Pa mozda je eksplodirala municija za RBU-6000
Najverovatnije, jer se lanseri nalazi tačno ispred komandnog mosta, pa je i magacin sa projektilima verovatno ispod.
Cisto sumnjam da su Ruje mnogo plakale za ovim brodom, jer se "Parchimi" i nisu bas najbolje pokazali...
Svi brodovi ovog tipa građeni su u Istočnoj Nemačkoj prema specifikacijama Volksmarine (Projekat 133), kao obalske protivpodmorničke korvete. Ukupno je izgrađeno 16 jedinica za ratnu mornaricu DDR-a, koje su sve nakon ujedininjenja dve Nemačke prodate Indoneziji gde se nalaze i dan-danas (klasa
Kapitan Patimura).
Između 1986. i 1990. nemačka brodogradilišta izgradila su za sovjetsku baltičku flotu još 12 brodova po modifikovanom Projektu 133.1 (tzv. Parchim II klasa), i MPK-228 je jedan od tih brodova. Meni je Parchin oduvek bio "good looking" brod za vreme u kome je nastao, imao je i solidnu opremu i naoružanje, ali je zauvek ostao u senci korveta klase "Griša" koje su nesumnjivo kvalitetniji i bolji brodovi, građeni u mnogo većem obimu i u više varijanti za potrebe RM i obalske straže SSSR-a.
Ima jedna zanimljivost u vezi brodova klase Parchim. Naime, NATO je budno proučavao taktiku lova na podmornice koju je uvežbavala Volksamrine, ali tokom čitavog hladnog rata, jedna istvar ih je totalno zbunjivala. Prilikom "lova" na podmornicu, dva broda tipa Parchim plovili bi u paralelnim kursevima "tihim hodom" na određenoj distanci, da bi na svakih 30min počeli divljački voziti svom snagom u cik-cak nekoliko minuta. Za to vreme, njihovi sonari sigurno nisu mogli čuti ništa od zaglušujuće buke svojih motora. Potom bi se vratili u polazni poredak i nastavili tihim hodom. Nakon 30min, ponovo sve isto. Onima sa druge strane gvozdene zavese godinama nije bilo jasno o čemu se tu radi, sve dok nakon ujedinjenja Nemačke nisu saznali od bivših mašinista koji su služili na ovim brodovima. Naime, Parchimi su pogonjeni sa 3 dizelska brzohodna zvezdasta motora M-504, koji nisu pogodni za rad pri malim brojevima obrtaja, pri kojima turbo-punjači nisu bili efikasni, a motori bi se punili sa čađi, pa su se morali svakih 30-ak minuta nakon takve spore vožnje "produvati" na maksimalnom br. obrtaja. Nemci, tj. Rusi bi u tih par minuta "divljanja" bili potpuno "gluvi", a ovi u NATO-u svo vreme mislili da je u pitanju neka specijalna taktika.
