Do poslednjeg dana rata, odnos vojničkih gubitaka u živoj sili bio je takav da je na jednog nemačkog vojnika ginulo tri do četiri crvenoarmejca, pa čak i kad su Rusi u pripremama konačnog juriša na centar Berlina za 24 sata celu armijsku grupu "Štajner" POGAZILI TENKOVIMA. Pretpostavka je da je samo tada ubijeno oko 75.000 nemačkih vojnika. Strašnih nemačkih vojnika, sa kojima se nekoliko godina pre toga niko sravniti nije mogao po disciplini, obučenosti i opremljenosti. Do poslednjeg dana se uz Nemce organizovano borio samo Honvedšeg, a takođe pojedine formacije na našem terenu, ne bih spominjao, svi znamo o kome se radi. Bilo je i nekih u Pribaltiku, koji danas, iako bivši dragovoljni pripadnici Waffen SSa, dobijaju penziju kao borci za slobodu protiv mrskog boljševičkog zavojevača.
За губитке Совјета у ДСР (или по њиховом ВОВ) треба прочитати студију Кривошејева,
Има је на нету, али је често склањају.
http://lib.ru/MEMUARY/1939-1945/KRIWOSHEEW/poteri.txtЗа немачке губитке се данас сматра релевантном студија Рудигера Оверманса, који је статистички анализирао карте које су слате родбини погинулих и несталих војника.
Пресек је дат овде, као и остали подаци и процене:
http://en.wikipedia.org/wiki/German_casualties_in_World_War_II#Study_by_Dr._R.C3.BCdiger_OvermansЗанимљиво је да Оверманс наводи да је на Балкану до октобра 1944. страдало 103 хиљаде немачких војника, без грађана Југославије у немачким формацијама. После тога су немачки губици у Југославији уз податке за источни фронт.
Кад се погледају подаци, види се да су немачки неповратни губици укупнои близу совјетским. Совјетски су били катастрофални 1942. и 1943, али се после тога окренула ситуација. Више совјетских војника је умрло него немачких, добрим делом јер су милиони Совјета умрли у немачком заробљеништву.