|
Мало смо скренули са теме, али нека.
Сетио сам се рекламе Карић Банке из времена пре свеопште пуцњаве, ”даме и господо, капитал не познаје националност”. Били су (делимично) у праву. Својевремено је IBM продао бизнис са персоналним рачунарима Кинезима, компанији Леново. Годинама су њихови рачунари стизали из Кине. Сада је Леново направио фабрику у Мексику и рачунари за америчко тржиште долазе из Мексика. Многе кинеске компаније, у овој ситуацији, селе производњу за америчко тржиште у неке друге земље. То раде и стране компаније које производе у Кини.
Поред геостратешких, постоји и други разлог за селидбу из Кине. Кинеска радна снага више није тако јефтина. Селидба из Кине је често скопчана са прекидима у логистичком ланцу. Користили су кинеске делове, произведене од кинеских сировина, да направе производе у Кини. Сада треба извести делови или сировине из Кине. Кина се административним мерама бори да задржи производњу. Ако наручиш сировине, мораш да чекаш на дозволе, али делове произведене у Кини ћеш извести пуно брже. Међутим, готове производе ћеш најбрже извести.
Ово ја мач са две оштрице, јер сировине из Кине (пре свега ретки земни метали) нису баш толико ретке, негоих нико није тражио на другим местима. Прљава технологија и јефтине цене су убијали мотивацију. То не значи да Американци те сировине не могу добити на другим местима. Вадили су их и у Америци.
Кина неће пропасти ради губитка америчког тржишта, пре свега зато што је развила велико домаће тржиште. Неће пропасти ни Америка без кинеске робе.
У свему томе, профитираће Мексико, али и неке друге земље трећег света, где ће се преселити производња. Америчко тржиште је огромно и снабдеваће се из других држава. Треба обратити пажњу на покушаје да се производња пресели у Африку.
Међутим, у време Трампа је покренут процес реидустријализације Америке, а наставио се и под Бајденовом администрацијом. Одређена индустрија ће се вратити у Америку, или се већ вратила. Дугорочни стратешки циљ је да Америка буде сама себи довољна. То, наравно, има своју цену.
Оно што Американци нису преселили у Кину и у чему су вероватно у врху у свету, је способност да производе индустријске погоне.
Што се тиче нафте и гаса, Америка и Канада би могле да снабдевају Европу. Међутим, смањење употребе фосилних горива ће смањити и потребу за нафтом и гасом. Литијум јесте прљав за експлоатацију, али једном када га извадиш, ако га рециклираш не требаш да га вадиш поново. Ту је, наравно и нуклеарна енергија. То што је уранијум долазио из Русије (или Казахстана преко Русије) не значи да се не вади и на другим местима, а посебно не да га нема на другим местима. По количинама руде која се вади, Канада је на другом, Намибија на трећем, а Аустралија на четвртом месту. Први је, наравно, Казахстан. Међутим, ако говоримо о резервама, Аустралија поседује четвртину светских резерви, а Канада има веће резерве него Казахстан, Намибија или Русија.
|
