Ево интервјуа професора Симеуновића датог дневном листу "Политика" који има, бар донекле, везу са темом. Заправо, занимљиво ми је његово објашњење појма тероризма, јер указује на то да она (дефиниција), као и све друго, подлеже редефинисању.Такође, даје оцену ефикасности противтерористичких дејстава у Авганистану и шире. Зато сматрам да они које ова материја занима требају да бар баце поглед на ова интервју.
Интервју: Драган Симеуновић, професор на Факултету политичких наука и на Правном факултету у Београду
Исламистички тероризам најопаснији, етно-сепаратистички најупорнији
Зашто свет ни дан-данас не може да се сложи око јединствене дефиниције тероризмаДраган Симеуновић: Са талибанима се није играти
Откако се тероризам разорном снагом обрушио на савремени свет, свеколика јавност са непосусталом пажњом прати овај нови-стари феномен.
Драган Симеуновић, професор на Факултету политичких наука и на Правном факултету у Београду, утемељитељ и руководилац специјалистичких студија о тероризму које су за седам година постојања три пута проглашене за најбоље у Југоисточној Европи, своју најновију, 15. књигу, назвао је само „Тероризам”.
Иза једноставног наслова крије се опсежна анализа коју је овај дугогодишњи гостујући професор на престижним иностраним универзитетима и регионални координатор УН посветио више него актуелној теми. „Тероризам” је повод нашег разговора.
Професоре Симеуновићу, разна истраживања указују да постоји најмање стотину различитих дефиниција тероризма. Шта свет спречава да се сложи око једне, универзалне?Пре свега интереси, а потом слугански однос науке према политици, нестручност политичара који уображавају да знају све о свему па тако и о тероризму, двострукост стандарда, вишак емоција при дефинисању тероризма, и још много, много тога.
Дуго се бавите овом проблематиком. На који начин Ви дефинишете тероризам као друштвени и политички феномен савременог света?Када сам пре двадесетак година правио врло обимну, али прецизну дефиницију тероризма, у моди су биле кратке дефиниције. Данас, када се захтева обимна дефиниција, ја сам, уместо да тријумфујем, дефиницију изменио да бих испоштовао начело усаглашености дефиниције са појавом. Тероризам није данас иста она појава од пре двадесет година, јер има бар два нова својства која су морала да нађу место у савременој дефиницији: морбидна спектакуларност заснована на методу самоубилаштва, и друго, ослањање на софистициране технолошке методе и средства, пре свега на интернет. Ал Каида би без интернета била локална организација, а глобална је јер је подржава 40.000 сајтова.
У књизи се бавите разним облицима тероризма: идеолошким – крајње деснице и левице, етно-сепаратистичким – од Северне Ирске, Шри Ланке до Косова, религијским – исламистичким. Ко је, по Вама, најопаснији?Тренутно је најопаснији исламистички тероризам, а најупорнији је етно-сепаратистички. ИРА се за своје циљеве бори већ цео један век. Десничарски тероризам има моћну подлогу у десном екстремизму, али је још у фази бубрења. Кад је реч о левичарском тероризму, он се преко анархистичког и антиглобалистичког насиља враћа на мала врата иако је такорећи јуче проглашен мртвим. Жељне великих резултата у борби против тероризма власти многих земаља заборављају да је он феникс-феномен.
Број жртава тероризма расте последњих година, али највећи број убијених је по Ираку и Авганистану, који су праве зоне рата, и у Пакистану. У осталим деловима света жртава је мање. Колико је глобални рат против тероризма успешан?Може се говорити о успешности рата против тероризма у различитим фазама. Рецимо, рат у Авганистану је у почетку био више него успешан. Ал Каида је била скоро уништена. Онда је започет рат у Ираку који је оживео не само Ал Каиду него и исламистички екстремизам широм света. То не враћа ствари баш на нулу, али резултат је ту негде.
Могло би се рећи да је глобални рат био успешан, али да се све мора скоро испочетка. Са талибанима у Пакистану и Авганистану се није играти. Пре непуних годину дана стигли су на пар десетина километара од престонице Пакистана где се налази не само главна власт већ и команда за испаљивање нуклеарних ракета. Брига Хилари Клинтон била је сасвим реална. Отуда, како се буде смањивао број америчких војника у Ираку повећаваће се њихов број у Авганистану, а можда ће они ући и у Пакистан ако то ситуација буде захтевала. Mислим да број војника које сада Обама планира да пошаље у то подручје неће бити довољан.
Ал Каида је до пре неку годину драматично претила САД и Европи, данас шаље видео-поруке. Неки аналитичари тероризма из тога извлаче закључак да је рањива, готово побеђена. Други кажу да је после седам година Бушове администрације јача него икада. Шта Ви кажете?Осцилације у оперативној моћи терористичких организација су нормална појава. Ал Каида губи на популарности јер већ дуго није имала спектакуларну акцију попут оних које су јој донеле светску славу и масу следбеника. Са друге стране, не бих се сложио са неким западним аналитичарима који из поновљених захтева Ал Каиде њеним спонзорима да јој упуте већа финансијска средства извлаче закључак да је она у кризи. То може бити и знак да она жели да више уложи у талибански покрет, или пак да спрема нешто крупно, што значи и скупо.
Да ли је тачно да је Осама бин Ладен сада фокусиран на „еконо-џихад”, чија су мета финансијски систем и економска инфраструктура Запада?
Бин Ладен је одувек имао такве планове. Разлог зашто не удара по таквим објектима је вероватно тај што је инфраструктура, иако вредна, ипак мање атрактивна мета и не би му донели велики публицитет. После Њујорка и Вашингтона он трага за још већим циљем. Тероризам је наиме морбидан спорт у коме се стално обарају мрачни рекорди у броју мртвих и значају штете.
Да ли се слажете са оценом професора Стивена Пинкера са Харварда да, упркос тероризму, живимо у „најмирнијем времену постојања наше врсте”?На неки начин да. Ипак, не бих потцењивао могућности тероризма да помути мир било где и било коме. Он зато и постоји.
Бошко Јакшић
[објављено: 30/12/2009]
Извор: "Политика":
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Islamistichki-terorizam-najopasniji-etno-separatistichki-najuporniji.sr.html