Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Kremlj: Putin i Erdogan razgovarali o vojno-tehničkoj saradnji


Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, razgovarali su u sredu o nastavku vojno-tehničke saradnje dveju zemalja, uključujući mogućnost proširenja saradnje u vezi sa S-400 i drugim oblastima, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Razgovarali su o mogućnosti nastavka saradnje u oblasti vojno-tehničke saradnje i nastavka i proširenja saradnje na S-400 i u drugim oblastima“, rekao je Peskov novinarima.

Prema njegovim rečima, predsednici su razgovarali i o mogućnosti „proizvodnje nekih komponenata na teritoriji Turske i pominjali mogućnost saradnje u vazduhoplovstvu“.

S tim u vezi, Peskov je podsetio da su „Amerikanci isključili Tursku iz svog programa“ proizvodnje aviona F-35.
 
Portparol, međutim, nije dao konkretan odgovor na pitanje da li su predsednici razgovarali o novim ugovorima, među kojima i isporuka aviona Su-35 Turskoj.


O nuklearnoj elektrani „Akuju“

Putin i Erdogan na sastanku u Sočiju razgovarali su i o izgradnji nuklearke „Akuju“ i mogućnosti izgradnje novih blokova, dodao je Peskov.

„Razmatrali su velike projekte na zajedničkom dnevnom redu. Pre svega, u pitanju su nastavak izgradnje i završetak prvog energetskog bloka ‘Akuju’. Govorili su o mogućoj izgradnji novih blokova i, uopšte, o tome šta treba da se uradi u smislu naše saradnje za sektor mirnog atoma u nastajanju i nuklearne energije u Turskoj“, precizirao je Peskov.

On je naglasio da to „nije samo izgradnja jednog ili više blokova – na taj način se u Turskoj stvara novi, napredni, visokotehnološki, čisti sektor ekonomije u smislu svih zelenih tranzicija“.

„I Rusija, naravno, pomaže Turskoj u tom pogledu i namerava da dodatno proširi saradnju“, dodao je on.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan o susretu s Putinom: Spremamo mapu puta za trajno rešenje problema Idliba


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je mogućnost saradnje s Rusijom u izgradnji nuklearki, ali i i vojnoj oblasti.

Kako je rekao, sa ruskim liderom je razgovarao i o mogućem učešću Rusije u izgradnji još dve nuklearke.

„Imamo cilj da izgradimo tri nuklearke. Pitao sam Putina da li preostale dve možemo da izgradimo zajedno. Tada ćemo, uz nuklearku ‘Akuju’, imati tri nuklearne elektrane. On je dogovorio: ‘Hajde da se pozabavimo tim pitanjem’ “ , rekao je turski predsednik.

Erdogan je rekao i da postoji mogućnost za saradnju s Rusijom po pitanju vojnih aviona, motora za te avione, vojnih brodova i podmornica.
 
„Proces nabavke PVO sistema S-400 se nastavlja. Takođe smo razmotrili kako možemo da unapredimo saradnju. Na primer, šta možemo da uradimo na planu proizvodnje vojnih aviona i motora za njih. Možemo da sarađujemo i u izgradnju brodova, pa i podmornica. Nadam se da ćemo i tu preduzeti zajedničke korake“, rekao je Erdogan, preneo je TV kanal NTV.

Jedna od tema bila je i saradnja u kosmičkoj sferi, dodao je predsednik Turske.

Pozvao je Putina da uskoro dođe u uzvratnu posetu Turskoj.

„Njegova reakcija je bila pozitivna. Predložio sam i da se do kraja ove godine u Turskoj održi sastanak rusko-turskog Saveta za saradnju na najvišem nivou. I na to je pozitivno reagovao“, zaključio je turski predsednik.

Razgovori predsednika Rusije i Turske održani su u sredu u Sočiju. Šefovi država razgovarali su o aktuelnim bilateralnim pitanjima, kao i o situaciji u regionima od obostranog interesa za dve zemlje: Siriji, Libiji, Avganistanu i Nagorno-Karabahu.


izvor

[MOTORISTA]

Zajedničke vežbe Rusa i Turaka
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 30.09.2021.

Turska razmatra više zajedničkih akcija u oblasti odbrambene industrije sa Rusijom, uključujući u oblasti borbenih aviona i podmornica.

To je izjavio danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Nakon povratka u Tursku sa razgovora, Erdogan je rekao novinarima da je predložio i saradnju sa Rusijom na izgradnji još dve nuklearne elektrane, dok je Putin predložio razvoj platformi za lansiranje svemirskih raketa, javila je televizija NTV.

"Imali smo priliku da sveobuhvatno razgovaramo o koracima koje treba preduzeti u proizvodnji avionskih motora, kao i o tome koje korake treba preduzeti u vezi sa borbenim avionima", rekao je Erdogan, dodajući da bi druge mere mogle uključivati izgradnju brodova i podmornica.

Ruski "Rosatom" gradi nuklearnu elektranu u gradu Akuju na jugu Turske, a Erdogan je rekao da je predložio da Rusija sarađuje na izgradnji još dve planirane elektrane. Erdogan je naveo i da će se sledećeg meseca sastati sa američkim predsednikom DŽoom Bajdenom na samitu G20 u Rimu, kao i na samitu Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu, te da će razgovarati o 1,4 milijarde dolara koliko je Turska platila za avione F-35 koje, kako kaže, SAD još uvek nisu isporučile.

"Razgovaraćemo o svim odnosima, uključujući vojnim, političkim, ekonomskim i komercijalnim", izjavio je turski predsednik.

Zbog kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400, Turskoj, kao članici NATO-a, otkazana je američka prodaja borbenih aviona F-35 i uvedene su sankcije turskoj odbrambenoj industriji.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Putin i Erdogan izbegli „vruće teme“ pred novinarima govorili samo o uspešnoj ekonomskoj saradnji
Branko Vlahović 30. 09. 2021.

MADA je predsednik Turske Redžep Erdogan posle dva sata i 45 minuta razgovorau Sočiju sa Vladimirom Putinom ocenio da su pregovori bili produktivni, a domaćin da su sadržajni.

Zajedničkog saopštenja nije bilo. Tako se ne zna je su li se uopšte bilo šta uspeli dogovoriti oko rešavanja situacije u sirijskoj provinciji Idlib gde bi svakog časa mogao da plane novi krvavi sukob. To što su Putin i Erdogan pred novinarima govorili o uspesima u ekonomskoj saradnji samo potvrđuje da se oni mnogo lakše dogovaraju o ekonomskim nego o političkim pitanjima. Putin je kazao da je u poslednjih 8,5 meseci ekonomska razmena Rusije i Turske porasla za 50 posto. Proradio je i gasovod "Turski tok" uspešno se zajednički gradi prva atomska centrala u Turskoj "Akuju".

Zbog pandemije Putin i Erdogan su se poslednji put sreli 2020. godine i bili su prisiljeni da razgovraju samo preko telefona. Po povratku u Ankaru Erdogan je kazao da mir u Siriji zavisi od odnosa Rusije i Turske. Ali nije govorio šta se dogovorio sa Putinom. Pre dve nedelje je u Moskvi boravio sirijski predsednio Bašar Asad. Tada je Putin pred novinarima kazao da se strane trupe nalaze u Siriji bez odobrenja vlasti u Damasku i bez saglasnosti OUN. Za razliku od Rusa koji su došli na poziv Sirije Tursku vojsku u Damasku doživljavaju kao okupacionu. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov bio je otvoren i rekao je tada da Turska ne izvršava obavezu da u provinciji Idlib odvoji teroriste od opozicionera i mirnog stanovištva.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Erdogan razočaran u Ameriku, okreće se Rusiji?


Razočaran u Sjedinjene Američke Države, turski predsednik okrenuo se ka Rusiji.

Redžep Tajip Erdogan sastao se sa Vladimirom Putinom u Sočiju, dok jaz između NATO saveznika Turske i SAD raste.

Nakon što je američki predsednik Džo Bajden odbio da se sastane sa turskim kolegom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, razočaran i besan Erdogan je rekao novinarima na brifingu da je s vremena na vreme uspevao da dobro sarađuje sa bivšim predsednicima SAD, ali ne i sa Bajdenom.

Svega dan kasnije, 24. septembra, obraćajući se nakon molitve u Istanbulu, Erdogan je kritikovao Bajdena po drugi put za 24 sata, navodeći da on i američki predsednik nisu uspeli da premoste svoje razlike na sastanku tokom njegove posete Njujorku, a da su se nedavni razgovori sa Bajdenom pokazali razočaravajućima.

Erdogan je optužio SAD da podržavaju "terorističke organizacije" umesto da se bore protiv njih, odnoseći se na američko partnerstvo sa Jedinice za zaštitu ljudi (YPG) u severnoj Siriji, povezane sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK).

Takođe je poručio da Turska i dalje planira da kupi drugu seriju ruskog protivraketnog sistema S-400.

Neposredno nakon Erdoganovog saopštenja, Komitet za spoljne odnose američkog Senata upozorio je da bi bilo kakva nova kupovina od strane Turske značila i nove sankcije, prema Zakonu za suprotstavljanje američkim protivnicima putem sankcija (CAATSA), osmišljenom da odvrati "protivnike" od neprijateljskih akcija, piše “Al Džazira”.

Dok jaz između dve NATO saveznice raste, Erdogan se sastao sa ruskim predsednikom u crnomorskom odmaralištu u sredu, a sva je prilika da će želeti da ojača odnose sa Moskvom.

"Njujork tajms" ukazuje da su Turska i Rusija prijateljske što se tiče ugovora o energetici i oružju, ali neprijateljske u više bliskoistočnih ratova. Preko svojih predstavnika i plaćenika, dve zemlje su na suprotnim stranama u ratovima u Siriji i Libiji, dok i turske i ruske trupe služe kao mirotvorne snage u konfliktu u Nagorno-Karabahu. Većina Erdoganove diplomatije s Rusijom tumači se kao pregovaračka pozicija – pretnje Vašingtonu a umiljavanje Putinu, ali stvaranje distance kad nešto traži od Vašingtona, ističe američki dnevnik.


Tenzije

Galip Dalaj, istraživač Univerziteta Oksford i Četam hausa, rekao je "Al Džaziri" da se u Vašingtonu na tursku kupovinu ruskog protivraketnog sistema S-400 ne gleda isključivo kao na kupovinu odbrambenog sistema.

"To se pre posmatra kao manifestacija turskog geopolitičkog identiteta koji se sve više pomera od Zapada, a približava Rusiji i Kini", ističe Dalaj.

Tursko-američki savez bio je isključivo definisan u okviru bezbednosti od početka angažovanja dve strane, nakon što se Turska priključila tadašnjoj antisovjetskoj alijansi 1952.

Iz američke perspektive, Turska je važna članica NATO i domaćin ključnih vojnih baza pakta, kao i partnerka u takozvanom “ratu protiv terora” i linija odbrane od pretnji na Bliskom istoku. Sve to je fokusirano pre na bezbednost, a ne na političko angažovanje, istorijske veze, duboku ekonomsku međuzavisnost ili društveno-kulturne veze.

U vreme rastućih razlika u vezi toga kako Ankara i Vašington vide bezbednosne pretnje, uzak fokus na bezbednosne veze može dovesti do krize, pa čak i ivice direktnog sukoba.

Potencijalni sukobi sa američkim snagama tokom turske ofanzive u Siriji u oktobru 2019. sprečio je tadašnji predsednik Donald Tramp, neočekivanom objavom 6. oktobra da će povući svoje trupe iz zemlje, što je olakšalo turske operacije.

Ajkan Erdemir, direktor Turskog programa Fondacije za odbranu demokratije u Vašingtonu i bivši opozicionar turskog parlamenta, rekao je “Njujork tajmsu" da Erdoganova kupovina S-400 treba da bude "poziv na buđenje" za Bajdenovu administraciju.

"Turski predsednik će nastaviti da igra ulogu kvaritelja odnosa u NATO i obezbediti Putinu dalje prilike da potkopa transatlantsku alijansu i njene vrednosti", naveo je u mejlu, dodajući da je ponuda Turske da odigra ulogu u Avganistanu nakon povlačenja SAD takođe usmerena na stavaranje zavisnosti koje bi smanjile svako protivljenje Vašingtona.


Tursko-ruski odnosi

Dok je odnos sa Bajdenom kudio, Erdogan je više puta rekao da ima iskrene i dobre radne odnose sa Putinom.

"Na individualnom nivou analize, Erdogan opaža pretnju od SAD, misleći da ga namerno podrivaju sa krajnjim ciljem da ga sklone sa vlasti. Ova frustracija i percepcija pretnje navodi ga da potraži savez sa Rusijom kao ravnotežu protiv SAD" – rekao je Ozgur Unluhisarcikli, direktor kancelarije Nemačkog fonda Maršal u Ankari.

"Međutim, to takođe stavlja Tursku u veoma slabu poziciju prema Rusiji, sa kojom ima više sukobljenih interesa nego zajedničkih tačaka", ukazao je.

Turska i Rusija su, kako je to opisala "Al Džazira", "kooperativni konkurenti". One podržavaju suprotstavljene strane u Siriji, Libiji, na Kavkazu i Balkanu. Međutim, Turska ima dublje ekonomske veze sa Rusijom nego sa SAD i iz tog razloga Moskva i Ankara paze da im geopolitičke razlike ne ugroze trgovinu. Ipak, Erdogan otišao u Soči sa dosad "najslabijim ulogom" u 19-godišnjem odnosu sa Putinom, napisao je u blogu stručnjak za tursko-ruske odnose Univerziteta Moskva Kerim Has.

"Ne samo što je očajan da spreči ofanzivu u Idlibu (Sirija), već mu je preko potreban povoljan ugovor o kupovini gasa od Rusije dok globalne cene (ovog energenta) rastu", naveo je Has, preneo je "Njujork tajms".

"Erdogan će možda morati da kupi drugi deo S-400 zarad svog 'ličnog opstanka', rekao je Has.

Za razliku od neuravnoteženih odnosa sa SAD, Ankara odnose sa Rusijom smatra "izvodljivima".

Dok ekonomska dinamika možda naginje ka Moskvi jer Turska uveliko zavisi od ruskog izvoza gasa, a milioni ruskih turista donose prihode, Turska je glavni izvoznik poljoprivrednik i tekstilnih proizvoda u Rusiji.

Takođe, u slučaju sukoba Rusija i Turska mogu lakše da potkopaju međusobne interese. Bliske veze sa Moskovom takođe gode Ankari jer joj dozvoljavaju da nadogradi odbrambenu industriju bez rizika od uplitanja u međusobna unutrašnja pitanja, smatra Maksim Sučkov, stručnjak Ruskog saveta za međunarodne poslove.

"Turska vidi Rusiju kao resurs koji može da iskoristi da ojača svoj strateški suverenitet, dok Rusija vidi Tursku kao alatku da uveća sopstveni autoritet kao velike sile", istakao je.

Ipak, narušavanje odnosa sa Vašingtonom ima svoju cenu, jer će Turskoj nedostajati američka podrška u slučaju spora sa Rusijom.

Erdogan je delovao da je besan što se nije sastao sa Bajdenom u Njujorku, iako je bilo veoma malo bilateralnih susreta šefova države na Generalnoj skupštini ove godine zbog pandemije, a 'Vašington post' upire na dva moguća razloga za njegovu ljutnju – turski predsednik, s jedne strane, želi da projektuje sliku globalnog rukovodstva za domaću publiku, ali želeo je i da ojača svoju poziciju uoči susreta s Putinom u Sočiju.


Samit u Sočiju

Uoči susreta, Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov najavio je da će sastanak u Sočiju između dvojice lidera biti "najobuhvatniji od početka bilateralnih odnosa". I zaista – dvojica lidera "pretresla" su ključna polja od interesa, od gasa do bilateralnih odnosa i regionalnih problema od Sirije i Libije do Avganistana i Zakavkazja.

Na trosatnom sastanku u Sočiju – prvom za dvojicu lidera nakon više od godinu dana – Putin i Erdogan su razgovarali o ugovorima o naoružanju, trgovini i nuklearnom reaktoru koji Rusija gradi u Turskoj.

Takođe, u svom prvom ličnom susretu nakon što se pre dve nedelje povukao u samoizolaciju zbog moguće izloženosti korona virusu, Putin je uverio Erdogana da je “Turska zaštićena od gasne krize” koja je zahvatila Evropu zahvaljujući gasovodu "Turski tok" koji je izgradila Rusija.


izvor

[Dreadnought]

Putin Erdogan Negotiate Massive Arms Deal, Turkey's Relations with US 'in Crisis'

[MOTORISTA]

Erdogan previše bolestan da vodi zemlju, a ako ovaj političar bude novi lider svetu i Turskoj se crno piše
Milijana Milikšić 05.10.2021.

Rastu dokazi da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bolestan, a to bi mogla biti loša vest za politiku zemlje, piše “Forin polisi” (FP).

Od 2019. turski stručnjaci, novinari i anketari pratili su pomno izborni raspored opštih izbora u Turskoj za 2023. Razlog tome je verovatno to što je vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima 2019. pretrpela poražavajući poraz svojih kandidata za gradonačelnika u većim gradovima, uključujući Istanbul. Redovne ankete od tih izbora otkrivaju da je popularnost AKP “blaga”, iako je zadržala stisak nad turskim institucijama i medijima. A izgleda da i turski predsednik Erdogan nije više dobrodošao, posebno među mladima. Erdogan je možda zaista ranjiv uoči izbora 2023, ali ne nužno iz razloga na koje bi većina ljudi pomislila – postoje znakovi da je turski predsednik možda previše bolestan da se uopšte kandiduje za reizbor, piše FP.

Snimci (ne)govore

Poslednjih meseci, pojavilo se niz snimaka na kojima turski lider ne izgleda dobro. Neki od njih su manje jasni, ali svi zajedno otvaraju neka očigledna pitanja o Erdoganovom zdravlju. Na jednom snimku, radi primera, deluje da je predsedniku trebala pomoć supruge i pomoćnika dok se spuštao niz stepenice. Na drugom, deluje da je imao poteškoća u hodanju kod Anitkabira, mauzoleja osnivača Turske Mustafe Kemala Ataturka. A na još jednom video koji je zadobio pažnju prošlog jula, kao da je otežano pričao tokom praznične čestitke članovima AKP preko televizije.



Povremeno je delovao prilično mršav, ukazuje FP. U tandemu sa ovakvim snimcima idu i glasine o predsednikovom zdravlju, uključujući priče da se bori sa sve većom zaboravnošću, te probleme s disanjem, konfuziju, povraćanje i implantaciju unutrašnjeg defibrilatora. Prema tim navodima, predsednik je povećao broj lekara oko sebe, smanjio susrete sa štampom i uzima lekove protiv bolova pre javnih dešavanja, navodi FP.

Naravno, takve glasine često ponavljaju ljudi van Turske ili oni koji su udaljeni iz predsednikovog unutrašnjeg kruga, pa bi glasine o predstojećoj smrti Erdogana mogle biti samo besposleno čavrljanje, ukazuje FP na svojoj veb stranici. Na kraju krajeva, ukazuje portal, na drugim snimcima deluje da je savršeno u redu. Kad se 26. septembra pojavio u emisiji CBS “Face the Nation” možda nije delovao energično kao nekad, ali ipak ima 67 godina – ni previše star ali ni mlad – a na vlasti je više od 18 godina, što je uzelo svoj danak.

Šta ako je Erdogan zaista bolestan?

Nikad nije dobro suditi o nečijem zdravlju sa daljine, posebno ako neko nije lekar. Ali, ako bi se takva procena za trenutak uzela u obzir eksperimentalno, to bi otvorilo više pitanja, ukazuje FP. Šta ako je Erdogan veoma bolestan? Šta će se desiti ako on bilo zbog bolesti ili smrti ne može da uđe u trku za reizbor 2023?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prema Članu 106 turskog Ustava, potpredsednik Fuat Oktaj bi preuzeo odgovornosti i ovlašćenja koja sada ima Erdogan, do održavanja izbora (rok od 45 dana) i polaganja zakletve novog predsednika. To je prilično jednostavno i standardno. Turski analitičari su dugo pretpostavljali da će se u post-Erdoganovoj Turskoj AKP razdvojiti na načine koji će otvoriti put kompetitivnim izborima koje bi mogao da osvoji bilo koji od većih opozicionih političara Turske. Možda bi to mogao biti Ekrem Imamoglu, koji je porazio bivšeg premijera AKP, i to dvaput, da bi postao gradonačelnik Istanbula. Ili njegov kolega iz Ankare, moćni političar Mansur Javas, te Meral Aksener, lider Dobre partije sa reputacijom čvrstine.

Postoje razumni scenariji prema kojima bi Imamoglu, Javas ili Aksener postali sledeći predsednik Turske, ali pretpostavka koja leži u osnovi svake njihove pobede je povratak u takozvanu normalnu politiku nakon Erdogana. Moguće je, ali ima osnova za skepticizam.

Prvo, do sada bi trebalo biti jasno da je Erdogan preko AKP ili ispraznio ili privolio turske političke institucije svojoj volji. U tom kontektstu teško je zamisliti da bi izbori organizovani za 45 dana bili pravični i slobodni. Drugo, tu je činjenica da su tokom Erdgoanove maltene dvodecenijske vladavine ljudi iz unutrašnjeg kruga AKP postali bogatiji i moćniji, često putem spornih sredstava i prakse. Deluje malo verovatno da bi zvaničnici, biznismeni, medijske ličnosti i drugi tako spremno rizikovali svoje posede predajući se neizvesnosti demokratskije politike, ukazuje FP.

Turska nakon Erdogana

U takvim okolnostima, vredi razmotriti i mogućnost da bi post-Erdoganovom Turskom vladao drugi autokrata, možda u vanrednom stanju. Među najmoćnijim figurama u Turskoj, sem Erdogana, jesu šef obaveštajne službe Hakan Fidan, ministar odbrane Hulusi Akar i ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu. Od njih trojice, Akar deluje da je najbolje pozicioniran da preuzme rukovodstvo. Fidan je dobro poznat Turcima, ali uglavnom operiše iza zatvorenih vrata Nacionalne obaveštajne organizacije. Sojlu je “oštećena roba”, navodi FP, nakon što je turski mafijaški šef Sedat Peker ukazao da je ministar korumpiran i povezan sa organizovanim kriminalom u nizu snimaka objavljenih na “Jutjubu” poslednjih meseci. Akar takođe ima jednu veliku prednost nad Fidanom i Sojluom – oružane snage.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Analitičari su težili da zanemare ulogu vojske u turskoj politici od kada su reforme 2003. i 2004. dovele oružane snage pod civilnu kontrolu. Neuspešni puč iz 2016. – tokom kojeg je veliki broj Turaka nezavisno od politike odbio povratak na sistem vojnog tutorstva u kombinaciji sa posledičnim čistkama oficira - izgleda da je razbio volju komandanata da igraju ulogu u politici. Ipak, Akar, šef štaba tokom pokušaja puča i potom ministar odbrane, odigrao je centralnu ulogu u preoblikovanju oružanih snaga nakon jula 2016. što bi moglo da dovede vojsku u poziciju da ponovo odigra političku ulogu – onu podrške Akaru, navodi FP.

Turska je danas politički nestabilnija nego ikad poslednjih godina. U pet godina nakon puča, ministar je bio odgovoran za imenovanje negde blizu 65 odsto oficira, uključujući stotine generala i još veći procenat podoficira.

Moćna pozicija Akara

U danima kada se turska vojska oblikovala iznad politike, ali ipak zadržavala dužnost da interveniše radi zaštite Kemalovog sistema, to možda nije bilo toliko važno. Da je vojska bila podređena civilima kroz pravila, propise i uredbe, kako je AKP počela da čini na početku svoje vladavine, Akarov uticaj unutar redova možda ne bi bio sporan. Izgleda da iako su oficiri podređeni civilima da to nije kroz političke institucije već pre kroz lojalnost. Oni duguju svoje činove i uticaj dvojici civila – Akaru i Erdoganu. Ukoliko je predsednik onesposobljen, ili umre, to će ostaviti Akara u veoma moćnoj poziciji.

Akar je zvaničnik koji je bio direktno odgovoran za agresivni stav Turske u Mediteranu u leto 2020, što je suprotstavilo Tursku njenim NATO saveznicama Grčkoj i Francuskoj, podseća FP. Ministru odbrane bi bilo teško da se približi Erdoganovim političkim veštinama i harizmi, ali uz lojalnost oficira – bar inicijalno – to mu ne bi ni trebalo. Naravno, ističe FP, nema načina da se sazna stvarno Erdoganovo zdravstveno stanje ili ko bi mogao da ga nasledi, ali analitičari i vladini zvaničnici ne čine sebe uslugu pretpostavljajući da će Erdogan doći do izbora 2023. Ako ne dođe, turska politika bi mogla da se vrati u pređašnje stanje, pukotine u AKP bi mogle biti prilika za opoziciju, ili bi zemlja mogla postati nestabilnija i slično.

Godinama je spoljnopolitička zajednica zamišljala da će Egipat preći sa Hosnija Mubaraka na njegovog sina Gamala ili šefa obaveštajne službe Omara Sulejmana. Ispostavilo se da nije bilo ništa od toga. Bila bi stoga velika greška ignorisati znakove da se zdravlje turskog predsednika narušava i nadati se van svakih očekivanja da će stvari ispasti kako treba, zaključuje “Forin polisi”.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Glasine - turski predsednik ima poteškoća s hodom i govorom!
D. D. S. 07. 10. 2021.

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan (67) je možda zaista ranjiv uoči izbora 2023, ali ne zato što je njegova vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima 2019. godine pretrpela poražavajući poraz za gradonačelnike u većim gradovima, uključujući Istanbul.

Američki magazin "Forin polisi" (FP) navodi da postoje znakovi da je Erdogan možda subiše bolestan da se uopšte i kandiduje. Poslednjih meseci se pojavio niz snimaka na kojima turski lider ne izgleda dobro. Na jednom deluje da mu je bila potrebna pomoć supruge i pomoćnika da siđe niz stepenice. Na drugom deluje da je imao poteškoća u hodanju kod Anitkabira, mauzoleja osnivača savremene Turske Mustafe Kemala Ataturka. Na trećem, prošlog jula kao da je otežano pričao tokom praznične TV čestitke članovima AKP.

- Povremeno je delovao prilično mršav - ukazuje FP. Dodaje se da se priča i da se Erdogan bori sa sve većom zaboravnošću, da ima probleme s disanjem, konfuzijom i da je povećao broj lekara oko sebe, a smanjio susrete s meidjima. Navodno, uzima lekove protiv bolova pre javnih dešavanja.

Ukoliko Erdoga zbog bilo kog razloga ne može da uđe u trku za reizbor 2023, prema Članu 106 turskog Ustava, potpredsednik Fuat Oktaj bi preuzeo njegove odgovornosti i ovlašćenja do održavanja izbora i polaganja zakletve novog predsednika.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Turskoj ponestaje strpljenja
Novosti online 11. 10. 2021.

PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da njegovoj zemlji ponestaje strpljenja nakon poslednjeg smrtonosnog napada na njene jedinice na severu Sirije i "uznemiravanja na teritoriji Turske".

U obraćanju na konferenciji za novinare nakon sastanka kabineta u predsedničkom kompleksu u glavnom gradu Ankari, Erdogan je rekao da je Turska odlučna u uklanjanju "pretnji koje dolaze iz severne Sirije", bilo sama ili uz podršku aktivnih lokalnih snaga. Govoreći o pitanju ilegalnih migranata, Erdogan je rekao da je nemoguće da Turska sama preuzme taj teret.

- Očekujemo veću odgovornost od država koje su ciljna destinacija migranata, posebno u Evropi - rekao je Redžep Tajip Erdogan.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Oni su odgovorni
Novosti online 13. 10. 2021.

MINISTAR spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušolu izjavio je danas u Ankari kako su Rusija i Sjedinjene Američke Države također odgovorne za napade Radničke partije Kurdistana i kurdskih vojnih snaga (Narodne zaštitne jedinice) na Tursku i njene snage jer "nisu ispunili obećanja", javlja Anadolija.

Čavušoglu je govorio na konferenciji za novinare u Ankari nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nikaragve. Na novinarsko pitanje o organizaciji nove vojne operacije u Siriji, Čavušoglu je podsetio na nedavne napade na turske snage sigurnosti u Siriji i na napade na Tursku sa severa Sirije.

- Nakon što smo započeli operaciju 'Štit Eufrata', postigli smo dogovor sa SAD i Rusijom oko naših drugih operacija u severoistočnom delu Sirije. Obe zemlje trebale su udaljiti teroriste na ovom području najmanje 30 kilometara južno - rekao je Čavušoglu.  Napominjući da je Rusija trebala ukloniti teroriste u Tal Rifatu i Manbidžu, Čavušolu je kazao da "ta obećanja nisu ispunjena".

- Rusija i SAD takođe su odgovorni za napade terorista Radničke partije Kurdistana i kurdskih vojnih snaga (Narodne zaštitne jedinice) na Tursku i njene snage jer nisu ispunili obećanja. S obzirom na to da nisu održali reč, budući da su ti teroristi još ovde i pojačali su napade, moramo učiniti ono što je potrebno. Turska će učiniti sve što je potrebno za eliminaciju terorista na severu Sirije - zaključio je on.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Turska sprečila otmicu iranskog vojnika
IZVOR: BETA SREDA, 13.10.2021.

Ankara -- Turske vlasti privele su osam osoba, uključujući dva iranska agenta, koji su pokušali da otmu bivšeg iranskog vojnika i odvedu ga u Iran.

U zajedničkoj operaciji turske obaveštajne agencije i policije, 24. septembra je uhapšeno ukupno osam osoba, uključujući dva iranska agenta, koji su pokušali otmicu bivšeg iranskog vojnika čiji su inicijali M. A, koji boravi u turskom gradu Vanu, prenela je agencija Anadolija. Zvaničnik turske vlade potvrdio je danas hapšenja, ali nije naveo više detalja. Iranski obaveštajci su došli u Tursku sa ciljem stvaranja "mreže" koja bi kidnapovala i prošvercovala vojnika nazad u Iran.

Članovi mreže su navodno nudili novac supruzi iranskog vojnika kako bi im pomogla u otmici i pretili joj da će naškoditi članovima njene porodice koja živi u Iranu ako ona to odbije. Jedan od agenata S.S. je uhapšen dok je pokušavao da udje u stan vojnika M.A, navela je Anadolija. Ostalih šest članova mreže su turski državljani.

Prošle godine, turski zvaničnici uhapsili su 11 osoba pod sumnjom da su pomagali iranskim agentima u krijumčarenju jednog odbeglog Iranca.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Erdogan smenio viceguvernere Centralne banke
Tanjug 14.10.2021.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio je danas tri člana Odbora za monetarnu politiku Centralne banke (MPC), i na njihovo mesto imenovao dva nova člana, nakon čega je nacionalna valuta - lira - dostigla rekordno niske vrednosti.

Prema službenom glasilu zemlje, smenjeni su zamenici guvernera Semih Tumenand I Ugur Namik Kučuk, zajedno sa drugim članom MPC, Abdulahom Javasom, a Erdogan je imenovao Tahu Čakmaka za zamenika guvernera centralne banke, a Jusufa Tunu za člana MPC -a, prenosi Rojters. Lira je nakon objave pala na rekordno nizak nivo od 9.1900 prema dolaru, što je gubitak od 1 odsto tog dana, a do sada je oslabila za oko 19 odsto tokom ove godine. Do promena članova MPC došlo je nakon što je predsedništvo u sredu uveče saopštilo da se Erdogan sastao sa guvernerom Centralne banke Sahapom Kavdžiogluom.

Prošlog meseca, centralna banka smanjila je svoju referentnu kamatnu stopu na 18 odsto sa 19 odsto uprkos godišnjoj inflaciji od skoro 20 odsto, što je potez koji analitičari smatraju najnovijim dokazom političkog uplitanja Erdogana, koji je sam sebe opisao neprijateljem kamatnih stopa. Prošle nedelje su tri izvora upoznata sa tim pitanjem saopštila Rojtersu da je Erdogan izgubio poverenje u Kavdžioglua, manje od sedam meseci nakon što je otpustio njegovog prethodnika, kao i da njih dvojica imaju slabiju komunikaciju poslednjih nedelja.

Erdogan je poslednjih godina napravio niz promena u Centralnoj banci, a agencija navodi da je otpustio tri guvernera u poslednje dve i po godine zbog političkih neslaganja, što je negativno uticalo na liru i ozbiljno narušilo kredibilitet i predvidljivost turske monetarne politike.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Smena tri člana Odbora za monetarnu politiku Centralne banke oborila valutu
D. D. S. 14. 10. 2021.

TURSKA nacionalna valuta - lira - dostigla rekordno niske vrednosti pošto je predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio tri člana Odbora za monetarnu politiku Centralne banke (MPC), i na njihovo mesto imenovao dva nova člana.

Lira je posle objave pala na rekordno nizak nivo od 9.1900 prema dolaru, što je gubitak od jedan odsto u danu. Do sada je oslabila za oko 19 procenata tokom ove godine. Erdogan je otpustio tri guvernera u poslednje dve i po godine zbog političkih neslaganja, što je negativno uticalo na liru i ozbiljno narušilo kredibilitet i predvidljivost turske monetarne politike. Do najnovijih promena članova MPC došlo je pošto je predsedništvo saopštilo da se Erdogan sastao sa guvernerom Centralne banke Sahapom Kavdžiogluom. Prošlog meseca Centralna banka smanjila je referentnu kamatnu stopu na 18 odsto sa 19 odsto, uprkos godišnjoj inflaciji od skoro 20 odsto. Erdogana je sebe opisao kao neprijatelja kamatnih stopa.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Erdogan: Turska nema problema sa gasom zahvaljujući sporazumima sa Rusijom


Turska nema problema sa snabdevanjem gasom, između ostalog i zahvaljujući sporazumima sa Rusijom, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

„Turska izuzetno pažljivo pristupa gasnim sporazumima sa Rusijom. Sporazumi sa Rusijom, Iranom i Azerbejdžanom su znak da nećemo prolaziti kroz takve krize“, istakao je Erdogan.

Predsednik je podsetio da zapadne zemlje nastavljaju da se bore sa problemima sa snabdevanjem gasom.

„Turska nema nikakvih problema sa gasom. Preduzeli smo i preduzimaćemo sve neophodne mere“, naglasio je turski lider.


izvor

[MOTORISTA]

Петак, 15.10.2021.
Бошко Јакшић

Мистерије из Сочија

Наговештаји да би Турска могла да се сагласи с анексијом Крима, а да би Русија прихватила турски суверенитет на северу Кипра

Председници Русије и Турске састали су се недавно у Сочију да би после састанка прекршили ранију праксу одржавања заједничке конференције за штампу или издавања саопштења медијима.

О чему су Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган разговарали кад су проценили да садржај дискусије не би требало да поделе с јавношћу?

Много је у последње три недеље било спекулација да би се прецизније одгонетнуле теме сусрета у четири ока. Помињу се нове турске набавке руског одбрамбеног система С-400, изградња још две руске нуклеарне електране у Турској, сарадња у индустрији наоружања и производњи ловаца и подморница, свемирска индустрија... О свим тим темама, закључују посматрачи, не мора да се расправља иза затворених врата. Штавише, заслужују да буду објављене као доказ високог степена сарадње две земље. Разлог за тајновитост могао би да буде договор о развоју ситуације у северозападној сиријској провинцији Идлиб, где је армија руског савезника, председника Башара ел Асада, појачала нападе у региону у којем Турска држи најмање 30 војних постава.

Разне сиријске побуњеничке групе и фракције, попут терористичке организације Хајат Тахрир ал Шам, ушле су у Идлиб верујући да су безбедне јер регуларна сиријска армија избегава директну конфронтацију с турском армијом. Упркос томе, долазило је до оружаних инцидената са жртвама и на сиријској и на турској страни. Турска војну екскурзију у Идлиб правда спречавањем стварања курдског коридора који би ишао од Ирана до Медитерана и ојачао позиције Радничке партије Курдистана, која је у Анкари проглашена за терористичку организацију. Русија толерише привремен боравак турских снага, али не жели њихово стално присуство у Сирији пошто Москва не крије намеру да Сирију претвори у свог лојалног клијента на Блиском истоку.

Русија, Турска и Иран су 2018. склопили споразум у казахстанској престоници Астани (преименованој у Нур Султан) после којег је на снагу ступило примирје уз стварање зоне деескалације у Идлибу. Али, и Русија и Турска у одређеној мери не испуњавају прихваћене обавезе. Анкара сувише споро разоружава радикалне фракције, док је Москва нападала снаге наоружане опозиције не водећи, тврди се, много рачуна о цивилима. Кад се вратио из Сочија, Ердоган је потврдио да ће Турска у Сирији доследно спроводити све одлуке договорене с Москвом, док је руски министар Сергеј Лавров поновио да све терористичке групе морају да буду уклоњене из Идлиба „што пре, то боље”. Како обе стране тврде да испуњавају споразум, закључак је да око тога нема пуне сагласности.

Онда се на сцени појавио Александар Дугин, Путинов блиски саветник и један од водећих руских геополитичких експерата. Његова изјава привукла је много већу пажњу од свега повезаног с нагађањима о темама из Сочија. Дугин је за турску телевизију Улусал канал и за листове „Ајдинлик” и „Туркије” изјавио да су Путин и Ердоган исцртавали нову мапу пута за регион. Рекао је да турски председник разуме значај који Крим има за Русију. Наговестио је да би, уколико Анкара промени своју позицију осуде анексије из 2014, Русија могла да призна турски суверенитет над северним Кипром, где је после турске војне инвазије 1974. проглашена Турска република северни Кипар, коју је признала само Анкара.

Зашто је Дугин ово изјавио?

У традицији руске државе није да председнички саветници саопштавају своја лична виђења – пре него што их пажљиво не усагласе с надлежнима на врху. Уколико Дугинов глас преноси Путинова виђења, онда би то могло да значи тектонске промене у региону. Турска снажно подржава решење кипарског проблема по формули две државе и у томе нема подршку међународне заједнице која подржава грчки суверенитет над острвом и не жели да награди инвазију и окупацију.

Шта би могло да се догоди уколико Москва прихвати власт у Лефкоши, турском делу подељене Никозије? Да ли би Русију следиле друге земље? Које? Уколико, пак, Москва подржи реунификацију острва, такав уједињени Кипар би по аутоматизму постао члан ЕУ. а могуће и НАТО-а. Уколико се разговарало о политичкој трговини „Крим за Кипар”, онда би то могло да има дугорочне последице по турску унутрашњу политику. Ердоганова популарност знатно је опала усред пандемије и економске кризе, а евентуални договор с Русијом драматично би оснажио његову позицију уочи избора 2023. када ће тражити реизбор.

Детаље мистериозног самита у Сочију не знамо. Да ли је било одлука у вези с Идлибом и/или Кипром? Ако јесте, онда су оправдали тајновитост јер би могле да промене геостратешке мапе Блиског истока и источног Медитерана.

Izvor. www.politika.rs