Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Opasna odluka


Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je kao opasnu odluku Kanade da vrati Nemačkoj rusku turbinu za gasovod Severni tok 1.

Zelenski je u video obraćanju podsetio da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo predstavnika Kanade zbog, kako je ocenio, apsolutno neprihvatljivog isključenja iz režima sankcija prema Rusiji, prenosi Interfaks Ukrajina.

Zelenski smatra da je zapravo reč o transferu u Rusiju i postavlja pitanje ako Moskva može da dobije takvo izuzeće od sankcija, kakve će izuzetke tražiti sutra.

Prema njegovom mišljenju, to je veoma opasno pitanje i to ne samo za Ukrajinu, već i za sve zemlje demokratskog sveta.

Zelenski tvrdi da će odluka o izuzeću od ankcija u Moskvi biti shvaćena isključivo kao znak slabosti i da sada nema sumnje da će Rusija pokušati ne samo da maksimalno ograniči, već da u najkritičnijem trenutku potpuno obustavi isporuke gasa Evropi.

Predsednik Ukrajine dodaje da je još moguće preispitati odluku o turbini i ocenjuje da Rusija nikada nije igrala po pravilima u energetskom sektoru i da neće igrati sada ako ne vidi snagu.


izvor

[kumbor]

У руском је менталитету да не показују слабост, нарочито не у политици. А да су националисти - јесу. Знам ја Русе, јер их имам у кући. Немачка за сада без руског гаса не може, а гасна турбина на компресорској станици је неопходна за пумпање гаса кроз цевовод. Нема турбине = нема притиска у цевоводу = нема гаса.

[kumbor]

Сем тога, и маце и куце (да не помињемо крупну стоку) опасно пувају, производе метан и погубно утичу на климу, уништавају озонски омотач и свашта приде! Дакле, кућни љубимци су такође савезници Рашиста, Путинове клике и светског зла у њима оличеном! Смрт цукама!

[Dreadnought]

Evro skliznuo u odnosu na dolar – uspešno miniranje evropske privrede antiruskim sankcijama


To što je kurs evra prema dolaru skliznuo na najniži nivo u poslednjih 20 godina, a dolar istovremeno postigao najvišu vrednost, posledica je antiruskih sankcija. Njihov rezultat je prilično uspešno miniranje evropske privrede a za račun Amerike, smatraju sagovornici Sputnjika.

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Dolar je prema valuti evrozone ojačao 2,2 posto, pa je cena evra skliznula na 1,0185 dolara, a u jednom je trenutku i na 1,0072 dolara, novu najnižu vrednost u 20 godina. Kurs dolara porastao je i prema japanskoj valuti, za 0,6 posto, na 136,10 jena.


Kontrasankcije minirale evropsku privredu

Dolarov indeks porastao je za više od jedan posto drugu nedelju zaredom i iako pojedini analitičari to pripisuje agresivnom povećanju referentne kamatne stope od strane američke centralne banke, za razliku od evropske koja to još ne poteže, sagovornici Sputnjika misle da to ipak nije presudno.

„Prevashodno se radi o tome da su kontrasankcije kao efekat sankcija na relaciji EU - Rusija daleko snažnije pogodile evropske zemlje nego što su pogodile Kanadu ili SAD i Australiju. Ekonomije EU su isprepletane sa tržištem Rusije na bazi ne samo energenata, nego i plasmana robe zapadnoevropske privrede na tržište Rusije“, objašnjava ekonomista Božo Draškovića.

Nije dakle samo stvar u tome što su povećane cene energenata u zemljama EU, već i o tome što ne postoji mogućnost plasmana robe. Zato je, kaže, prirodno da je došlo do krize evra i odrazilo se na relaciju evro-dolar.


Na korist Americi

„Zbog embarga prema Rusiji evropska privreda, pogotovo nemačka, ima veliku štetu jer ili nema gasa, ili ga ima malo, ili po vrlo visokim cenama i kada se to prevede u proizvode i usluge onda njihova proizvodnja postaje skuplja a onda i manje konkurentna na svetskom tržištu i daje mogućnost drugim proizvođačima, pogotovo američkim, ali i kineskim da budu konkurentni“, ističe ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.

To samopovređivanje EU i evrozone zbog sankcija Rusiji ima povoljan efekat na Amerikance, jer se evropska privreda minira i to prilično uspešno i nije čudo što švajcarski franak i dolar jačaju u odnosu na evro, kaže on.


SAD-u ipak ne odgovara jak dolar

Drašković, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, međutim, smatra da će ipak doći do balansa između dve najjače valute i objašnjava zašto:

SAD ne odgovara da je dolar previše jak, jer će to usloviti veći američki uvoz, a manji izvoz iz prostog razloga što će roba koja dolazi od kompanija iz EU biti jeftinija na tržištu SAD, a zbog jačeg dolara skuplja ona koju Amerikanci izvoze u Evropu.

„Znači, treba imati u vidu ključni elemenat – u krajnjoj instanci vrednost valute zavisi od vrednosti njene robe na svetskom tržištu. Kako ta vrednost robe i usluga bude jačala doći će i do jačanja evra. Ne mislim da će do toga brzo doći zbog problema sa energentima i zbog sužavanja tržišta, jer je roba EU izgubila ogromno tržište Rusije“, kaže Drašković.


Bez značajnih posledica po Srbiju

On uz to napominje da su posledice poremećaja koji je nastao sa konfliktom na relaciji Rusija-Ukrajina po Evropu i svet snažne i da je nemoguće predvideti kako će se to u budućnosti kretati.

Na pitanje o tome koliko će se odnos evra i dolara odraziti na našu privredu koja je vezana za evro, Drašković smatra da se to neće posebno odraziti na nju jer je u pitanju odnos evra i dolara.

Kada je reč o trgovini između EU i kompanija iz Srbije tu se, kako ističe, ništa značajno neće promeniti.

Sudeći po kursu dinara u odnosu na evro koji je ostao isti kao i proteklih dana, odnos evra i dolara na to nije uticao. Kupovni kurs danas je iznosio 117 dinara za evro, a prodajni 117,60.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan razgovarao sa Putinom o morskom koridoru za izvoz ukrajinskog žita


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u telefonskom razgovoru ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je vreme da se postupi u skladu sa planom Ujedinjenih nacija za uspostavljanje morskog koridora za izvoz ukrajinskog žita kroz Crno more, navodi turska državna agencija Anadolija.


izvor

[Dreadnought]

Habek: Svesni da ćemo morati da delimo gas


Ministar privrede Nemačke Robert Habek istakao je u Pragu da je Berlin svestan da će, u slučaju problema, evropske zemlje morati da dele gas.

Rekao je da je neophodno da se sprovedu pripreme za više scenarija, pa tako i one da posle remonta gasovoda Severni tok 1 Rusija više ne isporučuje gas.

Sve pripreme, naglasio je, moraju biti završene pre zime.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka i Češka se dogovaraju o merama solidarnosti u slučaju nestašice gasa


Vlade u Berlinu i Pragu odobrile su zajedničku izjavu kojom potvrđuju svoju nameru da finalizuju sporazum o merama solidarnosti u slučaju nestašice gasa, što Češka dugo traži.

Nemačka, najveći uvoznik ruskog gasa u EU, takođe je ključna zemlja tranzita gasa. S obzirom da se ove zime preti nestašica gasa, njene susede strahuju od smanjenja izvoza.

Sporazume o solidarnosti sa Nemačkom njeni susedi smatraju izuzetno važnim za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja gasom.

„Evropska solidarnost je važnija nego ikada ranije u trenutnoj energetskoj krizi. Ovo takođe uključuje bližu koordinaciju između neposrednih suseda“, prokomentarisao je Robert Habek, nemački ministar ekonomije i vicekancelar.

U ponedeljak je potpuno obustavljena isporuka ruskog gasa „Severnim tokom-1” zbog početka desetodnevnih planiranih radova.

Ranije su privremena smanjenja tokova kompenzovana preusmeravanjem gasa preko Ukrajine i Poljske. Međutim, u ponedeljak su opali i tokovi kroz Ukrajinu, a snabdevanje kroz Poljsku stalo je pre nekoliko nedelja.

Ranije u julu, šef Evropske komisije upozorio je na opasnost od potpunog prekida isporuke ruskog gasa u EU. U francuskoj vladi ovo se već smatra najverovatnijim scenarijem.


izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Sedmi paket sankcija EU protiv Rusije biće gotov narednih nedelja


Evropska unija planira da uvede novi, sedmi paket sankcija Rusiji u vezi sa njenom invazijom na Ukrajinu „u narednim nedeljama“, piše Blumberg.

Prema rečima sagovornika izdanja, sedmi paket sankcija mogao bi da obuhvati ograničenja na uvoz zlata, mere za korekciju prethodnih sankcija i proširenje sankcionih lista.

Razgovara se o mehanizmima za ograničavanje cena nafte, ali je malo verovatno da će EU uvesti takve sankcije u bliskoj budućnosti. Pojedine zemlje članice EU insistirale su na uključivanju ruskog gasa u sankcije, ali takve želje nema među ogromnom većinom zemalja.

Podsetimo, Evropska unija je već usvojila šest paketa sankcija Rusiji zbog toga što je namerno prekršila međunarodno pravo kada je pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Prema pisanju medija, EU je već započela rad na sledećem, sedmom paketu sankcija, u okviru kojeg bi, posebno, mogao biti uveden embargo na uvoz zlata iz Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Rusija smatra neosnovanim pretenzije Ukrajine na imovinu u Londonu


Ambasada Rusije u Velikoj Britaniji smatra da potraživanja Ukrajine na skoro dva desetina sovjetskih zgrada, koja mogu postati predmet međudržavne tužbe, nisu pravno opravdana, navodi u saopštenju ambasade agenciji TASS.

„Kao jedini pravni naslednik bivšeg Sovjetskog Saveza, Rusija je dobila prava na sovjetsku imovinu u inostranstvu i, za razliku od Ukrajine, isplatila sve sovjetske dugove. Potraživanja Ukrajine nemaju osnova sa stanovišta međunarodnog prava“, saopštila je ruska ambasada.

Tvrdi da su prostorije diplomatskih misija zaštićene principom diplomatskog imuniteta i nada se da će UK ispoštovati relevantne obaveze iz Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.

Britansko izdanje Tajmsa u subotu je objavilo da Ukrajina priprema tužbu protiv Rusije sa ciljem da vrati u svoje vlasništvo 18 zgrada koje je Moskva nasledila od Sovjetskog Saveza – posebno imanje Sikoks Hit u Engleskoj, koje se navodno koristi. kao skrovište ruskih diplomata i rekreacije zaposlenih u FSB

Ambasador Ukrajine u Britaniji Vadim Pristajko potvrdio je Tajmsu da angažuje advokata da podnese tužbu protiv Ruske Federacije, ističući da je 31 godinu nakon raspada SSSR-a „pitanje jednake raspodele imovine bivšeg Sovjetski Savez ostaje nerešen“.

Treba napomenuti da je Ukrajina bila jedina država bivšeg SSSR-a koja je još 1999. godine osporila vlasništvo Rusije nad bivšom sovjetskom imovinom u Britaniji. Tadašnji ambasador Volodimir Vasilenko apelovao je na britansku vladu da prizna ukrajinski „beneficirani interes“ za nekretnine.

2002. godine zahtev je odbijen, ali istovremeno Rusija u principu nikada nije osporila potraživanja Ukrajine, tako da pravno Kijev ponovo može da postigne prenos imovine u svoje vlasništvo, primećuje Tajms.


izvor

[Dreadnought]

SAD su podržale odluku Kanade o turbini Severni tok 1


Sjedinjene Države su podržale odluku Kanade da Nemačkoj vrati popravljenu turbinu potrebnu za gasovod Severni tok 1, izjavio je u ponedeljak portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

„Kratkoročno, turbina će omogućiti Nemačkoj i drugim evropskim zemljama da popune svoje rezerve gasa, povećavajući njihovu energetsku bezbednost i otpornost, kao i suprotstavljajući se naporima Rusije da oružaju energiju“, rekao je Ned Prajs.

On je dodao da SAD rade sa saveznicima i partnerima na smanjenju kolektivne zavisnosti od ruske energije i održavanju pritiska na predsednika Putina.

Prajs je uverio da su Sjedinjene Države, saveznici i partneri posvećeni podršci Ukrajini i obezbeđivanju da ruska vlada oseti pogoršanje efekata ekonomskih ograničenja i oštrih sankcija.

Kanadska vlada je u subotu pristala da napravi izuzetak od sankcija Rusiji i pošalje turbinu, koja je bila na održavanju u Kanadi, u Nemačku.

Nemački zvaničnici pozvali su Kanadu da pronađe način da vrati turbinu, strahujući da će Rusija to pitanje iskoristiti kao izgovor da zatvori Severni tok 1 i ošteti sposobnost Nemačke da napuni svoje rezervoare za skladištenje gasa pre zime.

Ukrajina je pozvala Kanadu da je ne ucenjuje Kremlj i da poništi odluku o turbini.


izvor

[Dreadnought]

Otkriven datum povratka sankcionisanog dela ruskog gasovoda


Kanada planira da vrati popravljenu gasnu turbinu Severnog toka 1 operateru gasovoda posle 14. jula, prema neimenovanim izvorima bliskim stvarima koje citira ruski poslovni dnevnik Komersant.

Oprema Siemens Energi je prevezena u zemlju radi redovnog održavanja, a navodno je još uvek na testiranju u Montrealu.

Prošlog meseca, operater gasovoda Severni tok, povezan sa Gaspromom, bio je primoran da smanji protok gasa kroz gasovod na 40% kapaciteta. Taj korak je preduzet zbog prijavljenih operativnih rizika nakon što je oprema koju je u Kanadi izgradila nemačka firma poslata u Montreal na popravku. Ali je blokirano da se vrati na vreme zbog kanadskih sankcija protiv Rusije.

Prošle nedelje Moskva je saopštila da će isporuke gasa Evropi biti povećane ako se turbina vrati.

Kanadski ministar prirodnih resursa Džonatan Vilkinson rekao je u subotu da je Otava odlučila da zaobiđe sopstvena ograničenja vraćanjem ključne opreme Rusiji preko Nemačke. Ovaj korak je usledio nakon zahteva iz Berlina da kanadske vlasti pošalju komponente gasovoda nazad, pošto nestašica energije u Evropi raste.

U međuvremenu, Kijev je navodno pokušavao da blokira povratak gasne turbine Rusiji, tvrdeći da bi takav presedan narušio sankcije uvedene naciji zbog njene vojne operacije u Ukrajini.

Gasprom je u ponedeljak zatvorio obe trase gasovoda Severni tok na 10 dana zbog planiranog održavanja, prekinuvši sve tokove gasa preko linije koja ide od Rusije direktno do Nemačke. Nemačka vlada želi da se turbina vrati u Rusiju što je pre moguće kako bi sprečila Moskvu da je iskoristi kao izgovor za zatvaranje gasovoda nakon što se planirano održavanje završi 21. jula.


izvor

[Dreadnought]

KIjev: EU podeljena oko podrške Ukrajini


Članice EU se ne susreću oko toga kako treba da podrže Ukrajinu, a neke zemlje nisu spremne da Kijevu pruže paket pomoći od 9 milijardi evra (9,1 milijardu dolara), rekao je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko u intervjuu za italijanski dnevnik Korijere dela sera u ponedeljak.

On je tvrdio da se svet umorio i od sukoba Ukrajine sa Moskvom.

„Naravno da dobijamo oružje i vojnu pomoć, ali to nije dovoljno… To je jasan znak da su Evropska unija i ostatak sveta oko Ukrajine pomalo umorni od ovog rata. To je razumljivo“, rekao je ministar.

U nedelju je Korijere dela sera izvestio da je Nemačka blokirala paket od 9 milijardi evra za Ukrajinu. Berlin se takođe, navodno, protivio predlozima da se Ukrajina finansira korišćenjem zajedničkog evropskog duga, što je potez koji je veoma uznemirio Kijev. List takođe spekuliše da je to pravi razlog zašto je Ukrajina naglo smenila svog ambasadora u Nemačkoj Andreja Melnika.

Komentarišući kašnjenje paketa pomoći EU, Marčenko je rekao da „neke vlade nisu spremne da podrže Ukrajinu sa tolikom količinom novca“.

„Tokom prvih meseci rata Evropa je bila ujedinjena. Sada vidimo da se pojavljuju različita mišljenja o tome kako podržati Ukrajinu“, dodao je ministar.

Marčenko je takođe požalio da dok Ukrajini treba 5 milijardi evra (5,05 milijardi dolara) svakog dana, Kijev do sada prima mnogo manje od ovoga. „Treba nam 5 milijardi evra mesečno, ali smo u aprilu dobili 1,6 milijardi evra. U maju smo dobili 1,5 milijardi evra. U junu 4,4 milijarde evra. U julu očekujemo više od 4 milijarde evra, ali zavisimo od evropske birokratije“, rekao je on i dodao da EU želi da zna kako tačno Kijev troši svoj novac. Marčenko je objasnio da su sredstva namenjena isključivo za socijalne i humanitarne programe.

Ministrovi komentari dolaze nakon što je sredinom maja najavio da će Ukrajina možda morati da pribegne „bolnim“ merama kako bi spasila ekonomiju koja je u krahu usred sukoba nacije sa Rusijom. Tada je upozorio da će vlada možda morati da poveća poreze, smanji potrošnju i nacionalizuje određena preduzeća.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski nakon razgovora sa Erdoganom:
Moramo sprečiti Rusiju da uzme naše žito


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da je sa turskim kolegom Erdoganom razgovarao o potrebi da se odblokiraju ukrajinske luke i da se nastavi izvoz žita, prenosi Rojters.

„Cenimo tursku podršku. Razgovarali smo o važnosti deblokade ukrajinskih luka i nastavku izvoza žita. Takođe, moramo da sprečimo Rusiju da uzme naše žito sa okupiranih teritorija“, napisao je Zelenski na Tviteru.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski: Transformacija Ukrajine ka članstvu u EU se nastavlja uprkos ratu


Transformacija Ukrajine zarad dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji se nastavlja uprkos teškim uslovima koje je stvorio sveobuhvatni rusko-ukrajinski rat.

„Brzo smo stekli status kandidata za članstvo. Nećemo gubiti vreme u sledećoj fazi, pre početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Dalja transformacija naše države da bude spremna da postane punopravna punopravni član Evropske unije se dešava i sada, u teškoj situaciji, u uslovima rata punog obima“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na brifingu sa premijerom Holandije Markom Ruteom u Kijevu, dopisnik Ukrinforma.

Zelenski je zahvalio Ruteu na podršci Ukrajini na putu evropskih integracija.

Kako je saopšteno, 23. juna šefovi država i vlada Evropske unije doneli su odluku da Ukrajini daju status kandidata za članstvo u EU.

izvor

[Dreadnought]

Rusija kontroliše oko 22 odsto ukrajinske obradive teritorije


SciTechDaily, pozivajući se na snimke NASA Harvest, piše da Rusija kontroliše oko 22 odsto ukrajinske teritorije na kojoj se uzgaja žito, ozima pšenica, raž i ječam su tu glavne žitarice.


izvor