Tenk M-84

[Bozo13]

NE

Ajde ovako da računamo.

Potkalibarno zrno. Brzina zrna na ustima cijevi 1806 m/s ( nominalni uslovi ). Maksimalni ( tablični ) domet 4000 m. Nema značajnog opadanja brzine tokom leta.  Nema nikakvog uticaja na let ni vjetar, atmosferski pritisak ni temperatura vazduha. Mali uticaj ima temperatura baruta. Dovoljno je nama koji smo se bavili balistikom reći da je korigovani tablični ugao na 1500 metara samo 2,7 hiljaditih.

Pa gdje nađe onaj metar.

Rotacija zemlje i Koriolisova sila se uzima u račun na sistemu Orkan.

Pozdrav

Vlado

Vlado sve zna.

[Solaris]

Sa stare naslovnice časopisa HV.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
poz.

[Levčanin]

ovi ne odustaju: 'HRVATSKA I SRBIJA OPET BI MOGLE IZVOZITI TENKOVE' Komentar R. Bajrušija   

http://www.jutarnji.hr/-moglo-bi-se-dogoditi-da-hrvatsko---srpski-tenkovi-opet-budu-prodani-u-afriku--komentar-roberta-bajrusija/1117098/

[kumbor]

I ko bi ih radio, gde i kako? Pusti snovi.

[CheefCoach]

Ma snasli bi se nekako, kada smo uspeli da se jednom snadjemo, mozemo i drugi put. Pravo pitanje je ko bi to platio. 80-tih je trebalo uloziti 3 000 miliona $ u industriju, to je kao 8,5 milijardi danas. I dodaj na to modernizaciju, jer davno je bila osamdeseta, izaslo bi barem 12 milijardi. Cena pravljenja pojedinacnog tenka bi bila oko 2 miliona, tako da bi bili konkurentni Rusima, trebali bi da Africi prodamo najmanje 6000 tenkova! Sad moja analiza jeste napametno lupetanje, ali objasnjava zasto mi vise ne pravimo tenkove. Nekada je Jugi bilo potrebno 1500 tenkova, a danas Srbiji 200, a Hrvatskoj 100 tenkova; i to kada ovima odzovi, sto bi rekli za jedno 30 godina.
A da treba da proizvodimo nesto, pa moze i zajedno, to se slazem. Mozda neka oklopna vozila, ili nesto sto nema veze sa vojskom.

[oficir neaktivne rezerve]

Ne može se snaći nekako.

Lupiću ali ima ovde onih koji i tačno znaju koliko delova-pozicija ima tenk M-84 u poslednjoj verziji koja je serijski proizvodjena, od zakivka do poslednjeg šrafa i filtera za motor jedno 10-12000 jedinica (ako sam lupio-promašio slobodno me zatucite  ).

Sigurno da je preko 50 firmi širom bivše SFRJ ako ne i više učestvovalo u kooperaciji.Svaki deo je kontrolisan i validiran bog zna koliko puta.

U međuvremenu i da postoji dogovor svih naslednica SFRJ za zajednički posao većina od tih 50 firmi su propale,ugašene,nepostojeće,VKV radnici ostareli i oterani u penzije,mašine rashodovane,dokumentacije poput one iz zavoda "SAKO"-Tivat rasurene ili memljive odnesene bog zna gde.

Podsetiću na nešto što nam je svima razumljivije.
Zastava automobili iz KG nikad se nisu odlikovali nekakvim kvalitetom.U proizvodnji je učestvovalo mnogo kooperanata iz cele zemlje, negde oko 50 000 radnika kada se zemlja raspala, Zastava je ostala bez dobavljača delova i vremenom su pozicije osvajale maloprivredne firme iz Srbije i šta se desilo, ionako slab kvalitet postao je još gori, tako da su najlošija kola sa trake silazila upravo pri kraju proizvodnje.Na kraju su delovi uvoženi iz Kine i Koreje ali bez uspeha.

[Lox]

O ne opet!
Mislim da ne postoji baš nikakva šansa da bi proizvodili nove tenkove. Čak mislim da bi i  modernizacija bila nemoguća misija, već eventualno neki oblik servisiranja do otpisa.

[pvanja]

Teoretski postoji sansa stim da bi se oni delovi koji se neproizvode u SR i HR a nisu rentabilni za uspostavljanje proizvodnje uvozili.

To je teorija a praksa

[oficir neaktivne rezerve]

I pod uslovom da su ti što proizvode delove ili čitave sisteme ili pod-sisteme van bivše SFRJ, spremni (smeju-imaju dozvolu) da nam redovno isporučuju potrebne količine za razumnu cenu.

Sve je to teorija a u praksi mislim da je "Veliki Brat" davno odlučio da na ovim prostorima više nikada ne sme biti proizvođeno bilo šta komplikovanije od topa ili VBR-a.

I iz tog razloga su godinama devastirani potencijali firmi i kooperanti koji su pripadali proizvodnji plovila, tenkova i aviona.

Verovatno ćemo moći da proizvodimo samo ono što nam kao licencu udele za tržišta trećeg sveta a pripada zastareloj ili prlavoj tehnologiji.

Samostalan razvoj i proizvodnja velikih složenih borbenih sistema, teško da će nam biti ponovo puštena na volju pa sve i da sami obnovimo kadrovske, tehničke i proizvodne kapacitete.

[CheefCoach]

Kako su se jednom formirale firme, obucili VKV radnici i nabavile masine, tako mogu opet. Dakle pocetak od nule. I onda je drug Tito morao da ide u SSSR da dobije licencu za M 84. Ali sve to kosta kao kajgana Svetoga Petra. Ja nisam nikada i nikada necu da mi NE MOZEMO da napravimo tenk, samo kazeme da mi to NECEMO da radimo. Tu postoji razlika. T 90MS moze da se dobije za 4 M $, i to je tenk koji je bolji od obicnog M 84 tenka, koji mi ne mozemo da prizvedemo za manje od 4 M $.
I onih 650 M 84 koji su proizvedeni su kostali 3000/650+0,7=5,3 M $ po tenku, kada uracunamo inflaciju dolara ispada da je M 84 kostao 14 M dansnjih dolara. Da je JNA dobila planirani broj tenkova, i da se ostvarila prodaja u Indiju onda bi cena tenka pala na razumnu cenu.
Sa sve vecom potrebnom tehnologijom i padom potraznje za tenkovima verovatno ce u buducnosti u svetu biti sve manje proizvodjaca novih tenkova. Verovatno ce ih praviti Amerikanci, Rusi, Kinezi, Evropljani (i to zdruzenim snagama, a mozda zajedno sa Amerima) i Indijci (s tim mozda se i oni zdruze sa Rusima).

[oficir neaktivne rezerve]

Ali sve to kosta kao kajgana Svetoga Petra.

To je jedan od dva razloga a drugi je politika "Velikog Brata".


Danas smatramo velikim uspehom da od dela čuvene "Prve Petoletke" napravimo sublimaciju "IMR Rakovica" i "IMT-a" i proizvodimo traktore.Kako bi bili oslobođeni placevi i pretvoreni u skupo građevinsko zemljište koje će doneti samo jednokratnu finansijsku korist.
Na "Zmajeve" kombajne je inače odavno zaboravljeno.

A ni "14 Oktobar" iz Kruševca niko više ne spominje.
IVLR iz Železnika je takođe prošlost.

Kadrovi: inžinjeri i VKV radnici su stvarani decenijama a tehnički fond je takođe stvaran decenijama i nikada do kraja ni tehnički ni tehnološki nije bio zaokružen.

I mala ispravka, bivša SFRJ je od Rusa imala licencu za T-72, na osnovu te t.t. dokumentacije je domaća pamet napravila projekat za M84, koji je iz reklamnih razloga smatran isključivo njenim vlasništvom.


Zar je bilo potrebno praviti novi pogon SDPR u Velikoj Plani, pored toliko praznih hala gore pomenutih firmi?

Zbogom pameti a i šta će nam kad smo predviđeni samo da montiramo tzv. CKD lotove za druge i na taj način što jeftinije prodamo rad ionako malo preostale VKV radne snage.

[S.PALESTINAC]

Srpska privreda je i tehnički i kadrovski danas u daleko lošijem stanju nego početkom osamdesetih kada se osvajo tenk.
Ona ne može biti partner hrvatskoj privredi u ovom poslu nego tu i tamo kooperant za neke delove.

Nekada je važilo pravilo ako dobro i organizovano radite i napravite 1000 tenkova ulaganja se isplate. Dobrom izvoznom cenom i tehničkim kapacitetima koji su ostali proizvodnja tenka u Jugoslaviji je bila rentabilna.

Problem je što su ti kapaciteti razoreni i što danas imamo daleko manje tržišnog poslovanja nego ranije.

[oficir neaktivne rezerve]

Najbolje je da zbog mogućeg haosa ne licitiramo o spremnosti dveju privreda pomenutih susednih zemalja jer odgovorno smatram da ni jedna ni druga danas nemaju čime da se pohvale u privrednom smislu.

Firma "Đuro Đaković" iz S.Požege bila je samo jedna karika u nizu firmi koji su proizvodili delove i sklopove za M-84 i svaka bi se mogla smatrati važnim i dovoljno ključnim za nastanak finalnog proizvoda ako se licitira na taj način što opet ne odgovara istini.

[CheefCoach]

1000 je bilo nekada dovoljno, jer ti ostaju proizvodni kapaciteti za sledecu generaciju tenkova (oklopnih vozila...) i ostaju pare u zemlji, ali danas kako tenkovi postaju sve slozeniji i komplikovaniji, mozda je potrebno i vise od 1000. A sta got mi napravili sa M 84-tvorkom nece biti bolje od T 90 koji kosta 3-4M.
Cak kada bi Srbska privreda bila kooperant za bilo sta to bi bilo mnogo bolje od potpuno ugasene privrede.

[BSD]

Srpska privreda je i tehnički i kadrovski danas u daleko lošijem stanju nego početkom osamdesetih kada se osvajo tenk.
Ona ne može biti partner hrvatskoj privredi u ovom poslu nego tu i tamo kooperant za neke delove.

Prva recenica je apsolutno tacna i svima poznata, a iz druge recenice se moze izvesti zakljucak da je hrvatska privreda u daleko boljem stanju od nase?! Obe privrede su u ocajnem stanju. Taj tenk vise niko i nikada nece proizvoditi niti modernizovati ni u jednoj do sada prikazanoj modernizaciji (sve su zastarele), a mislim da vi to najbolje znate. Tako da tu nikakve saradnje nece biti zato sto su sve te fabrike svedene na nivo radionica, a tekst treba posmatrati u okviru politickog pomirenje kao pripremu terena za susret dva predsednika!