Трамп: И даље разматрам војну акцију против Иранасубота, 22.06.2019.
ВАШИНГТОН - Председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да и даље разматра војну акцију против Ирана пошто је претходно опозвао одлуку о нападу на ту земљу због обарања америчке беспилотне летелице.
Трамп је рекао да је таква акција још
„увек на столу” док то питање
„не буде решено”. Председник САД је јуче казао да је у четвртак зауставио планирани напад на Иран пошто је сазнао да би 150 људи погинуло.
„Не желим да убијем 150 Иранаца. Не желим да убијем 150 било којих људи ако није апсолутно неопходно”, рекао је Трамп данас новинарима. Он је додао да САД
„веома много цене” одлуку Револуционарне гарде Ирана да не обори амерички шпијунски авион у којем је било више од 30 људи.
Навео је и да је обарање америчког дрона у четвртак ујутру било
„вероватно намерно”, што је у супротности с његовом изјавом од прекјуче, када је рекао да је можда у питању грешка неког ко је просто
„немаран и глуп”. Револуционарна гарда Ирана ;саопштила је у четвртак да је оборила
„америчку шпијунску беспилотну летелицу” која је повредила ваздушни простор Ирана, док САД тврде да је дрон оборен изнад међународних вода, а не унутар иранског ваздушног простора, преноси Танјуг.
-------------------------------------------------------------------------------------
Хоће ли Трамп запалити Блиски истокАутор: Владимир Вукасовић субота, 22.06.2019.
Председник САД је у последњем тренутку опозвао напад на Иран али, ако се опет предомисли, последице ће трпети цео регион [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Распет између своје ратоборне реторике и обичаја да од остваривања претњи одустане у последњем тренутку, између својих људи од поверења и начелника Пентагона, Доналд Трамп је ипак опозвао ваздушне бомбардере и ратне бродове којима је претходно наредио да нападну низ радара и ракетних система у Ирану. То је, сазнаје „Њујорк тајмс”, требало да буде одмазда за оборени амерички надзорни дрон вредан 130 милиона долара.
Нејасно је да ли је напад отказан или одложен. Трамп је на „Твитеру” потврдио да је све било спремно, десет минута пре лансирања, кад је питао колико ће људи погинути. Чувши процену од 150 жртава, зауставио је акцију јер не би била пропорционална обарању беспилотне летелице.
„Не журимо, наша војска је обновљена, нова и спремна на покрет. Иран никада неће имати нуклеарно оружје”, додао је он.
Ако напада на крају буде, најцрњи сценарији иду од угрожавања цивилних летова у тој области, слично ономе што се десило малезијском „боингу” обореном над Украјином 2014 – због чега међународни летови сад заобилазе ирански ваздушни простор и Ормуски мореуз – до распламсавања ракетне паљбе широм региона, између америчких савезника Израелаца и Саудијаца и група у Либану, Сирији и Јемену повезаних с Ираном. Све би то била тек пратња за главни спектакл: директан сукоб Иранаца и Американаца, и то не само у ваздуху и на мору него и на копну, на територији Ирака.
У ноћи између четвртка и петка, шеф Беле куће је иранске званичнике, како су неки од њих рекли Ројтерсу, преко Омана, државе која одржава добре везе и са блискоисточним савезницима САД и са Техераном, чак и упозорио да им следи напад. Наводно је додао да не жели рат него да разговара о разним темама и дао им кратко време за одговор, који је гласио да о томе одлучује врховни ајатолах Али Хамнеи, којем ће порука бити прослеђена, али да се он начелно противи дијалогу с Американцима.
У неком тренутку након те размене порука, Трамп је отказао бомбардовање, за које су авиони и бродови већ били заузели позиције. Ражалошћени том одлуком остали су државни секретар Мајк Помпео, саветник за националну безбедност Џон Болтон и шефица ЦИА Ђина Хаспел. За разлику од њих, професионални војници из америчког генералштаба су били против напада, сазнаје „Њујорк тајмс”, чему противрече извештаји других медија. И представници демократа у Конгресу, које је, као и републиканце из тог тела, Трамп упутио у намеру да бомбардује Иран, тражили су да председник прво добије одобрење конгресних депутата за ту акцију.
У оба табора, и проратном и оном који позива на уздржаност, још нису начисто да ли ће се Трамп опет предомислити. Нећкање је у председниковом понашању било евидентно и пре него што је наложио напад. Уз све оштре речи којима је коментарисао обарање дрона, за који САД тврде да није био у иранском ваздушном простору већ над међународним водама, Трамп је напоменуо да је за рушење америчке летелице можда крив неко
„непромишљен и глуп” у Ирану, али не и вође те државе и да је та особа начинила велику грешку и да би ствари биле много озбиљније да је угрожен био и неки пилот.
О жељи да се избегне максимална ескалација сведочи и то што је, према „Њујорк тајмсу”, замисао била да се циљеви у Ирану нападну пред зору како би се смањио број жртава и међу војницима и међу цивилима у тој земљи. Али, то је све што се може рећи у прилог тезе о Трамповој уздржаности. Он је повукао Америку из међународног споразума о ограничењу нуклеарних капацитета Ирана и саботира покушаје Европљана, Кине и Русије да тај договор, који техерански режим спречава у прављењу атомске бомбе, одрже у животу. Завео је санкције које економски сламају Иран, при чему се у Вашингтону не крије претерано како би волели да то заоштри повремене протесте иранских грађана и изазове преврат.
Све је то Трамп учинио знајући да као противника има режим чији мекши делови нису много попустљивији од тврдих у иранској спољној политици, чију је потпуну промену Бела кућа тражила да би одустала од притисака, режим који на вези држи паравојне групе у неколико околних земаља и који Америку и њене савезнике већ 40 година сматра за највеће непријатеље. У таквим условима, уз обостране провокације, ескалација је надохват руке чак и ако Трамп настави да се предомишља, вероватно и вагајући то да ли би му навала на Иран била од користи у кампањи за реизбор идуће године, коју је и званично започео.
Војним акцијама су Трамп и његови људи претили чак и Кини, као и Северној Кореји, али су се одважили само на два удара против војске сиријског председника Башара ел Асада. Иран је по снази негде између те две категорије. Атомску бомбу нема, мада се верује да би је релативно брзо могао направити. Има војску од око пола милиона људи, наводи „Џерузалем пост”, с тим што је нејасно колико су они опремљени. Обарање врхунског америчког дрона можда показује да сви они системи наоружања домаће производње које Иранци радо приказују нису за бацање чак ни против свакако надмоћних америчких ресурса. САД на армију троше 600 милијарди долара годишње док је ирански буџет за те сврхе 16 милијарди, што је испод и израелских 19 и саудијских 76 милијарди долара.
Инвазија на Иран тешко да се уопште разматра јер би се, због планинског терена, снаге противничке војске и расположења обичних Иранаца, претворила у пакао гори од Ирака. Проблем је, међутим, у управо Ираку и другим земљама где милиције повезане с Ираном, према најуздржанијим америчким и израелским проценама, имају десетине хиљада бораца и стотине хиљада ракета.
Цео регион би могао букнути ако Трамп повуче прст који је ставио на обарач.
Хаџизадех: Уздржали смо се да не оборимо авион с 35 људиТехеран – Иран се уздржао од обарања америчког авиона у коме се налазило 35 људи који је био у пратњи оборене беспилотне летелице, изјавио је командант Револуционарне гарде Амирали Хаџизадех. Амерички авион П-8 је такође био у иранском ваздушном простору, рекао је он, јавља Танјуг.
Izvor:
www.politika.rs