog datuma”, navodi se u memorandumu.

Bajden je takođe naredio Nacionalnom arhivu da sprovede “intenzivnu reviziju” tokom naredne godine “svakog preostalog redigovanja da bi se obezbedilo da američka vlada maksimizira transparentnost, otkrivajući sve informacije u evidenciji u vezi sa ubistvom, osim kad iza toga stoje najjači mogući razlozi”.

Ali, to znači da CIA i druge agencije mogu da ubede Bajdena da ponovo odloži objavljivanje nekih dokumenata. Šnaf je rekao da će Kongres možda morati da uskoči ako vojne i obaveštajne agencije nastave da odlažu puno objavljivanje. Kako je ukazao, nakon isteka roka odbora za pregled dokumenta o Kenediju nema autoriteta osim Bajdena koji može da odloži njihovo objavljivanje.

- Tramp je dao agencijama tri i po godine, a ipak nije došlo do punog objavljivanja. Ovde se ne radi o zaveri već o poštovanju zakona. Postoji naširoka dvostranačka podrška da se objavi ostatak dokumenata. Ti podaci će otkriti važne tajne o istoriji naše zemlje. Kad je predsednik Bajden pristao da objavi podatke o napadu 11. septembra rekao je da je 20 godina dovoljno dugo. Šta je onda 58 godina? – zapitao je Šnaf.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

‘Important development’ in investigation into discredited Russian collusion theory

Sky News host Rita Panahi says there has been an “important development” in the investigation into the origins of the discredited FBI’s Trump/Russian collusion theory.

In 2016, former MI6 agent Christopher Steele produced a dossier outlining sensational allegations against Donald Trump, alleging among a number of things criminal links with Russia.

Ms Panahi said the allegations have “long been discredited”.

“But it turns out there were sensational links – although not ones the Democrats wanted you to know about,” she said.

[Dreadnought]

Tucker: This is Joe Biden's main problem

[Dreadnought]

Brit Hume: Americans will link Biden admin with inflation

[Dreadnought]

Voters discuss Democrats' rapid decline in favorability

A group of Republican and Democratic voters join 'The Faulkner Focus' to discuss Republicans pulling ahead while Democrats are facing a drop in favorability.

[MOTORISTA]

Istraga o upadu u Kapitol hil: Kongres sudski poziva još šest Trampovih saradnika
Tanjug 09.11.2021.

Dalje proširujući svoju istragu, komitet Donjeg doma Kongresa SAD, koji istražuje nerede na Kapitolu 6. januara, izdao je sudske pozive za još šest saradnika bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji su bili blisko uključeni u njegove napore da poništi izborni poraz 2020. godine.

Predsedavajući istražnog komiteta Predstavničkog doma, Beni Tompson naveo je u saopštenju od ponedeljka da se zahteva svedočenje i dokumenta od bivših zvaničnika Trampove kampanje i drugih koji su učestvovali u "kriznom štabu" uoči opsade Kapitola i na izradi strategije kako da se zaustavi potvrda pobede predsednika Džozefa Bajdena.

Tompson je rekao da su sudski pozvani Trampov menadžer kampanje Bil Stepijen, viši savetnik kampanje Džejson Miler, nacionalna izvršna pomoćnica u kampanji Anđela Mekkalum; advokat koji je savetovao bivšeg predsednika Džon Istman, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin, koji je razgovarao sa Trampom uoči pobune; i Bernard Kerik, za koga komitet kaže da je platio hotelske sobe koje su služile kao komandni centri uoči 6. januara.

- U danima pre napada 6. januara, najbliži saveznici i savetnici bivšeg predsednika pokrenuli su kampanju dezinformacija o izborima i planirali načine da se zaustavi prebrojavanje glasova na elektorskom kolegijumu. Istražni komitet mora da utvrdi svaki detalj o njihovim naporima da ponište izbore, uključujući i s kim su razgovarali u Beloj kući i u Kongresu, kakve su veze imali sa skupovima koji su eskalirali u nerede i ko je sve to platio - rekao je Tompson.

Sudski pozivi dolaze nakon što je veće već zatražilo dokumente i svedočenja od nekoliko drugih Trampovih savetnika, nekih koji su sarađivali, i nekih koji su to odbili. Predstavnički dom je prošlog meseca izglasao da je Stiv Benon, dugogodišnji politički saradnik i savetnik bivšeg predsednika Donalda Trampa, kriv za nepoštovanje Kongresa nakon što je odbio da se povinuje sudskom pozivu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

„Mnogo ljudi će biti srećno“: Tramp o predsedničkoj kandidaturi


Bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je da će odluku o mogućoj predsedničkoj kandidaturi na izborima 2024. doneti pošto se završe kongresni izbori sledeće godine.

Otkako je napustio mesto predsednika u januaru 2020. godine, Donald Tramp je aktivan u političkom životu, organizuje mitinge, podržava republikanske kandidate za guvernere i redovno spominje mogućnost da se kandiduje za predsednika 2024, ali još nije definitivno saopštio odluku da li će se upustiti u izbornu trku za Belu kuću.

Tramp je u intervjuu za „Foks njuz“ rekao da „sigurno razmišlja o tome“.

„Mislim da će mnogo ljudi biti srećno zbog moje odluke, i najverovatnije ću je saopštiti posle izbora 2022. godine“, rekao je Tramp i dodao da je to „adekvatan termin“.

„Mnogo sjajnih ljudi, koji razmišljaju o kandidaturi, čeka na moju odluku, jer se neće kandidovati ako ja to učinim“, dodao je bivši američki predsednik.

On je objasnio da su mnogi njegovi potencijalni rivali za kandidaturu unutar Republikanske partije „veoma ugledni“, ali, kako je dodao, „većina njih je rekla da se neće kandidovati ako se ja kandidujem“.

Kada je u pitanju mogući kandidat za potpredsednika, koji bi se zajedno sa njim kandidovao za izbore, Tramp je rekao da „Republikanska partija ima mnogo sjajnih ljudi“.

Na pitanje da li bi mogao da bude guverner Floride Ron Desantis, Tramp je odgovorio: „On je dobar čovek, ali mi imamo mnogo dobrih ljudi“.

Kada je u pitanju da Trampov potpredsednički kandidat bude bivša ambasadorka u UN Niki Hejli, bivši predsednik je rekao da ona „povremeno skrene s puta, a onda se vrati, što je lepo“.

„Ona je rekla da se ne bi kandidovala za predsednika ako se ja kandidujem, što je dobar znak poštovanja. Bio sam veoma dobar prema njoj, mislim da je uradila odličan posao u Ujedinjenim nacijama“, istakao je Tramp.

Podvukao je da je rano govoriti o tome i ponovio da „Republikanska partija ima mnogo sjajnih ljudi“.

Tramp je i ranije govorio o mogućnosti predsedničke kandidature, pa je tako u septembru takođe za Foks njuz rekao kako „ne vidi drugu opciju, osim da se on kandiduje“.

U prilog toj mogućnosti govore i poslednje ankete, prema kojima popularnost američkog predsednika Džoa Bajdena pada, dok republikanci veruju da su ima šanse velike da pobede na predsedničkim izborima ako Tramp bude kandidat.


izvor