Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Nemačka pomaže Ukrajini da dobije pomoć od 8 milijardi evra


Nemačka će pomoći Ukrajini da brzo dobije sledećih 8 milijardi evra makrofinansijske pomoći od Evropske unije, objavio je premijer Denis Šmihal na Fejsbuku, prenosi Ukrinform.

„Nemačka će pomoći Ukrajini da brzo dobije sledećih 8 milijardi evra makrofinansijske pomoći od EU i preuzeće vođstvo u ovom procesu. Savezni ministar finansija Nemačke Kristijan Lindner je uverio tokom našeg onlajn razgovora“, napisao je Šmihal.

On je dodao da je Nemačka pružila značajnu finansijsku pomoć Ukrajini od početka ruske invazije u punom obimu.

„Računamo na snažnu podršku Ukrajini iu saradnji sa međunarodnim partnerima. Nemačka posebno podržava proces koji je započela Ukrajina o odlaganju plaćanja duga i pokretanju novog specijalnog programa MMF-a“, naglasio je Šmihal.

On je zahvalio Nemačkoj na sveobuhvatnoj podršci i istakao da se „raduje plodnoj konferenciji Grupe sedam zemalja o obnovi Ukrajine koja je zakazana za oktobar ove godine”.


izvor

[Dreadnought]

Kupac odbio ukrajinske žitarice


Kupac je odbio ukrajinske žitarice, koje su dopremljene u libansku luku Tripoli na brodu "Razoni", saopštila je ukrajinska ambasada u Bejrutu.

Odbijanje kupca je obrazloženo kašnjenjem tereta više od pet meseci, prenosi Rojters.

"Prema informacijama koje je dostavio pošiljalac ukrajinskog žita na brodu Razoni, kupac u Libanu je odbio da prihvati teret zbog kašnjenja po uslovima isporuke“, navela je ukrajinska ambasada na Fejsbuku.

Prema ovom saopštenju "pošiljalac sada traži drugog primaoca koji bi istovario njegov teret bilo u Libanu/Tripoliju ili bilo kojoj drugoj zemlji/luci.”

Razoni je prvi teretni brod sa ukrajinskim žitom koji je napustio luku Odesa u okviru sporazuma o deblokadi ukrajinskih luka,a na njemu je nešto preko 26.000 tona kukuruza.

Ujedinjene nacije i Turska su posredovale u sporazumu Kijeva i Moskve prošlog meseca, nakon upozorenja da bi zaustavljanje ukrajinskih pošiljki žitarica izazvano invazijom Rusije na Ukrajinu moglo dovesti do velike nestašice hrane, pa čak i izbijanja gladi u pojedinim delovima sveta, navodi britanska agencija.

Do sada je oko 243.000 tona kukuruza izvezeno iz Ukrajine na sedam brodova, od prvog polaska 1. avgusta, prenosi Rojters prema podacima turskog ministarstva odbrane.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina i Svetska banka potpisale sporazum o grantu od 4,5 milijardi dolara


Ukrajina i Svetska banka potpisale su sporazum o grantu vredan 4,5 milijardi dolara, saopštila je pres-služba ukrajinskog ministarstva finansija.

Sredstva granta su obezbedile Sjedinjene Države i usmerena su na Multi-donatorski fond Svetske banke kao deo projekta javnih rashoda za održivost administrativnih kapaciteta u Ukrajini (PEACE).

„Zahvalan sam Vladi Sjedinjenih Američkih Država i timu Svetske banke. Zahvaljujući njihovim naporima, ukrajinska Vlada nastavlja da obezbeđuje sistematsku potrošnju za plate, socijalne i penzije tokom borbe protiv agresora. Finansiranje grantova je izuzetno važno. i omogućava nam da smanjimo teret duga na Državni budžet Ukrajine i da razmišljamo o posleratnoj obnovi“, rekao je Marčenko prilikom potpisivanja sporazuma.

Dotacija će se koristiti za isplatu penzija i izdvajanje za određene programe državne socijalne pomoći, kao što su stambeno-komunalne usluge, podrška porodicama sa niskim primanjima, deci sa smetnjama u razvoju i invalidima iz detinjstva, interno raseljenim licima i medicinskim uslugama u okviru zdravstvene zaštite. program garancija itd.

Od 26. jula 2022. međunarodna finansijska pomoć Ukrajini dostigla je skoro 13 milijardi dolara.


izvor

[Dreadnought]

Cena nafte skočila zbog ukrajinske blokade


Cene nafte su preokrenule danas raniji silazni trend i ponovo su na uzlaznoj putanji.

Do toga je došlo pošto je ukrajinska državna kompanija Ukrtransnafta zaustavila ruske isporuke preko južnog kraka glavnog naftovoda za Evropu.

Evropska nafta brent je na terminskom trgovanju (fjučers ugovori) skočila za 1,5 posto premašivši 98 dolara za barel, nakon jutrošnjeg pada od 1,8 procenata, izveštava "Blumberg".

Američka WTI nafta je ojačala za 1,6 odsto na nešto više od 92 dolara za barel.

Ruska naftna kompanija Transnjeft je saopštila da je Ukrajina zaustavila protok kroz naftovod Družba prema Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, navodeći kao razlog sankcije EU koje onemogućavaju da Moskva izvrši plaćanje tranzitne takse.

Tim krakom naftovoda se obično transportuje oko 250.000 barela dnevno, pokazuju podaci Transnjefta.

Prekid snabdevanja ruskom naftom, prema oceni njujorške agencije, podsetnik je na proizvodne rizike s kojima je suočeno naftno tržište usled oskudnih slobodnih kapaciteta za povećanje pumpanja.

Protok ruske nafte preko severnog kraka Družbe, koji snabdeva Nemačku i Poljsku, ostao je nepromenjen, naveo je Transnjeft, dodajući da kompanija radi na alternativnim opcijama za transfer sredstava kako bi tranzit nafte preko južnog kraka bio deblokiran.

Ranije danas, cene "crnog zlata" su bile u opadanju pošto su trgovci odmeravali potencijalni povratak iranske nafte na tržište. SAD i Iran imaju nekoliko nedelja da odluče da li žele da ožive nuklearni sporazum, nakon što su diplomate Evropske unije predstavile dvema stranama konačni nacrt sporazuma, napominje "Blumberg".


izvor

[Dreadnought]

Od početka avgusta iz Ukrajine izvezeno 370.000 tona hrane


Više od 370.000 tona hrane izvezeno je iz ukrajinskih luka u 12 brodova od početka avgusta, rekao je danas načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom Mihail Mizincev.

"Od 1. avgusta, 12 brodova je isplovilo iz ukrajinskih luka, a ukupno 375.000 tona hrane je izvezeno, od čega je 307.000 tona kukuruza, 6.000 tona suncokretovog ulja, 50.300 tona brašna i 11.000 tona soje", kazao je Mizincev, preneo je TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Italija u boljoj poziciji od drugih zemalja


Italija je u boljoj poziciji od drugih zemalja kako se približava zima, nakon što je sklopila poslove sa zemljama proizvođačima gasa u Africi i pojačala punjenje skladišta gasa, rekao je u utorak ministar za ekološku tranziciju te zemlje, prenosi Rojters.

„Očekuje nas zima razboritosti i trezvene potrošnje, ali održivija od drugih zemalja“, rekao je Roberto Cingolani u intervjuu za državnu radionicu RAI.

Cingolani je rekao da je italijanski sistem za skladištenje popunjen 75 odsto, na putu da dostigne cilj zemlje od 90 odsto pre zime.

On je dodao da će prema sporazumu koji su evropske zemlje postigle u julu, Italija ove godine smanjiti upotrebu gasa za 5 milijardi kubnih metara. Prošle godine Rim je od Rusije dobio 40% svog ukupnog uvoza gasa i trudi se da smanji svoju zavisnost od Moskve.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajinsko žito ide bilo gde osim u Afriku


Čak i kada su kijevske vlasti objavile da je pomoć na putu za „Bliski istok, Afriku i Aziju“, nijedan od brodova sa žitaricama koji su do utorka isplovili iz ukrajinskih luka ne ide ka afričkim zemljama koje su najugroženije od gladi, navodi Njujork tajms. U međuvremenu, prvi brod koji je krenuo u okviru aranžmana „koridor za žito” odbio je njegov teret od strane kupaca u Libanu, koji su naveli kašnjenje isporuke.

Otkako je aranžman stupio na snagu 1. avgusta, deset brodova je napustilo ukrajinske luke, prevozeći uglavnom stočnu hranu do svojih odredišta. Jedan je krenuo u Englesku, drugi za Irsku, dok je nekoliko na putu za Tursku, Italiju i Kinu. Nijedna od njih ne ide za Jemen, Somaliju ili druge zemlje koje se suočavaju sa „katastrofalnim nivoom gladi“, izvestio je u utorak Tajms.

Prvi brod koji je stigao na odredište bio je Polarnet pod turskom zastavom, koji je u ponedeljak pristao u Derinčeu sa 12.000 tona kukuruza. Proslavljajući njen dolazak, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da to „šalje poruku nade svakoj porodici na Bliskom istoku, Africi i Aziji“, dodajući „Ukrajina vas neće napustiti“.

U međuvremenu, predsednik Vladimir Zelenski rekao je u ponedeljak svom kolegi Mokgveetsiju Masisiju iz Bocvane da je Ukrajina „spremna da nastavi da bude garant svetske bezbednosti hrane“.

Međutim, većina od 20 miliona tona žitarica zadržanih u ukrajinskim lukama u poslednjih nekoliko meseci je stočna hrana i nije namenjena za ljudsku ishranu, kažu stručnjaci koje citira AP.

Prvi brod koji je napustio Ukrajinu u okviru aranžmana „koridor za žito“ nosio je 26.000 metričkih tona hrane za pileće meso, namenjene Libanu. Teretni brod „Razoni“ pod zastavom Sijera Leonea isplovio je iz Odese 1. avgusta uz veliku pompu – da bi se vratio iz Bejruta u ponedeljak, nakon što je libanski kupac odbio da prihvati pošiljku jer je kasnila nekoliko meseci.

Ukrajina čini oko 5% svetskog izvoza žitarica, dok je udeo Rusije četiri puta veći. Kijev je optužio Rusiju za „blokiranje“ njenih luka, dok je Moskva istakla da je ukrajinska vojska minirala pomorske puteve.

Na kraju su UN i Turska posredovale u dogovoru da se osigura bezbedan prolaz do brodova koji dolaze i odlaze u ukrajinske luke. Odlazni brodovi se pregledavaju kako bi se osiguralo da prevoze žito, đubrivo i hranu, dok se na dolaznim brodovima proverava da li ima oružja.

Sporazum je takođe trebalo da se pozabavi sankcijama Zapada protiv ruskog brodarstva, koje efikasno sprečavaju Moskvu da isporučuje hranu, đubrivo i drugu robu kupcima u Africi i Južnoj Americi. U tekstu objavljenom prošlog meseca u nekoliko velikih afričkih medija, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je obećao da Moskva „preduzima sve mere“ da obezbedi isporuku ugovorom obećanih zaliha.


izvor

[Dreadnought]

Američke elektrane na ugalj odlažu zatvaranje


Putničke brošure u Šebojganu, Viskonsin, pominju gradske plaže na jezeru Mičigen kao Malibu Srednjeg zapada. Ali stranice sjajnih fotografija izostavljaju karakteristiku pejzaža: elektranu na ugalj na obali koja će ostati otvorena do sredine 2025. umesto da se zatvori ove godine kako je planirano, prenosi Rojters.

Edgevater elektrana na ugalj kompanije Alliant Energi Corp u Šebojganu je jedna od najmanje šest širom zemlje koje su ovog leta najavile odlaganja ili potencijalna odlaganja svog planiranog zatvaranja, navodeći zabrinutost zbog nestašice energije.

Ključni krivac: primena obnovljive energije, koja je trebalo da zameni ove elektrane na ugalj, pretrpela je udarac poslednjih meseci zbog problema u lancu snabdevanja vezanih za COVID-19. Komunalne kompanije kažu da uvozne tarife na solarne panele koje je nametnulo Ministarstvo trgovine SAD otežavaju održavanje snažne potražnje za električnom energijom.

Pored odlaganja zatvaranja elektrane Edgevater snage 400 megavata (MV) u Šebojganu, Alliantov Columbia Energi Center od 1,1 gigavata u Portageu će se zatvoriti do juna 2026. godine, što je kašnjenje od oko 18 meseci.

VEC Energi Group Inc (VEC.N) je odložila zatvaranje preostalih jedinica u svojoj elektrani Oak Krik od 1.135 MV u blizini Milvokija za do 18 meseci do maja 2024. i kraja 2025.

Kompanija NiSource Inc (NI.N) iz Indijane okrivila je odlaganje solarnog projekta do 18 meseci zbog odlaganja zatvaranja elektrane na ugalj Šafer snage 877 MV za dve godine do 2025.

U Nebraski, odbor Omaha Public Pover District glasaće 18. avgusta o tome da li da zadrži elektranu u Severnoj Omahi od 645 MV otvorenu do 2026. godine, što je odlaganje do tri godine, zbog kašnjenja lokacije i zaostalih studija u prelasku na prirodni gas i solarna.

A u Novom Meksiku, PNM Resources Inc (PNM.N) odložila je zatvaranje jedinice u fabrici u San Huanu za tri meseca do septembra, pošto je suša ugrozila snabdevanje hidroelektranama i toplota povećala potražnju za električnom energijom.

Kada se sagore, ugalj emituje više ugljen-dioksida staklene bašte nego bilo koje drugo fosilno gorivo. Takođe oslobađa azot-oksid i sumpor-dioksid, prekursore izmaglice i smoga koji štete ljudskim plućima i srcima.

Sve kompanije su rekle da će uprkos kašnjenjima, i potencijalnim kašnjenjima, ispuniti svoje dugoročne dobrovoljne ciljeve u pogledu emisija ugljenika i da su skruberi i drugi uređaji za zagađenje uklonili većinu kriterijuma zagađivača svojih emisija.

Holi Bender, viši direktor energetskih kampanja u ekološkoj grupi Sierra Club, rekla je da kašnjenja ne nagoveštavaju ponovni porast upotrebe uglja. Skoro 360 američkih elektrana na ugalj zatvoreno je ili planira da se zatvori poslednjih godina, u poređenju sa oko 170 elektrana koje su i dalje aktivne, navodi organizacija.

Umesto toga, rekao je Bender, kašnjenja služe kao „znak upozorenja na neuspeh u planiranju za vrstu rasta čiste energije koja je potrebna“.

Ciljevi predsednika Džoa Bajdena za smanjenje emisija ugljenika u SAD za 50% do 2030. u odnosu na nivoe iz 2005. i dekarbonizaciju energetskog sektora do 2035. verovatno će zavisiti od još više zatvaranja elektrana na ugalj.

Bajdenov plan o emisiji će se povećati ako Predstavnički dom SAD-a, kao što se očekivalo, prati Senat da usvoji Zakon o smanjenju inflacije, za koji analitičari kažu da će smanjiti emisije za oko 40% do 2030. dajući tržišnu sigurnost u vezi sa stotinama milijardi dolara poreza na čistu energiju krediti i podsticaji.

Američka industrija uglja pogođena je porastom jeftinog prirodnog gasa, padom cena obnovljivih izvora energije i propisima koji suzbijaju zagađenje koje izaziva direktne zdravstvene probleme i pretnje u vezi sa ugljen-dioksidom. Ugalj je proizveo oko 20% električne energije u SAD prošle godine, u odnosu na oko 50% u 2006.

Ali dalje smanjenje emisija neće biti lako.

„Imperativ je da povećamo odgovornost komunalnih preduzeća, regulatora i planera kako bismo osigurali… transformaciju našeg energetskog sektora od uglja“, rekao je Bender.

Procena zdravstvenih efekata emisija iz postrojenja uglja na ljude u određenim oblastima je teška jer njihove visoke dimne cevi raspršuju zagađenje u vetar. Zagađenje od vozila i industrije takođe šteti kvalitetu vazduha.

Ipak, kao i mnoga gusto naseljena, industrijska područja SAD, delovi okruga Šebojgan nisu usklađeni sa revidiranim američkim standardima za ozon od 2018. godine, dok je ceo okrug Milvoki od tada neusaglašen, prema saveznoj agenciji za zaštitu životne sredine.

A elektrane na ugalj, čak i ako se nalaze u oblastima koje su u skladu sa saveznim standardima, mogu doprineti zdravstvenim problemima, rekla je Trejsi Holavej, naučnica za kvalitet vazduha sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu.

„To još uvek utiče na vazduh ljudi daleko niz vetar“, rekla je ona o kašnjenjima. „Održavanje ovih objekata otvorenim ne pomaže problemu.

Otvoreno je pitanje da li su kašnjenja predznak još toga. Ali igrači na tržištu uglja vide barem privremene mogućnosti.

Joe Craft, izvršni direktor Alliance Resource Partners (ARLP.O), trećeg po veličini američkog proizvođača uglja, rekao je analitičarima ovog mjeseca da će nam ostanak otvorenih postrojenja „naslutiti dobro“.

Snaga na američkom i evropskom tržištu uglja trebalo bi da podstakne rast marže Alijanse iz godine u godinu od sada do 2024, rekao je Craft.

Ted O’Brien, izvršni partner i glavni komercijalni direktor u Oluma Resources, prodavaču goriva sa sjedištem u Pittsburghu, rekao je da niko ne vjeruje da će elektrane na ugalj ostati otvorene zauvijek, ali bi kašnjenja mogla barem produžiti vijek trajanja rudnika.

„Možda ovo daje otpornost uglju da zadrži svoj ugao u širem energetskom miksu SAD“, rekao je O’Brien.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina: Rada predlaže povećanje izdataka za odbranu


Nacrt zakona br. 7644 o izmenama i dopunama državnog budžeta za 2022. godinu, koji je podnet Vrhovnoj radi, rashodi će biti povećani za 270,2 milijarde UAH, od čega će 269,5 milijardi UAH otići na bezbednost i odbranu, saopštila je pres-služba Vrhovne rade, pozivajući se na Danila Hetmanceva, predsednika Odbora za finansije, poresku i carinsku politiku, prenosi Ukrinform.

„Samo rashodi državnog budžeta – bez lokalnih budžeta i socijalnih fondova – činiće 58,7% ovogodišnjeg projektovanog BDP-a ako pratimo najnovije procene NBU: 4.540 milijardi UAH BDP-a za 2022. godinu“, rekao je on.

Narodni poslanik je saopštio da je, prema Nacrtu zakona br. 7644, predviđeno povećanje potrošnje za 270,2 milijarde UAH, od čega će 269,5 milijardi UAH biti izdvojeno za bezbednost i odbranu.

„Kada se usvoji nacrt zakona, planirani rashodi državnog budžeta za 2022. iznosiće 2.663,5 milijardi grn. To je više nego dvostruko više od stvarnih rashoda državnog budžeta za 2021. godinu (1.297 milijardi grn.)“, napomenuo je on.

Ovi troškovi će se finansirati „na račun unutrašnjih zaduživanja i povećanja deficita državnog budžeta sa 823,5 milijardi grn na 1.093,7 mlrd.

Kako je saopšteno, parlament je usvojio državni budžet za 2022. u drugom čitanju iu celini 2. decembra 2021. Tokom 2022. poslanici su više puta usvajali amandmane na glavni finansijski zakon zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Brod sa ukrajinskim žitom koji nije primio Liban uplovio u tursku luku


Teretni brod "Razoni" sa ukrajinskim žitom koji plovi pod zastavom Sijera Leonea stigao je u tursku luku Mersin, pišu lokalni mediji.

"Raconi" je prvi brod sa ukrajinskim žitom koji je isplovio iz Odese humanitarnim koridorom, nakon zaključivanja prehrambenog sporazuma Rusije, UN, Turske i Ukrajine u Istambulu 22. jula. On je trebao da uplovi u severnu libansku luku Tripoli, ali je kupac odbio da primi robu zbog kašnjenja isporuke.

Od 1. avgusta ukupno je isplovilo je 12 brodova sa 375.131 tonom hrane, od toga: 307.831 tona kukuruza, 6.000 tona suncokretovog ulja, 50.300 tona brašna i 11.000 tona soje.

U šest luka (Herson, Nikolajev, Černomorsk., Očakov, Odesa i Južni) i dalje je blokirano 59 stranih brodova iz 14 država zbog opasnosti od aktiviranja mina koje je postavila ukrajinska strana.

Oružane snage Rusije su osigurale neophodne uslove za funkcionisanje dva morska humanitarna koridora za brodove: u Crnom i Azovskom moru.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska i Slovačka su platile za tranzit ruske nafte preko Ukrajine


Mađarski "MOL" i slovačka "Slovnaft" saopštile su da su platile za tranzit ruske nafte preko Ukrajine naftovodom "Družba" i očekuju narednih dana da isporuke budu nastavljene.

„Preuzevši na sebe plaćanje, MOL je uspeo da brzo reši problem: ukrajinska strana se obavezala da će u narednih nekoliko dana biti nastavljen transport sirove nafte, koji je prekinut pre nekoliko dana zbog tehničkih problema sa bankom“, navodi se u saopštenju MOL-a.

Ruska kompanija "Transnjeft" saopštila je ranije da je ukrajinska kompanija "Ukrtransnafta" obustavila tranzit nafte iz Risije južnim krakom naftovoda „Družba“ u Mađarsku, Češku i Slovačku, pošto ruska strana ne može da plati tranzit zbog sankcija EU.


izvor

[Dreadnought]

Evropljane čeka "zakonski propisano smrzavanje": "Ko ne ugasi sijalicu, ostane bez kuće"


"Zakonski propisano smrzavanje", bi mogao da bude način da se opišu mere koje članice Evropske Unije donose strahujući od predstojeće zime.

Na koje to načine evropske zemlje nameravaju da štede zbog ekonomske i energetske krize?

Neobični saveti koje vlade država Evrope upućuju svojim građanima signaliziraju da će svako morati da uradi svoj deo posla u okviru pokušaja uštede energenta uoči krize koja se očekuje ove zime zbog oštrih sankcija Rusiji.

Španija je do sada zauzela najradikalniji pristup, izdavši dekret kojim se preduzećima nalaže da klime ne idu ispod 27 stepeni leti, a ove zime iznad 19. Vlada je zahtevala i da izlozi radnji i marketa budu u mraku od 22 sata.

Francuska je sredinom jula objavila plan "energetske trezvenosti“, ali će mere biti predstavljene krajem septembra. U Skandinaviji, tačnije Norveškoj, situacija je malo drugačija.

Norvežanin Klas Hokon Nurkvele u uključenju za TV Prva putem skajpa rekao je da su ljudi besni na političare u Norveškoj.

"Čini se da su ljudi ovih dana besni na političare u Norveškoj zbog dogovora, o snabdevanju kontinenta električnom energijom dok ni zatvaraju svoje termo i nuklearne elektrane", rekao je Norvežanin.

Ljudi se polako bude, iako nema panike kao u nemačkoj, jer norveška ne zavisi toliko od ruskog gasa, norvežani se šale na ulici kako će im vlada oduzeti kuću jer su zaboravili da ugase sijalicu.

Nemačka je verovatno prva zemlja koja krenula sa konkretnim savetima na sav glas, čim su krenuli sukobi u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Prva strana avio-kompanija obnavlja letove za Moskvu


Avio-kompanija Viz Er (Wizz Air) najavila je da će ponovo pokrenuti letove za Moskvu preko svoje ćerke kompanije u Abu Dabiju.

To je izazvalo upozorenja da bi povratak u Rusiju mogao da nanese štetu reputaciji evropske niskotarifne (low-cost) avio-kompanije.

Viz Er Abu Dabi će ponovo pokrenuti letove za i iz ruske prestonice 3. oktobra. Kompanija je obustavila letove kada je počeo rat u Ukrajini.

Zbog vojne operacije u Ukrajini, Rusija se našla na udaru zapadnih sankcija i avio-kompanije iz SAD, EU, Britanije prekinule su svoje operacije.

Te zabrane se, međutim, ne odnose na Viz Er Abu Dabi, koji je sa sedištem na Bliskom istoku i koji je zajedničko preduzeće sa ADQ, državnim investicionim društvom Abu Dabija, koje poseduje 51 odsto.

Viz Er, koji ima sedište u Mađarskoj, saopštio je da će obnavljanje letova dovesti njihovu avio-kompaniju u Abu Dabiju na ravne noge sa glavnim rivalima na Bliskom istoku kao što su Emirati i Etihad, koji nisu prestali da lete za Rusiju.

Analitičari, međutim, upozoravaju na potencijalnu štetu po reputaciju koja bi mogla da nadmašiti dobiti.

"Iako možemo da vidimo komercijalnu logiku ovoga, osećamo da je to sasvim pogrešno“, rekli su analitičari Gudbodija (Goodbody) i dodali da dodao da dodatni letovi neće "zaista promeniti" zaradu celokupne Viz Erove mreže ili njihovih poslovnih planova.

Odluka bi takođe mogla da zakomplikuje povratak četiri aviona Viz Era koji su u Ukrajini gde su "zaglavili" nakon zatvaranja vazdušnog prostora u vreme ruske vojne operacije.

Viz Er je jedan od evropskih avioprevoznika koji je najviše pogođen zatvaranjem vazdušnog prostora Ukrajine budući da je oko 7 odsto njegovog planiranog kapaciteta za leto 2022. trebalo da ide u i iz Ukrajine, navodi Mudiz (Moodi's).

Avio-kompanija se vrlo brzo i agresivno proširila širom Evrope i u oblastima Azije i postala je jedan od glavnih igrača u evropskom vazduhoplovstvu.

"Viz ubrzano širi svoju flotu i treba da rasporedi ove avione . . . Ali mislim da su postojale druge destinacije osim Rusije“, rekao je Aleks Paterson, analitičar u Pil Hantu. "Ne sviđa mi se odluka da lete za Rusiju i verujem da će biti putnika koji će zbog toga izbegavati da lete sa njima“, rekao je on.

U saopštenju, Viz Er je naveo da njegova avio-kompanija iz Abu Dabija ponovo pokreće letove "kako bi zadovoljila potražnju putnicima koji žele da lete u i iz Rusije iz glavnog grada UAE".

"Viz Er Abu Dabi je nacionalni prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata koji posluje u skladu sa nacionalnim propisima i politikom UAE“, navodi se i naglašava da britanski i mađarski Viz Er još uvek ne lete za Rusiju.


izvor

[Dreadnought]

Nastavljaju se isporuke "Družbom"


Transnjeft je objavio danas sa plaira da nastavi isporuke naftovodom "Družba" danas u 16 časova po moskovskom, odnosno 15 sati po centralnoevropskom vremenu.

Savetnik predsednika Transnjefta Igor Demin rekao je za RIA Novosti da će pumpanje nafte prvo početi na deonici Mihalki-Brodi, zatim Brodi-Budkovci, pa onda Fenešlitka.

Objasnio je da to znači kako će prvo Slovačka dobiti naftu, pa zatim Mađarska.

Prethodno su mađarska naftna i gasna kompanija MOL i njena slovačka podružnica Slovnaft saopštile da su se dogovorile sa Ukrajinom o ponovnom pokretanju protoka ruske nafte kroz naftovod "Družba".


izvor

[Dreadnought]

Evropska unija prekinula uvoz uglja iz Rusije


Na snagu je stupila odluka Evropske unije (EU) o zabrani uvoza uglja iz Rusije.

Završetkom prelaznog razdoblja stupio je na snagu paket sankcija koji su zemlje EU usvojile u aprilu, a koji uključuje zabranu uvoza uglja iz Rusije.

Tako je zabranjena kupovina, uvoz ili prenos u EU uglja i drugih čvrstih fosilnih goriva porijeklom ili izvezenih iz Rusije, u vrijednosti od osam milijardi eura godišnje. Prva od energetskih sankcija EU-a protiv Rusije bila je zabrana kupovine uglja. Očekuje se da će zabrana uvoza nafte iz Rusije stupiti na snagu u decembru.

Rusija je bila zemlja koja je isporučila najviše uglja u zemlje EU-a, oko 25 posto svog izvoza uglja vršila je ka Evropi.

S druge strane, zemlje EU-a 45 posto svog ukupnog uvoza uglja i 70 posto termo uglja koji se koristi u proizvodnji električne energije isporučivane su iz Rusije.

Prema podacima ruskog ministarstva energetike, Rusija je 2021. u EU prodala 48,7 miliona tona uglja.


izvor