Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Putin’s Poker: Everybody loses?

Is the threat of war in the middle of Europe receding or simply at a lull? Russia says it’s drawing down the troops massed at Ukraine’s border; the West is sceptical.

With the forces and weapons still in place, Russia retains the ability to launch a full fledged invasion, according to NATO. Yet President Putin says he’s ready to give diplomacy a chance. It fell to Germany’s Chancellor to decipher the mixed messages as he visited the Kremlin this week.
 
Russian President Vladimir Putin is playing a high-stakes game. With Russian troops surrounding Ukraine, will threats get him what he wants? Our guests: Alexander Rahr, Russia expert, Regina Heller, Peace Researcher (IFSH), Roman Goncharenko (DW)

[Dreadnought]

CrossTalk on Russia vs NATO | Home Edition | Invasion Cancelled?

Talking at cross purposes - this is at the heart of the west’s narrative claiming Russia plans to invade Ukraine. From the Russian perspective Ukraine is a symptom of a much larger issue: NATO’s relentless drive eastward. There is a solution: security for all.

[Dreadnought]

Zaharova otkrila zašto je iz Moskve proteran zamenik američkog ambasadora


Rusija je proterala drugog najvišeg diplomatu u američkoj ambasadi kao odgovor na proterivanje ruskog diplomate iz SAD, izjavila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u saopštenju objavljenom kasno u četvrtak.

Zamenik šefa američke misije u Moskvi Bart Gorman je proteran bez ikakvog opravdanja, što Bajdenova administracija smatra eskalacionim potezom, saopštio je Stejt department u četvrtak. To se dogodilo dok su Rusija i SAD u napetom sukobu oko Ukrajine, za koju SAD kažu da se plaše da Moskva planira invaziju.

"Američkom diplomati je zaista naređeno da napusti Rusiju, ali striktno kao odgovor na nerazumno proterivanje ministra-savetnika naše ambasade u Vašingtonu, uprkos njegovom statusu vodećeg zvaničnika. Još jednom ponavljamo: masovna proterivanja diplomata i rastući "rat viza" nisu naš izbor", objasnila je Zaharova.


izvor

[Dreadnought]

Russia to stage massive nuclear drills amid Ukraine standoff

The Russian military on Friday announced massive drills of its strategic nuclear forces, a stark reminder of the country's nuclear might amid Western fears that Moscow might be preparing to invade Ukraine.

[Dreadnought]

'The powers that be' care for intl law only when it suits them - Putin on sanctions

Putin denounces the West's go-to policy of sanctions that are a 'violation of international law'

[Dreadnought]

Garancije bezbednosti


Putin je saopštio da je sa Lukašenkom razgovarao o ruskim zahtevima upućenim Zapadu, „od kojih se glavni svode na sprečavanje daljeg širenja NATO-a, odustajanje od raspoređivanja udarnog naoružanja u blizini ruskih granica i vraćanje vojnog potencijala i infrastrukture bloka u Evropi na stanje iz 1997. godine kada je potpisan osnivački akt Rusija-NATO“.

„Kao što sam već govorio, SAD i druge članice Alijanse zasad, nažalost, nisu raspoložene da na adekvatan način sagledaju ta tri ključna elementa naše inicijative“, rekao je Putin.
Ruski lider je dodao da je Rusija spremna da razgovara o pojedinim idejama Zapada o pitanjima bezbednosti pod uslovom da se sva pitanja razmatraju kao celina, bez odvajanja od predloga koji su važni za Rusiju.

„Istovremeno, oni su (SAD i NATO) formulisali niz ideja o pitanjima evropske bezbednosti – raketama srednjeg i kratkog dometa, vojnoj transparentnosti. Rusija nije protiv da razgovara o tome. Spremni smo da idemo putem pregovora uz uslov da će se o svim pitanjima razgovarati u celini, bez odvajanja od osnovnih ruskih predloga, čija je realizacija za nas apsolutni prioritet“, rekao je Putin.


Zapadne sankcije

Rusija i Belorusija preduzimaju zajedničke napore kako bi ublažile posledice sankcija Zapada koje su usmerene na to da „otežaju socijalno-ekonomsku situaciju u obe zemlje“, istakao je Putin.

„Taj sankcioni pritisak je, prvenstveno, apsolutno nelegitiman. Reč je o grubom kršenju međunarodnog prava o kome se oni koji sada govore o tome brinu samo kada je to u njihovu korist. A kada nije, oni sa zadovoljstvom zaboravljaju sve norme međunarodnog javnog prava“, konstatovao je Putin.

Putin je konstatovao da će sankcije protiv Rusije biti uvedene u svakom slučaju – bilo da postoji neki razlog ili ne.

„Cilj je da se uspori razvoj, u ovom slučaju Rusije ili Belorusije. Sledeći taj cilj, uvek će se naći razlog da se uvedu ova ili ona nelegitimna ograničenja, to nije ništa drugo nego nelojalna konkurencija. U tome je cela poenta“, rekao je Putin.

Po njegovom mišljenju, uvek postoji rešenje za čitav kompleks problematičnih pitanja, uključujući i sankcije.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Razgovor o bezbednosnim garancijama tiče se svih


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da se ne smeju ignorisati pitanja bezbednosti pojedinačnih država kada se razgovara o temama opšte bezbednosti. On je time prokomentarisao zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za bezbednosnim garancijama Ukrajini zajedno sa onim ponudjenim zemljama članicama NATO.

"Ovde su važni detalji. Očigledno, razgovor o bezbednosnim garancijama tiče se bezbednosti svih. I zato govorimo o nedeljivoj bezbednosti. Dakle, kad se govori o opštoj bezbednosti, prirodno, ne možemo ignorisati bezbednost pojedinačnih zemalja", rekao je on.

Peskov je rekao da Moskva zato insistira na tome i da je zato šef ruske diplomatije Sergej Lavrov objasnio svojim kolegama detaljno, prenosi Tass.


izvor

[MOTORISTA]

Britanski ratni brodovi nadgledaju ruske u blizini Velike Britanije
P. Z. S. /ukdefencejournal.org.uk 18. 02. 2022.

FREGATE HMS Kent, HMS Argajl i HMS Northamberland plus špijunski brod HMS Eho i patrolni brodovi HMS Mers i i HMS Severn pratili su rusku pomorsku aktivnost na udaljenosti od 100 milja.

Kraljevska mornarica je na Tviteru objavila da je – od Danske do Lamanša i Irskog mora – pratila ruske ratne brodove i pomoćne jedinice, uz podršku danskih, američkih i francuskih saveznika na moru i na nebu, dok je RFA izdržavala Kraljevsku mornaricu hranom i zalihama.

- Na vrhuncu operacije HMS Kent i njena posada od 157 ljudi prošli su kroz Doverski moreuz četiri puta nedeljno, ne ispuštajući ruske radne grupe iz njenog vidokruga, pre nego što su dužnosti nadgledanja predali našim saveznicima.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šojgu i Ostin razgovarali telefonom
Novosti onlajn 18. 02. 2022.

MINISTAR odbrane Rusije Sergej Šojgu i američki ministar odbrane Lojd Ostin razmotrili su u telefonskom razgovoru aktuelna pitanja međunarodne bezbednosti od obostranog interesa, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

- Telefonski razgovor ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua i ministra odbrane SAD Lojda Ostina je obavljen 18. februara. Razmotrena su aktuelna pitanja međunarodne bezbednosti od obostranog interesa - navodi se u saopštenju.

Ranije je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da je razgovor organizovan na inicijativu američke strane. Šojgu i Ostin su razgovarali i 12. februara. U Pentagonu su tada izjavili da su ministri „razgovarali o povećanom broju ruskih snaga na Krimu i oko Ukrajine“. Rusko ministarstvo je saopštilo da su razmatrali „pitanja bezbednosti od obostranog interesa“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Do 2017. CIA imala špijuna u Putinovom užem krugu
M.Đorđević 18. 02. 2022.

Do 2017, CIA je imala tajno oružje u Rusiji — agenta sa pristupom užem krugu ruskog predsednika Vladimira Putina „koji je mogao da obaveštava Vašington o tome kako ovaj veliki taktičar razmatra svoje sledeće poteze“, piše američki NJujork tajms.

Međutim, agent je proteran iz Rusije, ostavljajući SAD u mraku u vezi Putinovog načina razmišljanja, navodi NJujork tajms. Sada su američke obaveštajne agencije na velikom testu jer ne mogu da predvide Putinove poteze oko Ukrajine. Kako list objašnjava, neki obaveštajni zaključci se donose zahvaljujući elektronskim presretanjama, drugi su potkrepljeni periodičnim Putinovim razgovorima sa Bajdenom .Prema rečima američkih zvaničnika, ovo poslednje se pokazalo korisnim u razumevanju pogleda na svet ruskog predsednika.

Nekoliko američkih zvaničnika napominje da ruski lider ima običaj da čeka do poslednjeg trenutka pre nego što donese odluku, neprestano preračunavajući svoje opcije.

- Gospodin Putin, koji je karijeru započeo kao oficir KGB-a, predstavlja poseban problem. Pošto izbegava elektronske uređaje, često zabranjuje vođenje beleški i malo govori svojim pomoćnicima, mogućnosti da CIA dobije informacije o njegovim namerama i razmišljanjima su ograničene - priznaje jedan od američkih obaveštajaca za NJujork tajms.

-Mi suštinski ne razumemo — niko od nas ne razume — šta se dešava u glavi predsednika Putina, i stoga ne možemo da pravimo bilo kakve pretpostavke o tome kuda to vodi - rekla je predstavnica SAD pri NATO-u DŽulijan Smit novinarima u utorak.

Prema navodima autora članka, jedan visoki američki zvaničnik koji se sastao sa ruskim kolegama u pokušaju da ublaži trenutnu krizu rekao je da je američka delegacija otišla sa osećajem da Putinovi predstavnici zauzimaju tvrd stav jer nisu znali šta njihov šef traži od njih. Američki zvaničnici traže podatke od obaveštajnih službi dok pokušavaju da odgovore na najvažnije pitanje: kako Putin procenjuje verovatnoću svog uspeha, piše list. I američki i britanski zvaničnici dolaze do zaključka da je Putin počeo da preispituje status Rusije u svetu. Neki bivši obaveštajni zvaničnici upozoravaju da, kada se predviđaju postupci lidera poput Putina, mora se biti svestan nedostatka informacija, primećuje list.

- Analitičari razumeju kako Putin razmišlja, njegovu ogorčenost i bes na Zapad i Sjedinjene Države - kaže DŽon Sajfer, bivši oficir CIA-e koji je služio u Moskvi - Da li to znači da znamo šta će da uradi i kada će to uraditi ? Ne, jer da biste to uradili, morate mu ući u glavu.

Prema posanju NJujork tajmsa, saradnici DŽoa Bajdena razvili su plan za Moskvu u vreme eskalacije tenzija u ukrajinskoj krizi, organizujući seriju pregovora na različitim nivoima, prateći teoriju da „dok Rusija razgovara sa Zapadom, iznosi svoje tvrdnje i postavljajući svoje zahteve, malo je verovatno da će doći do sukoba." Uprkos gore navedenom, bivši obaveštajni zvaničnici kažu da je rusko odeljenje u CIA-i, sa brojnim analitičarima i operativcima koji su svoju karijeru posvetili proučavanju Putina, i dalje snažno.

- Obaveštajna služba ne može nužno da predvidi vreme i datum, ali obaveštajna zajednica je uradila veoma dobar posao, dajući političarima jasnu sliku o situaciji, kako bi mogli da kreiraju svoju politiku - rekao je bivši oficir CIA Mark Polimeropulos , koji je nadgledao operacije u Rusiji i Evropi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin - "Rusija je spremna da razgovara ako..."
Tanjug 18. 02. 2022.

RUSIJA je spremna da razgovara sa SAD i NATO samo ako pristanu da razgovaraju o prioritetnim zahtevima Moskve o bezbednosnim garancijama, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin posle razgovora sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom u Kremlju.

Putin je rekao da su Vašington i Brisel ignorisali ključne zahteve Moskve o bezbednosnim garancijama, preneo je TAS S.

- U isto vreme, oni su izneli neke ideje o evropskoj bezbednosti, raketama kratkog i srednjeg dometa i vojnoj transparentnosti o kojima Rusija ne bi imala ništa protiv da razgovara - rekao je on. Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da ide putem pregovora pod uslovom da se sva pitanja razmatraju kao paket, bez isključivanja ključnih predloga Rusije, čiju implementaciju ona vidi kao apsolutni prioritet.

- Spremni smo da idemo putem pregovora pod uslovom da se sva ova pitanja razmatraju kao paket, bez isključivanja ključnih predloga Rusije, čiju implementaciju vidimo kao apsolutni prioritet - istakao je Putin. Zapadne sankcije Rusiji, kao i Belorusiji, biće uvedene u svakom slučaju, razlog za to će se naći, rekao je predsednik Rusije.

- Sankcije će u svakom slučaju biti uvedene. Bilo da danas imaju razloga, na primer, u vezi sa dešavanjima u Ukrajini ili da tog razloga nema, naći će se, jer je cilj drugačiji, cilj je da se uspori razvoj, u ovom slučaju, Rusije i Belorusije - kazao je Putin. On je dodao da je pritisak sankcijama "apsolutno nelegitiman".

- Ovo je grubo kršenje međunarodnog prava, ali oni koji sada govore o tome (o mogućim novim sankcijama) brinu o tome (međunarodnom pravu) samo kada im je to od koristi - naveo je Putin.

Prema njegovim rečima, zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije ne predstavljaju pretnju nikome i isključivo su odbrambene prirode.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Петак, 18.02.2022.
Владимир Тодић

Русија и Пољска на прагу новог поглавља у међусобним односима

Две земље имају удаљене позиције због геополитичког и историјског контекста, али би ствари могле да се промене после посете Збигњева Рауа руском колеги Сергеју Лаврову

Варшава – Управо окончаном посетом министра спољних послова Пољске Збигњева Рауа руском колеги Сергеју Лаврову након готово десет година обновљени су званични сусрети шефова дипломатија две државе, након што су односи били радикално погоршани револуционарним „Евромајданом” (2014). Неуспех посредничке мисије ЕУ у Украјини, предвођене тадашњим пољским министром спољних послова Радославом Сикорским, довео је до блокаде билатералног стратешког споразума „Програм 2020” из 2013. године, који је предвиђао унапређење економских и културних веза и решавање комплексног историјског наслеђа између Пољске и Русије. До значајнијег напретка у односима две земље дошло је након посете Владимира Путина Варшави 2002. године. Тренд успона у односима настављен је и након трагичне авионске несреће пољског председника Леха Качињског код Смоленска 2010. године, без обзира на покушаје партије Право и правда (ПиС) да од ове трагедије изгради модерни национални мит утемељен на „издаји” домаћих политичара и руским „заверама”.

У најавама посете пољског министра спољних послова обе стране показале су значајну дипломатску нетрпељивост. Из Кремља су подсећали на „вештачки изазвану атмосферу непријатељства према Русији”, уз оптужбе на рачун бивших и садашњих власти у Пољској за прекид политичког дијалога. Званична Варшава, с друге стране, оптуживала је руског председника Путина за „вишегодишње покушаје рестаурације руске империје на истоку Европе”. Бивши пољски председник Александар Квашњевски, кога владајући ПиС критикује због наводних блиских пословних веза с Москвом, упозоравао је да ће се „стање трајне напетости” око Украјине наставити, јер Русија, по њему, жели контролу политичких процеса у тој земљи. Пољски дневник „Жеч посполита” у својим анализама указивао је на врло удаљене позиције две земље у геополитичком и историјском контексту. Овај угледни медиј изнео је оцене да Рау неће ни покушати да решава теме из суспендованог „Програма 2020”, попут враћања остатака срушеног председничког авиона Пољској.

Лавров и Рау, међутим, у неочекивано отвореном разговору, постигли су сагласност о дефинисању дипломатских решења за украјинску кризу. Руски министар истакао је да се с пољским колегом сложио о непостојању алтернативе доследној примени споразума из Минска, која подразумева наставак дијалога између власти у Кијеву и самопроглашених република у Луганску и Доњецку. Посета Рауа Москви очигледно је пажљиво припремана од прошлог септембра, кад је дошло до састанка двојице министара на маргинама заседања Генералне скупштине УН. За обе стране свакако је имала и мултилатерални значај, јер је Рау од почетка ове године председавајући Сталног савета ОЕБС-а. Лавров је прихватио предлог о наставку разговора о безбедносним темама у оквиру ОЕБС-а и оценио да је руска страна спремна да сарађује с пољским шефом дипломатије и у вези с темама наднационалних претњи – пандемије вируса корона, заштите националних мањина и фалсификовања историје. Руски министар спољних послова подржао је став Рауа о „поштеном посредовању” и подвукао значај „изградње једнообразне и недељиве безбедности у Европи”.

Рау је прошле седмице у Бечу покренуо пољску иницијативу „Обновљени дијалог ОЕБС-а”, усмерену на смањење ризика од конфронтације, јачање безбедности и стабилности. У припреми сусрета с Лавровом, шеф пољске дипломатије сусрео се и с америчким званичницима, као и с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом и шефом Европског савета Шарлом Мишелом.

С друге стране, десничарска влада у Пољској посредничку мисију Рауа види и као средство за обнову односа са САД, иначе уздрманих ПиС-овим покушајем „подржављења” америчке ТВН крајем прошле године. Истицањем значаја Пољске у регионалним активностима ОЕБС-а влада премијера Матеуша Моравјецког настоји и да поврати део поверења домаће јавности, која је, у највећем делу, негативно оценила сарадњу ПиС-а с евроскептичном десницом широм ЕУ.

Најаве почетних корака у деескалацији украјинске кризе указују и да је Рау предложио Лаврову „пингпонг дипломатију” између Русије, САД и НАТО-а преко форума ОЕБС-а. Ипак, реализација позитивних дипломатских намера са састанка Лаврова и Рауа неће ићи једноставно. Руски министар подсетио је пољске новинаре на став Кремља да информације западних медија о планираним агресивним акцијама Русије против Украјине представљају „информациони тероризам”. Лавров је, поред тога, политичко и медијско деловање чланица НАТО-а означио као „манифестацију русофобије, присутне и у Пољској”.

Ново отварање дијалога између две земље, с друге стране, могло би да утиче на смиривање вишегодишњих дипломатских, али и економских тензија у њиховим односима. Иницијативе и предстојећи разговори о украјинској кризи у оквиру ОЕБС-а свакако представљају несигуран, али први корак у успостављању новог поглавља између Пољске и Русије.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Svi brinu zbog ruskih trupa na ukrajinskoj granici, ali ovaj Putinov potez izaziva jezu
J.R. 18.02.2022.

Zapad tvrdi da Rusija planira invaziju na Ukrajinu u punom obimu ili, kako to opisuje "Blumberg", "nepoželjno ponovno pokretanje Hladnog rata“.

Stotine hiljada ruskih vojnika okupilo se na granicama bivše sovjetske republike, a retorika iz Rusije o američkoj i NATO agresiji poslednjih meseci postaje sve oštrija. SAD, Australija i druge zemlje počele su da evakuišu konzularno osoblje i stvari izgledaju prilično napeto. Naravno, ima mnogo komentatora sa obe strane starih borbenih linija Hladnog rata koji sugerišu da je sve ovo samo dizanje buke i zveckanje oružjem. Ali, najnoviji nautički potez Vladimira Putina mogao bi da ima strašne posledice po Ukrajinu i Zapad, piše australijski "Dmardž".

Lična superjahta ruskog predsednika "Grejsful" je pod sumnjivim okolnostima na brzinu krenula iz brodogradilišta u severnoj Nemačkoj gde je bila na održavanju i nadogradnji, piše nemački list "Bild". Prema sajtu za praćenje brodova "Marin trafik", jahta vredna oko 140 miliona dolara isplovila je iz brodogradilišta "Blom end Vos" u Hamburgu prošlog ponedeljka i dva dana kasnije stigla je u Кalinjingrad, rusku eksklavu u sendviču između država članica EU i NATO-a, Litvanije i Poljske. To se desilo uprkos tome što je "Grejsful" bila usred velikih renoviranja, uključujući dodavanje dva nova balkona i proširenje krme. Povlačenje "Grejsful" iz Hamburga pre zavrenog renoviranja nameće nekoliko pitanja.



Prvo je, piše "Dmardž", kako je Putin u stanju da priušti superjahtu? Iako se Putinova zvanična godišnja plata kreće oko 150.000 dolara, on navodno kontroliše udeo u desetinama ruskih državnih kompanija i ima milione u poreskim rajevima kao što su Švajcarska i Lihtenštajn. Zapravo, dovoljno je pogledati u njegovu kolekciju skupih satova i zaključiti da vredi mnogo više nego na papiru, dodaje australijski sajt.

Ali Putinovo bogatstvo ovde nije baš vruća priča. Veliko pitanje je sledeće - zašto je tako žurno premestio svoju superjahtu iz Nemačke, uprkos tome što je jahta bila na pola renoviranja? "Bildov" argument je da je Putin pomerio svoju jahtu u iščekivanju velikih sankcija. Ako Rusija učini korak prema Ukrajini, očekuje se da bi Nemačka – kao i druge zemlje Zapada – onemogućila Putinu da povrati tako skupocenu imovina. Zato je ova priča tako strašna. Da li je Putin pomerio "Grejsful" zato što se sprema da povuče okidač za invaziju na Ukrajinu i želi da preduhitri bilo kakve sankcije? Kako piše "Dmardž", ovo je veliki nagoveštaj da će situacija naglo eskalirati.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Dragi: Uvoz energenata izuzeti iz eventualnih sankcija Rusiji
Tanjug 19.02.2022.

Italijanski premijer Mario Dragi izjavio je danas da eventualne sankcije koje bi Rusiji uvela Evropska unija ne treba da obuhvate uvoz energenata.

Dragi je novinarima rekao da EU razmatra različite opcije sankcionisanja ako Rusija krene u invaziju na Ukrajinu. On je, međutim, rekao da je važno izbeći sankcije u energetskom sektoru, prenosi Rojters. Dragi je dodao da italijanska vlada razmatra druge moguće izvore snabdevanja gasom ako zbog eventualnog konflikta bude ugrožen uvoz iz Rusije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden zbog njih odustao od vojne pomoći Ukrajini!?
Novosti online 18. 02. 2022.

SLANJE ruskih podmornica na obale Sjedinjenih Država primoralo je američko rukovodstvo da odustane od ideje o vojnoj pomoći Ukrajini, navodi kinesko izdanje Sohu.

Analitičari publikacije su primetili da je nedavno NATO izvestio o pripremi 8.500 američkih vojnika za slanje u istočnu Evropu. A samo nekoliko dana kasnije u Ukrajinu je stigla vojna pomoć Sjedinjenih Država. Prema mišljenju analitičara, američke trupe u istočnoj Evropi mogle bi da izvedu provokaciju koju Rusija ne bi smela da dozvoli. Kao odgovor na to je Moskva koristila nuklearne podmornice i poslala ih na obale Sjedinjenih Država. Prema pisanju publikacije, najmanje dve ruske nuklearne podmornice stigle su do američkih morskih voda. Jedna od njih se nalazi na istočnoj obali Sjedinjenih Država, a druga na zapadnoj obali. Analitičari Sohua su primetili da bi treća ruska podmornica mogla biti pod ledom Arktika.

Prema pisanju publikacije, verovatnoća postavljanja ruskih podmornica kod obala Sjedinjenih Država je izuzetno velika. Vašington ulaže sve napore da pronađe skrivene ruske podmornice na ogromnom području, ali svi pokušaji SAD su uzaludni. Vest o razmeštanju podmornica kod obala Sjedinjenih Država nedavno se pojavila u svim ruskim medijima i bukvalno izazvala efekat „bombe“. Bela kuća je krajem januara saopštila da predsednik SAD DŽo Bajden nema nameru da šalje američke trupe u Ukrajinu. Tih 8.500 vojnika koji su ranije najavljeni u Americi bili su obučeni samo za zaštitu istočnog krila NATO-a, preneo je Vašington. Analitičari primećuju da je u uslovima kada su se ruske nuklearne podmornice približile obalama Sjedinjenih Država, Vašington odustao od svojih principa i požurio da se „odrekne Ukrajine“.

Prema ekspertima publikacije, hitna pojašnjenja iz Bele kuće izazvala su strah kod ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je računao na vojnu podršku Zapada.

Izvor: www.novosti.rs