PALUBA

Da malo osvetlimo pomorsku bitku u Javanskom moru,bitku koja je odlučila ishod japanskog pohoda na holandske istočne Indije.Videćemo kako se upornost nekad ne isplati ali i kako stara pomorska sila,Holandija,vaspitava svoje mornaričke oficire da istraju do smrti u izvršavanju poverenog im zadatka.Na kraju jedna sjajna animacija koja prikazuje pokrete dve flote tokom ove sedmočasovne bitke.Japanske amfibijske snage okupile su se da udare na Javu, a 27. februara 1942. glavna saveznička pomorska snaga, pod komandom kontraadmirala Karela Doormana, isplovila je severoistočno od Surabaje da presreće konvoj japanskih istočnih snaga za invaziju koji se približavao iz Makasarskog moreuza. Istočne udarne snage saveznika,[5] sastojale su se od dve teške krstarice (HMS Eketer i USS Houston), tri lake krstarice (Doormanov vodeći brod HNLMS De Ruiter, HNLMS Java, HMAS Perth) i devet razarača (HMS Electra, HMS Encounter, HMS Jupiter, HNLMS Kortenaer, HNLMS Vitte de Vith, USS Alden, USS John D. Edvards, USS John D. Ford i USS Paul Jones).Japanska operativna grupa koja štiti konvoj, kojom je komandovao kontraadmiral Takeo Takagi,[1] sastojala se od dve teške (Nači i Haguro) i dve lake krstarice (Naka i Jintsu) i 14 razarača (Judači, Samidare, Murasame, Harusame, Minegumo, Asagumo, Jukikaze, Tokicukaze, Amacukaze, Hacukaze, Jamakaze, Kavakaze, Sazanami i Ušio) uključujući 4. eskadrilu razarača pod komandom kontraadmirala Šodžija Nišimure.[1] Japanske teške krstarice bile su mnogo moćnije, naoružane sa po deset topova od 8 inča (203 mm) i vrhunskim torpedima. Poređenja radi, Ekseter je bio naoružan samo sa šest topova od 8 inča, a samo šest od devet topova od 8 inča u Hjustonu je ostalo operativno nakon što je njena krmena kupola izbačena iz upotrebe u ranijem vazdušnom napadu.Savezničke snage su se sukobile sa Japancima u Javanskom moru, a bitka je besnela povremeno od sredine popodneva do ponoći dok su saveznici pokušavali da stignu i napadnu transportne trupe flote za invaziju na Java, ali su bili odbijeni superiornom vatrenom moći. Saveznici su imali lokalnu vazdušnu nadmoć tokom dana, jer japanska vazdušna snaga nije mogla da stigne do flote po lošem vremenu. Vreme je takođe ometalo komunikaciju, čineći saradnju između mnogih uključenih savezničkih strana — u izviđanje, vazdušno pokrivanje i štab flote — još gorom nego što je već bila. Japanci su ometali i radio-frekvencije. Ekseter je bio jedini brod u bici opremljen radarom, tehnologijom u nastajanju u to vreme.Bitka se sastojala od serije pokušaja u periodu od sedam sati od strane Doormanove kombinovane udarne snage da dosegne i napadne konvoj invazije; svaka je bila odbijena od strane pratećih snaga uz teške gubitke koje su saveznici pretrpeli.Flote su se ugledale oko 16:00 27. februara i približile se u domet topova, otvarajući vatru u 16:16. Obe strane su pokazale loše veštine topništva i torpeda tokom ove faze bitke. Uprkos njenom nedavnom prepravljanju (sa dodatkom savremenog radara za kontrolu topništva tipa 284), Ekseterove granate se nisu približile japanskim brodovima, dok je Hjuston uspeo samo da uraklji jednu od protivničkih krstarica. Jedini zapažen rezultat početne razmene oružja bio je da je Ekseter bio kritično oštećen pogotkom u kotlarnicu iz granate od 8 inča. Brod je zatim šepajući otišao do Surabaje, u pratnji Vite de Vita.Japanska torpeda velikog dometa(jedna od najbolje čuvanih predratnih tajni japanske mornarice) su uzela prvi danak.Japanci su lansirali dve ogromne torpedne salve, koje se sastoje od ukupno 92 torpeda, ali su na Kortenaer postigli samo jedan pogodak. Udario ju je Long Lance, prelomio se na dva dela i brzo je potonuo nakon pogotka.

Elektra — koja je pokrivala Ekseter — učestvovala je u duelu sa Jintsuom i Asagumom, postigavši nekoliko pogodaka, ali je pretrpela ozbiljna oštećenja na svojoj nadgradnji. Nakon što je na Elektri izbio ozbiljan požar, a njena preostala kupola je ostala bez municije, naređeno je napuštanje broda. Sa japanske strane, samo je Asagumo bio primoran da se povuče zbog štete.Saveznička flota se odvojila i okrenula oko 18:00, pokrivena dimnom zavesom koju su postavila četiri razarača američke divizije razarača 58 (DesDiv 58). Takođe su pokrenuli napad torpedima, ali na prevelikom dometu da bi bili efikasni. Doormanove snage su se okrenule na jug prema obali Jave, zatim na zapad i sever dok je padala noć u pokušaju da izbegne japansku pratnju i padne na konvoj. U ovom trenutku su brodovi DesDiva 58 — njihova torpeda su se potrošila — na svoju inicijativu otišli ​​da se vrate u Surabaju.Na ovom primeru "samoinicijative" vidimo sa koliko teškoća u komandonju se sučavao Doorman.Flota sastavljena od četiri nacije,komandanti brodova koji su se prvi put videli neposredno pred bitku i velike nevolje u komunikaciji između holandskih brodova i njihovih anglo-saksonskih saveznika su tokom ove bitke dovele do nekoliko tragičnih nesporazuma što ćete najbolje videti na simulaciji na kraju.Ubrzo nakon toga, u 21:25, Jupiter je naleteo na minu – za koju se veruje da ju je odbacio holandski minopolagač – u plitkoj vodi i potopljen, dok je oko 20 minuta kasnije flota prošla tamo gde je Kortenaer ranije potonuo, a Encounter je odvojen da pokupe preživele.Dormanova eskadra, smanjena na četiri krstarice, ponovo je naišla na japansku pratnju u 23:00; obe kolone su razmenjivale vatru u mraku sa velike udaljenosti, sve dok Java i De Rujter nisu torpedovani istom razornom salvom; Java je eksplodirala i potonula za nekoliko minuta, dok je De Rujter bio pogođen i onesposobljen dok je izbegavao i pao je nekoliko sati kasnije. Samo 111 je spašeno sa oba broda, među mrtvima i Doorman, koji je potonuo sa De Rujterom.Ostale su samo krstarice Pert i Hjuston; malo goriva i municije, a prateći Doormanovu poslednju naredbu da ignorišu preživele i nastave za Bataviju, dva broda su se povukla, stigavši u Tanjung Priok 28. februara.Iako saveznička flota nije stigla do invazione flote, bitka je braniocima Jave pružila jednodnevni predah.Prevelika cena je plaćena za taj jednodnevni predah i mišljenja sam da bi Dorman bolje postupio da je odigrao "ples" sa Japancima čuvajući svoje snage i izbegavajući odsudnu bitku kojoj očigledno nije bio dorastao u smislu snage i uvežbanosti.Nešto slično onome što je nešto kasnije Samervil odigrao sa Nagumom u Indijskom okeanu,kada je strategijom fleet in being zadavao brige mnogo nadmoćnijim Japancima.

Evo na kraju i kratkog videa sa sajta Holandskog instituta za vojnu istoriju i sjajne animacije  kretanja brodova.                                          https://www.youtube.com/watch?v=y4w-vUhEuNg         

Evo kratkog videa sa ovom neobićnom krstaricom,De Rojter, u Holandskoj Istočnoj Indiji.Zbog natezanja sa ministrom finansija ali i pacifistima ona je imal 7 topova 152 mm(3x2 i 1x1).E sada,ja sam do sada našao dve varijante mogućeg razloga za tako čudan izbor naoružanja.Jedna kaže da je brod prvobitno trebao imat 8topova,4x2 ali zbog razloga štednje odlučeno je da skinu jedan.Druga verzija glasi sasvim suprotno,da su navodno pacifisti uticali da bude predviđeno naoružanje sa samo 6 topova 152mm ali da su pri samoj gradnji dodali i onu jednocevnu kupolu pod komandnim mostom.S obzirom na dimenzije broda ja bih ipak poverovao onoj prvoj varijanti,da je jedan top "skinut" iz razloga štednje.Zašto bi brod od 7500tona bio naoružan samo sa 6 topova glavne artiljerije ?!                                                                                                            https://www.youtube.com/watch?v=wLW2OBb-3ak 

Holanđani su vežbali odbranu svoje kolonije,Istočne Indije i evo jednog snimka iz 1939 gde se vide akteri naše teme ,De Rojter i Java i prateći razarači.                                                                                                                                                                                                   https://www.youtube.com/watch?v=dK8Zv32VP0U         

Do sada nije poznato da su Saveznici na brodu snimatelje tokom ovih borbi ali Japanci jesu u avionima.Evo jednog snimka u koje se mo razaznati da spiker spominje De Rojter i Hjuston ali ja mislim da je reč o jednom napadu japanske avijacije pre ove bitke iz naslova.Naime,ova kombinovana flota je ispolvljavala više puta pokušavajući da zaustavi japansku invaziju.Admiral Dorman je sa svojim štabom razvio efikasnu taktiku odbrane od japanske avijacije koja se sastojala u tome da avionima spreči spuštanje na manju visinu praveći "zavesu" od granata pav topova na određenoj visini i postavljanjem osmatrača u koševe jarbola na čiji znak da su bombe odbačene je brod u punoj brzini pravio nagli zaokret.Taktika je bila uspešna ali je iziskivala ogroman utrošak municije.Evo ga japanski snimak.                                                                    https://www.youtube.com/watch?v=cSO6jNqx-nQ                                                                                   

Holandija je u Indoneziji koristila i ove ,meni veoma simpatične,torpedne čamce.Pomišljam kako bi oni bili sjajna zamena za borbene čamce Uskok i Četnik.Em slične veličine em lansiraju torpeda unapred ,kao sav normalan svet.Navodno su pogodili neki japanski brod ali nema potvrde za to.

Na prvi pogled veoma liče na američke Higgins-e.

Dosta su manji i nastali su pre Higinsa.Građeni su u Surabaji a U Holandiji su građeni znatno veći što me čudi.Meni je logičnije da su ovi borbeni čamci od 17tona korišćeni za odbrani peskovitih obala Holandije a veći za Indoneziju.Evo karakteristika ovog nesuđenog Četnika.                         http://pwencycl.kgbudge.com/T/m/TM-4_class.htm                                                 

A evo većeg za Holandiju.                                                                                                                                                                            https://www.netherlandsnavy.nl/index.html 

Holandija je stara pomorska nacija a u to vreme i podmornička velesila koja je u rat ušla sa čak 27 podmornica sopstvene konstrukcije i odličnih karakteristika.Holandski podmorničari su izmislili šnorkel koji su Švabe videli na podmornici u izgradnji kad su okupirali Holandiju,Holandija je dala ponudu za naše druge dve podmornice kada smo izjavili želju da ih nabavimo.Holanđani su ti koji su potapali japanske brodove prvih meseci rata na Pacifiku jer su ujka Semova torpeda bila užasno nepouzdana.Mene čudi da smo se obratili Švabam za treću seriju podmornica,tražiš od verovatnog neprijatelja da te snabde sredstvom koje i njemu očajnički treba i kojih je imao samo 57 kada je počeo rat.Od toga polovina neupotrebljiva za dejstva na Atlantiku.Inače,ako neko misli da je Kraljevska mornarica ušla sa "šarenilom" torpeda u rat neka pogleda šta su sve lansirali Holanđani,nedostaje samo mina na motki.Štedljiv svet!  :-)

Те подморнице, типа IIB биле су једине доступне, јер се влада Милана Стојадиновића с неколико великих међувладиних трговинских споразума обавезала пред Немачким Рајхом. Иначе, то је једини период у модерној историји кад смо имали приличан суфицит у трговини са Немачком. Са погоршањем политичких односа у Европи, Hемачка је почела да одуговлачи испоруке. Тако смо остали и без друге наруџбе Шнелбота, сличних са првих осам, али овај пут са дизел моторима V12, MB-500 и са немачким торпедима Г7, 533мм.

Ovi veći, od 30-40t bili su građeni u nekoliko serija, prvi po projektu British Power Boat, a posle, nešto veći nalik američkim Elco.

Čudi me da se ne pominju S-151-158, šnelboti koje je zatim preuzela Krigsmarine.

Moglo se očekivati da će Švabe praviti smicalice sa isporukom podmornica.Zar nam nisu Meseršmite isporučili bez guma i čini mi se bez radio stanica ?

Kada su Japanci napali Holandsku Istočnu Indiju u decembru 1941. godine, Kraljevska mornarica Holandske Istočne Indije imala je 17 podmornica u pozorištu, od kojih su tri bile na popravci.Stariji skiper podmornice, poručnik Cdr.A.J. Bussemaker sa O-16, takođe je bio komandant flotile. Podmornice su bile smeštene u pomorskoj bazi Soerabaja, zajedno sa njihovim matičnim brodom Zuiderkruisom.Kada su Holanđani počeli da grade podmornice u godinama pre Prvog svetskog rata, dali su im dve različite oznake: plovila sa brojem O (koji nose arapske brojeve) su uglavnom bili manji i namenjeni za službu u domaćim vodama. Plovila sa brojevima K (sa rimskim brojevima) bili su za prekomorsku službu , što znači Holandska Istočna Indija. Ove podmornice su skoro uvek bile veće i imale su veći domet. Podela se nastavila do kasnih 1930-ih, kada je mornarica shvatila da želi da koristi iste tipove na obe stanice. Počevši od O-16 lansiranog 1936. godine, sve holandske podmornice su imale O-brojeve.

Holandske pomorske arhitekte imale su veliku međunarodnu reputaciju, a njihove dobro dizajnirane podmornice su to odražavale. Nekoliko holandskih podmornica u Sorabaji 1941. bilo je staro 20 godina i namenjeno samo za obuku i  odbranu baze Java. Udarna snaga poticala je od pet podmornica od 800 tona klase K-XIV i sličnog, većeg O-16. Dve podmornice za postavljanje mina, O-19 i O-20, završene su 1939. godine, a među ostalim modernim inovacijama bile su opremljene jarbolima  sa šnorkelom koji su im omogućavali da pokreću svoje dizel motore dok su pod vodom.

Zakačila se samo slika O-19 nasukane kada joj je i karijera okončana a sad evo i slike dok je bila u stroju.Holanđani su šnorkel zvali njuška.

Kada je Japan uvukao Holandiju u rat, Bussemakerov O-16 je brzo uzvratio. U Singapuru, kada su napadi počeli, Bussemaker je 6. decembra poveo svoju podmornicu zajedno sa K-XVII  u Južno kinesko more, čim je začulo ratno upozorenje i pre formalne deklaracije, u potrazi za japanskom invazionom flotom za koju se veruje da je krenula ka Malaji. 8. O-16 je izvršila neuspešan napad na konvoj trupa, a dva dana kasnije torpedovala je veliki transport ali ga nije potopila. 12. Bussemaker je pronašao snimak iz snova podmorničara: transportni transporteri za invaziju raspoređeni su nepomično u zalivu Soengei Patani. O-16 je potopio tri od njih: Tozan Maru (8.666 tona), Asosan Maru (8.812 tona) i Kinka Maru (9.306 tona). Vrativši se u Singapur nakon ovog napada, dve holandske podmornice su naletele na minsko polje 21. decembra. K-XVII  je eksplodirao i izgubljen je sa svim članovima posade dok se O-16 prepolovio i brzo potonuo, dok je samo mornar Kornelis de Volf plivao na sigurno.

Ratno upozorenje poslalo je K-XIV zapadno od Bornea, a 15. decembra dobila je novog skipera, potporučnika Cdr. C.A.J van Vel Groneveld. 23. primetio je japanski invazioni konvoj usidren kod Kučinga i potopio transportere Katori Maru (9848 tona) i Hijoši Maru (4943 tone), oštetio druga dva i promašio teretnjak i razarač. Nije imala drugih uspeha, uputivši se na Cejlon nakon pada Java.

Van Vel je prebačen u K-XVIII  4. januara i dva dana kasnije je odveo na more. U noći između 23. i 24. januara, njegova podmornica je potopila japanski patrolni brod Hiši i transport trupa Tsuruga Maru (6988 tona) kod Balikpapana. Japanski razarači su je teško oštetili  tokom naknadnog dubinskog udara, i još uvek su mučili holandsku podmornicu kada su četiri američka razarača upala na scenu i lansirala 48 torpeda na zaprepašćene Japance (ova akcija je prikazana u Javanskom moru), potopivši još tri transporta . Takođe je potopila holandski laki brod koji je nastavio da pruža pomoć u navigaciji uprkos ratnoj situaciji. Bila je na popravci u Sorabaji kada je evakuisana pomorska brodogradilišta i tamo je potopljena

Lt. Cdr. L.J. Jarman i K-XVI potopili su japanski razarač Sagiri kod Bornea na Badnje veče 1941. godine, ali je i sama torpedovana i potopljena od strane japanske podmornice I-66 kasnije tog dana. Moderni K-XV oštetio je tanker, ali starije holandske podmornice nisu prijavile nikakav uspeh tokom kampanje. Svi su imali problema sa motorima ove ili one vrste, iako su njihove posade veoma hrabro pokušavale da ih pokrenu. Jedna je pretrpela eksploziju baterije dok je radila iz Singapura.

Dve moderne podmornice za polaganje mina su se nešto bolje snašle: Lt. Cdr. H.F. Bach-Kolling u O-19 potopio je teretne brodove Akita Maru (3817 tona) i Tairu Maru (4994 tone) 10. januara. Ali O-20 je neuspešno napao japanski razarač 19. decembra i lovila su ga tri razarača sve dok ga posada nije potopila kod istočne obale Malaje.

Nažalost, dve od ovih podmornica i dve druge su izgubljene: 0-16 od japanske mine 15-og., 0-20 zbog topovske vatre sa razarača URANAMI 19-og., K-XVII  na minu ili japanske dubinske bombe neko vreme posle 14-og. i K-XVI  od podmornice 1-66 na Božić. Takođe, K-XIll je pretrpela eksploziju baterije u Singapuru 21. nakon povratka iz patrole~ iako je odvučena u Surabaju na popravku, nikada se nije vratila u akciju.