Analiza: Mig-29 Fulcrum "menjač igre" ukrajinskog vazdušnog prostora

Jedno od prvih iznenađenja ruske invazije na Ukrajinu bila je nesposobnost Moskve da obezbedi vazdušni prostor iznad Ukrajine. Ovaj neuspeh osudio je Rusiju na godine kopnenih operacija. Čak i danas, u trećoj godini sukoba, ukrajinski vazdušni prostor ostaje osporen uprkos ruskim vazdušnim prednostima. Ova delimična ukrajinska pobeda u kontroli vazdušnog prostora je u velikoj meri posledica korišćenja MiG-29 (NATO naziv: Fulcrum).

Jedno od oruđa na koje se Ukrajina oslanja da bi osporila pristup svom vazdušnom prostoru i ublažila rusku prednost je borbeni avion Mikojan Gurevič MiG-29. Ukrajinska flota MiG-29 nije savršeno rešenje—mnogi okviri aviona su zastareli i napušteni—ali hladnoratovski avion je bio dovoljno dobar. U NATO-u poznat kao Fulcrum, MiG-29 je sovjetski avion četvrte generacije. Razvijen 1970-ih, MiG-29 je težak lovac dizajniran za misije nadmoći u vazduhu. Fulcrum je bio sovjetski odgovor na američke lovce četvrte generacije za vazdušnu superiornost kao što su F-15 Eagle i F-16 Fighting Falcon.

Sovjeti su morali da rasporede konkurentniji avion, a MiG-29 je odgovorio na poziv.

Za razliku od mnogih aviona četvrte generacije, MiG-29 nema sistem upravljanja „fly-by-wire“. Međutim, to je agilan avion, sposoban za impresivne brzine okretanja i velike napadne uglove. Za pogon, MiG-29 se oslanja na dva turboventilatora Klimov RD-33 sa naknadnim sagorevanjem, koji mogu da obezbede 11.200 funti suvog potiska ili 18.300 funti potiska sa naknadnim sagorevanjem. Kao i vertikalni stabilizatori, motori su široko raspoređeni. Prostor između motora povećava zadnju površinu trupa i obezbeđuje dodatno podizanje, što smanjuje opterećenje na površini krila i zapravo poboljšava manevrisanje aviona.

MiG-29 nema veliki kapacitet goriva. Šest unutrašnjih rezervoara mlaznjaka brzo troše gorivo. Bez spoljnih rezervoara za gorivo, MiG-29 ima operativni domet od 930 milja (1.490 km). Sa dodatkom spoljnih rezervoara za gorivo, domet se poboljšava na 1.300 milja (2.090 km).

Naravno, MiG-29 je bio opremljen širokim spektrom naoružanja da podrži profil misije nadmoći u vazduhu (a kasnije i višenamenskog). U korenu levog krila, MiG-29 je opremljen topom GŠ-30-1, 20 mm sa 100 metaka. Ispod svakog krila, MiG-29 ima tri pilona koji se mogu koristiti za spoljne rezervoare za gorivo, ili za rakete, bombe i projektile.

Naravno, MiG-29 je zastareo od svog prvobitnog izdanja 1970-ih. Moderniji zapadni lovci poput F-22 ili Rafale znatno su napredniji od MiG-29, a čak su i američki lovci četvrte generacije poput F-15 i F-16 nadograđeni i znatno su napredniji od MiG-29 . Dakle, MiG-29 koje je Ukrajina izvukla iz skladišta ili dobila od dobrotvornih suseda poput Poljske i Slovačke nisu baš najsavremeniji avioni, ali su pomogli da se održi određeni vazdušni kapacitet.

U februaru 2022. procenjeno je da je ukrajinsko vazduhoplovstvo imalo samo oko 50 MiG 29 u operativnom stanju, svi nasleđeni od Sovjetskog Saveza. Ukrajina je svoje snage MiG-29 dopunila uvozom, uključujući dvadesetak iz Poljske i desetak iz Slovačke. Poljski avioni su u boljem stanju od slovačkih i dolaze sa brojnim nadogradnjama koje bi trebalo da poboljšaju efikasnost aviona.

„Poljski avioni, koje Varšava zamenjuje mešavinom F-16 i F-35, dolaze sa mnogim nadogradnjama: modernim transponderima, GPS-om i prijemnicima za radarska upozorenja; radio aparati NATO tipa; nova avionika i ekrani u kokpitu i – što je možda najvažnije – digitalna magistrala podataka MIL STD 1552 koja bi trebalo da omogući mlaznjacima da raspoređuju municiju vođenu GPS-om“,

MiG-29 će biti spušten na dno ukrajinske hijerarhije lovaca kada F-16 američke proizvodnje stignu u junu ili julu. Ukrajina je gurala Zapad za F-16 od prvih dana sukoba, a pomoć je konačno na putu. Ukrajinski piloti i ekipe za održavanje već su započele obuku na F-16, nadajući se da će biti efikasni onog dana kada avion postane dostupan.


Izvor


Lični komentar Kubovac:

Saglasan sam sa ovim stavom iz teksta, MiG-29 je zaista "tegleći konj" vazduhoplovnih snaga Ukrajine, bez obzira što su mu zadaci uglavnom druge prirode od one za koju je inicijalno konstruisan. To se postiglo naknadnim modifikacijama za ugradnju protivradarskih raketa AGM-88 HARM sa pratećim komponentama potrebnim za rad ovog sistema, mada sa skromnijim mogućnostima nego kod aviona američke proizvodnjje koji nose ove projektile, a koji se koriste za borbu protiv osmatračko-akvizicijskih i nišanskih radara raketnih sistema PVO Ruske vojske.  

Takođe, adaptirani su i da nose JDAM projektile, a koji predstavljaju Mk82 bombe opremljene sa inercijalnim navigacionim sistemom [INS] za navođenje u kombinaciji sa GPS prijemnikom, omogućavajući njihovo ispuštanje sa bezbedne udaljenosti. Postoje navodi i da su na Poljske i Slovačke primerke, usled njihove modernizacije zapadnim sistemima avionike, veza, digitalnim magistralama podataka i sl. bili u mogućnosti da instaliraju i JDAM-ER, produženog dometa sa instaliranim tragačima GPS ometača.

Pretpostavlja se da se ovaj pilon takođe može koristiti da se ukrajinskim MiG- 29 omogući da nose AASM „Hammer“ modularno oružje vazduh-zemlja koje je isporučila Francuska.

Takođe, postoje navodi i fotografije da su ukrajinski MiG-29 modifikovani da mogu da nose i mamce ADM-160 MALD. AGM-160B MALD je u suštini mala krstareća raketa/klizna bomba koja ometa radare, izbacuje ometače i ponovo emituje signale za navođenje projektila kako bi izgledala kao veći avion, odnosno primarni cilj. Njegovo prisustvo u ukrajinskom arsenalu znači mnogo.

I na kraju, da podvučem ono što je i navedeno u tekstu, a to je da malobrojna flota od 50-80 letelica (uz dodatne isporuke i verovatno i opravke aviona koji nisu bili u letnom stanju, a bilo ih je moguće vratiti u život) i dalje leti!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Analiza: Koji ruski sistemi za elektronsko ratovanje ometaju američku municiju Excalibur i HIMARS u Ukrajini

Prema informacijama ukrajinskih vojnika, ruske snage mogu ometati satelitski navođenu municiju kao što su artiljerijske granate Excalibur i sistema HIMARS. Rusija je u Ukrajini postavila R-330Zh Zhitel, sposoban da detektuje, prati i ometa satelitske komunikacije Inmarsat i Iridium i GSM-1900 mobilne telefone, a takođe deluje protiv GPS navigacionih sistema koji koriste NAVSTAR satelite.

Prema prethodnim informacijama od pre šest meseci, Ukrajinci su prijavili problem, a Vašington je prestao da isporučuje Excalibur granate. Visoki američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da Pentagon predviđa da će određena precizno navođena oružja biti poražena ruskim elektronskim ratovanjem i da je sarađivao sa Ukrajinom da se to prevaziđe.

Što se tiče HIMARS-a, u članku se navodi da su tokom prve godine operacije uspešno uništavali komandne stanice i skladišta sa ruskim naoružanjem; međutim, u drugoj godini rusko elektronsko ratovanje je počelo da ih ometa.

Elektronsko ratovanje (EW) postalo je ključni element u aktuelnom sukobu u Ukrajini, značajno oblikujući dinamiku bojnog polja. Ruske snage su efikasno iskoristile sisteme elektronskog ratovanja da poremete ukrajinsku vojnu komunikaciju, ozbiljno ometajući njihove sposobnosti komandovanja i upravljanja. Ometajući radio-frekvencije i komunikacione mreže, ruske elektronske operacije stvaraju konfuziju i odlažu ukrajinske vojne odgovore, podrivajući njihovu sposobnost da efikasno koordiniraju i izvode operacije. Ovaj strateški poremećaj je ključan u savremenom ratovanju, gde je brza i pouzdana komunikacija neophodna za efikasnu vojnu akciju.

Pored toga, elektronsko ratovanje omogućava ruskim snagama da prikupe kritične obaveštajne podatke presretanjem i analizom ukrajinskih komunikacija. Ova sposobnost pruža uvid u kretanje ukrajinskih trupa, strategiju i položaje, omogućavajući ruskim snagama da predvide i efikasnije se suprotstave ukrajinskim operacijama. Štaviše, radio-elektronska borba se koristi u operacijama protiv dronova, otkrivanju, ometanju i onesposobljavanju ukrajinskih dronova koji su od vitalnog značaja za izviđanje i ciljanje. Neutralisanjem ovih bespilotnih letelica, ruske snage umanjuju sposobnosti ukrajinske vojske za nadzor i precizne udare. Sve u svemu, elektronsko ratovanje povećava taktičku prednost ruskih snaga tako što ometa ukrajinske operacije i povećava njihovu sopstvenu svest o situaciji i operativnu bezbednost.

Naša analiza pokazuje da tri ruska sistema za elektronsko ratovanje, R-330Ž Žitel, Krasuha-4 i Tirada-2, mogu da ometaju municiju navođenu GPS-om.

Ruski sistemi za elektronsko ratovanje pokazali su značajne sposobnosti u ometanju napredne municije koju isporučuju SAD, kao što su vođena artiljerijska granata Excalibur i projektili HIMARS. Značajni sistemi uključeni u ove napore uključuju:

R-330Zh Zhitel: Ovaj mobilni sistem radio-elektronske borbe može da ometa GPS signale u širokom opsegu frekvencija (100 MHz do 2 GHz). Posebno je bio efikasan protiv municije vođene GPS-om kao što su Excalibur i HIMARS, ometajući njihove sisteme ciljanja i uzrokujući da promaše željene ciljeve. Sistem Zhitel može da generiše jake signale ometanja u radijusu od 30 km, što ga čini izuzetnom protivmerom protiv satelitski vođenog oružja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Krasuha-4: Još jedan napredni sistem radio-elektronske borbe ruske proizvodnje, cilja na radare u opsegu X i Ku, koje koriste različiti vazduhoplovni i raketni sistemi. Njegova sposobnost da ometa radarske signale čini ga efikasnim oruđem u ometanju ciljanja i navođenja precizne municije.
Krasuha-4 je ruski mobilni sistem za elektronsko ratovanje dizajniran za ometanje radarskih i satelitskih sistema.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tirada-2: Ovaj sistem je posebno konstruisan za ometanje satelitskih komunikacija, uključujući i one koje koristi GPS vođena municija. Ciljajući komunikacione veze između satelita i zemaljskih prijemnika, Tirada-2 može efikasno da neutrališe sisteme za navođenje oružja poput HIMARS-a.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovi ruski sistemi radio-elektronske borbe primorali su SAD i Ukrajinu da kontinuirano ažuriraju i prilagođavaju svoj softver i operativne taktike kako bi ublažili efekte ometanja. Uprkos ovim naporima, efikasnost precizno navođene municije je značajno smanjena, naglašavajući izazov koji se razvija od ruskih sposobnosti za elektronsko ratovanje.


Izvor

Не сумњам да је фрегата овог пројекта веома добро опремљена против свих облика претњи. Добро је што је у Северној флоти. Међутим, досадашња пракса Црноморске флоте у текућем рату показала је суштинске, можемо рећи неопростиве пропусте, пре свега у командовању, а одмах затим у обуци посаде. Могу само поновити да су се често понашали као "чобани који никада мора видели нису". Остајем при свом ставу да је Цушимски синдром, без обзира на протек 120 година, остао тешко бреме руске морнарице, толико да постоји опасност да пређе у константу њене суштине.

Овај неочекивани развој безпосадних пловила, аутоматизованих али једноставних, направио је прави хаос у досадашњој борбеној тактици и уопште начину употребе, заштити у базама и Ц4И раду и обезбеђењу. Преко 40 година стари пројект 206МР (Матка), модификација Осе, можда још мања, али боље опремљена и наоружана захваљујући минијатуризацији, па чак и "наноизацији" најважнијих система, а у довољном броју брзо грађених чамаца разне намене, могла би обезбедити борбену употребу у преко 80% временских услова у Црном мору и ефикасну, а економичну борбену употребу. Овако, у легендарном Севастопољу више се не базирају иоле вредне борбене јединице Црноморске флоте, сви су побегли, да побегли, у Новоросијск, па и потпуно неодговарајући Туапсе (ваљда у Абхазији?). Остаје један проблем: Русија је изгледа потпуно изгубила способност масовног грађења најсавременијих брзокретних и мањих бродских дизела налик МТУ серији 2000 (који сада дају и 2500кс. по јединици, уз међуремонтни ресурс од око 4000 часова!). Производња одговарајућих ГТ је заузета на неколико година за веће бродске јединице, хеликоптере, ТГ, па и тенкове. Звездини звездасти дизели имају своје предности, али и озбиљне мане, које их елиминишу, да не говоримо да су их у 2023. години направили двадесетак комада при потреби од, рецимо, око две стотине за исти период. Руси сматрају, по досадашњим извештајима, да им кинески дизели не одговарају по многим параметрима. Кинезима, чија се морнарица муњевито гради, ти исти дизели савршено одговарају. Можда Русима испоручују другоразредну продукцију, али немам доказа и не желим да "мрачим" без доказа.

Zelenski daje izjae za domaću javnost u cilju održavanja morala. Istina nije bitna, bitno je ne izazivati paniku.

А насупрот, украјински тенк понуђен Индији имао је велике, неотклоњиве системске недостатаке.

Нездравом човеку се свашта привиђа. Не могу рећи да се ради о "незадрживом продору" руске војске, тај напредак је ограничен и невелик, али опет, Украјинци су нешто успорили руско напредовање, али га нису зауставили.

Testiranje ruskog tenka T-90S u Indiji 1999. godine

Objavljujemo arhivske snimke ruskog Uralvagonzavoda, sa ispitivanja ruskog tenka T-90S 17. maja 1999. u Indiji.

Bilo je to teško vreme za fabriku u to vreme; moglo bi se reći da je ugovor sa Indijom spasio fabriku. Indija je 1997. pokazala interesovanje za tenk T-90S. Ali Indiji je bio potreban tenk sa motorom od 1000 konjskih snaga i termovizijskim nišanom. U to vreme ruski tenk nije imao tražene karakteristike, ali su se adaptacija tenka i oživljavanje proizvodnje odvijali u najkraćem mogućem roku na Uralvagonzavodu. Testovi su sprovedeni u pustinji Tar, svaki tenk je prešao više od 2000 kilometara. Dizel motor V-92S2 „ČTZ-Uraltrak“ pokazao je fenomenalnu izdržljivost. Testovi su uspešno završeni. Početkom 2000-ih, 124 tenka su otišla u Indiju u gotovom obliku i još 186 u obliku kompleta za vozila. A 2004. godine izašao je prvi indijski tenk T-90S.

B.P: opet mu neko uvalio vanila puding umesto belog praha:

Zelenski: Ukrajina je povratila teritorije u oblasti Harkova od ruske vojske

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da je ukrajinska vojska uspela da povrati teritorije koju su prethodno zauzele ruske trupe u oblasti Harkova na severoistoku zemlje.

U svom video obraćanju u petak uveče Zelenski je rekao da su „naši vojnici uspeli da preuzmu borbenu kontrolu nad graničnim područjem gde su ušli ruski okupatori“.

Komentari Zelenskog u suprotnosti je sa onima koje su dali ruski zvaničnici. Član Donjeg doma ruskog parlamenta Viktor Vodolacki, rekao je da ruske snage sada kontrolišu više od polovine grada Vovčanska, pet kilometara unutar granice, prenela je ruska državna novinska agencija Tass.

Nije moguće nezavisno potvrditi ove njegove navode.

Vodolacki je takođe dodao da će, kada Vovčansk bude zauzet, ruske snage krenuti na gradove Slavjansk, Kramatorsk i Pokrovsk u susednoj Donjeckoj oblasti.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je cilj ruske vojske da stvori „tampon zonu“ u oblasti Harkova kako bi sprečila ukrajinske prekogranične napade.

Grad Harkov, koji je glavni grad istoimene oblasti, udaljen je oko 20 kilometara od ruske granice.

Izvor

Stršljen ponovo oživeo! Izveden prvi probni let! Kratki istorijat razvoja prvog srpskog bespilotnog helikoptera

23.05.2024.

Pojavio se prvi put pre sedam godina prvo na sajmu naoružanja IDEX 2017. u Abu Dabiu, a onda i na sajmu naoružanja Partner te iste godine u Beogradu. Dobio je tada centralno mesto u Hali 1 Beogradskog sajma gde ga je kao svoj unikatni proizvod prikazala kompanija EdePro iz Beograda.

Tada je već postao poznat pod nazivom Stršljen. Posetiocima je prikazan sa kompletnom paletom naoružanja, kao i opreme koju ovaj helikopter može da koristi za različite misije.



Podaci o bespilotnom helikopteru “ Stršljen“ iz 2017. godine

Helikopter je izradilo preduzeće EDePro pod patronatom SDPR. Motor, rotor, telo helikoptera, reduktor i lopatice delo su srpskih kompanija uključenih u ovaj projekat.

Prema objavljenim podacima, maksimalna brzina tog helikoptera iznosi 180 km/h, brzina krstarenja je 160 km/h, brzina penjanja 8 m/s, a maksimalna visina leta 4.000 metara. Anatomija leta iznosi 3,5 sata sa 200 litara goriva i četiri sata sa 240 litara goriva.

Letelica je duga 6,75 m, visoka 2,65, široka 1,8 metara. Težina praznog helikoptera je 400 kg, maksimalna težina helikoptera na poletanju 750 kg, nosivost (koristan teret) 350 kilograma.

„Stršljen” je namenjen za izviđanje, borbena i protivelektronska dejstva.

Letelica je zatim naredne 2018. godine doživela bila redizajn u odnosu na prototip koji se pojavio prethodne 2017. godine. Već tada dobio je oznaku „X-01 Stršljen“ pod kojom je bio prikazan na međunarodnom Sajmu naoružanja Eurosatory.


Podaci o stršljenu iz 2018 do danas

U odnosu na onu iz 2017. godine novi Stršljen je imao redizajniran nos izrađen od kompozitnih materijala (ugljeničnih vlakana), a pogon je činio domaći turbovratilni motor Phoneix-180.

Upoređujući sa podacima iz 2017, godine navodi se da je letelica duga 8,75 m u odnosu na 6,75 m na prvom prototipu. Visina letelice je skraćena sa 2,65 m na 2,44 m. Širina od 1,8 m i maksimalna težina bespilotnog helikoptera u poletanju je ostala ista 750 kg, kao i nosivost korisnog tereta od 350 kg.

Maksimalna brzina leta je 180 km/h, ali je krstareća brzina smanjena sa 160 na 120 km na čas. Početna brzina penjanja je ostala ista 8 m/s. Plafon leta je isti 4.000 m, kao i autonomija leta od 4 sata.

Od dodatne opreme besposadni helikopter „X-01 Stršljen“ poseduje GPS navigacioni sistem, žirostabilisano elektrooptički sistem, radarski i laserski visinomer.
Naoružanje:

Kao naoružanje besposadnog helikoptera „X-01 Stršljen“ spomier se kontejner sa mitraljezom kalibra 12,7 mm. laseri nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm, rakete vazduh-zemlja, televizijski vođena raketa „pauk“. Za razliku od prve verzije modifikovana je dobila nosače raketa.

Novi korak u razvoju prvog srpskog bespilotnog helikoptera načinjen je 18. maja 2024 godine na aerodromu Vojka. Ono što je novina helikopter umesto turbovratilnog motora Upoređujući sa podacima iz 2017, godine navodi se da je letelica duga 8,75 m u odnosu na 6,75 m na prvom prototipu. Visina letelice je skraćena sa 2,65 m na 2,44 m. Širina od 1,8 m i maksimalna težina bespilotnog helikoptera u poletanju je ostala ista 750 kg, kao i nosivost korisnog tereta od 350 kg.

Maksimalna brzina leta je 180 km/h, ali je krstareća brzina smanjena sa 160 na 120 km na čas. Početna brzina penjanja je ostala ista 8 m/s. Plafon leta je isti 4.000 m, kao i autonomija leta od 4 sata.

Od dodatne opreme besposadni helikopter „X-01 Stršljen“ poseduje GPS navigacioni sistem, žirostabilisano elektrooptički sistem, radarski i laserski visinomer.

Naoružanje:

Kao naoružanje besposadnog helikoptera „X-01 Stršljen“ spomier se kontejner sa mitraljezom kalibra 12,7 mm. laseri nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm, rakete vazduh-zemlja, televizijski vođena raketa „pauk“. Za razliku od prve verzije modifikovana je dobila nosače raketa.

Novi korak u razvoju prvog srpskog bespilotnog helikoptera načinjen je 18. maja 2024 godine na aerodromu Vojka. Ono što je novina helikopter umesto turbovratilnog motora Пхонеиx-180 ima ugrađen domaći turbovratilni motor ТSЕ-200.

Posle urađenih priprema letelica je izvršila svoj prvi probni let u vertikalnom poletanju i sletanju kao i lebdenju.

Stršljen se može koristiti za različite misije tako i za vojne izviđanje i borbene zadatke.
 ima ugrađen domaći turbovratilni motor ТSЕ-200.

Posle urađenih priprema letelica je izvršila svoj prvi probni let u vertikalnom poletanju i sletanju kao i lebdenju.

Stršljen se može koristiti za različite misije tako i za vojne izviđanje i borbene zadatke.



Izvor