PALUBA

Лоша шала америчке амбасаде: Кад се америчка војска у Србију врати (фото)

[attachment=1]
Америчка амбасада у Београду је на друштвеној мрежи Икс, објавила фотографије доласка делегације Националне гарде Охаја у Србију.

Уз фотографије са аеродрома, на којима су припадници Националне гарде Охаја објављена је порука:

„Кад се Национална гарда Охаја у Србију врати - дочек је топао, као и увек", написала је америчка амбасада.

Порука може  да се тумачи као асоцијација али и одговор на натписе „Кад се војска на Косово врати" који су заређали широм Србије, али и Балкана и Русије.

То су поруке које су исписане као подсећање на повратак српске војске на Косово, што је право Србије и по Резолуцији 1244 Уједињених нација.

Оправдана дилема је да ли је ово покушај амбасаде да буде духовита или још једна у низу провокација.

Србија годинама сарађује са америчком војском, тачније са Националном гардом савезне државе Охајо. Државно руководство истиче да се залаже за војну неутралност и одлучно одбија да наша земља постане чланица НАТО-а. Народ и без референдума, зна се шта мисли о НАТО-у и његовом деловању у последњих четврт века.

Србија и Националне гарде савезних држава САД још од 2006. имају фину сарадњу, на основу Споразума о статусу снага који су потписали тадашњи председник Србије Борис Тадић и америчка државна секретарка Кондолиза Рајс. Мало ко овде зна да америчка гарда не иде у рат, да су то резервисти који делују као некада наша територијална одбрана. Народ види америчке уиформе, и асоцијације су неминовне на пролеће 1999. и даље престаје да буде смешно. Порука "Кад се војска на Косово врати" није нимало неозбиљна порука и није само порука.

Није ни тајна да Вашингтон деценијама на овом простору покушава да шири своју пропаганду, те да често у томе прелази границе укуса.

Сетимо се да су у Србији организовали кампању "Ви сте свет" у којој су поједине славне личности из српске историје промовисали у видео спотовима, а притом додавали ту паролу. Као да без потврде Вашингтона неко није и не може да буде свет.  Све је, благо речено неукусно и с недовољно познавања српског менталитета.

Ако и прихватимо да је намера била хумористичке природе, омашила је реакцију. Никоме није смешно, потврђујем 

Да ли би узвратна опаска "кад се српска војска у Бондстил смести, сусрет би био топао..." била тумачена као хумор или на пример као претња по америчку безбедност?

Амерички амбасадор Кристофер Хил је недавно рекао да је свестан да у Србији не влада прозападно расположење, али да је његов задатак да то промени.

Хил је казао да у Србији влада антиамериканизам из 1999. године, али поручује да „још није крај филма". И ту следи питање – ког филма, мистер Хил? Неког каубојског, ратног...? Ова секвенца је промашила мету али је погодила све остало.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/570206/losa-sala-ambasade)

Да "Национална гарда" као јединствена формација не иде у рат изван територије САД можда и стоји, али се поједине јединице националних гарди савезних држава САД и те како ангажују у ратним дејствима. Тако су учествовали и у Авганистану и у Ираку и имали губитке.


Уз сво уважавање господина амбасадора Хила, задатак ће тешко испунити. Ако прескочимо извињење за почињене злочине и чињеницу да су извршили агресију без одобрења УН, могли ба некад и негде да недвосмислено стану иза српских националних интереса, на пример на КиМ и у БиХ. Или да им Србија буде главни фаворити за улагања на Балкану, или у кроз велику и неусловљену (политички) помоћ (донације) за реконструкцију онога што је порушено или уништено током бомбардовања 1999. А могли да се више потруде и војној сарадњи (осим лепог сликања и и дружења). На пример кроз испоруке НВО које треба Србији, да понуде боље услове за набавку нових авиона и сл. Тако би можда мало повратили углед. То што се лепо дружимо са НГ Охаја, то што је амбасадор Хил симпатичан и лично можда са више симпатија према Србији  него његови претходници (што мало ко изван дипломатије зна), тешко да ће променити перцепцију највећег броја Срба према САД и Западу.

Potpisujem sve od reči do reči, tako lepo sročeno i napisano!!! Teško za našeg veka da ćemo dočekati delić toga ali šta je tu je ...