Tri decenije od invazije SSSR-a na Avganistan

[Dreadnought]

Lekcija za Jenkije


27.12.2009

_{Predaja večnog plamena i
z grobnice Neznanom junaku}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Pre tri decenije, 27. decembra 1979. godine, u Avganistan je ušao "ograničeni kontingent sovjetske vojske". Tadašnje rukovodstvo je verovalo da će vojna intervencija da traje samo nekoliko meseci, a ona se pretvorila u desetogodišnji krvavi rat. Sovjetska armija je za 10 godina izgubila 14.427 ljudi, a KGB njih 576. Ranjeno je više od 53.000 ruskih vojnika. Smatra se da je poginulo i do dva miliona stanovnika Avganistana.

Desetogodišnje ratovanje u Avganistanu i veliki broj žrtava ostavili su duboke traume kod ruskog naroda. Stoga je razumljivo što Dmitrij Medvedev i, pre njega, Vladimir Putin nisu hteli da prihvate pozive iz Vašingtona i Brisela da zajedno sa "koalicijom voljnih" ratuju protiv talibana.

I nedavno, kad je prvi put Moskvu posetio novi generalni sekretar NATO-a Rasmusen, jasno mu je rečeno da Rusija ne namerava da šalje svoju vojsku, a spremna je da proda tenkove i drugu vojnu tehniku rukovodstvu u Kabulu.

Gorke je pouke izvukao ruski narod, mada pojedini i dalje pred TV-kamerama objašnjavaju da je vojska morala da uđe u Avganistan kako bi stala na granice s Pakistanom i Iranom i tako sprečila Amerikance da dođu tamo.

Pre 30 godina sovjetska vojska je prešla preko Termeza u Uzbekistanu i Kuške u Turkmenistanu na teritoriju nezavisnog Avganistana. Ostarelo rukovodstvo SSSR na čelu sa Leonidom Brežnjevom smatralo je da tako pruža "internacionalnu pomoć na putu ka socijalizmu". Bilo je potrebno vremena da shvate da su napravili glupost kada su poverovali da zaista mogu za nekoliko meseci da srede situaciju. Pre Sovjeta, u Avganistanu su i Englezi imali neuspešnu, krvavu avanturu.

Kad su iz Avganistana počeli u SSSR da stižu avioni koje su vojnici nazvali "crne lale", prevozeći mrtvačke sanduke, počelo je otrežnjenje, ali malo je bilo hrabrih koji su javno smeli da kažu da vojska što pre treba da se vrati. Tek kada je na čelo SSSR došao Mihail Gorbačov, o tom problemu počelo je da se razgovara realnije.

Zahvaljujući Gorbačovu doneta je odluka da se povuče vojska 15. februara 1989. godine.

Gorbačov je obećao predsedniku Avganistana Nadžibulahu da će mu i dalje pružati vojnu pomoć. Međutim, ekonomska kriza u SSSR učinila je svoje, pa je i pomoć bivala sve manja. Tako su i pod pritiscima mudžahedina 28. aprila 1992. godine pali Kabul i režim Nadžibulaha, koji je obešen.

Narod u Avganistanu Amerikance doživljava kao okupatore. Lično smo se uverili, tokom dva boravka u Avganistanu, da ni Sovjete nisu voleli. Rukovodstvo u Moskvi nije shvatalo da se iz feudalizma ne može preći u socijalizam, kao što i Vašington greši kad veruju da mogu da od Avganistana naprave modernu demokratsku državu.


Van kontorle

Sovjeti su u Avganistanu imali najviše 120.000 vojnika, ali su ipak kontrolisali samo glavne puteve i dva-tri velika grada. Danas je situacija slična, jer ni Amerikanci ni saveznici ne mogu da se pohvale da kontrolišu celi Avganistan, bez obzira na svu skupu tehniku i moćnu podršku iz vazduha.

Izvor: Večernje Novosti