Да буде што мање насиља у срцу АфрикеАутор: Милан Галовић среда, 14.02.2018.
Пуковник Миливоје Пајовић, заменик команданта сектора „Запад” у Централноафричкој Републици, говори о свакодневним нападима на снаге УН, сталном опрезу због заразних болести и сузбијању лова на вештице [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Централноафричка Република, држава у срцу Африке, многима и данас позната по ексцентричном самопроглашеном цару Бокаси, земља је пребогата ресурсима чија експлоатација практично није ни почела. Упркос том потенцијалу, њено становништво суочено је са великим сиромаштвом и страховитим насиљем, етничким и верским сукобима због којих је је 2014. године успостављена мировна мисија УН (MINUSCA), која је организационо подељена у три сектора – „Запад”, „Центар” и „Исток”.
Тада су у ову земљу стигли и мировњаци из Србије, који су и данас у Бангију, главном граду, са Војном болницом. Осим њих, у овој мисији је и пуковник Миливоје Пајовић, на дужности заменика команданта сектора „Запад”. То је највиша дужност на коју је у мисијама УН постављен војник из Србије, осим генерала Славка Јовића, који је био командант мировне мисије у Ираку и Ирану после рата ове две државе вођеног осамдесетих година 20. века.
– Војна компонента сектора „Запад“ има око 2.500 припадника униформисаног особља распоређеног на око 378.000 квадратних километара, што представља територију нешто већу од површине целе Немачке. Седиште штаба сектора „Запад“ налази се у граду Буар, близу границе са Камеруном – каже пуковник Пајовић.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Осим што у одсуству команданта командује сектором, заменик је надлежан за дневну организацију рада целог штаба, састављеног од 25 нација, што подразумева израду анализа, процена и предога као и наређења за деловање батаљона.
– Снаге се распоређене на великим растојањима у местима као што су Бокаранга, Пауа, Босангоа, Берберати, Карнот и Амада-Газа. О каквим се удаљеностима ради, набоље би илустровали ако кажемо да је команда у Беграду, један батаљон је у Љубљани, други у Братислави, а трећи у Скопљу – објашњава пуковник Пајовић.
Актуелни сукоб почео је још 2012, а средином 2013. године, у крвавом сукобу, припадници мањинске муслиманске популације Селека, збацили са власти председника Франсоа Бозизеа. Муслимански кандидат Мишел Ђотодиа који је дошао после њега владаће врло кратко, непуну годину дана, када ће хришћанска већина, организована као покрет Анти Балака, у свирепом окршају повратити власт. Тако се од прве четвртине 2014. године развио страшан сукоб са стотинама хиљада убијених, рањених и прогнаних људи.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
– Може да се каже да су УН за протекле три године постигле значајан успех, упркос сукобима који и даље трају. Сачуване су стотине хиљада живота и велика имовина грађана – каже Пајовић.
Међутим, напади на снаге УН су свакодневни. Мисија MINUSCA у нападима у претходних нешто више од годину дана изгубила је близу 20 војника. Напади се најчешће дешавају у тешко проходним шумама, на путевима који су такви да је за пређених 100 километара потребно и више од осам сати вожње.
– У последњим нападима прошле јесени, у околини града Бангасу, страдало је шест војника у једном нападу. Тела неких од њих нађена су са видљивим накнадним повредама мачетом. Осим тога, смртност од маларије, али и других заразних болести, у овој земљи прилично велика, а та пошаст не заобилази ни мировне снаге – истиче пуковник Пајовић.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Муслимани, којих има нешто више од десет процената, већином припадају Мбороро племену, који су опет огранак великог племена Фулани. Ови народи су традиционално сточари-номади чији живот зависи од стоке и пашњака. Хришћани су католици, протестанти и евангелисти. Сви имају своје цркве и верске мисије, и изразито су активни на целој територији ове државе, као и свуда у Африци.
Видљиво је да имају помоћ јаких европских држава, Француске, Италије и Пољске јер су и свештеници које срећемо махом из тих земаља. Тако се локално становништо окупља око ових мисија, из верских ралога али и због хуманитарне помоћи.
– Поред припадника ових традиционалних религија значајно је присуство урођеничких, анимистичких веровања и обичаја. Није необично ако у извештају прочитате да су у неком селу жене живе спаљене због оптужби за вештичарење – објашњава Пајовић.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Централноафриканци су, према његовом утиску, људи великих контраста у свему што живот значи. Упркос великим недаћама, они су наставили да школују своју децу у импровизованим учионицама.
– Бистрог су ума, речити и духовити, али, ако тако може да се каже, и претерано лењи. Потенцијал њихове земље је такав да би могли да прехрањују милионе људи и да нико не буде сиромашан. Увек су пристојно одевени, у чистим оделима, спремни да отпоздраве и да се захвале за поздраве – каже Пајовић.
Опасни номади са стотинама хиљада грлаФулани су традиционално сточари-номади, чији живот зависи од стоке и пашњака. Укорењени у исламу, припадају народима који живе на постулатима религије и веровања, учења и проповеди верских лидера. Стога имају снажну подршку значајне муслиманске државе Чад. Њихово богатство лежи у милионима грла стоке, грбавих крава, које сваке године доводе на територију Централноафричке Републике у потрази за пашњацима.
Стотине хиљада грла почетком новембра, када почене сушна сезона, опкољава границу Централноафричке Републике. На више хиљада илегалних прелаза упадају преко усева локалног становништа, уништавајући засаде. То је, осим за одбрану својих поседа, за хришћанске групе и прилика да отимају стоку од Фулана. Спирала таквог сукоба је практично незаустављива – пастири ће наставити да се крећу са својом стоком, врло често под заштитом пратилаца наоружаних аутоматским оружјем.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кинезе нико не напада„У западном делу мог сектора наилазио сам на рударе кинеских приватних компанија, распоређених дубоко у шумама удаљеним од главног пута. Они се баве ископавањем злата и дијаманата, и занимљиво је, нико их не напада”, каже пуковник Пајовић. Наиме, према причама које се могу чути, они су на време направили договор са свим оружаним групама и покретима да их не ометају, уз извесну новчану надокнаду.
Миграције из Африке тек ће запљуснути ЕвропуАфриканци ће се, очекивали то или не, врло брзо појавити на вратима Европе у много већем броју него што се да замислити, сматра пуковник Пајовић. Изгледи су да ће се број становника удвостручити у наредних 30 година, и то нарастајући са садашњих 1,2 милијарде на отприлике 2,3 милијарде људи.
„Према мојим личним проценама, миграције ће се значајно увећати, мултипликујући проблеме арапским земљама Медитерана али и Европе. Само мир и економски развој могу то да зауставе. Мисија УН обезбедиће добре услове за такво жељено стање, али без Африканаца и њихове воље да израбљиваче зауставе и окрену се оплемењивању сопствених друштава, ништа се значајно неће променити. Биће да, оно што данас називамо постколонијалним периодом јесте заправо наставак колонијализма другим средствима”, каже Пајовић.
Izvor:
www.politika.rs