Pozdrav od Trillian (u potrazi za Istinom)

[Trillian]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Pozdrav svima,

pre svega drugog, ja ću odmah da se izvinim što ću vam oduzeti ovo malo vremena predstavljanjem. Važno mi je da znate zašto sam ovde i u kakvoj sam tačno potrazi tj. za kojom tačno istinom tragam. Držim fige da će mi, uz malo sreće, neki vaš član pomoći da do istine dođem konačno. Ili da će neko umeti da me uputi na prava mesta za dalju potragu.

Evo, ja sam tokom posledjnih godinu-dve dana u intenzivnim istraživanjama i pretragama interneta, a sve u pokušaju da dođem do istine o svojoj porodici, prvenstveno o svom dedi, kog je neko - kako se ispostavlja - sistematski brisao iz istorije. Čak i sa spiska ubijenih u beogradskim logorima, gde je 1942. nakon što ga je Gestapo uhapsio i neko vreme držao, i ubijen, proleća te godine.

Tokom ove potrage, nebrojeno mnogo puta me je Google slao upravo na linkove foruma Paluba, gde su me uvek dočekivale razne fantastične informacije i ilustracije tj. fotke.
U ovom trenutku, moja potraga za istinitim informacijama (idealno - dokumentima) o dedi, bez sumnje će postati roman, jer ono malo podataka koje imam je van pameti uzbudljivo, neobično, interesantno i sve zajedno, ilustruje jedan izvanredno zanimljiv thriller-action-drama život jednog mladog čoveka, koji je bio rođen u Prijepolju 1902., završio visoku akademiju za bankarstvo/finansije u Beču, služio Kraljevu vojsku kao, ako se ne varam, potporučnik ili poručnik, artiljerijski ili konjički (i tu se nadam pomoći ovog foruma jer sam potpuni laik za all things military, što kažu).

Sve što je od dede ostalo mojoj porodici jesu dve slike, jedan mali foto-album sa putovanja po Evropi 20tih godina i - jedna pepeljara u obliku aviona, sa znamenjem Kraljevine Jugoslavije i izgraviranom godinom - 1936.

E, sad. Veoma je mali broj izvora informacija o dedi, pa osim ovih predmeta, jednog svedočenja čoveka koji je lično poznavao mog dedu, i "usmenih predanja" porodice, kojih se sećam, drugih izvora nemam.

Ono čemu se najviše nadam u ovom forumu, jeste da će se tu naći neko upoznat sa temama o kojima je reč, da mi pomogne, da dođem do istine i proverim ove zanimljive informacije, koje su, od kad znam za sebe, u našoj porodici pominjane kao potpuna istina:

- Deda, Hugo Pavle Davidović, bio je veoma uspešan industrijalac i poslovan čovek. U javnom telefonskom imeniku Beograda s kraja 30tih godina, uz njegovo ime stoji "bankar". I u digitalnom arhivu Beograda, u njegovoj prijavi boravka, kao zanimanje je navedeno: "bankar", "dir. zam. banke", "industrijalac".
Inače, ova prijava je verovatno najdragoceniji dokument do kojeg sam došla.

- Po priči porodice, Hugo/Pavle je bio ili suvlasnik fabrike aviona "Utva" u Pančevu ili osnivač (jedan od osnivača) ili je imao veliki broj deonica...  Ja nemam još uvek nikakav dokument koji bi ga stavio u vezu s ovom fabrikom ali se dobro sećam da je u mojoj porodici to bilo "opšte mesto" - Hugo je bio vlasnik ili suvlasnik ove fabrike. I ne samo ove. Po priči, on je bio vlasnik, suvlasnik, osnivač ili deoničar...fabrike stakla u Pančevu.

- Uz sve ovo, bio je i trgovac šporetima, escajgom/beštekom i sličnim stvarima

- U zgradi u Palmotićevoj 13 u Beogradu, živeo je sa svojom porodicom (suprugom Danicom Lang, Jevrejkom, mojom bakom), guvernantom Julom, šoferom Fehom itd.

- Danica je, po priči, na ovoj adresi imala svoj salon, bila je modiskinja i, uz pomoć svojih devojaka krojačica, tu su se šile najfinije haljine za beogradski fini svet

- Hugo Pavle je mnoooogo voleo da se kocka, da se karta, da putuje svetom, voleo je i lepe žene...i uopšte, deluje mi kao da je bio totalni, što kažu mladi, playa. Naročito onako naočit i mlad, u uniformi, sa sve sabljom...sigurno su ga spopadale ženskinje i levo i desno. Zapravo, kad bolje pogledam, sve te gospođice s kojima se uslikavao po svetu i ne liče uvek na moju baku Danicu...ali to je tema za neki drugi topic

- U Palmotićevoj 13, gde je porodica živela do početka rata, postojala je i radionica-prodavnica božanstvenih dečjih kolica "ARDA", ako se ne varam. Italijanski dizajn, a pravljene kod nas (u kući).
Ovde bi mi od ogromne pomoći bio reprint izdanja "Politike" od 6. aprila 1941., koji smo imali i izgubili još odavno... a milsim da smo ga čuvali jer je negde na oglasnim stranama bio mali oglas za upravo ova kolica, sa sve adresom Palmotićeva 13 i čak možda i imenom Davidović.
Ako nađem ovaj oglas, to bi mi bio jedni dokaz da je ovaj posao s kolicima ikada postojao...

Iz nekog razloga, sve "Politike" do 1941. su povučene iz diitalne arhive online (?), pa aktivno tragam za tim izdanjem i dalje.

- Jedino što postoji na netu o mom dedi jesu dva napisa iz Vojnog glasnika iz 1926. i 1940. valjda, gde se i njegovo ime pominje na spisku onih koji su avanzovali u viši čin.
Uz ovo, tu je i dragocena prijava boravka na ime Hugo Davidović, sa prijavama adresa sve do 18. januara 1941., kada se već iselio iz porodične kuće uPalmotićevoj 13, zbog opasnosti sa svih strana..

- Znam da je Hugo Pavle mnogo voleo i automobile i da je uvek imao neke super makine, a posebno je BMW voleo. Imam neke slike iz 20ih i 30tih, iz tog jednog malog albuma, na kojima je naslonjen na neke stare modele automobila, a nadam se da će mi neko od članova Palube pomoći da saznamo koji su to automobili tačno u pitanju.

- Dakle, uz informacije o tome kakva je tačno njegova veza sa fabrikom "Utva" i sa pančevačkom staklarom bila, i uz informacije o "ARDA" kompaniji i dečjim kolicima u Palmotićevoj 13, ja neću odustati dok ne dođem do potpune istine i o tome zašto je tačno dedu uhapsio Gestapo, zašto su ga zatvorili, zašto su ga i kada ubili i - gde su ga ubili, gde da odem da dedi bar sveću zapalim.

Uz još jedno izvinjenje na oduzetom vremenu i zahvalnost na strpljenju i čitanju ovog eseja, molim sve one koji imaju bilo kakvu ideju ili saznanja ili savet o ovoj mojoj potrazi (o bilo kom aspektu potrage), da mi se u svako doba jave. Svaka informacija je važna i unapred se od srca zahvaljujem na volji da pomognete.

Evo, za početak ću ovde staviti jednu od dve profesionalno urađene fotografije dede Huga Pavla koje postoje, on je ovaj lep mlad čovek u sredini, sa sabljom.



Ja sam potpuni laik zaista za sve što ima veze s vojskom ili uniformama, pa ako neko prepozna sa slike o kom se činu radi, ili čak godini (rođen je 1902.), bilo bi divno da znam bar to.

Ukoliko forum dozvoljava, ostaviću ovde i slike dede kod svojih automobila, za slučaj da i njih neko prepozna, a kao jagodu na vr' torte ostaviću i jednu posebnu misteriju: Misterija GRAF Blimpa ili Cepelina, iznad Montreux-a! Ovo je deda lično slikao, a deluje mi kao da je slikao iz aviona? Mislim da je ovaj cepelin preletao tu lokaciju negde oko 1928. godine, ako se ne varam.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ako je potrebno, pokrenuću posebne "new topics" za svaku od ovih tema, još ne znam tačno kako forum funkcioniše, računam na vaše razumevanje ako grešim negde..

Mnogo hvala svima koji su odvojili nekoliko minuta da pročitaju ovo moje pisanije, a posebno svima koji imaju volju i želju da mi pomognu u potrazi za istinom.
Veliko hvala i veliki pozdrav.

[Boro Prodanic]

Za sada, dobro došla na Palubu, neko će već nešto "isčeprkati", ne brini!

[BrankoBananko]

Pozdrav. Interesantna porodicna prica. Nazalost tajne sluzbe pa tako i Gestapo retko kada ostavljaju pisane tragove. Postoji par knjiga napisanih o radu i zlocinima Gestapa u Jugoslaviji. Mozes ih naci u pdf formatu na stranici www.znaci.net . Auto na prvoj fotografiji je 1928 Studebaker President. Nadam se da ces uspeti pronaci istinu koju trazis. Ali i da ne nadjes vise informacija o njemu. Najbitnije si vec uradila. Spasila si od zaborava njegov lik. A on je ipak pobedio smrt, ostavio je iza sebe svoja pokoljenja.

[ssekir75]

прво, добро нам дошла!

друго... бог те видо, па ово је стварно за роман. на сву муку и слика у униформи не показује ништа јер је положај такав да се не виде чинови. да се виде могли би да видимо ком је пуку деда припадао. био је официр, то је сигурно. сад, да ли је био у активној служби или у резерви, то не знам. за аутомобиле има овде људи који знају, па ће већ да се јаве. за политику од 6. априла питаћу неког сутра. можда може да се набави.

[MOTORISTA]

Dobro nam došla.

[ssekir75]

питао сам ког сам мислио за политику, нема. међутим, има на купујем продајем и купинду неколицина њих који продају тај број, па можеш њих да контактираш ако су вољни да помогну.

[Trillian]

Mnogo hvala svima na ovako lepoj i toploj dobrodošlici, koja mi je nekako sad dala dodatnu nadu da ću ipak uspeti da dođem do istine, with a little help from my friends.

Portal znaci je sjajan, i dalje ga pretražujem i nadam se da ću naleteti na neki info. Obratila sam se još poodavno nekim prodavcima te stare "Politike" ali nisam dobila odgovor, pokušaću opet..

Digitalni arhiv Beograda je bio od najvećeg značaja, jer sam tu došla do dedine prijave boravka, sa nekoliko različitih beogradskih adresa, što mi je pomoglo da spojim neke hronološke tačkice i krenem da sklapam timeline njegovog života.

Ne znam da li je okej da ovde nastavim(o) diskusiju o mojoj potrazi ili treba da pokrenem novi topic negde?

Ako je okej da ostanemo ovde, dodala bih sada fotku tog jedinog predmeta koji je ostao od dede - metalne/gvozdene pepeljare iz 1936., u obliku aviona, sa znamenjem Kraljevine Jugoslavije na stranama.

Sam oblik aviona meni najviše liči na britanski Bristol Blenheim, čiji je prototip zaista poleteo prvi put baš 1936. godine i za koji je Jugoslavija kupila licencu, napravila  16 aviona, a još 24 aviona koji su bili u završnoj fazi nikada nije završeno jer je Nemačka napala i počeo je 2. Svetski rat.

Ono što me posebno zbunjuje u ovoj priči jeste činjenica da je "Ikarus" pravio ove avione kod nas, a ne pančevačka "Utva", o kojoj sam celog života slušala kao o "dedinoj fabrici"..

Naravno, možda potpuno lupetam i možda oblik pepeljare liči na ovaj britanski avion bez posebnog razloga..

Evo, dodaću sliku te pepeljare, pa možda neko prepozna ili ima neku informaciju o njoj. Sigurna sam da nije napravljena samo ova jedna jedina, mora biti da postoji još ovih pepeljara, a veoma me zanima njihova priča.



Trenutno pripremam za objavu fotke iz tog jedinog malog dedinog albuma, sa proputovanja Evropom 20tih i 30tih godina. Album je pun neverovatno zanimljivih slika, uključujući i slike Graf cepelina, razglednica sa Expo Svetskog Sajma u Barseloni itd.

Dodajem sad i jednu mnogo lepu sliku iz tog albuma, mislim da je iz Grčke, iz Soluna, a moj deda je, ako se ne varam, ovaj gospodin, drugi s leva, odmah do veoma markatnog vojnika u spektakularnoj uniformi i sa još spektakularnijim brkovima. Vi ćete sigurno prepoznati o kojoj je uniformi reč, a slikano je 20tih godina, pretpostavljam između 1925. i 1929.




Nadam se da mi nećete zameriti na količini pitanja koje imam. Nažalost, ja više nemam nikoga od porodice, da ih pitam sve ovo, pa zato ovako solo pokušavam da razgrnem stogodišnju prašinu i učinim bar neku malu pravdu dedi.
Niko nije zaslužio da mu se ni grob ne zna..

Bila bih zahvalna i na informacijama o spiskovima zatočenika logora Banjica.. ne znam da li postoje pdf verzije ili kopije tih knjiga (ima ih 8 ako se ne varam). Ni jedan spisak do kog sam do danas došla ne sadrži ime Hugo Davidović ni Pavle Davidović (uhapšen je pod imenom Hugo).

Ajd da ne preterujem sad, imam baš mnogo nedoumica i pitanja, stvarno sam vam svima ponaosob neizmerno zahvalna na dobroj volji da pomognete i na svakoj ideji koju možda imate.

Ja ne odustajem dok se ne sazna puna istina, uključujući i zašto je tačno Hugo Pavle uhapšen (moglo je biti nekoliko razloga, od simpatisanja komunista/partizana, odbijanja saradnje s okupatorom, činjenice da je bio vrlo bogat industrijalac, oženjen Jevrejkom...), kao i kada je i gde ubijen.

Mnogo hvala svima i veliki pozdrav

[BrankoBananko]

Moje licno misljenje da avion na pepeljari nije Bristol Blenheim. Blenheim nema nos. Nego umetnicka reprezentacija aviona kojeg je umetnik mozda video, vise mi lici na SM.79 ili neki dvomotorac civilni.

[Trillian]

Dragi drugari,
mnogo hvala na svakom komentaru, predlogu i ideji, svaki feedback mi je dragocen i dobrodošao.

I svaka informacija nalazi svoje mesto u romanu koji se takoreći sam piše, a ja samo spajam hronološke tačkice, takoreći...

Sada imam još dva pitanja, nadam se da njima sad ne remetim pravila foruma? Ako remetim, kažite, pa ću ih skloniti, nije problem.

Okej.
Prvo pitanje:

Da li možda neko, nekim slučajem, prepoznaje spomenik sa (pozadine) slike?



Skroz desno je moja baka Danica, rekla bih pre udaje za mog dedu Huga Pavla, 20th godina pretprošlog veka (i svojih možda kasnih tinejdžerskih ili dvadesetih godina, rođena je 1905.).

Nemam nikakav dokaz za ovu teoriju ali imam jak osećaj da je prva dama na slici jedna od Daničine dve sestre, Ella ili Nora.

Ne znam ni ko je vojnik sa slike, a sve se nadam da će neko prepoznati tačniji period po uniformi ili već nečemu...

Lociranje ovog mesta, spomenika ispred kojeg su se slikali, važno mi je za proces hronološkog spajanja tačkica - vremena i lokacija, sa ljudima.

Tek sam uz jako svetlo i jaku lupu uspela da nazrem slova na zidu pred kojim stoje.

Uz malo pooštravanja i editovanja, a posebno uz prebacivanje u negativ, ispis na spomeniku postao je skoro pa čitljiv.

Uspela sam da vidim da je u pitanju latinica, a mislim i da između svake uklesane reči stoji i jedna uklesana tačkica.

Nemojte se mnogo smejati ali, evo, moje tumačenje ispisa na spomeniku je:

Gornji red: KRALJU-PETRU-I

Donji red: VELIKOM-OSLOBODIOCU

Šta vi mislite?




Pokušavam već neko vreme da lociram ovaj spomenik ali ne uspevam.

Pregledala sam i sve databaze do kojih sam uspela da dođem, a koje sadrže slike spomenika porušenih i uništenih do početka 2. Sv. rata, ali ništa...

Spomenik je očigledno veoma velik...deluje kao nekakav obelisk od belog kamena... ima nekoliko stepenika... ispis uklesan latiničnim slovima, što možda znači da je spomenik (bio) negde u Hrvatskoj, na primer?

Ako neko ima neko saznanje ili ideju, molim vas, podelite je, svaka pomoć znači mnogo i na svakoj sam zahvalna.

A sada, dozvolite mi molim vas da vam postavim i - Drugo pitanje!

Da li na forumu možda postoji neki poseban deo/topic za stare školske slike?

Najstarija beogradska škola "Kralj Petar I" definitivno zaslužuje da bude samostalni "topic" (ako već nije), ne samo zbog svoje neobično zanimljive "arhitektonske istorije" već i zbog velikog broja znamenitih ljudi iz svih oblasti života, koji su bili učenici upravo ove škole.

Škola je jedno vreme nosila ime "Braća Ribar", po Ivu Loli i Jurici Ribar, partizanima koji su bili učenici ove škole, a originalni naziv "Kralj Petar I" je vraćen 1993. godine.

Spisak učenika je fantastičan - od Mihaila Petrovića Alasa, Stevana Mokranjca, Moše Pijade, do Vladete Jerotića, Miše Žutića itd.

Ova škola je izvanredno važna, ne samo našem regionu, državi i našem Beogradu, kao spomenik kulture i istorijski i arhitektonski dragulj, već i nama, građanima Beograda i, posebno, učenicima škole.

Ne samo što je moj tata Petar Davidović (rođen 1940.), bio učenik ove škole, koja se tada (od 1945. do 1952.) zvala "Osnovna škola broj 1", i ne samo što sam posle njega i ja postala učenik ove škole, koja se tada zvala O.Š. "Braća Ribar", već je moja učiteljica tj. razredni starešina Marina Maksimović  bila razredna - mom sinu!
U školi koja se tada zvala, kao i danas: "Kralj Petar I".



Zar nije život nekad čudesan?

Sigurna sam da se među članovima foruma "Paluba" krije još bivših učenika naše škole?

Ukoliko već postoji topic ili neka diskusija na ovu temu, koja mi je očigledno promakla - izvinite što se ponavljam, a ukoliko ne postoji, da li se slažete da je pokrenemo i da podelimo, naročito stare, školske tzv. razredne fotografije koje imamo?
Bilo bi divno da se ljudi sa slika prepoznaju, ili da ih njihova deca i unuci prepoznaju. Možda će neka deca prvi put videti mamu ili tatu kao male školarce upravo na ovim slikama.

Evo, ja prilažem fotku razreda svog tate. Jednu od nekoliko koje imam. Nažalost, ne piše godina nigde ali sudeći po izgledu i po uzrastu dece, rekla bih da je ovo možda 1948. godina i doba "Osnovne škole broj 1".
Naravno, bilo bi fantastično saznati koji je to razred i koja tačno godina, ime razredne učiteljice i sve ostalo... a imam neki čudan osećaj da će se upravo ovde, na ovom forumu naći odgovori na mnoga od ovih pitanja.



Još jednom vam se svima, zaista od srca, zahvaljujem na vremenu koje ste mi posvetili, na volji i želji da pomognete i na svakoj informaciji, sugestiji i predlogu.
Bilo bi divno da još neko objavi neku staru sliku iz ove "naše" škole, a ako treba da startujem poseban topic za to, samo me uputite gde, pa ću to tamo prebaciti.
Veliko hvala i veliki pozdrav!