PALUBA

Да ли ко од форумаша има структуру моторизоване бригаде ЈНА ?
Хвала унапред !

Struktura motorizovana brigade se razlikovala.
Evo iz glave struktura 253.mtbr/14.pmtd gde sam ja sluzio vojni rok. (Brigada je bila tipa 3mtb+1 okb)

1.mtb
2.mtb
3.mtb R
okb
had
mpoad R
lad pvo
inzb

potom komanda stana, ceta veze, izv.ceta, ceta VP R, ceta teh.obezb., vod tehn.snabevanja, dve garn.ambulante koje su u ratu formirale san.cetu
(slozeni po rastucim brojevima vojnih posta unutar brigade)

Medjutim u istoj diviziji druga mtbr (228. u Pivci i Postojni) imala je dva okb i dva mtb (dakle tip 2+2). U realnosti obe brigade su imale dva aktivna mtb i jedna okb. Kod nas je 3,mtb bio R a kod njih 2.okb R


Bojan

Хвала теби !
А у мтб који су били возила ? Камиони или ОТ M-60 ?

Нема двеју бригада у ЈНА са идентичном формацијом.

Формација 253.мтбр коју је поставио Бојан је готово школска. Основу чини 3 моторизована батаљона, плус једна оклопни, као основне борбене јединице, затим хаубички артиљеријски дивизион (хад), као основна јединица ватрене подршке, мешовити противоклопни артиљеријски дивизион (мпоад) и лаки артиљеријски (ракетни) дивизион ПВО (лард ПВО). Рекао бих да су позадински елементи (техничка чета, интендантска и санитетска) били груписани у позадински батаљон. "Самосталне чете" су оне које набраја Бојан код свих бригада исте по броју и називу.

Механизована бригада се разликовала утолико што је уместо моторизованих имала механизоване батаљоне, а  оклопна утолико што је имала три оклопна и један механизовани батаљон (најчешће). Остали пратећи елементи су били углавном исти по називу код свих бригада, само су код механизованих и оклопних једница оруђа артиљерија и ПВО углавном биле самохотке, а у извиђачкој чети имали су тенкове ПТ-76 и БРДМ-2, док ич моторизованих бригада нису имале ПТ - 76. Позадинске јединице су биле, бар по "Р" формацији типске, исте за све. По мирнодопској су се разликовале због броја гарнизона у којима су биле размештене јединице бригада и потребе опслуживања.

Моторизовани батаљон је за превожење пешадије користио искључиво камионе (ТАМ-4500, ТАМ-500, ТАМ-110, ретко пинцгауере). Моторизовани батаљон није имао никаква оклопна возила, чак ни командна. Моторизовани батаљон је само "лепши" назив за пешадијски. За разлику од пешадијског могао је сву војску да укрца на возила одједном.

По правили, најквалитетнији тенкови (по моделу и технологији) су били у оклопним и механизованим бригадама, а они који су били "демоде" углавном у моторизованим бригадама. Многе "Р" моторизоване бригаде имале су тенкове Т - 34, док су "А" моторизоване бригаде најчешће имали Т-55. Тенкови Т-72 и М-84 су искључиво били у оклопним и механизованим бригадама.

Иначе, формације ЈНА су биле "смрт" за стране обавештајце. Тешко су схватали да нема две исте бригаде и увек су сумњали да их варамо, чак и када би добијали тачне податке.

 ;D
Хвала за такав подробан одговор !

bojanSDK1, било би добро ако би си писао нешто о историји овој бригаде.

Da, Jevdjo, ovo je zaista tako bilo, kako Vi pisete.
Mislim da sam zaboravio vod ABHO i intendatsku cetu, pa i njih treba dodati u formaciju.

Motorizovani bataljon je imao 1-2-3.mtč, protivoklopnu cetu i mesovitu minobacacku bateriju. One su bile oznacene kao vp1266 1 ili 2 (bataljon) / A-B-C-D-E
Kod naseg susednog 2.mtb bila je i neobicna jedinica "Zeleni plan" (1266/ 2F) za odrzavanje poljoprivrednih dobara na teritoriji brigade.
Bataljon je, bas tako, imao kamione na raspolaganju. Ali iako je u tih godinu dana bilo dve vezbe ZTV Jesen 87 i TV Osojnica 88, nikad nisam primetio da se pesadija masovnije prevozila kamionima. Secam se da je aprila 88 za izvodjenje vezbe Osojnica 88 nasem okb-u dodeljena 3.motorizovna ceta iz 2.mtb. Ceta nam se pridruzila na poligonu Pocek-Zeriblje juzno od Postojne, posle (pesadijskog) marsa iz Vipave, sa sve komandirom kapetanom Ilibasicem (sada u inspekotoratu).

Bojan




 

bojanSDK1, опростите, а шта је ЗТВ и ТВ ?

ZTV - združena taktička vežba

Pa evo,

uvek me je zanimala njena istorija kao vojnika, ali sam tek 2003, kao savetnik ministra odbrane kompletirao sliku organizacijskog i istorijskog razvoja, istrazujuci dokumenta Uprave za organizaciju Generalstaba.

Ukratko, i sasvim iz glave:
253.motorizovana brigada
ova jedinica formirana je u II svetskom ratu kao 13.proleterska (hrvatska) brigada Rade Koncar. U sastavu 1.proleterske divizije. Posle rata sa ostalim jednicama 1.proleterske divizije je bila u okolini Trsta, potom u mirnodopskim garnizonima od Boveca i Tolmimna do Ajdovscine i Vipave, u kojima se stabilizovala od prve polovine 1950-tih. U 1948. preimenovana u 124.streljacki proleterski puk (vp 1266), pocetkom 1950, ponovo premienovan u 13.proleterski puk. Prvo: streljacki, potom pesadijski. U jesen 1953, angazovan u Trscanskoj krizi, a u 1955, na smotri pred marsalom Titom u Postojni

U 1965.godini 13.ppp je preimenovan u 253.pp. Preimenovan je zajedno sa ostalim jednicama 1.proleterske divizije (1. i 3. prol.pp). Divizija je preimenovana u 14.proletersku pd "Boris Kidric", i dalje bazirajuci u Postojni.
Potom 1973, puk prefomiran u pesadijsku brigadu dodavanjem oklopnog bataljona sa tenkovima T-34B, a 1985 u motoriozovanu brigadu.
Bila najbolja jednica u KoV kada je pocelo takmicenje Birajmo najbolju jednicu 1974, a 1988, bila 2 u kopnenoj vojsci JNA u sitom takmicenju. nastavljala je tradiciju 3.slovenacke NOU brigade Ivan Gradnik.

U skladu sa planom reorganiazacije JNA Jedinstvo 3, u 1990 preformirana u R status, a preostale A delove brigade preuzela 228.mtbr sa sedistem u Postojni. Manji delovi (1 ceta) cini mi se bili u strukturi granicnog bataljona.
Iako u R statusu, ostatak 253.mtbr R stigao 1991 u jesen u Doboj. Tu brigadi gubim trag. Mozda je u 1992, iskoriscena za formiranje neke brigade VRS.

253.oklopni bataljon (posto je ovo deo foruma o OMJ)

Iz sastava 14.oklopnog puka A, 1974 izdvojen je oklopni bataljon koji je od ranije bio u Vipavi (vp 8407/10) i uvrsten u sastav 253.pes. puka (od tada brigade)
Bataljon je bio naoruzan sa tri cete A tipa sa tenkovima T-34B. Ranije, do druge polovine 1971, ovaj bataljon imao je tenkove M-47 Paton.
Posle dogadjaja na Kosovu 1981, izdvojena je 3.tc (ljudstvo) koja je otisla za popunu jedinica na Kosovu. Od tada bataljon ima samo dve aktivne cete. U reorganizaciji 1990, 253.okb je preveden u R status.

U periodu 1987/88, nas 253.okb je imao 33 tenka T-34B/BK, 1 BTR 50PK, 1 MT-55C, 1 JVBT 1 VT-55A kao i oko 13 motornih vozila.

Bojan

ZTV= zdruzena takticka vezba i TV=takticka vezba

Што се тиче возила у моторизованим јединицама нису све јединице имале возила из фонда ЈНА. Део јединица, првенствено оне "Р" формације ("Р" значи "рат", тј. јединица се формира у рату, касније је коришћена терминологија и ознака "НА" - "није активна") скоро у целини су добијале возила из пописа (мобилишу се од друштвених фирми и грађана). Батаљони "А" класификације ("А" значи "активна") су ипак имале већину возила из фонда ЈНА , док су се из пописа добијао део возила за попуну позадинских јединица.

ЈНА, као и свака војска, је имала  гомилу скраћеница које понекад замене изворне термине.  У службеник текстовима готово никад није писало "моторизована бригада, већ увек "мтбр", ретко када "штабна вежба" (ШВ), "здружена тактичка вежба (ЗТВ) и сл.

Форумаши, има ли ко подаци о 622 моторизованој бригади ?

Где је било седиште команде те бригаде?

Po onom što sam na netu našao 622. MTBR bila je smještena u Petrinji

Вероватно се радило о тзв. "НА" јединици са малим мирнодопским језгром. Мени потпуно непозната јединица.

Rec je o jednoj od interesantnijih brigada JNA, jer je postojala duze vreme, docekala rat 1991, i bila angazovana u borbenim dejstvima.

Jedinica je je formirana 1959, kao 622.pesadijski puk R 32.hrvatske pesadijske divizije B, u Zagrebu reorganizacijom nekih ranijih jednica tog garnizona. U realnosti postojao je kao 622.pesadijska ceta. Od 1968, postoji kao 622.pesadijski bataljon u okviru iste divizije. Ovaj bataljon je posle cehoslovacke krize u jesne 1968, presao u sastav kao 3. bataljon 73.pesadijskog puka u Koprivnici.
Naziv 622.pb je preuzeo 1. bataljon 73.puka koji je prebacen iz Maribora u Sisak. Ovaj novi 622.pb je takodje bio u sastavu 32.pd R (u miru kao 32.puk u Sisku, a od 1969 aktiviran u pesadijsku diviziju B, koja od 1970 nosi naziv 7.pesadijska divizija B). U 1975, 622.pb preformiran u komandu za razvoj 622.pesadijskog puka B. Od 1977 puk dobio sopstveni broj vojne poste: vp 9754.

U 1984, rasformiranjem 6. i 7.oklopnog puka, u sastav 622.puka ulaze dva oklopna bataljona: jedan A (1.okb A iz 6.okp) i jedan R (2.okb R iz 7.okp) i 1985. puk se preformira u 622.motorizovanu brigadu B
Prema planu reorganiazacije JNA , pod imenom Jedinstvo ulazi u sastav 13.korpusa u Rijeci 1988. godine.
Prema planu Jedinstvo 2 1990 odredjen joj je R status. Drugim naredjenjem o formiranju 10.korpusa iz maja te godine, prepotcinjena je novom zagrebackom 10.korpusu. Brigada je po formaciji trebalo da bude R klasifikacije sa aktivnim jednim pesadijskim bataljonom.
U periodu ratnih dejstava 1991/1992, u sastavu 10.korpusa, Zanimljivo je da iako je popunjena i angazovana u dejstvima, brigada je formalno iz R statusa prevdena u A klasifikaciju (sa okb sa tenkovima T-55) tek januara 1992.godine. U martu 1992 posle pocetka dolaska snaga UNPROFOR na prostor Krajine, na njenom mestu formirana je jedna brigada TO Republike srpske Krajine. Bilo je planirano da 622.mtbr predje u Srbiju u sklopu povlacenja snaga JNA iz Hrvatske, ali ta promena nije realizovana.

za period 1990/91, 622.brigada se deatljnije pominje kod hrvatskog istoricara Davora Marijana koji je istrazivao rat u Hrvatskoj, u dve njegove knjige.

Od aktuelnih generala Vojske Srbije u njenom oklopnom bataljonom sluzili su generali Mojsilovic i skorasnji penzioner general Ceda Brankovic.

Bojan

Бојане, леп приказ историје ове јединице.

Hvala Jevdjo, Vi ste me inspirisali.

bojan

Bojan je koji post prije započeo sa: "Jedinica je je formirana 1959, kao 622.pesadijski puk R 32.hrvatske pesadijske divizije B, u Zagrebu reorganizacijom nekih ranijih jednica tog garnizona."
Je li se ono hrvatska u nazivu divizije službeno ime ili opisno, npr. Bojanovo označavanje?

U periodu 1959-1964, divizije JNA, A i B klasifikacije su nosile nazive kao partizanske divizije, sa teritorijalnom odrednicom. Ukoliko je to bio slučaj i kod divizije koja je postojala u ratu, a cije je tradicije preuzimala mirnodopska divizija. Ta praksa je potom ukinuta. Teritorijalnu odrednicu su kasnije imale samo ratne partizanske ili lake divizije JNA.
Tako je bio slucaj i sa 32.divizijom. Dakle nije rec o mom oznacavanju nego o realom formacijskom nazivu.

Bojan

Хвала лепо !  :)

Kvaka je u tome što je 32. divizija bila zagorska.

Dragi Kontraadmirale,

ljudi koji su 1959, odlucili o tome ili nisu znali za cinjenicu da je partizanska 32.divizija bila "zagorska", ili su hteli da izbegnu lokalizam ili nesto trece...
Sve u svemu, jeste kvaka.
Ali da ne bi bilo zabune evo kratkog pregleda dodeljenih nacionalnih/regionalnih naziva presadijskim divizijama JNA, A i B klasifikacije, prema planu Drvar 1959 (GS JNA III up, s.pov 293, 5. avgust 1959)

hrvatska: 32,
slovenacka: 15, 18
srpska: 2.proleterska, 21, 22, 23, 24, 25, 45, 46, 47
sandzacka: 37
licka: 6.proleterska, 35
banijska: 7
kordunaska: 8
vojvodjanska: 16,
dalmatinska: 9, 19.
makedonska: 42, 48
slavonska: 12,
primorskogoranska: 13,
krajiske: 4, 5, 10
srednjebosanska: 11.
istocnobosanska: 17
crnogorska : 3.
hercegovacka: 29, 38.

bez regionalnog naziva bile su 1.proleterska pd i 14.proleterska koja je nosila ime "Boris Kidric", kao i dve oklopne divizije.

Uporedjenjem sa nazivima iz Drugog svetskog rata vide se odsupanja kod 2.(bez regionalnog naziva) 19 (sevrnodalmatinska) i 38. (bosanska) divizije.
Ovaj sistem je napusten 1964, prema planu reorganizacije Drvar II.

Bojan

((Hm, zanimljiv izbor nazivanja divizija. Ima li što šire literature o Drvaru 59?))

Ima: edicija Razvoj oruzanih snaga SFRJ, knjiga 3/1 Kopnena vojska, izdata cini mi se 1988. (stepenovana VT interno)

((A jesu li o tome pisali što i B. Dimitrijević, D. Marijan i slični stručnjaci do kojih možemo doći i mi pučani koji nisu internisti, pa ni služili vojsku?))

Bojan je pisao o uticaju Drvara u knjigama o JRV (2006, 2009) i razvoju oklopnih jednica (2010), a objavio je i dva rada o organizaciji JNA u Hrvatskoj  (koji pokrivaju periode 45/65, 45/91), koji se mogu naci na internetu. Ne znam tacno gde, ali ima ih u PDF sigurno. To je mozda odgovarajuce za postovanog Kontraadmirala.
Kolega D. Marijan se bavio JNA u periodu pred rat, ali je i on doticao temu Drvara, Ipak, cini mi se ne ulazeci u detalje.

Bojan Dimitrijevic

Ja nisam uspeo da otvorim sada, ali sam skinuo adresu. Tu su oba clanka mog imenjaka: Oragnizacija JNA u Hrvatskoj

www.cpi.hr/download/links/hr/7322.pdf
www.cpi.hr/download/links/hr/11705.pdf

Bojan

((Mnogo hvala, kolega Bojane, na Dimitrijevićevim tekstovima. Pa to su tekstovi iz Dijaloga povjesničara-istoričara? Neke od tih bijelh knjiga imam, uključujući i onu u kojima je rad "Za nas su svi samo ustaše". Stvaranje slike (...)))

jeste, to su ti tekstovi.

Iako van teme, samo da napomenem za ostale drugare sa Palube, da je rec o "Dijalogu srpsko/hrvatsklih povijesnicara/istoricara" koji se odvijao na ukupno deset konferencija od 1998 na ovamo u Madjarskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj pod pokroviteljstvom jedne nemacke fondacije. Cini mi se nismo u mnogome resili dileme hrvatsko/srpskih odnosa, ali sada na obe strane postoji saznanje o ljudima-kolegama, temama, obostranim dilemama i najbitnije novim istoriografskim izdanjima, koje onda koriste obe strane i ne mogu se zaobici njihovi rezultati ako se zeli biti objektivan. Moja malenkost je doprinela tome sa osam clanaka u ukupno deset zbornika, uglavnom o srpsko/hrvatskim ili jugoslovenskim vojnim temama.

B.D.

Ali vraticemo se na motorizovanu brigadu JNA...

Pozdrav, Jel moze neko da kaze kakva je bila struktura pirotske brigade (valjda je bila 4 mtbr). Imali su neke tenkove, valjda T-55. Znam kada su isli iz mog mesta (4 km od Pirota, gde se nalazi vojni objekat) na poligon Kruska gde su vrsili gadjanja... Aktivnosti su bile narocito velike do 1999, posle toga sve manje.   

Све бригаде су биле врло сличне. Тако је и 4.мтбр била скоро идентична, на почетку ове теме  описаној структури. Бригаде су разликовале по саставу оклопних батаљона, по саставу артиљеријског и противоклопног дивизиона, односно врсте оруђа у њима и још неким детаљима. На пример неке су имала тенкове Т-34, неке Т-55(54). До краја 90-тих у скоро свим јединицама су остали само тенкови Т-55, док су Т-34 практично повучени из употребе. Остали су у пар бригада.

Da li neko zna sudbinu 49. motorizovanog puka iz Lukavice kod Sarajeva? Početkom 80-ih je iz B formacije preveden u A formaciju i imao je u mirnodopskom sastavu dva motorizovana pešadijska bataljona sa po tri čete gde je svaka četa imala po tri voda streljačke pešadije i po jedan PoV. Svaki vod je imao po tri streljačka odeljenja i po jedno mitraljesko. Na nivou bataljona je postojala mešovita minobacačka baterija (MMB) kao i protivoklopna četa koja mislim da iz nekog razloga nije bila popunjena.

Puk je predviđen da bude udarna jedinica 4. pešadijske divizije, koja je još imala jedan pešadijski puk u Visokom, kao i neke jedinice u Kiseljaku i u samoj Lukavici, gde je bila i komanda divizije. U Han Pijesku je takođe bilo predviđeno da se formiraju neke jedinice koje su bile u R formaciji.  Puk je rraspolagao oklopnim vozilima ali su ona bila konzervirana i predviđena očito za upotrebu samo u slučaju rata.

Inače, sledio je tradicije neke istočnobosanske partizanske brigade.

Pre Drugog svetskog rata 49 pešadijski puk je bio stacioniran u Strumici. Ne mislim da postoji bilo kakav kontinuitet sa posleratnim 49. pukom nego kažem to kurioziteta radi pošto je pukim slučajem moj deda služio u tom puku.

Šta se desilo sa 49. motorizovanim? Šta se dogodilo prilikom prelaska na brigadni sistem?

mali off moze li mi neko objasniti ove Formacije A,B,R.....

Jedinice su klasificirane kao A ("aktivna"), NA ("nije aktivna") i R ("rezervna", "ratna").
Jedinica A klasifikacije je, normalno, bila potpuno popunjena ljudstvom i opremom, dok je, na primjer, jedinica R klasifikacije imala aktivnu samo komandu, svo ostalo ljudstvo se mobilisalo iz rezervnog sastava.

Da li moze neko da napise u stepenu popune su bile brigade B klasifikacije.

Do koje godine se zadrzala ta klasifikacaj ("B").

One bi trebale da su bilie negde izmeju A i R/NA.

Негде сам то већ написао.Можда нећу написати идентично или отприлике овако: Критеријум за опредељење да ли је јединица била А" или "Р" састава био је проценат попуњености људством, односно "развијености" (број "живих" јединица). И он је варирао у различитим периодима. Начелно, "Р" (рат) јединице у миру су имале до 20% попуне људством.Ове јединице су обично имале делимично активна језгра комади нивоа пука и неке јединице, обично логистике и пешадије (за обезбеђење). "Б" јединице су требале имати до 50% попуне људством и сличан ниво развијеност, а "А" јединице до 80% попуне људством и развијености. Проценат је варирао и у зависности од ранга јединице. Нису исто третирани "А" дивизија и "А" чета. Батаљони и самосталне чете су обично требале имати и преко 80% попуне и развијености. Дивизије ретко преко 60%. Тако су батаљони војне полиције практично, пред распад СФРЈ, имали потпуно развијену структуру (све чете), осим логистике. Када је у питању логистика (позадина)мање јединице "А" класификације, па и веће јединице "Р" и "Б" класификације "наслањале" су се на гарнизонски систем логистике који је подразумевао да развијена јединица логистике неке бригаде опслужује и све друге јединице које нису уз њеног формацијског састава. Дешавало се да се "А" батаљони наслањају на батаљон логистике "А" класификације неке "Р" дивизије.

Бојан СДК је то детаљније изучио па ће верујем он дати прецизније податке. Иначе, постојао је пропис - упутство о томе.

Hvala postovani Jevdjo (Dzumba) na uvodu.
Klasifikacija A/B/R, ranije cak i A/A-1 B/B/1 itd. je velika tema za analizu popunjenosti jedinica JNA od 1959 na dalje, odnosno VJ od 1992. na dalje. I kao sto Vi navodite menjala se od reogranizacije do reorganizacije a cesto se razlikovala od jedinice do jedinice.

Prethodno bih odgovorio na dva prethodna pitanja nasih drugara, o istoriji dve jedinice JNA> 4. i 49.brigadi.
 
4.proleterska brigada
Ova jedinica bila je u sastavu 2.proleterske divizije tokom celog njenog mirnodopskog postojanja.
Od garnizona sam identifikovao Aleksinac 1949, Knjazevac 1959 i od 1968 na dalje: Pirot.
4.brigada je preformirana 1948 u 100.streljacki proleterski puk (vp 3124). Ali je vec na prelazu 1949 u 1950 vracen brojni naziv 4. i od tada sve do 1968 nosi naziv 4.proleterski pesadijski puk.
Smanjenjem efektiva JNA naredjenim krajem 1967, predvidjeno je prefomiranje u 4. prol.pes. bataljon (vp 8927) a cele 2.divizije u 2.puk, ali je se odmah posle Cehoslovacke krize odustalo od ovoga i u septembru 1968, ponovo je vracen organizacijski nivo puka, sa sedistem u Pirotu i jednim izdvojenim bataljonom u Knjazevcu (koji je 1973 se prefomirao u 23.samostalni pp) i dlaje u sastavu niske 2.proleterske divizije.
Pocetkom 1980-tih izdvajanjem tehnike /njenim prenaoruzanjem na T-55A/ iz niske 211.okbr u Pirot stize oklopni bataljon sa T-55. Tako puk u svom sastavu od tada ima i oklopni bataljon.
U 1982, ova jednica postaje 4.proleterska motorizovana brigada A
U toku organizacijskih promena  po planu Jedinstovo 1988 4.prol.mtbr ulazi u sastav 21.korpusa Nis, a prema planu Jedinstvo 3 1990 u njen sastav su usli efektivi  (2.bataljon) 2.proleterske brogade iz Nisa.
U 1992, gubi naziv "proleterski"
U sastavu VJ od 1992 postoji kao 4.motorizovana brigada A do 1997, a u sastavu ima oklopni bataljon A klasifikacije.
Po promena na bazi mirovnog ugovora i sportazuma o kontroli naoruzanja  (Dejton/Firenca) brigada je sa oklopnim bataljom prevedena u NA status, a nenj 1.mtb je oznacen kao bataljon za obuku granicara/
U 2001. brigada je reorganizovana tako da su formirani 1. i 2. bataljon za obuku granicara, a ostali efektivi (1.mtb i dr) zadrzani ili prevedeni u NA status.
Posle reorganizacije i smanjenja Vojske 2006/7 brigada je rasformirana, a kasarna u Pirotu sluzi za smestaj suvisne tehnike i naoruzanja u nadleznosti logisiticke baze.

Bojan
 

49. brigada

Rec je o ratnoj partizanskoj 16. muslimanskoj brigadi 27.divizije.
U 1948, premienovana je u 49.streljacki puk sa VP 7930 i baziranjem u Vinkovcima.
U 1949, 49.sp bio je u 3.diviziji, a od 1952 u 58.divizji, sada kao pesadijski puk. Ova divizija je 1959 postala 12. divizija, a 49.pp je bio u njenom sastavu bez promene mesta, naziva ili broja vojne poste.
Prema planu smanjenja efektiva JNA iz decembra 1967, 12.divizija je trebalo da se preformira u puk a njen 49.pp u 49.pesadijsku cetu.
Posle cehoslovcke krize, u jesen 1968 doslo je do stvaranja 12.mehanizovane brigade na tom prostoru, ali nije doslo do obnavljanja 49.puka.

Kao posledica iste krize u 1968, u Sarajevu je bilo predvidjeno formiranje 4.pesadijske divizije. Medjutim, dokumenta koja sam je pogledao ne daju navode njenu unutrasnju strukuturu, koju je bez sumnje imala, makar i na papiru.
Tek prema naredjenju od 21. marta 1975, dolazi do formiranja 49.pesadijskog puka B u okviru ove divizije, a u 1977 dodeljena mu je sopstvena vp 5327.
U okviru preformiranja 4.divizije u motorizovanu prema naredbi iz 1983, preformiran je i 49.puk u motorizovani A klasifikacije.
U okviru promena prema planu Jedinstvo 1988, 49.mtp A je preformiran u 49.mtbr B, a pocetkom 1991 bilo je naredjeno preformiranje u 49.mehanizovanu brigadu R klasifikacije.
Do ove pormene zbog rata nije doslo pa je 15.8.1991 naredjeno vracanje ranijeg naziva 49.mtbr (doduse A tipa) Bilo je predvidjeno da se rasformira banjalucka 329.oklopna brigada i da njen 2.oklopni bataljon predje u 49.mtbr sto nije izvrseno.
Povlacnjem ljudtsva i tehnike zagrebacke 140.brigade, u Sarajevo doslo je do preformiranja u 49. mehanizovanu brigadu januara 1992. Ova jednica je bila u sastavu 4.korpusa 2.vojne oblasti u Sarajevu.
Odlukom da se snage JNA povuku u oklvire SR Jugoslavije maja 1992, bilo je predvidjeno da 49.mbr predje u Valjevo, medjutim brigada je ostala na prostoru Sarajeva i ulsa u sastav Vojske Republike Srpske.

Bojan



 

Pošto vidim da je preformacija jedinica česta tema rekao bih nešto što znam o tome upravo na primeru 49. motorizovanog puka, pošto sam bio tamo u vreme kada je ta stvar rađena, tj. neposredno posle.

U formaciji B bataljon ima klasične 4 pešadijske čete. U formaciji A - 3 čete i PoČ, s tim da svaka četa ima PoV. Suština je zapravo u povećanju samostalnosti jedinica nižeg nivoa. To znači da se četa A formacije u protivoklponoj borbi ne mora oslanjati na podršku sa nivoa bataljona ili čak puka/brigade, nego ima sopstvenu jedinicu za to. Sledstveno tome, svaki vod ima sopstveno mitraljesko odeljenje (u A formaciji), što se smatra kao efikasniji način organizovanja nego u klasičnoj B formaciji gde se mitraljesci nalaze u zasebnoj četi ili vodu.

U praksi, na terenu (ako govorimo o jedinici formacije A), protivoklopni vod nije delovao samostalno, nego su oruđa raspoređivana po vodovima, shodno odluci komandira čete. Međutim, ako govorimo o formaciji B, takav raspored je pravljen ne sa protivoklopnim oruđima (nisam siguran da je takva četa i raspolagala sa PO oruđima), već sa mitraljezima. U A formaciji su mitraljezi već raspoređeni na nivou vodova i takva komplikacija je izbegnuta. Znači o upotrebi mitraljeza odlučuje vodnik a ne komandir čete.

To nas dovodi do toga da je A formacija bolji ali i zahtevniji način organizovanja koji je moguć u uslovima postojanja kvalifikovanog komandnog kadra u dovoljnom broju.

Nadam se da nisam mnogo zakomplikovao.

I da, Bojane, hvala.  :)

То о чему причаш је условљено расположивим средствима за опремање (наоружањем и опремом), као и начелима употребе (тактиком). Ипак, код прављења формација водило се рачуна о томе да основне тактичке јединице (чета, нарочито батаљон)  буду, на наки начин аутономне, односно да могу дејствовати на наком мањем тактичком правцу без ојачања (помоћи) са стране. Дакле, формацијом се одређивала опрема и наоружање које је потребно да се испуне неки тактички и оперативни (за више јединице) захтеви.

Тако су чете имале пратећи вод у коме су имале одељење ручних бацача, плус у стрељачким водовима. Дакле, чета је могла да аутономно организује основну (блиску) противоклопну борбу. Исто тако, чета је имала и одељење МБ-82 и одељење митраљеза (са постољима) као основни елемент ватрене подршке. Ове митраљезе је командир чете обично додељивао воду на тежишту задатка као ојачање. Батаљон је, осим ватрене подршке (мешовита МБ чета-батерија) и противоклопе подршке (вод ПОЛО, раније БсТ),  имао још и ПВО компоненту у виду лаког-артиљеријско-ракетног вода. Такође, могао је самостално да спрема храну и обавља основно одржавање наоружања, возила и дела опреме.

Дешавало се да неке јединице (батаљони) у миру имају  "јачу" формацију, а по ратној формацији "слабију". То је зависило од места и задатака те јединице у миру (на пример, била је "интервентна" јединица за затварање границе , или је служила за опслуживање већег броја "Р" јединица и њихово развој у мобилизацији и сл.)

Када је у питању употреба средстава подршке постоје нека начелна правила. Средства подршке у борбеном поретку (распореду јединице за неки задатак) групишу се у "ватрене групе" (артиљерија) и противоклопне групе (или одреде, код виших јединица) и распоређују се на тежиште задатка (правац). Такође, обично је сврсисходно је да се са расположим  средстава подршке ојачавају потчињене јединице на тежишту (одбране, напада, односно извршења задатака) како би биле још "аутономније" и "јаче". Ојачавају се са оним што се поседује. Ако ти претпостављена команда  додели нешто као ојачање (средства и јединице), онда то задржаваш под својом командом, а потчињенима јединицама додељујеш као ојачање оно што је твој формацијски елемент. Дакле, начелно се, теби додељена средства и јединице у виду ојачање не "прослеђују" потчињеним јединицама, већ их задржаваш под својом командом.

Да нема неко организациону шему некадашње зајечарске Тимочке дивизије из половине 90-их?
Ако не, треба ми макар информација да ли је књажевачка НА или Р бригада била 23. или 24. Сећам се
да је зајечарска "А" бригада била 9.мтбр

Times12@ ако пажљивије прочиташ два претходна поста које је написао БојанСДК видећеш да се помиње формирање 23.пп (1973.) у Књажевцу. Овај пук је касније преформиран у 23.пбр

Ne znam da li da pitam ovde, ali probacu. Moze li neko od uvazenih clanova da da istorijat 31. mehanizovane brigade iz Dugog Sela? Uzgred, procitah gore da je general Ceda Brankovic penzioner, i on je sluzbovao u ovoj brigadi osamdesetih godina.... Hvala, i ne zamerite ako sam bio malo konfuzan.

Читао сам ове постове, па да се надовежем и конкретизујем неке податке:

Променом бројног назива "21.Корпус КоВ" у формацијски назив "Нишки корпус / 3.Армије" - [требало би да буде негде 1992 (или нешто касније '90-тих)], бригада је остала у саставу тог корпуса до његовог гашења 28.фебруара 2005.
- тада 4.мтбр улази у састав Копнених снага ВЈ.
Бригада је расформирана и угашена 2007.године (и ако је процес започет 2006.).

Службовао сам у тој бригади 17.март 2000.-20.октобар 2002. Била је то 23.пешадијска бригада "НА" - која је неговала традиције 14.пешадисјког пука "Престолонаследник Александар Карађорђевић"
Гашењем ОГ Тимок, бригада прелази у састав Нишког корпуса. Расформирана је 2003/2004 године

Што се тиче Тимочке дивизије немам прецизне податке, заправо мешају ми се подаци са формацијом "Оперативне групе ТИМОК" - међутим, и то се може пронаћи. Дивизија је имала гарнизоне: Неготин, Зајечар, Књажевац и Параћин (можда једно време је имала и неку јединцу у Алексинцу)

Љуба

Komandant divizije je bio pukovnik Momčilo Momčilović,koji je jedno vreme bio i komandant 9. mtbr.Penzionisan u činu general-potpukovnika.Ako se dobro sećam komandant 23. pbr je jedno vreme bio potpukovnik Reljanović.To je negde prva polovina 90-ih.

Ja sad upadam s neba kao padobranac, ali mi se cini da je i M. Momcilovic služ, u komandi brigade_bovao sredinom osamdesetih u Dugom Selu

Jel neko ima neke podatke o kninskom korpusu JNA?
Pitam jel imam neke nedoumice vezano za isti (inače sam iz tih krajeva), pogotovo vezano za popunu u slučaju rata (slučaj 1991)! Hvala!  :help

Ево подаци о Книнском корпусу:

ako se ja dobro secam zajecarska je bila 9. pesadijska, ne mtbr. bar su tako pricali moji klasici koji su tamo bili na staziranju. inace smatram da je trebalo zadrzati NA jedinice za "ne dao bog". u aleksincu je koliko ja znam bila mabr (dal bese 203. ili 204. ne mogu da se setim sad :-\)

U Zaječaru su barem 1987 godine bili tenkovi T34, T55, jacksoni i BRDM2, tako da je ona 9 brigada vjerovatno bila motorizovana i ne samo pješadijska.

Мислим да су 1988. или 1989.године практично укинуте пешадијске бригаде јер су све биле моторизоване. Основна разлика између "пешадијске" и "моторизоване" је у способости да превозе пешадију. Код моторизоване бригаде пешадијски батаљони су били потпуно моторизовани (сваки стрељачки вод је имао "своја" возила за превожење), док су код пешадијске бригаде пешадијски батаљони имали моторизоване само пратеће чете и водове у четама. Пешадија је ишла на задатке пешице, или се "ојачавала" (за превожење) моторним возилима из ауто-батаљона дивизије.

Hvala Sokole, znao sam za benkovačku motorizovanu, ali nisam bio siguran da li je isto bila u Kninu neka!

Чиними се да сам ти у приватној преписци објаснио разлику између пешадијских и моторизованих бригада.
Ја знам да си ти пешадисјке специјалности и усмерења, али знам да ниси баш био много везан са пешадијским јединицама-бригадама (или грешим).
Да аудиторијум не би био у дилеми, ево неких напомена.

Прво:
- око оне 9.мтбр из Зајечара. Тачно је да је била 9.мтбр алије њен окб (са тенковима Т-55) расформиран неке 1995/96. године и прелази у формацију 9.пешадијске бригаде. Ови тенкови су прешли у 15.окбр (тако да је сада у овој бригади била четворна формација 2 окб + 2 мб)

Друго:
- Поједине пешадисјке бригаде имале су окб (мада је он по формацији тенковски, јер нема механизовану, а ни моторизовану чету) наоружан тенковима Т-34. Када су ови тенкови повучени из употребе 1994-1996. оне уместо тенковско-оклопног батаљона добијају "одред", који има бројни назив своје бригаде. Рецимо 2.одред; 23.одред 354.одред итд
- моторизоване бригаде и пешадисјке бригаде имају моторна возила за превоз свог људства своје бригаде. Однос % возила из армијског и пописног фонда је варирао од бригаде до бригаде. За случај нужде, аутотранспортна предузећа су имала обавезе допунског домоторизовања пешадијских бригада аутобусима.

Треће:
- да не буде забуне: ЈНА је поред моторизованих, пешадисјких, брдских и планинских имала и "партизанске бригаде". Трансформацијом у ЈА и касније у ВЈ, ове партизанске прелазе у "лаке бригаде" - батаљонског типа. Е те бригаде су биле не моторизоване. Њихова употреба заснивала се на класичном пешадисјком маевру. Међутим, њихова употреба је и била планирана на брдском земљишту.
- у оквиру ТО бивше СФРЈ, постојале су територијалне бригаде (бр ТО "..назив.."). Део тих бригада (четног састава) преименован је у одреде који су ушли у састав пешадисјких бригада. Део одреда (четног и водног састава) формирали су јединице под називом "војнотериторијални одред - ВТОд", који су остали под командом Војно територијалних команди (Војни одсеци - ВОд). И ови одреси имали су формацијски бројни назив: 108ВТОд или 54.ВТОд итд

Четврто:
- ВТОд су угашени у периоду 2001-2002.
- лаке бригаде су угашене у периоду 2002-2003
- пешадијске бригаде су угашене у периоду 2003-2004.
- све остале бригаде из бивше ВЈ-ВСЦГ-ВС угашене су до краја маја 2008.
- данас егзистирају ове брогаде КоВ и оне остале, којих има на сајту МО ВС.

Ето радио сам "мало" у тим, лаким, пешадијским и другим бригадама, па нешто остало у памћењу.

Љуба

Друже, ја пишем о томе зашто су се бригаде звале "пешадијске", односно каква је разлика између "моторизоване" и "пешадијске". И сада тврдим да је главна разлика у називу пешадијских јединица као "носиоца"  бригаде. Да ли је нека "пешадијска" бригада имала овакав или онакав оклопни батаљон нигде нисам поменуо. То и није поента моје приче. Није "моторизована" бригада добила тај назив јер има оклопни батаљон са или без механизоване чете, или неки дивизион артиљерије, већ по томе што су јој сви пешадијски делови (батаљони) моторизовани (возилима из фонда ЈНА или пописа). Дакле, у суштини нема разлике између моторизоване или пешадијске (чете, батаљона и бригаде). Разлика је само у томе што "пешадијска" нема возила за пешадијске делове.   

То што нису постојале две исте (са истом формацијом) пешадијске или моторизоване бригаде овде је већ писано.

Узгред завршио сам курс команданта пешадијских батаљона и управо држим пред собом свеске са тог курса. И то тамо пише. Али имам и неке свеске из Војне академије. Хватао прибелешке. Ево на пример, предмет "Тактика", тема - "Пешадија": 1. наствано питање: Појам и настанак пешадије; 2. Улога и задаци пешадије; 3. карактеристике савремен пешадије; 4. Подела пешадије; 5. Организацијско-формацијска структура; 6. Ватрена моћ и могућности јединица пешадије;

Тек да знаш у подели по врстама и специјалностима нигде нема "моторизоване" пешадије. Има "пољска", "брдска", "планинска", "падобранска", "поморскодесантна",

По специјалностима: стрељачка, митраљеска, извиђачка,  минобацачка, војнополицијска, противоклопна (РБ), падобранска

да ли је подела баш добра друго је питање.

И сад друже Љубо, када си ме натерао да преврнем "књиге староставне", ево једне "школске" формације бригаде КоВ (условно правилан назив јер су и артиљерисјке и оклопне бригаде, "бригаде КоВ"). Формација је из прве половине 80-тих година. Све остале формације, оне стваране, су "варијације на исту тему.

Назив "школска" је због тога што се користила у војним школама за решавање задатака. Управо из разлога што су се праве бригаде разликовале у неким, често небитним детаљима.

[attachment=1]

Друже: матирао си ме са тим курсом, а брате, што одмах ниси рекао да имаш и те свеске.
Одустајем од расправе. Твоји су аргументи јачи.
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c023.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Имаш поздрав из 23.пешадијске бригаде / Нишког корпуса / III Армије
[attachment=1]
Љуба

То тек да знаш ко има неку верификацију знања. Ако те занима био сам најбољи на том курсу. А то што си приказао је, ако се не варам, бригада из времена ВЈ. Тада је све било могуће, па сам и ја хтео да будем начелник ВМА.

Ljubo,tačno si ovo napisao,međutim treba spomenuti da su do povlačenja tenkova T-34 te brigade bile motorizovane,a nakon toga po vrsti pešadijske.Bojan Dimitrijević je više pisao o tome i podatke dajem iz njegove knjige "Modernizacija i intervencija".Rasformirano je 10 okb na T-34 kod 151,505,169,57,89,135,805,354,23,162. mtbr

Нема могућности да се превариш, велика су та слова "ВЈ".
Штета што не постаде наченик ВМА, сад би имали проходност до тамо - да не речем привилегије.

 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c020.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Љуба

Ajde i ja da postavim pitanje.
Sto se tice granicnih bataljona, da li su bili samostalni ili su bili pod komandom motorizovanih brigada u cijem su neposrednom rejonu bili. Tp pitam iz razloga sto je jedno vreme u pirotskoj kasarni bio COG(ne znam samo vreme JNA ili VJ), a tu se nalazila i 4 mtbr.

У време Војске Југославије:  гранични батаљони су били у саставу Корпуса копнене војске, а пошто су постојале и три дивизије, они који су били у територијалном погледу у њиховим зонама, били су под командом тих дивизија.

У једном краћем времену док је постојала Војске Србије и Црне Горе и Војске Србије, гранични батаљони (и 32.ГДОд) били су у саставу Копнених скага, а неки у Војводини (и 31.ГДОд) у саставу Оперативних снага.

У пиротској касарније био је батаљон за обуку граничара у саставу 4.мтбр . А у касарни је била и команда граничног батаљона (да не лупим бројни назив - јер можда је 25. а можда и 21. Левокрилни сусед му је био 23.грб а деснокрилни сусед 42.грб) Тај батаљон је до 28.фебруара 2005. био у саставу Нишког корпуса, а потом, до гашења 2006. у саставу Копнених снага.

Док се мој друг "Џумба" не огласи са подацима из своје свеске, нека стоји овако. После ће да коригујемо.

Љуба

VP 5530 - osijek, (ne znam koja je to brigada), nastavljala je tradicije 12. slavonske proleterske brigade. godina 1981/82.
koliko sam uspeo da shvatim bila je smestena u dve kasarne (pod jednom ogradom) - Milana Stanivukovica i Slavonskih brigada.
u svom sastavu imala je 2 oklopna bataljona (po 3 tenkovske T-55 i jedna ceta mehanizovane pesadije), haubicki divizion (bas pocetkom 81. prenaoruzan i preimenovan u Samohodni HaD), ceta vojne policije, ceta tehnickog odrzavanja, odeljenje tehnickog snabdevanja a bilo je i ABH-ajaca (ne secam se da li su bili posebno ili u okviru nekog odeljenja). i sve je to bilo smesteno u kasani slavonskih brigada.

u milanu stanivukovicu je bio mehanizovani bataljon sa jednom tenkovskom produzenom cetom (imala je 14 tenkova T-34) i dve cete mehanizovane pesadije (druga ceta je bio kurs za desetare), izvidjacka ceta sa tenkovima PT-76 (2 ili 3 komada), i jos pozadinskih delova (nisam siguran kojih).

svi su govorili da je slavonskih brigada "artpuk". jedan oficir je kad bi bio dezuran izdavao izvrsne komande i uvek bi bilo "PUK! MIRNO" itd...

e sad...
u ona dva oklopna bataljona aktivni vojnici su popunjavali I i II tenkovsku cetu, III ceta su bili tenkovi rezervista. njihovi tenkovi su bili izdvojeni u posebnom hangaru konzervirani i naoruzani koji smo zvali BK (tako su ga zvali oficiri, vojnici koji su tu bili pre nas pa i mi). danju je ispred hangara bio pozarni, a nocu nocni dodatak. te tenkove su odrzavale II ceta Iokb-a i II ceta II OKB-a. pa dok prva ceta jednom mesecno skida akumulatore i vozi ih u stanicu, mi smo to radili dva puta mesecno)

posle ovog pozamasnog uvoda molim da mi neko resi dve nedoumice

govorilo se da smo mi A jedinica, (komandir cete je morao biti najmanje kapetan), a ovde (ako sam dobro razumeo) da su A jedinice popunjene sasvim.

a sto su nas zvali "puk" kad god sam nekoga pitao sta je puk uvek je odgovor glasio "puk ima bataljon manje" - od cega bataljon manje? od brigade? ili to znaci da kad se neki bataljon izdvoji iz sastava brigade (iz bilo kojih razloga bilo samostalnog dejstva ili zato sto je detasiran) da ostaje puk?

Čerepovec,tvoja brigada se zvala 12. proleterska mehanizovana brigada i krajem 80-ih godina bila je A klasifikacije.Što se tiče klasifikacije:
A:60-100%
B:15-60%
R:0-15%
 

Хоћеш рећи да се дежурни официр није разумео у формацију своје јединице.

Па је на своју руку командовао "Пук МИРНО!"
Ајде мало да размислимо
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c024.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Љуба

Ljubo,ovo što ja pričam je kraj 80-ih.Da li je to bio puk kada je tamo bio čerepovec ne znam,ali 1989. to je bila brigada.

P.S. Onaj granični bataljon što si spominjao je 25.

Puk je u Osijeku bio od 1948 do 1968 (vp 5530, ali drugi brojni naziv). Potom je preformiran u pesadijsku a od 1973 u mehanizovanu brigadu, formacije 2 okb i 2 mb (i ostali sastavi).
Po formaciji od 2.7 1980, u sastavu 12. motorizovane divizije, u kojoj je bila ova brigada, bilo je pukova ali van garnizona Osijek.

Bojan

Хвала за подсећање.

Године, заборавља се.

Питање за "Бојана", видим да је присутан?
- Формирање и гашење Оперативне Групе ТИМОК и Тимочке дивизије.
ако није проблем

Љуба

Ja bih isto tako zamolio Bojana da napiše ponešto o OG Banat i Dunavskoj diviziji.

Ljubo,

OG Timok, formirana je prema nar. od 11.1.1993.
Reorganizacijom po nar. od 2.3.1994, preformirana je u Timocku diviziju 3. armije.
Divizija je postojala sve dok prema novoj reorganizaciji od 27.2 1997 nije rasformirana.

Bojan

Много хвала.
Команднта - гм. Милетића срећем, ал ме срамота то да га питам.

Још једном хвала


Љуба

I komanda OG Banat, odnosno Dunavske divizije imala je isti vek trajanja.
Formirana od jednica VJ u Banatu, sa 506. motorizovanom brigadom, jos 4 lake brigade i dva granicna bataljona, izdvojenih iz Kragujevackog korpusa.
Formirana je po istim naredbama kao i OG Timok/Timocka divizija> 1993, preformirana 1994. u Dunavsku  diviziju (tada usla i 51.mbr, kao i pristapske jedinice) i rasformirana 1997.

Bojan

Hvala!

Да се вратимо наслову теме. "Школска" структура команде бригаде. За оне који нису били у "надлежној" војној школи ЈНА.

[attachment=1]


Надам се да ће се они које ово занима снаћи око скраћеница.

Jos nesto...

Slazem se sa Dzumbom oko ove definicije


Naime, motorizovane brigade/divizije u formaciji JNA nastaju od 1980. godine, uvodjenjem vece kolicine motornih vozila  (kamiona) za prevoz pesadije u pesadijskim jednicama, odnosno ukidanjem divizijskih oklopnih pukova koji su samo imali tenkovske bataljone i njhovim prebacivanjem u pesadijske brigade ili spajanjem sa pesadijskim pukovima. Taj proces traje tokom 80-tih.

Motorizovne brigade sa oklopnim jednicama u svom sastavu su bile nacelno formacije 3 mt bataljona + 1 okb, odnosno 2 mtb = 2okb. (u razlike po stepenu popunjenosti A, B ili R)
Bilo je motorizovanih brigada i pukova bez oklopnih bataljona. A pred kraj 80-tih u nekoliko slucajeva u formaciji mtbr javlja se i mehanizovani bataljon (kao na Dzumbinoj shemi)

U VJ motorizovna brigada je ukljucivala i oklopni bataljon, a pesadijska je bila bez istog, bez obzira na stepen motorizacije. Dakle, reklo bi se nesto razlicita defincija od one u JNA.

Konacno, posle II sv.rata motorizovane jedinice JA -JNA su bile deo oklopnog roda, i bile su kao brigade ili bataljoni u sastavu tadasnjih tenkovskih/oklopnih divizija odnosno mehanizovanih korpusa.

Bojan

 Samo jedna crtica!
 32 GDO.je bio samostalna jedinica u sastavu NSK, samim tim u  I-oj Armiji.  U svom sastavu je imao i ČOG( četa za obuku graničara) i kompletnu pozadinu. Doduše, naslonjenu na " Subotičku " Brigadu, a po pitanju plovnog sastava na RRF.

Ево мало из главе, свеске сам спалио

23.пешадијска бригада (1997-2004)
- К-да
- КС
- чв
- чВП
- изв.ч
- 1.пб
- 2.пб
- 3.пб
- 23.одред
- хад-122мм Д-30
- мпоад
- инж.б
- лард пво
- Поз.б


Љуба

А ево и у најкраћем шта "школска" бригада ради. Изводи бој. А како? Тако што изводи борбена дејства, спроводи обезбеђење борбених дејстава, обавља борбене активности и радње, а све то под диригентском палицом која се зове "руковођењем и командовањем" (данас би можа рекли "војним менаџментом" 8))

[attachment=1]

Е тако ми је драго да си ово поставио:
[attachment=1]

Сад и сам видиш које је прво и наважнији борбено дејство
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c014.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Љуба

Изгледа да је начелник катедре тактике био противавионац, па наставници за сваки случај... 8)

Увек мора да се вежеш на период, за који дајеш објашњење.
НСК је угашен кад и остали корпуси у КоВ: фебруар 2005.

32.ГДОд је припао Команди Оперативних снага, док је постојала 2005-2007.
30.ГДОд је припао Команди КоС
То су куриозитети. Оба су расформирана 2006.године. Пловни објекти су предати РРФ, а РРФ је ушла у састав КоВ, као мешовита јединица ранга бригаде. Имамо о њој тему.

Љуба

Bojane dali su poznati razlozi formiranja ovako velikih jedinica početkom devedestih, kada je model korpus - brigada bio dominantan oblik organicije VJ.

Док се не јави Бојан, ево неких параметара.
- Корпус је Оперативна јединица - променљивог састава. У зависности коју територију покрива, или који операцијски правац затвара, имао је различит број и врсте бригада.
- "Оперативна група" (ОГ) - је оперативни састав, мања по величини и снази од корпуса, а јача од класичне дивизије пуковског састава. ОГ је привременог карактера и променљивог је састава.
- Дивизија је највиша здружено тактичка јединица у копненој војсци, али се жаргонски говорило "прописане формације" - сталног састава. Ове задње дивизије у КоВ имале су бригадни састав и нису биле ни сличне са дивизијама у ЈНА.

Према томе, формирање ових дивизија (предходно ОГ) није значило "формирање великих јединица". Напротив то су јединице мање по бројности и снази од Корпуса копнене војске.

Да не идемо сада у дискусију шта су то Операцијски, Самостални тактички и Тактички правци. Они опредељују каква ће јединица бити по формацији на тим правцима.

Сачекаћемо Бојана

Љуба

 U pravu si. Ali, da sam znao godine rekao bi. Ja sam 1996. otišao iz 32.GDO-a i stvarno nemam pojma šta se posle dešavalo. Znam samo da su sve vreme jedinice Dunavske divizije bile raspoređene iza nas. Negde smo i bili zajedno s nekim jedinicama(  Bezdan, Bogojevo)

Ма уреде друг. Само се подсећамо. Ко ће свега сам да се сети.
Некад сам напамет знао 64 карауле у граничним батаљонима. Па сад, нисам сигуран у 15 назива.

А деца ми стално спомињу некаквог френда Алцсхајмера. Мора да је из њиховог друштва. Стално ме поздравља. Фин неки другар.
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c024.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Љуба

У врема када су увођене у формацију оперативне групе (ОГ), касније дивизије био сам, испред своје управе, члан радних група које су израђивале те формације, па сам делимично упознат са разлозима за формирање ОГ и дивизија. У суштини се разлози своде на концпет који је преузет од ЈНА,а то је да се војска "развије" већ у миру за дејства у рату и да се припреми за одбрамбени рат из сваког правца који изводи на нашу територију (тада СРЈ). Међутим, код неких виших официра родила се идеја о враћању традицији и да је можда боље да се пређе на дивизијски систем с тим да би дивизије биле бригадног састава. Како је већина била против, јер су постојећи корпуси и три армије доста добро одговарали концепту одбране, ипак се због укупног стања приступило формирању поменутих оперативних група, каснијих дивизија. Било је ту и онога "да пробамо, па ћемо после видети". Оправдање је нађено у ономе што помиње Љуба,а то су војногеографске карактеристике простора где се формиране ОГ и оперативни правци који их покривају. Наиме, простор Тимочке крајине, где је формирана ОГ "Тимок", касније Тимочка дивизија је географски издвојен од остатка територије. Он је део тимочко-моравског оперативног правца, односно налази се на "врху" или фронту тог правца који је, бар код почетних дејстава, повољнији за дејства из правца Бугарске. Осим тога ту је некада у ЈНА и била дивизија (команда у Зајечару). Такође, располагало се и са техником извученом са простора отцепљених република СФРЈ која се могла искористити за попуну. Дакле, све то је определило да се формира ОГ "Тимок".

Слично је и са ОГ "Банат", касније Дунавском дивизијом. Тиса и Дунав одвајају овај простор од Бачке. Банат у војногеограском смислу припада "банатско-шумадијском" оперативног правца. Ценило се да је боље формирати самосталну команду, односно јединицу за овај оперативни правац ( а располагало се са техником) него то доделити (односно да остане) новосадском корпусу који је у ЈНА покривао, осим овога и бачко-колубарски оперативни правца, а настанком СРЈ и правце који из Славоније изводе ка Срему и Бачкој. У то време на простору Баната је било мало јединица, посебно оних "А" формације, па се овај простор желео "јаче" посести" и из војно-политичких разлога.

Ovo sto pise Dzumba o formiranju te tri Operativne grupe, a potom divizije VJ, je iz prve ruke. Nema sta da se doda...
B.

Ljubo (i ostali maheri), šta to znači da "divizija ima brigadni sastav"? Da je u kanisteru od 25 litara samo 11 ili tako nešto?

У ЈНА је пешадијска дивизија (пуковског састава) начелно имала:
- 3 пешадијска пука (пп);
- оклопни пук (окп);
- артиљеријски пук (мап);
- мешовити противоклопни артиљеријски дивизион (мпоад);
- лаки артиљерисјки дивизион ПВО (лад ПВО)
- инжињеријски батаљон (инжб)
- батаљон везе (бв);
- батаљон АБХО;
- батаљон ВП;
- и још неке приштапске јединице (КС, РИв, извч...)
Као највиша здружено тактичка јединица - дивизија начено брани (затвара) један операцијски права.
Кажемо за њу да је сталне формације. Готово све дивизије ЈНА су биле овакве формације (уз уважавање неких специфичности по армијским областима).

Оваква формација је 1981-1983 напуштена и прешло се на бригадну формацију, а 1988. на корпусну организацију, уместо бивших армија формирана су Војишта. Војишта су имала различит број корпуса, а корпуси различит број бригада.
Иначе када су дивизије ЈНА прешле на бригадну формацију (рекао је Бојан) расформирану су оклопни пукови и своје тенковске батаљоне предали бившим пп, који су уз још нека ојачања формирали бригаде. То може и неки други пут (свакако је интересантно).

И сад, оно што је Џумба прецизно објаснио: када су формиране ОГ-Дивизије, е оне су биле бригадног састава. Међутим те бригаде нису све биле исте. Било је моторизованих, пешадијских и лаких бригада. Већ према правцима, који су захтевали одређене снаге.
- на тенкопроходним правцима налазиле су се моторизоване бригаде (рецимо 9.мтбр), на брдском, уско-каналисаном земљишту, нека лака бригада итд
- ове дивизије су за подршку имале мешовите артиљеријске и мешовите ПО бригаде.

Тако да то са канистером, није адекватно поређење.

Љуба

Ili drugacije receno diviziju su cinile brigade umesto dotadasnjih pukova (brigadni sastav je zamenio dotadasnji pukovski).
Koliko se secam iz skole brigada je zdruzena jedinica kao i puk ali je za razliku od puka samostalna.

Исправно си закључио.

Самосталност се пре свега огледа у следећем (пођимо од формације пешадијског пука -  бригаде):
- и пук и бригада имају по 3. пешадијска батаљона, али бригада има још један батаљона, који може бити оклопни (тенковски чешће) или одред (пешадијски);
- пук је за артиљеријску подршку имао мад (мешовити артиљеријски дивизион) скромнијих могућности, у односу на бригаду која је имала хад-122;
- пук је за ПВО имао једну лаб ПВО 20/3мм, док је бригада имала лад-лард ПВО (са 4 батерије ПВО)
- пук је имао пионирску чету, бригада инж.б
- пук је имао позадинску чету, а бригада је имала Поз.б и то је један од елемената који је чине самосталном у логистичком погледу. Наравно да постоје још неке карактеристичне разлике код приштапских јединица.

Љуба

Hvala na odgovoru!

Kakva je bila formacijska razlika između pešadijske i lake brigade? I kada smo već kod teme zašto je formiran leskovački korpus 1992. da bi ubrzo i rasformran?

Pozdrav za sve na forumu

Лесковачки корпус је формиран практично из истог разлога као и већ помињане ОГ и дивизије. Дакле, имало се виша наоружања и опреме, вишка генерала, а у војногеографском смислу правац који из  Бугарске изводи у долину Јужне Мораве (Врско-косовски оперативни правац) спада у најосетљивије по положај тада СРЈ, сада Србије (најкраћи пут од Бугарске иде правцем, Трн - Сурдулица - Владичин хан и његова дужина је тек неколико десетина километара. Из тог разлога већ дуго година, још од времена Краљевине Србије, у гарнизонима Врање, Лескова и Сурдулица су били доста јаки војни гарнизони. Ипак, капацитет овог правца није тако велики да би његова одбрана била поверена команди корпусног ранга, бар не у време мира. Зато је, када је нарад дошла редукција ВЈ, ова корпус угашен, тачније његова команда.

Џумба је дао одговор око корпуса. Ја само да помогнем око тачног назива оног Самосталног тактичког правца, јер верујем да је грешка у писању: Врлско - Косовски правац.
Лесковачки корпус је заправо преименовани "Кумановски корпус", као што је команду Тимочке дивизије (пре тога ОГ-Тимок) попунио старешински кадар "Битољског корпуса".

Сад мало трактата о лаким бригадама, пошто сам дао приказ варијанте  пешадисјке бригаде (већина које су остале из ВЈ-ВСЦГ биле су исте).
Дакле, лаке пешадисјке бригаде су настале трансформацијом партизанских бригада из бивше ЈНА. То су заправо биле јединице маневарске структуре бивше ТО, због догађаја из Т.11 кооптиране су у формацијски састав ЈНА.

Не постоји Правило, лаке бригаде, али је њена намена и начела употребе, била дефинисана у основном правилу за бригаде у КоВ.

ево једне (школске) формације лаке пешадисјке бригаде "лпбр":
- команда;
- команда стана;
- чета везе;
- вод војне полиције;
- извиђачки вод;
- 1.; 2. и 3.лаки пешадисјки батаљон;
- минобацачки батаљон (3 минб.ч х 6 оруђа = 18 цеви 120мм);
- лака артиљеријско ракетна батерија ПВО (ларб ПВО) 20/3мм М55А3Б1;
- инжињеријска чета;
- позадинска чета.

Основна намена јој је употреба на брдском земљишту.
Корпуси КоВ имали су у свом органском саставу 1-3 ових бригада.
Маршевање у тактичкој дубини бригада је изводила пешице, а за већа растојања претпостављена команда би организовала превожење.

Љуба

Kakva je razlika u formaciji između standardnog i lakog pešadijskog bataljona?

Овај лаки је олакшан.... нормално шалим се. Мислим да је Џумба негде приказао "пб", а што се тиче "лпб"?

- К-да;
- ов (можда је имало назив и командно одељење);
- изв.о;
- три пч;
- мин.в (82мм)
- ПОв
- поз.в

Чете лаког батаљона су мање по ОФС (пардон "биле су"):
- сад стварно не могу да нађем ту "свеску", али из главе, имале су 3 св + мешовити вод за подршку ( 2 одељења минобацача 60мм и одељење БсТ) око 120-130 људи
Моторна возила има само у позадини батаљона, све остало је сува пешадија, која своја СРТ носи на леђима (добро де, БсТ се вуку)

Спреман на корекције (ипак је ово из главе)

Љуба

Hvala.

Слично је и са ОГ "Банат", касније Дунавском дивизијом. Тиса и Дунав одвајају овај простор од Бачке. Банат у војногеограском смислу припада "банатско-шумадијском" оперативног правца. Ценило се да је боље формирати самосталну команду, односно јединицу за овај оперативни правац ( а располагало се са техником) него то доделити (односно да остане) новосадском корпусу који је у ЈНА покривао, осим овога и бачко-колубарски оперативни правца, а настанком СРЈ и правце који из Славоније изводе ка Срему и Бачкој. У то време на простору Баната је било мало јединица, посебно оних "А" формације, па се овај простор желео "јаче" посести" и из војно-политичких разлога.
[/quote]
 

 " Srećom" Sada je sve u redu!
 Nisam hteo da reagujem ranije. Od " Marije Terezije" su u Banatu bile respektabilne vojne jedinice baš zbog nekih razloga koje ja ne razumem ali ima umnih ljudi koji su tako razmišljali. Sada, posle " reorganizacije" VS možeš da Banat prođeš uzduž i popreko i da  NE NAIĐEŠ na vojnika, kasarnu i da ne spominjem.

Formacija / organizacija Vojske Jugoslavije iz 1994. na donjim slikama odavno kruži po internetu. Mislim da je ovo stanje više iz 1992-93., znači period pre formiranja divizija. Same tabele imaju puno grešaka.
150.mtbr nije bila u Leskovcu,
u korpusu specijalnih snaga bila je 1.okbr,
21.lpb Svetozarevo, mislim da ta jedinica nije postojala,
57.mtbr Ivangrad (Berane) trebalo je da je brdska,
mdbr. Bar je bila 83.
7.lbr N. Varoš, treba da je bila u Kruševcu
52,mabr Uroševac, bila je u Đakovici itd...

Zamolio bih Dzumbu, Ljubu, Bojana, Kilezr i ostale koji bolje poznaju taj period da koriguju greške na dole objavljenim slikama

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Veliki broj jedinica nedostaje u ovim tabelama. Npr. nedostaju sve larbr PVO.

 
 Meni ovo više liči na neku šemu razmeštaja jedinica.
 Niti jedna od navedenih brigada nije bila u Apatinu  129 LBR; 130 MTBR ili 51 MBR. Evo reći će ljudi koji znaju bolje od mene. Jedina jedinica čiji je matični garnizon bio Apatin je 32.GDO. sa tri sektora: Bezdan, Bogojevo i
Bačka Palanka. Ostale jedinice su bazirale u širem reonu zone 32. Gdo-a. Na neke smo bili oslonjeni tehnikom a na neke hranom. Mornarički deo je bio oslonjen na RRF.

51. je bila u pancevu. rasformirana 2002/03.

 Jeste, ali je deo jedinica bio raspoređen u Bačku Palanku. Tu su se menjali sa Zrenjanincima.

kruži po netu?
izvor sigurno nije odavde...
jer da jeste ne bi pisalo "mehanizirana" već "mehanizovana" brigada (ili korpussta god da je bilo da se ne vraćam unazad)

Ево за почетак ажурирање 3А (мада није коначно)

[attachment=1]

 Da li treba brojčana oznaka Inžinjerije iz Prokuplja? Tamo je moj brat otišao kao P.Poručnik pa do Kapetana  ostao.

Što se tiče grb u prištinskom korpusu bili su to 53.grb,(Prizren ili Djakovica) 55.grb(Prizren ili Djakovica) i 57.grb Uroševac.
Takođe u Mehanizovanom korpusu nije navedena 12.mbr, Novi Sad, kasnije je postala mtbr

Još nekoliko dopuna:

Pod Generalštabom:
KOGB
22.map Beograd - Bačka Topola

I armija
18.partbr Ruma - bila je mtbr (imala je 1okb)
novosadski k. - nedostaje 12.mbr
kragujevački k. - nedostaje 506.mtbr

II armija
užički k.
19.bbr Požega - bila je mtbr (sa T-34)

III armija
nedostaje 150.mabr - Vranje
niški k.
nedostaje 162.mtbr ?
leskovački k.
nedostaje 78.mtbr

Ljubo što se tiče pomenutih pešadijskih brigada (7, 23, 135,354) mislim da su u ovom periodu to bile mtbr sa okb popunjenim tenkovima T34, a pbr verovatno postaju nakon povlačenja ovih tenkova 1996-97g. da bi 2006/7 i definitivno rasformirane.
Kada se nakupi dovoljno informacija izradiću novu tačniju tabelu.

150.mabr je prikazana kao armijska jedinica.

Da iskoristim da dopunim i one grb u 52.K:
- 53.grb Đakovica;
- 55.grb Prizren, i
- 57.grb Uroševac

Чини ми се да је порекло ови "формација" са vojska.net (или тако нешто). Нема ни једног батаљона ВП. Тешко ми је да сав ове дистанце кажем шта је када формирано, преформирано или расформирано. Посебно ми је сумњив "механизовани корпус". Мислим да је он рафсормиран раније. Специјална бригада (72.спбр, мада је и њено име, осим формацијског броја мењано) је само једна. Команда и неке јединице су се "шетала", односно премештала  од Панчева до Београда (Авала) и назад.

Мислим да је сада јасно зашто су ови из НАТО гађали 1999.године јединице "јако успешно". Скупљали податке по Интернету.  :P То је иначе одлика свих модерних обавештајних служби.:angel:

 :klap :klap :klap

Nije 36.mbr nego 36.okbr. U NSK (ili kako pise 12.korpus) nedostaje i samostalni 123.pontb.

Ustvari ovde ne postoji ni jedan samostalni bataljon (pontonirski, inzinjerijski) a nema ni 305.inzbr.

36. brigada je ranih devedesetih bila mehanizovana, a kako je do 1999. rod OMJ imao 2-3 veće reorganizacije verovatno 1996. postaje oklopna. Ceo ovaj period je jako konfuzan i teško je sklopiti tačnu organizaciju za određeni period. Ako se uključi i Bojan moći će da razjasni ovu dilemu. U tabelama nedostaju svi samos. bataljoni, inž. pukovi, ABHO brigada, PVO brigade itd.

36.brigada je 1995.godine bila oklopna i jedno vreme tokom te `95 sam sa svojom jedinicom bio pridodat toj brigadi na ispomoc.

Да се надовежем:

средином 1992, су лаки артиљеисјки пукови ПВО (лап ПВО) из батеријског састава (6 ватрених батерија) прешли у дивизиони састав (3 ватрена дивизиона) и постали су лаки артиљеријско-ракетни пукови ПВО (ларп ПВО) јер је сваки лад ПВО у оквиру пука добио још једну батерију - лбр ПВО С-2М и самим тим постао је лард ПВО. Сваки корпус КоВ, имао је по један ларп ПВО.

крајем 1997. ларп ПВО , се реорганизују у ларбр ПВО. Приштапске јединице се групишу у "командни дивизион", уместо позадинске чете, формира се Позадински батаљон, а бригада има сада четири сард ПВО (самоходни артиљеријско-ракетни дивизион ПВО).

и задња реорганизација 2004. односила се на последњу у ВСиЦГ, а то је 52.ларбр ПВО добија још два ватрена  дивизиона, тако да их сада има 6 + командни + логистички батаљон. Бригада се налазила у органском саставу КоС, а угашена је са осталим окбр-мбр-мтбр 2006-2007.године

Љуба

Da se i ja malo nadovežem. :)

Jedinica u kojoj sam služio, 401.arbr PVO, je 1992. godine već bila larp PVO da bi u novembru iste godine postala larbr PVO. Krajem 1997. godine prestaje da bude laka i postaje arbr PVO.

Рашо, хвала на допуни, ја заборавих на вас начисто.

 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c023.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

А то је била најјача бригада ПВО (мислим на ове лаке).

Љуба

Jeste, Ljubo. Od ostalih brigada PVO bila je jača za četiri baterije 40 mm.

 U Prokuplju:192 inž p; 805 mtbr, 305 inž br koja posle prerasta u puk istog broja dok je sada 310 inžbr.
 Eto! Ako sam nešto pomogao, ili sam samo uneo zabunu vi recite :zid

корекција:
- 310.инжбр је у ствари 310.и н ж б,
допуна:
- 305.инжп под диригентском палицом С.Јовића,
- 192.инжп последњи диригент је био С.Стошић

Љуба

Sad ja da nesto dodam,

305.inzinjerijska brigada je reformom vojske ugasena pre nekoliko godina. Ova brigada je bila locirana u Obrenovcu i Sapcu (nekoliko puta se selila od svog formiranja) a poslednji garnizon je bio Obrenovac. Nikada nije menjala svoje ime niti mi je poznato da je postojala jos neka inzinjerijska jedinica koja je nosila istu borjcanu oznaku.

P.S.

Sticajem okolnosti zvanicno sam penzionisan kao pripadnik 305.inzbr umesto ISC u kome sam prethodno bio posto su se te dve jedinice smenile dok sam bio na bolovanju a ISC je tom smenom prakticno ugasen.

Ма онај Прокупачки пук мора да му иднетификујемо бројни назив.
Када је 192.инжп ту дошао, овај предходније је угашен. Знам све директоре, али неко мора да се сети тог броја.

Помислио сам да је човек верзиран кад га је означио са 305.

Кузма ти то да идентификујеш, и даш коначну верификацију.
Е баш ме копка.

Љуба

Jos jedna dopuna:

Gledajuci sajt VS i formaciju 3.brigade KoV u cijem sastavu je 310.inzb dosao sam do informacije da je inzinjerijski puk imao brojcanu oznaku 352.


Takodje na strani o 2.brigadi KoV kaze da je u njen sastav usao deo ljudstva 305.inzbr (u 210.inzb) sto jeste tacno obzirom da je najveci deo pripadnika 305.inzbr dobio prekomandu bas tamo.

Sa zakašnjenjem da odgovorim na ovo...Momčilović je jedno vreme službovao na tertoriji Hrvatske,ali nije bio u Dugom Selu,nego u Osijeku (komandir tenkovskog voda i čete).

Drustvo, jel zna neko sta se desilo sa 87. motoriziranom brigadom koja je bila stacionirana u Tetovo ??

Tumač osnovnih organizacijskih pojmova koji će ovde biti navedeni izrađen je prema:

a) Strategija oružane borbe, SSNO, Centar za strategijska istraživanja GŠ JNA, Interno, 1983.
b) Pravilo brigada (pešadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornaričke pešadije i laka), SSNO, GŠ JNA, Interno, 1984.


1. Kopnena vojska - organizirana je u jedinice i ustanove. Za izvršenje određenih zadataka mogu se formirati i privremeni sastavi.

Prema veličini i zadacima koje izvršavaju jedinice KoV mogu biti:

a) taktičke: četa (baterija), bataljon (divizion), puk, brigada i divizija

- četa (baterija) i bataljon (divizion) su osnovne taktičke jedinice stalne formacije i različite namjene, najčešće rodovskog sastava ili sastavljeni od pojedinih vrsta određenog roda.
Četa i bataljon se formiraju i u okviru pojedinih službi (na primer intendantski, sanitetski i sl.)

- bataljon kao osnovna združena taktička jedinica nastaje združivanjem više različitih rodova.

- puk je osnovna združena taktička jedinica promjenljivog sastava.

- brigada je viša združena taktička jedinica promjenljivog sastava.
 
  b]Vrste pukova i brigada u KoV su[/b]: pješadijske, brdske, planinske, lake, partizanske, oklopne, motorizirane, mehanizirane, protivoklopne, artiljerijske, PVO, inžinjerijske, veze i druge.

- divizija KoV je najviša združena taktička jedinica promjenljivog sastava. Zavisno od namjene mogu se formirati: pješadijske, brdske, lake, partizanske, motorizirane, mehanizirane i oklopne divizije.

  Napomena: od 1983. pa dalje u praksi su postojale samo-->pješadijske, lake (kasnije preimenovane u partizanske), motorizirane i mehanizirane divizije.

Divizija čini osnovnu manevarsku i udarnu snagu KoV za b/d u zahvatu operativnih pravaca i na desantnim prostorijama operativnog značaja. Zavisno od namjene i zadatka u diviziji se združuju različite vrste: brigada, pukova, bataljona, diviziona i drugih jedinica rodova i službi (pješadijske, brdske, planinske, lake, partizanske, motorizirane, mehanizirane, oklopne, protivoklopne, artiljerijske). U određenim uvjetima divizija KoV može biti osnova za formiranje privremenog operativnog sastava.

b) operativne: korpus

- korpus je operativna jedinica KoV promjenljivog sastava namijenjena za izvođenje operacija. U svom sastavu može imati više divizija, brigada, pukova i drugih odgovarajućih jedinica rodova i službi. Zadatke izvršava u sastavu armije, strategijska grupacije i samostalno.

c) strategijsko-operativne jedinice KoV: armije

- armija je strategijsko-operativna jedinica koV promjenljivog sastava. Namijenjena za izvođenje operacija na vojištu ili dijelu vojišta. U svom sastavu može imati više divizija, samostalnih brigada, pukova, bataljona i drugih jedinica rodova i službi. U određenim uvjetima može imati i korpuse. Zadatke izvršava samostalno ili u sastavu strategijske grupacije. Zadatke može izvršavati i u sadejstvu sa drugim strategijsko-operativnim jedinicama i privremenim sastavima KoV, snagama RV i PVO, RM i TO. Armija izvršava zadatke kojima se postižu operativni ili strategijski ciljevi.

d) strategijske grupacije

- U određenim uvjetima mogu se formirati strategijske grupacije za izvođenje operacija strategijskog značaja. Objedinjuju sve snage JNA i TO na vojištu ili na dijelu ratišta. U svom sastavu mogu imati dvije do tri armije KoV, snage TO jedne ili više SR-SAP, jedan ili više samostalnih korpusa KoV, cjelokupne snage RM i OO (obalske odbrane) ili njihov dio, korpus RV i PVO, i druge samostalne operativne jedinice ili sastave.


PRIVREMENI ZDRUŽENI SASTAVI


Različite su jačine i namjene:

- za izvršavanje taktičkih zadataka mogu se formirati: borbene grupe, taktičke grupe i združeni taktički odredi.
- za izvršavanje operativnih zadataka mogu se fromirati operativne grupe

Privremeni združeni sastavi formiraju se za izvršavanje određenih zadataka na samostalnim pravcima ili prostorijama

Posebni privremeni združeni sastavi mogu se formirati za protivdesantnu borbu, za odbranu većeg grada, za b/d na izdvojenom taktičkom ili operativnom pravcu kao i za izvršavanje drugih zadataka u okviru KoV.
Veće privremene sastave čine jedinice KoV i TO.

Да наставимо тему  8) Каква је била организација моторизованог батаљона и моторизоване чете ?

Da bi smo shvatili koliko je zahtevno kompletirati spisak jedinica koje su postojale devedesetih iznosim podatak iz monografije "VJ u odbrani od agresije NATO"
da je 1999. Vojska Jugoslavija imala u svome sastavu 102 jedinice puk-brigada i 92 samostalne jedinice ranga bataljon - divizion. Skupa 471 komanda, jedinica i ustanova

Па мислим да ту већ имамо списак јединица ЈНА 1990. године. Ал нисам нашао подаци о саставу батаљона, чете итд.

Ма, негде смо писали о томе.

Evo nešto "po sjećanju"  :) za 195. motoriziranu brigadu "A" klasifikacije, garnizon mirnodopske lokacije Maribor. U jesen 1987. brigada je locirala u tri mariborske kasarne i bila je u organskom sastavu 31. pješadijske divizije (komanda divizije u Mariboru). Nisam siguran da li je ta divizija bila tijekom svog postojanja do marta 1988. godine brigadno-pukovskog sastava ili samo brigadnog sastava. Netko od stručnjaka bi nam mogao to objasniti.

Kasarna "Slava Klavora"
- Komanda brigade
- Komanda stana
- Izviđačka četa
- Četa veze

- 1. motorizirani bataljon
- neki pozadinski dijelovi iz sastava pozadinskog bataljona

U sastavu 1. motoriziranog bataljona "A" bili su, ako se ne varam, sljedeći dijelovi:
- Komanda bataljona
- Odjeljenje veze
- Odjeljenje "S-2M"
- 1. motorizirana četa
- 2. motorizirana četa
- 3. motorizirana četa
- Mješovita minobacačka baterija
- Protivoklopna četa

Kasarna "Melje"
- 2. motorizirani bataljon "A"

Kasarna "Franc Rozman Stane" - Kadetnica
- Oklopni bataljon T-55 "A"
- Haubički artiljerijski divizion 105 mm "A" ( M56 ???)
- Mješoviti protivoklopni artiljerijski divizion "A" (ST 90 mm i POLK 9K11)
- Laki artiljerijski divizion PVO "A" ( dvije baterije vučnih PAT-ova 20/3 mm i samohodna baterija "Praga")
- Inžinjerijski bataljon "A"
- Pozadinski bataljon "A" (četa za teh.o., int. četa i garn. amb. sa stacion.)

Po šemi ratne organizacije brigada je trebala razviti još i ove jedinice:
- Četa vojne policije
- 3. motorizirani bataljon
- Vod ABHO

U martu 1988. divizija je reorganizirana i preformirana u 31. korpus. Komanda 195. mtbr s prištapskim jedinicama i 1. mtb premješteni su u Kadetnicu, a u Klavoru dolaze 31. mješoviti artiljerijski puk i korpusna četa ABHO.
U novoj zgradi u prizemlju na lijevom krilu bili su smješteni izviđači i komanda stana, a na desnom krilu četa veze. Na prvom katu bio je lad PVO, a na trećem i četrvrtom komanda i štab brigade. U staroj zgradi Kadetnici smješteni su 1. mtb, okb, had, mpoad, inžb i pozadinski dijelovi.

Čini mi se da sam u artiljerijskom puku vidio haubice 155 mm, SVBR "Oganj" dok za treći divizion nisam siguran da li su bile haubice D30 ili M38!?? Neka netko od artiljeraca ovo ispravi i dopuni!

Хвала !
Али "моторизовани" или "моторизирани" ? Нисам схватио то.

Svejedno, to je isto.

Šema ratne organizacije pješadijske čete iz 1985. godine kako je prikazana u  udžbeniku Opšta taktika, 1989.:

Komanda čete
-K-dir čete
-pomćnik za polit. rad
-četni starješina
-bolničar
-izviđač ABHO
-radist (RUP-12)
-kurir x2
-vozač

Streljački vod x3
-K-dir voda
-bolničar

Streljačko odjeljenje x3
-K-dir odjeljenja
-puškomitraljezac
-snajperist
-strijelac x5

Mitraljesko odjeljenje (3 mitraljeza 7,9 mm M-53)
-K-dir odjeljenja
Posluga mitraljeza x3
-nišandžija
-poslužilac x2

Protivoklopni vod
-K-dir voda
-vozač

Odjeljenje RBR 90 mm x2
-K-dir odjeljenja
-nišandžija x4
-pomoćnik nišandžije x4

Odjeljenje BsT 82 mm
-K-dir odjeljenja
-nišandžija x2
-poslužilac x6
-vozač

Prema ovoj šemi pješadijska četa je trebala imati 147 ljudi i 3 mt/v.

Evo i šeme ratne organizacije brdske čete prema bilješkama s jedne vježbe (bbr) izvedene 1985. godine.
Za ovu šemu bio bi prikladniji tematski okvir "Brigada pješadije u JNA" što je širi pojam od motorizirane brigade. Vrste brigada pješadije prema klasifikaciji iz 1984. su sljedeće: pješadijska brigada, motorizirana brigada, brdska brigada, planinska brigada, brigada mornaričke pješadije i laka (partizanska) brigada.
Brigada pješadije je organizacijski tako postavljena da po potrebi, uz određeno formacijsko prilagođavanje, može primiti obilježje druge vrste brigade.

Komanda čete
-K-dir čete
-pomoćnik za polit. rad
-četni starješina
-bolničar
-radiofonist
-kurir x2
-vozač ??
-vodič konja

Brdski vod x3
-K-dir voda = apu
-snajperist x2 = ps

Streljačko odjeljenje x3
-K-dir odjeljenja = apu
-nišandžija pm x2 = pm 7,9 mm M53
-pomoćnik nišandžije x2 = ppu
-strijelac x4 = apu

Prateći vod
-K-dir voda
-radiofonist
-bolničar
- ??

1. odjeljenje RB M57
-K-dir odjeljenja
-nišandžija x4
-pomoćnik nišandžije x4

2. odjeljenje mitraljesko (3 mitraljeza 7,9 mm M-53)
-K-dir odjeljenja

Posluga mitraljeza x3
-nišandžija
-poslužilac x2 (jedan ujedno vodič konja)

3. odjeljenje MB 60 mm
-K-dir odjeljenja
-nišandžija x4
-poslužilac x4
-vodič konja

Prema ovoj šemi ukupno ljudi u brdskoj četi = 132.
Četa je trebala imati u svom sastavu i 5 konja (TL ??). Da li je bilo i motorno vozilo u organskom sastavu čete ili je samo pridato, u samoj šemi nije navedeno??
Neka ovu šemu netko od stručnjaka ispravi i dopuni!

У моторизованој бригади, 1982. године:

- 2 моторизована батаљона са по три моторизоване чете, 1 противоклопном четом и 1 мешовитом МБ батеријом (+ 1 батаљон резерве)
- тенковски батаљон
- хаубички дивизион
- дивизион ПВО
- пратеће јединице (инт. чета, инж. чета, чета везе, ЧТО, итд.)

Моторизована чета:

- 3 моторизована вода (3 стрељачка оделења са по 2 ПМ М-72, 1 митраљеско оделења са 3 М-53 7,9 мм)
- ПТ вод са два оделења РРБ (2 х 4 РБ М57), 1 оделење са 2 БСТ М-60

Противоклопна чета је имала маљутјке и бестрзајне топове.

Мешовита батерија је имала 6 минобацача, 2 х 120 мм и 4х 82 мм.

Дивизион ПВО је имао вучене ПАТ 30 (троцевце), вишецевне 20 мм на возилима (праге) и ”осе”.
Артиљеријски дивизион је имао вучене хаубице (не сећам се самоходки или ВБР).
Тенковски батаљон је био баш тенковски, није било транспортера.

Током 1983. РБ М-57 су замењени ”осама” (М79), а у стрељачка оделења су дошле по 2 ”зоље” (М80), код стрелаца који су пре тога били тромблонисти.

Хвала свима!  :)

Svaka cast na trudu!

Mislim da je ovo podebljano pogresno i da treba x4.

У питању су 2 топа. Ако послуга сваког топа броји 5, онда би укупно треебало да буде 2 нишанџије и 8 (2х4) послужилаца.

Е, а каква је била разлика између моторизованог и пешадијског батаљона?

Da, to i ja kazem.

Моторизовани батаљон је имао сопствена (формацијска) моторна возила (камионе или теренска возила) за превоз пешадије. Пешадијски батаљон није имао возила осим нешто у логистици или за превоз тежих оруђа. Пешадија се кретала пешице.

Аха, значи састав им је био исти?

Па не баш. Структира је углавном била иста (слична). Број људи се разликовао. Моторизоване јединице су у водовима  имале и возаче.

Добро, а колко је било бораца у оделењу у моторизованој а колко је у механизираној бригади?

У стрељачком оделењу је формацијски било 9 (командир + 8 ), али више нисам сигуран да ли су пушкомитраљесци са М-72 имали помоћнике или нису. У сваком случају су била 2 ПМ М-72, остало су били стрелци. Двојица су носили РБ М-80 Зоља. У митраљеском је било 10, командир и 3 митраљеза М-53 са послугама, мислим да је тако остало и након увођења новог митраљеза (М-84). Три стрељачка и једно митраљеско оделење су чинили моторизовани вод.

За механизоване чете, претпостављам да је број војника био прилагођен транспортерима. БВП М-80 је примало 7+3, а стари М-60 10+3 (3 је у оба случаја послуга транспортера).

Мислим да је неко овде рекао да ЈНА није имала две исте бригаде. Слично је било и са оделењима, број војника је варирао, обично је био већи од формацијског, бар у мирнодопским условима. Можда и ради тога што се у тим јединицама одвијала обука.

Одељења у водовима, водови и чете истог типа (пешадијска, моторизована, механизована, оклопна) су били увек исте, па и батаљони (узе неке разлике код специјализованих батаљона - гранични, војне полиције и сл.). Бригаде су се разликовале по структури а посебно у саставу артиљерије. Оне су (по структури) прилагођаване тактичким правцима које су "покривале", али и стању опреме, односно могућностима да се опреме истоврсним оруђима, тенковима, инжињеријским машинама и сл.

Protivoklopni vod / pč F-85
-K-dir voda
-vozač

Odjeljenje RBR 90 mm x2
-K-dir odjeljenja
-nišandžija x4
-pomoćnik nišandžije x4

Odjeljenje BsT 82 mm
-K-dir odjeljenja
-nišandžija x2
-poslužilac x8
-vozač

Ја сам био у ”А” бригади. Мислим да у нашој чети стрељачка 2 оделења нису имала исти број људи. Не говорим о формацији, него о томе да је реално број војника био већи од формацијског. Негде је било 10, негде и 14. У једном митраљеском оделењу су била 4 митраљеза уместо 3. Говорим о војсци на обуци, не рачунам разне ”откоманде” по касарни које су и даље биле на бројном стању чете. Претпостављам да би у ратним условима то људство попунило неке друге јединице.

Prema Pravilu: Vojnik - odeljenje pešadije iz 1980. odjeljenje je najmanja jedinica u pješadiji. Može biti streljačko, mitraljesko, ručnih bacača, bestrzajnih topova, minobacačko i protivavionskih mitraljeza.

Priručnik za komandire vodova i četa u pešadiji iz 1986. navodi i ova odjeljenja pješadije: izviđačko, protivoklopnih lakih kompleta, vojne policije, padobransko i diverzantsko.

Streljačko odjeljenje je najmanja streljačka jedinica. Naoružano je automatskim i poluautomatskim puškama, puškama 7,9 mm, puškomitraljezom (puškomitraljezima), ručnim bombama i oružjem za blisku protivoklopnu borbu. Može biti ojačano mitraljezom i sredstvima za protivoklopnu borbu.

Sastav streljačkog odjeljenja prema ratnoj organizaciji iz 1981. godine:
-komandir odjeljenja = apu
-puškomitraljezac (nišandžija) x2 = pm 7,9 mm M53
-pomoćnik nišandžije x2 = ppu
-strijelac x4 = apu

Sastav streljačkog odjeljenja prema ratnoj organizaciji iz 1985. godine:
-komandir odjeljenja = apu
-puškomitraljezac = pm 7,62 mm M72
-snajperist = ps
-strijelac x5 = apu

Mitraljesko odjeljenje je prateća jedinica pješadije namijenjena za vatrenu podršku streljačkih vodova i odjeljenja u borbi. Nalazi se u sastavu streljačkih vodova, a u nekim jedinicama u sastavu pratećeg voda. Naoružano je mitraljezima, puškama i pištoljima.

Odjeljenje ručnih bacača (ručnih raketnih bacača) je najmanja jedinica za protivoklopnu borbu. Osnovna namijena mu je bliska borba protiv borbenih vozila i uništenje žive sile i borbenih sredstava u utvrđenim objektima (bunkeri i zgrade). Naoružan je je ručnim bacačima različitih tipova, puškama i pištoljima. Nalazi se u sastavu streljačkih, protivoklopnih i pratećih vodova pješadije i u nekim artiljerijskim, oklopnim, protivoklopnim jedinicama i jedinicama TO.

Odjeljenje bestrzajnih topova je namijenjeno za borbu protiv borbenih vozila na srednjim daljinama. Može uništavati i živu silu i vatrena sredstva na otvorenom prostoru i u utvrđenim objektima (bunkerima i zgradama). Naoružano je bestrzajnim topovima, puškama i pištoljima. Nalazi se u sastavu protivoklopnih vodova i vodova bestrzajnih topova u pješadijskim, brdskim, partizanskim jedinicama i jedinicama TO.

Minobacačko odjeljenje je najmanja minobacačka jedinica namijenjena za vatrenu podršku streljačkih vodova i četa. Naoružano je minobacačima kalibra 60 mm ili 82 mm, puškama i pištoljima. Nalazi se u sastavu minobacačkih i pratećih vodova. Najčešće u borbi čini vatrenu grupu za podršku ili sa još nekom jedinicom ulazi u njen sastav.

Odjeljenje protivavionskih mitraljeza je najmanja jedinica PVO. Nalazi se u sastavu voda PAM. Osnovna mu je namijena uništavanje letećih ciljeva, a može djelovati i po ciljevima na zemlji. Naoružano je PAM-ovima, puškama i pištoljima.

Prema ratnoj organizaciji iz 1987. u streljačkom odjeljenju koje se nalazilo u organskom sastavu streljačkog voda / mtč bilo je ukupno 8 ljudi:
-komandir odjeljenja = apu
-puškomitraljezac = pm 7,62 mm M72
-snajperist = ps
-strijelac x5 = apu

Mehanizirano odjeljenje, kako ga prikazuje Priručnik za vojnike BVP M-80 i M-80A iz 1990. godine,  ima 10 ljudi i sačinjavaju ga:
a) posada
-komandir odjeljenja = apu 7,62 mm M-70 AB2
-operator - nišandžija = api 7,65 mm M-61
-vozač borbenog vozila = api 7,65 mm M-61
b) ukrcni dio
-puškomitraljezac x2 = pm 7,62 mm M-72 AB1
-strijelac x5 (jedan ujedno zamj. k-dira o) = apu 7,62 mm M-70 AB2

U formacijsko naoružanje mehaniziranog odjeljenja spadaju:
-top 20 mm M-55
-spregnuti mitraljez 7,62 mm PKT
-protivoklopni lansirni uređaj
-ručni raketni bacač 64 mm M-80 "Zolja" x2
-signalni pištolj

То је оно што сам дуго тражио. Хвала ти! Још тражим податке о саставу противоклопних оделења, водова, чета итд.

Prema Pravilu Protivoklopna četa-vod iz 1985. godine, poč (protivoklopna četa) osnovna je taktička jedinica pješadije namijenjena za protivoklopnu borbu.
Nalazi se u formacijskom sastavu bataljona i nekih brigada pješadije.

Protivoklopna četa je naoružana:
-protivoklopnim lansirnim oruđima
-bestrzajnim topovima
-ručnim raketnim bacačima
-ručnim bacačima
-ručnim kumulativnim bombama
-i puškama.

Poč ima u organskom sastavu:
-komandu čete
-vod BsT (bestrzajnih topova)
-do 2 voda POLO

U toku izvođenja b/d četa može biti u sastavu ili u ulozi BrPOOd, odnosno BPOG.

Protivoklopni vod (pov) i mješoviti protivoklopni vod (mpov) niža je taktička jedinica pješadije za POB.
Nalazi se u formacijskom sastavu čete, bataljona i nekih brigada pješadije.

Pov (mpov) je naoružan:
-POL oruđima
-bestrzajnim topovima
-ručnim raketnim bacačima
-ručnim bacačima
-ručnim kumulativnim bombama
-i puškama.

U toku izvođenja b/d pov-mpov načelno djeluje kao cjelina i može biti u ulozi ili sastavu ČPOG, BPOG ili BrPOG.

Organizacijska struktura protivoklopne čete

Komandu čete sačinjavaju:
-komandir čete
-pomoćnik komandira čete za politički rad
-četni starješina
-potreban broj vojnika veze, bolničara i vozača.

Vod BsT je osnovna vatrena jedinica u sastavu čete i čini osnovnu snagu u POB na malim daljinama (do 1000 m).
U svom sastavu ima 2 do 3 odjeljenja BsT 82 mm.
Zadatke izvršava u sastavu čete, a može i samostalno.

Vod POLO je osnovna vatrena jedinica u sastavu čete i čini osnovnu snagu u POB na srednjim daljinama (od 1000 do 2000 m).
U svom sastavu ima od 3 do 6 odjeljenja POLO.
Zadatke izvršava u sastavu čete, a ponekad može i samostalno.

Odjeljenje je najmanja vatrena jedinica za POB. Zadatke načelno izvršava u sastavu voda.
Prema namjeni i vrsti naoružanja odjeljenje može biti:
-o ručnih bacača
-o ručnih raketnih bacača
-o BsT 82 mm
-o POLO 9K11 ili o POLO 9K111.

Protivoklopna četa (BsT 82 mm i POLK) nalazi se u organskom sastavu:
-pješadijskog bataljona
-motoriziranog bataljona
-brdske brigade ...

Protivoklopni vod (RRB i BsT 82 mm) nalazi se u formacijskom sastavu:
-pješadijske čete
-motorizirane čete
-partizanskog bataljona...

Mješoviti protivoklopni vod (BsT 82 mm i POLK) u organskom je sastavu:
-brdskog bataljona
-partizanske brigade...

Хвала пуно! А колко војника било је у оделењу?

Никако не могу схватити колко је било тенкова у чети. Давор Марјан пише да 13, на сајту "Српски оклоп" се пише да је било 10. Ко је у праву?  ???

У праву је "Српски оклоп".

9 линијских тенкова и 1 командни. Класична тројна формација тенковске чете у СССР и ВУ.

Хвала пуно!

Претпостављам да је до грешке дошло зато што Војска Србије има 13 тенкова по чети, 53 по батаљону.

Ako se govori o ranijem periodu tj. o JNA/VJ formacijskom sastavu tenkovske čete, onda je kao što je @kumbor napisao. To znači da je sastav čete:

1. vod 4 tenka (četvrti tenk je komandni tenk prvog voda, a ujedno i komandni tenk čete)
2. vod 3 tenka
3. vod 3 tenka


Dalje po formaciji oklopnog bataljona:

1. tenkovska četa 10 tenkova
2. tenkovska četa 10 tenkova
(+ komandni tenk bataljona = 21 tenk u jednom oklopnom bataljonu)


I na kraju oklopna brigada u celini:

1. oklopni bataljon 21 tenk
2. oklopni bataljon 21 tenk
3. oklopni bataljon 21 tenk (treći OKB uglavnom nije bio aktivan, već je bio rezerva)
(+ komandni tenk brigade = 64 tenka u oklopnoj brigadi)


Naravno, pored tenkova u oklopnom bataljonu, bilo je i skoro isto toliko BVP-a u mehanizovanim četama)

U Odjeljenju RRB (ručnih raketnih bacača) 90 mm M79, ovisno o organizacijskoj pripadnosti, broj ljudi je različit. Odjeljenje u organskom sastavu partizanskih (lakih) jedinica (četa i bataljona) imalo je 7 ljudi, dok je u odjeljenju koje je organizacijski pripadalo pješadijskoj (motoriziranoj), brdskoj i planinskoj četi, bilo 9 ljudi (komandir odjeljenja, nišandžija x4, pomoćnik nišandžije x4).

Odjeljenje BsT 82 mm M60 i M60A sačinjavaju komandir odjeljenja, dva topa s poslugama (nišandžija, pomoćnik nišandžije, punilac, dodavač i donosilac) i vozač ili vodič konja s potrebnim transportnim sredstvom (motorno vozilo ili zaprežno grlo). Prema tome odjeljenje ima ukupno 12 ljudi.

Odjeljenje POLK 9K11 ima u svom sastavu komandira odjeljenja (ujedno operator) i 2 poslužioca.

Literatura
Pravilo: Ručni raketni bacač 90 mm M79, 1982.
Pravilo: Bestrzajni top 82 mm M60 i M60A, 1981.
Priručnik za vojnika pešadije, 1990.

А зашто онда Српски оклоп пише да било је 104?

Ne znam zašto tako piše i ne znam o kojoj je godini reč, pošto se formacija oklopne brigade menjala tokom perioda. Mislim da je to ipak greška autora, jer ja nisam nikada čuo za "tenkovski bataljon" u sastavu JNA/VJ.

U okviru oklopne brigade JNA/VJ su postojala 3 oklopna bataljona. Sastav oklopnog bataljona su činile dve tenkovske i dve mehanizovane čete. Takođe, u okviru oklopne brigade postojao je i jedan zaseban mehanizovani bataljon, uglavnom u rezervnom sastavu i bez tenkova u svom sastavu.

Бројао сам по тој формацији: 3 оклопних батаљона (63 тенка) и 1 механизовани батаљон (10 тенкова). Одакле могу бити 104?
Дакле, тај сајт пише да је било и око 80 тенкова у механизованој бригади. У ствари, 32. бригада у Вараждину толико је и имала. Али по формацији (2 оклопних и 2 механизованих батаљона) морала је имати около 62.

Не разумем у чему је грешка...

Ako se radi o mehanizovanom bataljonu u okviru oklopne brigade, koliko je meni poznato, takav bataljon u svom sastavu nije imao tenkove. Mislim na period kada su oklopne brigade prenaoružane tenkovima M-84.


Možda je autor na Srpskom Oklopu dao podatke za vreme kada su oklopne brigade bile naoružane tenkovima T-55. Moguće da je tada u oklopnoj brigadi bilo više od 64 tenka.

Подаци су из 1990. године.

   U VJ tenkovska četa je imala 3 voda sa ukupno 10 tenkova. Oklopni bataljon je imao 3 tenkovske čete i jednu mehanizovanu+tenk komandanta bataljona što je ukupno 31 tenk i 10 BVP-a.

   Mehanizovana četa je imala 3 voda sa ukupno 10 BVP-a. Mehanizovani bataljon je imao 3 mehanizovane čete i jednu tenkovsku + komandni BVP, što je ukupno 31 BVP i 10 tenkova.

   U oklopnoj brigadi bi trebalo da ima najmanje 3  oklopna i najmanje 1 mehanizovan bataljon + ostale jedinice (art. divizion, divizion PVO, pozadinski bataljon, komandni bataljon itd. u zavisnosti od namene) + komandni tenk komandanta brigade.

   Prostim sabiranjem dobijamo da je oklopna brigada u osnovnoj formaciji propisanoj u JNA imala 104 tenka T-55 i 31 BVP M-80(A). Nakon ratnih dejstava i povlačenja tehnike iz otcepljenih republika u VJ njena formacija je ubrzo proširena na 2 ili čak 3 mehanizovana bataljona i 4 ili ponegde i svih 5 oklopnih bataljona u zavisnosti od pravca koji je brigada posedala i njene namene. Naravno, nisu svi ovi bataljoni bili aktivni osim u vreme NATO agresije i ranijih događaja nakon čl 11. , već je otprilike 30% bilo tzv. RR i bilo parkirano u hangarima.

Ne, ne. Ja iz prve ruke tvrdim da je oklopna brigada VJ (konkretno period 95/96), imala sastav onako kako sam i napisao. To znači da je sastav jednog oklopnog bataljona bio:

2 tenkovske čete + 2 mehanizovane čete, što je ukupno činilo da oklopni bataljon u svom sastavu ima 21 tenk i 20 BVP. Kod nas u 211. okbr. tačno su i hangari bili konstruisani, kako bi navedeno brojno stanje OKB stalo "knap".


Ja opet ponavljam, govorim o oklopnim brigadama iz perioda VJ (trebalo bi biti ista formacija i u JNA), a u to vreme su postojale samo tri oklopne brigade:

1. gardijska okbr. (Beograd)

252. okbr. (Kraljevo)

211. okbr. (Niš)

VJ je imala oklopne brigade i samo jednu mehanizovnau - cini mi se u Pancevu.

Do 95-96 se ponovo preslo na formaciju TENK-BVP.

A 36.okbr iz Subotice?
Na Wikipediji vidim da je vode kao mehanizovanu ali je 94-95 sigurno bila oklopna.

А 15.окбр из Приштине?

Takodje i 243. oklopno-mehanizovana br. iz Urosevca.

Koliko se ja sećam, formacija oklopnih brigada JNA je bila trojna, dake tri oklopna bataljona sa 93 tenka + ostale pripadajuće jedinice.

Moja greška, jer sam mislio samo na oklopne brigade naoružane tenkovima M-84/T-72. To su bile samo one tri koje sam naveo, a za ove ostale naoružane tenkovima T-55 ne znam tačan formacijski sastav.




Što se tiče okbr. naoružanih tenkovima M-84/T-72, upravo tako, a detalje sam napisao u prethodnim porukama.

Sad tek videh da je @MOTORISTA napisao 93 tenka u tri OKB.

Nije 93 nego 63 tenka ukupno u tri OKB, jedne okbr. naoružane tenkovima M-84.

Е, схватио сам у чему је грешка. По формацији сваки окб имао 2 чете А и 1 чету Р. Значи тенкови од Р чете били су конзервирани али припадали су тој бригади. Ево и 31 тенк у сваком окб.
Хвала свима!

Ja te tenkove iz takozvane "R čete" nisam nikada video, a njih je neko morao periodično održavati. Sve tenkove u mojoj brigadi sam lično dotakao rukama (najmanje to) i mogu sigurno da tvrdim da nije bilo dodatnih tenkova tj. tenkovskih četa u oklopnom bataljonu. Ono što je bilo delimično konzervirano su tenkovi iz 3. oklopnog bataljona, pošto je on bio R klasifikacije.


Mislim da bi u diskusiju mogao da se uključi @Broker, pošto bi on kao nekadašnji starešina u oklopnoj brigadi trebao iz prve ruke da zna tačan formacijski sastav.

   Kao što sam naveo, formacija OKBr naoružane T-55 su izgledale tako a one naoružane M-84 su imale manje tenkova iz prostog razloga zato što je i ovih tenkova bilo manji broj. U vreme VJ osnovni tenk je bio T-55A a sa M-84 su bile naoružane elitne jedinice koje nisu toliko bile izložene borbenim dejstvima za razliku od T-55 koji su gurani gde god je trebalo.

   U prebrojavanju sam napravio propust, Oklopna brigada naoružana T-55A imala je 104 tenka i 61 BVP. Zaboravio sam da dodam BVP-e u oklopnim(tenkovskim) bataljonima.

   Moram da dodam, pošto niko nije pomenuo nekadašnju 453. oklopnu brigadu  iz Sremske Mitrovice kao najveću formaciju ove vrste koja je neposredno pre rasformiranja u svom sastavu imala 3+1 oklopna bataljona i 2 mehanizovana. Ovaj jedan tenkovski bataljon je pred kraj pridodat sastavu, bio je naoružan sa 30 kom. T-55 bez mehanizovane čete a nalazio se u Šapcu.

   Što se tiče 1. oklopne brigade iz Beograda imala je 2 oklopna bataljona (jedan M-84 a drugi T-72) i 2 mehanizovana bataljona u Beogradu + oklopni bataljon M-84 u Smederevu koji je bio R. Koliko je bilo vozila nije mi poznato.

Vrlo je tesko shvatiti i objasniti nedoumice. Za vrijeme JNA, a isto tako i u VJ, oklopni bataljoni su se razlikovali po broju borbenih vozila zavisno od tipa/modela vozila, tipa jedinice(oklopno-mehanizovana ili pjesadijska, divizija/brigada/puk/bataljon, statusa A/A1/B/R/NA) i geografskog polozaja iste. Znaci, svi ste u pravu!

   Oklopno-mehanizovana brigada nikada nije u potpunosti bila N/A u VJ a verovatno ni u JNA zbog specifičnosti održavanja i rukovanja tehnikom. Kao što sam naveo a školovaniji članovi foruma koji su se i bavili formacijom bi mogli da kažu koju reč, nisu sve oklopne brigade bile potpuno iste što je zavisilo od namene i pravca koji su pokrivale ali osnova je bila 3 oklopna bataljona i 1 mehanizovani.

Za period JNA 1987-1988 god 36 OMB  bila sastavljena od T-55 u tri grada ,Subotica,Backa Palanka,Sombor po 31 tenk i mislim da u ti tenkovi bili Poljske proizvodje

Bacio sam pogled na knjigu Bojana Dimitrijevića "Modernizacija i intervencija Jugoslovenske oklopne jedinice 1945-2006", i u VJ je bilo više mehanizovanih brigada, ali su usled reorganizacija menjale vrstu:

- 3. mbr Požarevac (do 1993. bila mbr, od 1993. do 1996. okbr, od 1996. do gašenja 2003. ponovo mbr);
- 243. mbr Uroševac/Vranje (do 1997. okbr)
- 12. mbr Sombor (preformirana 1997. u mtbr ili pbr);
- 51. mbr Pančevo (preformirana 1997. u mtbr);
- 36. okbr Subotica je do 1993. ili 1994. bila mbr;
- 453. okbr Sremska Mitrovica je do 1993. ili 1994. bila mbr;
- 2. mbr Valjevo (1994. preformirana u 20. mtbr);
- 1. okbr Beogard (do 1993. ili 1994. bila mbr);
- 15. okbr Priština/Prokuplje je do 1994. bila mbr.

P.S. Imao bih i ja jedno pitanje! 12. brigada iz Sombora je reorganizacijom iz 1997. trebala biti preformirana iz mehanizovane u motorizovanu brigadu, međutim u vreme agresije NATO bila je pešadijska! Da li je ta brigada kraće vreme egzistirala kao motorizovana, i ako jeste kada je preformirana u pešadijsku?

12.mbr iz Sombora je ona bivša iz Osjeka (iz doba JNA).

To oko preformiranja ove brigade iz mehanizovane u motorizovanu i pešadijsku malo ko će tačno znati. Možda jedino BojanSDK. Ja sam u to vreme bio član radnog tima na nivou VJ za te "reorganizacije" ali se ne sećam jer nije bio moj resor i nije me zanimalo.

Sto se tice okbr tamo oko 1995 one su imale po 3 ok bataljona sa po 21 tenkom i 21 BVP-om po bataljonu (2 oklopne cete + 2 mehanizvane cete. Svaka ceta sa po 10 tekova ili BVP-a + 1 od komadanta cete.

Ukupno 63 tenka i 63 BVP-a M-80 (mada je realno BVP-a bilo i manje tj nadopunjivali su ih sa M-60 obicno u 3 bataljonu)


okbr su imale oko 3000 ljudi po ratnoj formacij tj oko 1000 ljudi po mirnodopskoj mada ponovo to je zavislio od razvijenosti brigade i vrstom tehnike kojom su bile popunjene.

Upotpunjen spisak ok br i mbr VJ.

- 12. mbr Sombor (preformirana 1997. u mtbr ili pbr) - T-55
- 51. mbr Pančevo (preformirana 1997. u mtbr);

- 15. okbr Priština/Prokuplje je do 1994. bila mbr. - T-55
- 36. okbr Subotica je do 1993. ili 1994. bila mbr - T-55
- 211. okbr Nis - M84
- 243. mbr Uroševac/Vranje (do 1997. okbr) - T-55
- 252. okbr Kraljevo - M-84
- 453. okbr Sremska Mitrovica je do 1993. ili 1994. bila mbr - T-55

- 1. okbr Beogard (do 1993. ili 1994. bila mbr) - M84, T-72
- 2. mbr Valjevo (1994. preformirana u 20. mtbr);
- 3. mbr Požarevac (do 1993. bila mbr, od 1993. do 1996. okbr, od 1996. do gašenja 2003. ponovo mbr);

1.,2.,3. okbr i mbt su bile ranije u sastavu gardiske divizje tj to su bili gardiski pukovi pa su kasnije narasli na brigade (neznam tacno kad).

Generalna formacija okbr je bila:

- komanda
- komandni bataljon (izvidjacka ceta (PT-76, BRDM-2), ceta VP - M-86, ceta ABHO, ceta veze,)

- 3 x ok bataljona (M-84,T-72 ili T-55 sa BVP M80 ili OT M60) (obicno je 3. ok bat. bio "R" klasifikacije)
- mad ili had 122mm Gvozdika ili D-30 + baterija VBR 128 mm i MB 120 mm
- lsar divizion PVO (obicno lsar baterija Strela 1 i lsar baterija - prage 30/2 i 2 x baterije ZSU-57/2, radar P-15 - mada bilo je i drugih kombinacija u zavisnoti od raspolozivosti tehnike)
- inzinjeriski bataljon - TZI, TNM, itd.
- pozadinski bataljon

36. mbr NIKADA nije imala ništa u Bačkoj Palanci. Tenkovi T-55 bili su u Subotici, Somboru i "R" u magacinu u okolini Bačke TOPOLE. A da li su bili Poljski i Češki  :zid
Oklopna je postala 1993.-1994. i tada je pored Subotice i Sombora, bilo jedinica u Kanjiži i Senti.

Posle predaje T-54 Egiptu 1973., svi T-54/5 u JNA bili su T-55. Velika većina bila je upravo poljske ili češke proizvodnje. Ukupan broj znatno preko hiljadu.

Чете војне полиције у окбр практично никад нису имале борбена возила ВПБ М-86. У ЈНА приоритет у попуни су имали батаљони ВП. У ВЈ Након повлачења са КиМ неке чете у бригадама (мислим да је у питању "врањска") су добиле "вишкове" ВПБ М-86 али су убрзо и оне укључене у батаљоне ("извучене" су из бригада, тамо су остале "Р" чете).

   I ovo je verovatno zavisilo od slučaja do slučaja. Četa VP u 453. okbr u Sr. Mitrovici je imala M-86 nekoliko godina dok nisu predati bataljonu VP .

Da, nju sam zaboravio. Mislim da je bila još jedna ali se ne sećam koja. To je jedna od onih čVP u brigadama koje su imale po tri VPB M-86, ali sve u vreme VJ.

Mislim da su u okbr aktivni bili uglavnom vodovi VP.

Од 70-тих година нису. "Активни" водови су махом били у РВ и ПВО. Ако је нека бригада имала у миру војну полицију то су биле чете.

Ipak je vod vojne policije u pitanju. Ovo je tačan formacijski sastav 211. okbr. početkom devedesetih:

 Dzumba govori o JNA dobu. Nije bilo aktivnih vodova VP osim u RV i PVO. Po "Jedinstvu" brigada KoV je imala cetu VP naslijedjenu od ugasene divizije, a po teritorijanoj nadleznosti.

Rekoh ja, ovaj grafikon pokazuje formaciju brigade 1989/1990 godine, što mu dođe JNA period.

Ма, није било активних водова ВП у бригадама. Ако је било активне ВП биле су чете. Ту се ради о "НА" воду ВП.

Још једном желим да кажем Хвала свима коjи су направили ову веома информативну тему!

Ovako po sećanju, ovo je tačna predstava 211. okbr. iz perioda 1990/91 kada sam ja bio u brigadi.
Ako nekom nešto znači, koliko se sećam u Sinđeliću su bili stacionirani 1.ok bat. i 2.ok. bat.

3.ok. bat. je beše bio izmešten u Leskovcu.

Sva tri OKB-a su bila u Nišu, a u Leskovcu je jedno vreme bio dislociran mehanizovani bataljon. Kasnije je i on vraćen za Niš.

Да не бих отварао безвезе нову тему, питаћу овде. Гледам нешто на "Српском оклопу" формације оклопне и механизоване бригаде. Осим броја
батаљона (3 ок / 1 м), односно (2 м / 2 ок), остало је мање-више исто. Једина разлика је у "мешовитом противоклопном арт. дивизиону". Зашто га
механизована бр. има, а оклопна нема?

зато што је превасходни циљ оклопних јединица борба са другим оклопним јединицама.

Зато што би механизована бригада без овог мпоад имала значајно слабије противоклопне (читај противтенковске) могућности. Оклопна бригада има значајно више тенкова а тенк је најбоље противоклопно средство.

15.oklopna brigada (Priština) 1995-1999. (ukupno u brigadi 83 tenka T-55)
- komanda = 1 tenk
- komanda stana
- komandni bataljon (izviđacka ceta (BRDM-2), četa ABHO, četa veze);

- 1 oklopni bataljona (T-55 ) (3 tč + 1mč) = 31 tenk + 10 BVP
- 2 oklopni bataljona (T-55 aerodrom Slatina) = 31 tenk + 10 BVP
- 1. i 2. mehanizovani bataljaon (BVP M80А)[3 mč + 1 tč + MinB četa (jedna aktivirana 1998)] = 2 x 31 BVP + 2 x 10 tenka
- shad ( 2 x baterija 122mm Gvozdika + baterija VBR 128mm Plamen)
- sard PVO [1. i 2. lsab PVO 30/2 mm J-171A + lsr baterija Strela 1M + lrb PVO S-2M (NA)]
- inzinjeriski bataljon
- pozadinski bataljon

Љуба

   

   Takva je bila formacija svih mehanizovanih brigada ešaloniranih po sovjetskom sistemu. Tokom NATO agresije formirale su se posebne taktičke grupe u zavisnosti od zadatka i terena na kome će dejstvovati pa je ova formacija višestruko pojačavana sa delovima drugih jedinica. Ne sećam se da je ikad neka meh. brigada imala 2 tenkovska i 2 meh. bataljona + podrška.