JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 165
|
|
« on: June 29, 2021, 09:21:19 am » |
|
Пропаст 'Царице Милице' (према писању оновремене српске штампе).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Лондон, 20. новембра. - Југословенски теретни брод 'Царица Милица' од 6000 тона потонуо је с товаром угља у енглеским територијалним водама. Брод је, према званичном извештају британских власти, у суботу 18. новембра наишао на једну мину и врло брзо потонуо. Капетан г. Миљевић из Херцегновог и посада од двадесет шест људи спасени су. 'Царица Милица' припада луци Дубровник, а власништво је 'Југословенског Лојда'. То је нов брод, довршен 1928. године у Сундерланду. Имао је носивост од близу десет хиљада тона, а дужина брода била је 131 метар. Губитак овог брода претставља тежак удар на нашу трговачку морнарицу, поред огромне материјалне штете коју је страховита експлозија мине упропастила. Рачуна се да брод претставља вредност преко 30.000.000 динара. Према подацима који су јуче стигли, 'Царица Милица' кренула је прошле недеље из енглеске луке Рекетајна за Дубровник. Била је натоварена угљеном који је намењен потребама наше пловодбе. Пловидба је била врло тешка, јер се у Северном Мору и осталим водама око зараћених земаља налазе мине. Капетан брода г. Миљевић пловио је с врло много обазривости, али у суботу, не зна се тачно у које време, брод је изненада налетео на мину. Од страшне експлозије брод је, изгледа, врло брзо потонуо. Енглески извештаји не јављају о томе где је брод потонуо, ни у које време. Сва посада с брода спасена је, због чега се претпоставља да се несрећа догодила у енглеским територијалним водама, и то вероватно близу обале. ('Политика', 21. новембар 1939.)
Загреб, 20. новембра. - Поводом катастрофе југословенског трговачког брода 'Царица Милица' који је наишао у близини енглеске обале на једну мину у услед тога потонуо, од стране паробродског друштва 'Југословенски Лојд', чије је власништво овај брод, добили смо ово обавештење: 'Брод 'Царица Милица' је грађен 1928. године у Енглеској и био је један од највећих, најбољих и најмодернијих теретних бродова наше трговачке морнарице, 'Царица Милица' је имала 9950 тона носивости, односно 6390 буто регистер тонаже. Друштво је добило обавештење да је брод налетео на једну мину близу јужне обале Енглеске. Брод је ускоро после експлозије потонуо, док је сва посада спасена, и транспортована у Лондон. Командант брода је капетан Миљевић из Доброте, а први официр брода је г. Штофа. 'Царица Милица' преносила је угаљ из Енглеске у нашу земљу и требало је да га искрца у Дубровнику.' Ово је друга несрећа овога друштва у овој години. У фебруару месецу насукао се један његов брод код Кептауна и тамо је пропао, пошто није било могућности да се спасе. ('Политика', 21. новембар 1939.)
Лондон, 20. Новембра. – Агенција Рајтер јавља: Југословенски пароброд 'Царица Милица' наишао је на мину у близини источне обале Енглеске и потонуо. На путу из Шкотске за југословенску луку Груж, у поноћи између суботе и нееље, у близини источне енглеске обале, теретни пароброд Југословенског Лојда 'Царица Милица' од 6.390 тона бруто а 9.950 тона носивости наишао је на једну откинуту, лутајућу мину и потонуо. Посада од 36 лица, заједно са команданом брода и командним особљем, спасена је и већ је стигла у Лондон, одакле ће бити репатрирана у отаџбину. Пароброд 'Царица Милица', налазио се у суботу око подне у водама источно од енглеске обале. Тачно место засада се још не зна, јер детаљна објашњења због ратне ситуације и шпијунаже, нису могла да се добију. Пароброд је био натоварен угљем намењеним потребама наших друштава. 'Царица Милица' била је осигурана код енглеских осигуравајућих друштава у пуној својој вредности, док је посада била осигурана код домаћих осигуравајућих друштава. Засада се зна да је пароброд потонуо изузетно брзо зато што је натоварен угљем у пуном терету. Да се на њему налазило дрво или неки други лакши материјал вероватно да тако брзо потапање не би дошло. За време катастрофе на броду су се налазили: командант капетан г. Милорад Миљевић, први официр г. Владимир Штолфа, први машиновођа г. Милан Рачар, други машиновођа Антон Деполо и радиотелеграфиста г. Рудолф Бенковић. Сем њих на броду се налазила посада од 36 чланова. Ни један од чланова посаде није повређен и сви су здрави искрцани на енглеску обалу. ('Време', 21. новембар 1939.)
Загреб, 20. Новембра. – Вест о потапању Југословенског трговачког пароброда 'Царица Милица' примљена је у централној дирекцији Југословенског лојда, чије је власништво брод, са великом жалошћу. Брод је саграђен за Југословенски лојд у Сундерланду, у Енглеској, 1928. године. Бруто тонажа брода била је 6.390 тона, нето тонажа 3.932 тоне, а носивост 9.950 тона. Био је дуг 131.6 метара, широк 16.8 метара а висок 8.6 метара. Погонска снага 2.700 индицираних коњских снага. Пароброд је био регистрован у Дубровнику. Одмах по спуштању у море 'Царица Милица' вршила је стално путовање у дугој пловидби. Пре извесног времена пароброд је отпловио за Енглеску, где је утоварио велику количину угља за фирму Банац и Руско. Паробродом је командовао искусни капетан дуге пловидбе г. Милорад Миљевић, родом из Херцегновог, а који потиче из старе поморске породице. Рођен је 1896. године, а још као млад поморски официр истакао се свјом способношћу, па је у 28 години постао командант пароброда 'Марија Рачић'. И сви остали чланови посаде били су спремни и искусни поморци. Услови, под којима је пароброд потонуо такви су да, разуме се, не може бити никаква кривица посаде, јер нису могли да се избегну, с обзиром да је паробро налетео на откинуту и лутајућу мину, чији се положај није могао знати. Поводом катастрофе пароброда 'Царица Милица' обратили смо се г. др. Егону Захраском, који је од стране Југословенског лојда одређен за давање обавештења у вези са овом катастрофом. Г. др. Захраски нам је, између осталог, рекао: - Ма да је пароброд 'Царица Милица' био осигуран код енглеских осигуравајућих друштава у пуној својој вредности, ипак је штета за друштво велика, пошто је, у данашњим приликама, услед рата и сталног наоружања свих држава, вредносна цена бродовима знатно скочила. С друге стране, услед међународних заплета, постало је немогућно да се нов пароброд набави у иностранству. Томе још треба додати и потонули угаљ, који је намењем потребама наших друштвених бродова, а који је неповратно изгубљен. Морам да подвучем да нам недостају појединости о катастрофи, што је, с обзиром на прилике, сасвим разумљиво. Г. др. Захраски затим се осврнуо на недавну катастрофу другог Југословенског брода, 'Авале', који је 3. фебруара о. г. потонуо код рта Добре Наде, наишавши на једну морску стену. И 'Авала', као и 'Царица Милица', имала је пуно оптерећење угљем, који је из Енглеске преносила за луке јужно-афричке обале. 'Авала' је била један од највећих југословенских бродова са носивошћу од 10.760 тона. Брод је стајао око 28 милиона динара, али му је, баш услед ове ситуације, у којој се данас налазимо, стварна вредност била далеко већа. И ако је 'Авала' била у пуној својој вредности осигурана, услед тешкоћа око набавке нових бродова и сувише високих цена, Југословенски лојд ни до данас није могао да замени 'Авалу' набавком другог брода. Разумљиво је онда да је овај други губитак, потапање 'Царице Милице' много коснуо Дирекцију Југословенског лојда, а значи много као губитак и за целокупну нашу трговачку морнарицу. Колико се могло дознати, 'Царица Милица' била је осигурана на око 20 милиона динара, а чланови посаде, наиме оштете, примиће од осигуравајућих друштава сваки 3 до 4.000 динара. Та накнада је, ма да је добро дошла, ипак незнатна, кад се узме у обзир да, услед насталих тешкоћа у трговачкој морнарици, сви они остају без места. Дирекција Југословенског лојда у сталном је контакту са Лондоном, одакле прима, уколико је то могућно, обавештења о катастрофи. ('Време', 21. новембар 1939.)
Београд, 20. новембра. – У Београду је вест о потапању 'Царице Милице' примљена још јутрос, али штура и готово без икаквих података. Обратили смо се за обавештење прво Јадранској пловидби, која је београдски заступник Југословенског лојда, али су тамо слегли раменима: - Немамо никаквих података. Знамо само толико да је пароброд 'Царица Милица' имао 9.950 тона и да је припадао Југословенском лојду. Осталим подацима не располажемо. На жалост, немамо ни фотографије, али смо тражили од Загреба, од централе, да нам је пошаљу. Покушали смо да добијемо обавештење у 'Јадранској стражи', али тамо чак нису знали ни за потапање. - Где би могла да се нађе фотографија? Није се знало. - Чини ми се да је фотографија 'Царице Милице' изишла у Алманаху 'Јадранске страже' за 1929. годину. - Можде, али ми то не знамо. А ни Алманаха немамо. Потражите га у Народној библиотеци, они ће сигурно имати. Ни на другим местима нисмо били боље среће. У Београду ни позвани, ни непозвани ништа нису знали о нашем најмодернијем и једном од највећих теретних пароброда. Ваљало је телефоном тражити податке по целој земљи, а фотографију по прашњавим библиотекама. ('Време', 21. новембар 1939.)
|