Ледоломац „Гребен” има рођака „Дамјана”
Брод који се донедавно звао „Петроварадин” пре две године је спасен из старог гвoжђа, урађена му је потпуна генералка и сада може да обавља функцију тегљача, потискивача и ледоломца
Дужина брода je 38,08 метара, ширина 11 метара, a укупна снага два мотора je 1790 киловата
Да Србији недостаје ледоломац није тајна. Видело се то 2017. године када је Дунав више од месец дана био окован ледом. Тада су нам реке бранили Мађари и наш „Гребен” у власништву „Електропривреде Србије”. Многа пловила специјалне намене која су некада крстарила рекама била су ван функције или су отишла у заборав. „Чакор” и „Вучево” трунули су у Новом Саду, а „Петроварадин” је чамио у Земуну. Испоставило се, ипак, да је „Петроварадин” „жив”, да је пребродио тешку судбину лоше приватизације и да је у последњем тренутку спасен. Сада ово пловило које је у себи објединило функције потискивача, тегљача и ледоломца поносно језди српским и европским рекама и то под новим именом „Дамјан”. И ових дана он плови. Не ломи лед, користи се за превоз терета. А када би се коцкице сложиле, јер Србији треба барем још један ледоломац, он би већ колико сутра могао да се ухвати укоштац са „белим речним оковом”.
Како смо сазнали, ледоломац „Петроварадин” пре две године од „Дунав групе агрегати”, у чијем су власништву били и „Чакор” и „Вучево”, купила је фирма „Хидробаза агрегати” чији је власник Милан Пекез. Он је уложио средства и ледоломац који је био пред одласком у старо гвожђе претворио у прави брод.
– Када сам га купио био је у такозваној распреми, у јако лошем стању, потпуно запуштен, зарђао... Нашли смо га усидреног на Ади Хуји, мада је некада он био стациониран у Новом Саду, Београду и Земуну. Највише је била оштећена просторија за боравак посаде. Ту је ситуација била грозна. Брод вам је као кућа. Кад нико не живи у њој, она сама од себе пропада. Таква је ситуација била и с „Петроварадином”. Ипак, иако руиниран, велики део опреме преживео је зуб времена. Првенствено су мотори били у функцији – прича Милан Пекез.
Ледоломац је превезен у његову радионицу у Гроцкој. Уз помоћ подизвођача потпуно је реконструисан. Промењена му је хидраулика, све инсталације, просторије за посаду сада личе на хотелски смештај. У обнову ове челичне грдосије уложено је више од 500.000 евра.
– Мотори су били у функцији, али пре годину дана имали смо пожар на броду. Тада смо заменили моторе, ставили нове са савременим начином рада. Када се догодио тај пожар, одлучили смо и да броду променимо назив. У нашој струци постоји једно правило, ако брод доживи било какву хаварију – мења му се име. Тако је било и с „Петроварадином”. Сада се зове „Дамјан” по сестрином сину – објашњава Милан.
Пре две године, у фебруару, Републичка дирекција за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде расписала је јавну набавку за изградњу брода посебне намене – ледоломца. Међутим, до сада се на ту јавну набавку нико није јавио. Како нам је рекао Милан Пекез, своју понуду на овај тендер није дао јер већ има брод за активно разбијање леда.
Не обавља функцију ледоломца плаво-бели „Дамјан”, али увелико ради. Користи се као тегљач товара и потискивач конвоја. Опремљен је такозваним вибро-уређајем. Уређај у сусрету с ледом вибрира, размрдава га и на тај начин га уситњава и ломи. Дебљина корита брода је око 20 милиметара. Такво мора да буде да га лед не би оштетио. Овај брод опслужује посада од осам људи и куварица. На води без пристајања може да буде и по двадесет дана.
Два ледоломца остављена на милост времену
Ледоломац „Петроварадин” имао је и „рођену браћу” – „Чакор” и „Вучево”. Део њихове опреме грађен је на Балатону, а део у Будимпешти. У употребу су пуштени 1971. године.
Оба пловила била су моторни тегљачи и имала класу за ледоломца. Челични труп им је дебео 36 милиметара. Изграђен је тако да се уопште не види вар, а могао је да сече санте леда дебљине до пет и по метара. Ледоломци су дугачки 41 метар, а широки око девет и по. На њима су се налазила по два мотора, укупне снаге 1.300 коња, и клатна за лупање леда тешка по 16 тона. Сваки од ледоломаца имао је по 12 кабина, 23 кревета, два купатила…
Ова два ледоломца која су била у саставу фирме „Херој Пинки”, као и „Петроварадин”, купио је Душан Боровица. Бродови су, нажалост, због лоше приватизације завршили на „леду”. „Чакор” и „Вучево” су годинама пропадали да би пре две године из Новог Сада били превезени у Старе Бановце. Против Душана Боровице је због злоупотребе положаја покренут судски поступак, а прошле године у новембру осуђен је на четири и по године затвора. На ову пресуду имао је право жалбе.
Ледоломац „Гребен” има рођака „Дамјана”
Брод који се донедавно звао „Петроварадин” пре две године је спасен из старог гвoжђа, урађена му је потпуна генералка и сада може да обавља функцију тегљача, потискивача и ледоломца
Дужина брода je 38,08 метара, ширина 11 метара, a укупна снага два мотора je 1790 киловата (Фото: Лична архива)
Да Србији недостаје ледоломац није тајна. Видело се то 2017. године када је Дунав више од месец дана био окован ледом. Тада су нам реке бранили Мађари и наш „Гребен” у власништву „Електропривреде Србије”. Многа пловила специјалне намене која су некада крстарила рекама била су ван функције или су отишла у заборав. „Чакор” и „Вучево” трунули су у Новом Саду, а „Петроварадин” је чамио у Земуну. Испоставило се, ипак, да је „Петроварадин” „жив”, да је пребродио тешку судбину лоше приватизације и да је у последњем тренутку спасен. Сада ово пловило које је у себи објединило функције потискивача, тегљача и ледоломца поносно језди српским и европским рекама и то под новим именом „Дамјан”. И ових дана он плови. Не ломи лед, користи се за превоз терета. А када би се коцкице сложиле, јер Србији треба барем још један ледоломац, он би већ колико сутра могао да се ухвати укоштац са „белим речним оковом”.
Како смо сазнали, ледоломац „Петроварадин” пре две године од „Дунав групе агрегати”, у чијем су власништву били и „Чакор” и „Вучево”, купила је фирма „Хидробаза агрегати” чији је власник Милан Пекез. Он је уложио средства и ледоломац који је био пред одласком у старо гвожђе претворио у прави брод.
– Када сам га купио био је у такозваној распреми, у јако лошем стању, потпуно запуштен, зарђао... Нашли смо га усидреног на Ади Хуји, мада је некада он био стациониран у Новом Саду, Београду и Земуну. Највише је била оштећена просторија за боравак посаде. Ту је ситуација била грозна. Брод вам је као кућа. Кад нико не живи у њој, она сама од себе пропада. Таква је ситуација била и с „Петроварадином”. Ипак, иако руиниран, велики део опреме преживео је зуб времена. Првенствено су мотори били у функцији – прича Милан Пекез.
Ледоломац је превезен у његову радионицу у Гроцкој. Уз помоћ подизвођача потпуно је реконструисан. Промењена му је хидраулика, све инсталације, просторије за посаду сада личе на хотелски смештај. У обнову ове челичне грдосије уложено је више од 500.000 евра.
– Мотори су били у функцији, али пре годину дана имали смо пожар на броду. Тада смо заменили моторе, ставили нове са савременим начином рада. Када се догодио тај пожар, одлучили смо и да броду променимо назив. У нашој струци постоји једно правило, ако брод доживи било какву хаварију – мења му се име. Тако је било и с „Петроварадином”. Сада се зове „Дамјан” по сестрином сину – објашњава Милан.
Пре две године, у фебруару, Републичка дирекција за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде расписала је јавну набавку за изградњу брода посебне намене – ледоломца. Међутим, до сада се на ту јавну набавку нико није јавио. Како нам је рекао Милан Пекез, своју понуду на овај тендер није дао јер већ има брод за активно разбијање леда.
Не обавља функцију ледоломца плаво-бели „Дамјан”, али увелико ради. Користи се као тегљач товара и потискивач конвоја. Опремљен је такозваним вибро-уређајем. Уређај у сусрету с ледом вибрира, размрдава га и на тај начин га уситњава и ломи. Дебљина корита брода је око 20 милиметара. Такво мора да буде да га лед не би оштетио. Овај брод опслужује посада од осам људи и куварица. На води без пристајања може да буде и по двадесет дана.
Два ледоломца остављена на милост времену
Ледоломац „Петроварадин” имао је и „рођену браћу” – „Чакор” и „Вучево”. Део њихове опреме грађен је на Балатону, а део у Будимпешти. У употребу су пуштени 1971. године.
Оба пловила била су моторни тегљачи и имала класу за ледоломца. Челични труп им је дебео 36 милиметара. Изграђен је тако да се уопште не види вар, а могао је да сече санте леда дебљине до пет и по метара. Ледоломци су дугачки 41 метар, а широки око девет и по. На њима су се налазила по два мотора, укупне снаге 1.300 коња, и клатна за лупање леда тешка по 16 тона. Сваки од ледоломаца имао је по 12 кабина, 23 кревета, два купатила…
Ова два ледоломца која су била у саставу фирме „Херој Пинки”, као и „Петроварадин”, купио је Душан Боровица. Бродови су, нажалост, због лоше приватизације завршили на „леду”. „Чакор” и „Вучево” су годинама пропадали да би пре две године из Новог Сада били превезени у Старе Бановце. Против Душана Боровице је због злоупотребе положаја покренут судски поступак, а прошле године у новембру осуђен је на четири и по године затвора. На ову пресуду имао је право жалбе.
Izvor:
www.politika.rsAko Kilezr ima volje da nam objasni o čemu se ovdje radi, i dali je ovaj brod može da obavi posao (ledolomac).