Živim, Borim se i pobeđujem: Pravila preživljavanja u ratnim dejstvima

[Duki]

Poštovani Palubarci, do nas u uredništvu Palube je došao pamflet, tj. priručnik OSRF koji pojašnjava kako se ponašati u borbenim dejstvima u zoni specijalne operacije na teritoriji Ukrajine, ovaj pamflet je nalik priručnicima za pešadince i diverzante kakve je štampala JNA. Mi smo se potrudili da vam ga prevedemo što bolje i nadamo se civilizovanoj diskusiji o istom.
Takođe, deo sa očigledom propagandom na moju ličnu odgovornost nije izbačen a razlog tome je moja želja da se što verodostojnije prikaže ovaj dokument.

Takođe bih vas zamolio da ukoliko odlučite da citirate i komentarišete tekst, zbog obimnosti poruka, ne citirate ceo post već samo određeni pasus radi lakšeg pregleda.

[Duki]

Uvodna reč:

Živim, borim se, pobeđujem : Pravila života u ratu
Razumov A.N., Kriukov G.A., Kuznjecov A.N.
Živim, borim se, pobeđujem! Pravila života u ratu su zbirka preporuka zasnovanih na generalizovanom iskustvu boraca u Avganistanu, Severnom Kavkazu i Ukrajini. Prezentaciju odlikuje duboko poznavanje problema, sažetost, pristupačnost za razumevanje, jasnoća izlaganja.

Zbirka je namenjena vojnicima Oružanih snaga RF koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, vojnim obveznicima, kadetima vojnih obrazovnih ustanova, zaposlenima u raznim agencijama za sprovođenje zakona.

Pošto je svaki rat jedinstven po svojim metodama vođenja, prirodi pozorišta operacija i ogorčenosti zaraćenih strana, ne postoji i ne može postojati jedinstveni priručnik za sve slučajeve vojnih aktivnosti. Ali vojni život, od kojeg se 80% svakog rata sastoji, svuda je isti. Nepoznavanje njegovih osnova podriva zdravlje borca i dovodi do gubitaka. Stoga veterani koji su se borili u Avganistanu, na Kavkazu i u Ukrajini nisu u ovoj brošuri opisali karakteristike borbe u gradu, na moru ili u svemiru. Ovomu će predavati komandanti i stariji drugovi. Jednostavno smo sumirali naše iskustvo života u ratu, sakupili ono glavno što pomaže da se preživi i pobedi.
Dobio sam poziv, šta sad?
Šta da ponesete na regrutnu stanicu Ne paničite. Ne verujte glasinama i budalama koje svašta tvrde da sve od kacige do pancira mora se kupiti nezavisno. Ne opterećujte svoju porodicu troškovima i nepotrebnim troškovima.

Sve što vam je potrebno dobićete u mestu boravka. Na sabirno mesto je bolje doći u trenerci i patikama (sportskoj obući).

Sa sobom imati:

- pasoš, vojnu knjižicu, vozačku dozvolu;
- toaletni pribor i pribor za brijanje za mesec dana;
- hanzaplast 2-3 pakovanja;
- loperamid (plek za dijareju, prim.prev.);
- preklopni nož sa šilom/probojcem (prim.prev. multialat/švajcarac), kašika;
- grickalica/makaze za nokte;
- 3-4 para čarapa;
- 2-3 kompleta donjeg veša (nestežućeg, komotnog);
- 3-4 para radnih rukavica;
- set igle sa koncem (zelene, crne, bele;
- upaljač, šibice (po mogućnosti za sve vremenske prilike);
- boks cigareta (za pušače);
- pertle za čizme (110–120 cm);

[Duki]

1. Šta je specijalna vojna operacija
Političari su akcije naše (OS Rusije, prim.prev)) vojske u Ukrajini nazvali specijalnom vojnom operacijom. Sa stanovišta međunarodnog prava to je tačno ali za njegove učesnike ovo je pravi rat sa krvlju, bolom, gorčinom gubitka i radošću pobede.

2. Veliki otadžbinski rat 2.0
Pogledajte samo spisak zemalja koje su nam proglasile sankcije i koje pomažu ukrajinskom režimu — Nemačka, Poljska, Češka, Hrvatska, Norveška, Danska, Japan, Italija... Svi su se borili protiv nas. Danas se u Ukrajini svete Rusiji za našu Veliku Pobedu. Dakle, za nas je ovo nastavak Velikog otadžbinskog rata i mi smo, kao i naši dedovi u četrdeset petoj, dužni da pobedimo.

3. U Ukrajini štitimo Rusiju
Ne postoji Ukrajina kao država, postoji teritorija bivše Ukrajinske SSR, privremeno okupirana od terorističke bande. Tamo je sva vlast koncentrisana u rukama građana Izraela, SAD, Velike Britanije, koji su organizovali genocid nad starosedeocima, „smanjivši“ 20 miliona ljudi tokom godina „nezavisnosti“. Da bi preživeli, ljudi, kao nekada Crnci u Sjedinjenim Državama, rade za sitnu paru na evropskim plantažama. Javne kuće u Evropi su pune mladih Ukrajinki a muškarci su prinuđeni da se bore protiv Rusije. Sjedinjene Države i Evropa žele da vode ovaj rat do poslednjeg Ukrajinca. Ne trebaju im ljudi, potrebna im je teritorija i resursi. Pripremili su nam istu budućnost i zaato, boreći se u Ukrajini, mi branimo Rusiju i spašavamo stanovnike Ukrajine od genocida koji su pokrenuli ukrajinski i zapadni političari.

4. Ko su Ukrajinci
U skorije vreme, 96,7% Ukrajinaca su bili Rusi. Ali za 30 godina nezavisnosti lišeni su normalnog obrazovanja, kulture, maternjeg jezika i pretvoreni u „divlje“ rusofobi. Ostalo im je još nešto od Rusa. Oni su, kao i mi, vaspitavani na podvizima svojih dedova koji su pobedili fašizam. Oni su isti hrabri borci - stameni u defanzivi, smeli u ofanzivi. Jednog dana, posle denacifikacije, ponovo će postati Rusi, ali za sada su neprijatelji. Surovo i podmuklo. To znači da se moraju tući dok ne dignu ruke, bez opuštanja, do same naše pobede.

5. Osobine strategije ukrajinske vojske
Zapad je 30 godina pripremao Ukrajinu za rat sa Rusijom, shvativši da ne možemo biti poraženi u fer borbi, izabrali su najpodlijuu strategiju. Po uzoru na naciste, organizovali su centralni odbrambeni sistem u naseljima, tamo raspoređuju bataljonske ili četne taktičke grupe ojačane artiljerijom, diverzantskim jedinicama i savremenom izviđačkom opremom. Uporišta su opremljena kablovskim internetom, što omogućava onlajn nadzor, prenos komandi i nanošenje požarne štete. Pored sovjetskog naoružanja, ukrajinske jedinice su opremljene NATO protivtenkovskim, raketnim i artiljerijskim sistemima. Svaki vod ima kvadrokoptere, termovizije i zaštitna sredstva.

6. Ukrajinska taktika – „Udari i beži“.
Kada se otkriju ruske trupe, dovoljno je da ukrajinska vojska gurne prst u ekran tableta kako bi koordinate cilja ušle u jedinstvenu mrežu upravljanja borbom a slobodna artiljerijska jedinica dobila komandu za otvaranje vatre. Artiljerija smeštena u zaklonu (radionice fabrika, podrumi trgovačkih centara i sl.) napreduje na prethodno pripremljene položaje, udara i skriva se u svojim zaklonima. Mobilne diverzantske grupe dovršavaju neprijatelja a nakon kratkog vatrenog kontakta vraćaju u svoja uporišta, skrivajući se iza civila.

7. Borbeni gubici i kako ''ne''
Priroda borbi u Ukrajini je drugačija od Avganistana i Čečenije, po zasićenosti bojišta teškim naoružanjem bliže su Drugom svetskom ratu a o tome svedoči i statistika gubitaka. Među poginulima, do 78% ima rane od teškog oružja i gelera, 12% - rane od metaka, 10% - ranjavanje minsko-eksplozivnim sredstvima. A sada ono važno! U ratu do 40% su neborbeni gubici. Uzroci - kršenje mera bezbednosti pri rukovanju oružjem, pogodci od "prijateljske vatre" zbog nedostatka interakcije sa saborcima, saobraćajne nezgode, dezinformacija, bolest, trovanje surogatima alkohola. Amerikanci nisu uspeli da promene statistiku uzroka neborbenih gubitaka ali oni su skoro prepolovili svoj broj na 23%, obavezujući vojno osoblje u zoni borbenih dejstava da stalno nose šlemove i pancire.

Zaključak 1: Šlem i pancir dupliraju šanse za preživljavanje.

Zaključak 2: Disciplina i mere bezbednosti pomažu da se ne uđe u statistiku neborbenih gubitaka.

[Duki]

8. Gde gubimo i kako ne postati gubitak
Uspeh neprijatelja je, najčešće, rezultat naših grešaka a najveću štetu trpimo od artiljerijske vatre. Na napredovanju, na mestima koncentracije pri postavljanju zadataka, pri organizovanju terenskog logora ili uporišta, kao i od dejstva diverzantskih grupa. Da ne biste dopunili statistiku gubitaka, trebalo bi da sledite jednostavna pravila:

*Na maršu ili na zaustavljanju držite razmak između automobila od najmanje 20-30 metara.
Ovo smanjuje masovne žrtve od preciznog oružja za 90%. Svaki starešina koji postavi opremu bliže od 20 metara od drugog je budala i štetočina.

*Ukopavati se čak i na mestima gde se jedinice privremeno nalaze.
Zastoj - ukopavaj se! Čak i mali rov je dobar, zaštitiiće od gelera i udarnih talasa.

* Budite stalno na oprezu.
Gde god da se nalazite - na prvoj liniji ili u dubokoj pozadini - pratite nebo i okolinu.

*Organizujte se.
Posada svakog vozila (odreda) mora postati samostalna taktička jedinica, koja obezbeđuje zaštitu, kamuflažu, održavanje vojne opreme, inžinjerijsku opremu položaja, ishranu i odmor vojnika.

9. Mislimo za troje
Minimiziranje gubitaka omogućava stvaranje autonomnih borbenih grupa unutar jedinice. Borbena trojka, formirana na osnovu prijateljskih odnosa, najbolji je red samoorganizovanja vojnika a formira se u odredu oko kolektivnog naoružanja jedinice - mitraljeza, bacača granata itd. Takva raspodela povećava efikasnost teškog naoružanja i dovodi do smanjenja gubitaka. Ako je jedan od boraca ranjen, druga dvojica su u mogućnosti da ga brzo evakuišu i pruže prvu pomoć. Kopanje kolektivnog rova/položaja za trojicu traje upola manje vremena nego kopanje pojedinačnog rova. Istovremeno, dok dvoje ljudi rade sa lopatama, treći može stražariti, izviđati, maskirati, kuvati hranu, čistiti oružje itd. Noću, dvoje su naizmenično budni i posmatraju, jedan se odmara.


10. Napomena komandantu
Komandante, zapamtite: vaš zadatak je da upravljate bitkom, inače, odnosima unutar jedinice. A da biste postali dobar komandant, potrebno je da potisnete militanta u sebi i probudite u sebi vođu i donosioca odluke. Za početak, izbacite municiju iz torbe, ostavite dva okvira za AP, ovo je dovoljno da se odbranite i lišite se iskušenja da se „lično“ obračunavate sa neprijateljem.
Ono što komandant zaista treba da ima je komplet rezervnih baterija za radio stanicu, dobar dvogled, GPS navigator, laserski daljinomer, termovizijski monokl i punjače za njih. Ministarstvo odbrane ne obezbeđuje ove sprave, pa ih komandant nabavlja sam. Vreme je da se naviknete na činjenicu da komandant, kao i svaki profesionalac, mora imati lični radni alat.
Obezbedite svojim borcima sve što je potrebno, organizujte straže, opremite položaje, obučite podređene u upotrebi svih vrsta naoružanja. Tada komandant u borbi neće morati lično da sedi na mestu nišandžije ili mehaničara.
Ne dozvoli nikome da te ignoriše! Oduzmite oružje od vojnika koji vas je ignorisao ili opsovao kao odgovor na neizvršavanje komande. Neka se bori lopatom dok ne opameti.
Starešina, koji je onemogućavao isporuku hrane, municije, goriva jedinici, koristeći  sva raspoloživa sredstva: od pritužbi višoj komandi i izjava vojnom tužilaštvu, do zastrašivanja,  je izdajnik i neprijatelj. Svojim nečinjenjem uništava i tebe i vojnike pod tvojom komandom. Čvrsto zahtevati pojašnjenje misije, pružanje komunikacijske i artiljerijske podrške. Svako odbijanje ignoriše vas kao osobu i kao komandanta a ako ste ignorisani od strane nadređenih starešina, onda će vas i borci ignorisati. Ne spuštajte se na nivo ''terpila'' (Žargonski izraz za slabića)) Budite vođa! Samo tako ćete uvesti red u jedinicu i spasiti svoje borce.

11. Vojnička istina/tradicija
U Avganistanu su borci izviđačkog bataljona Kunduz imali tradiciju. Na operacijama nisu počinjali da jedu dok komandant nije uzeo kašiku. Istina, to se nije odnosilo na sve, već samo na one komandante koji su svojim profesionalizmom obezbeđivali ispunjavanje borbenih zadataka i očuvanje potčinjenih. Dobar komandant je majstor svog zanata, on stalno uči borce kako da koriste oružje. Na svojim pozicijama, rovovima punog profila, posmatrači su uvek na svojim mestima, odmor i ishrana osoblja organizovani su prema naknadama. On sam ne pije alkohol i ne dozvoljava opuštanje među svojim podređenima. Smiren u borbi. Kontroliše vatru jedinice, ali, ako je potrebno, vešto puca iz bilo koje vrste oružja. Stalan sa nadređenima, ne plaši se da se zauzme za podređene, nije lenj da popuni liste nagrada za one koji se ističu.

[Duki]

12. Pravilo preživljavanja broj 1. Ne isticati se.
Borbe u Ukrajini postale su korist dronova i svih vrsta izviđačkih uređaja. Lokacija jedinice izračunava se na osnovu kretanja vojnog osoblja, dima i odsjaja linija, gomile otpada na položajima – svega što izgleda neprirodno i ističe se na terenu. Po istom principu, cilj biraju snajperisti i nišandžije teškog naoružanja.
Da ne bi postali njihov plen, mora se poštovati glavni princip maskiranja - ne isticati se. Ne treba se razmetati i isticati u uniformi među kolegama, nova ili sofisticirana oprema sigurno će privući pažnju neprijatelja koji će vas uzeti za komandanta ili komandosa. Zbog toga, pre nego što obučete novu uniformu, mora se nekoliko puta temeljito oprati četkom, nakon toga će dobiti mekoću koja je prijatna za telo i boju koja zamagljuje konture figure na bilo kom terenu. Još jedan demaskirajući znak je vaša senka, bolje je hodati i kretati se senovitom stranom ulice tako da vaša silueta i bačena senka ne budu u suprotnosti sa opštom pozadinom. U šumi ili zasadima, morate se kretati na udaljenosti od ivice, iza drugog trećeg reda drveća.


13. Nemojte se motati unaokolo
Glavni demaskirajući znak na liniji fronta je kretanje. Vojnik koji sedi u pokrivenom rovu ili rupi, pa čak i nepomično leži u vatrenom položaju, neprijatelju nije vidljiv, postaje meta čim počne da vrpolji po položaju. Ako morate da se pomerite napred, nemojte mahati rukama, držite laktove, ruke i oružje blizu trupa. Ovo pomaže da se sakriju konture figure.
Aktivno kretanje vozila i ljudi u uniformi odaje lokaciju štaba, magacina, kantine - mesta gomilanja osoblja, a ovo je prioritetna meta za neprijateljsku artiljeriju. Pokušajte da izbegavate takva mesta blizu prednje strane i tamo se nepotrebno ne vrpoljite.

14. Dosadno? Samo čekaj, zabava dolazi
Ne grupišite se. Želja ljudi u trenucima opasnosti da ostanu u grupi čini vas metom grupe. Kretanje čak i male grupe u koloni jedan po jedan sa intervalom od 4–6 koraka izaziva interesovanje operatera izviđačkog dronova i garantovano će se završiti dolaskom artiljerije. Avganistanski mudžahedini, da bi izbegli takvu pretnju, kretali su se u parovima sa intervalom do 100-150 metara. Grupe od 2 osobe nisu upadljive kao odred ili vod i ne predstavljaju veliko interesovanje kao meta za artiljeriju.

15. Takav film nam ne treba
Pored bespilotne i radarske opreme za izviđanje, naš neprijatelj aktivno koristi opremu za video nadzor – od kamera na putevima do pametnih telefona kod školaraca. Ovaj „film“ u realnom vremenu dostavlja obaveštajne informacije na vatrene položaje neprijatelja. Da ne biste postali "filmski heroj" u tuđem filmu, potrebno je stalno pratiti područje oko vaše lokacije.
Prvo proverite mesta gde mogu biti posmatrači ili sigurnosne kamere, po pravilu to su brda koja dominiraju prostorom, fabrički dimnjaci, zgrade sa kojih se pruža pogled na vašu lokaciju, stubovi na raskrsnicama ili deonicama puta sa maksimalnom vidljivošću, stubovi za prenos struje. Otkriveni posmatrači ili sumnjiva zaseda se odmah uništavaju svim raspoloživim sredstvima. Za isključivanje CCTV (nadzorne) kamere je dovoljno da se prekinu električne žice.
Što se tiče ''školota'' (sleng za njuškalo ili radoznalu osobu, bukvalno školsko dete,Ovde se odnosi na civile koji snimaju ruske trupe, prim.prev) sa pametnim telefonima, za početak, možete zatražiti da pogledate telefon i „slučajno“ ga baciti na asfalt . Nakon 5–6 takvih „pogleda“ snimanja prestaju.

16. Ako su meštani džukele
Sve akcije protesta, sabotaže, špijunaže i sabotaže lokalnog stanovništva na oslobođenim teritorijama sprovode se iz komandnih centara Oružanih snaga Ukrajine i SBU. To znači da se, u skladu sa Prvim dodatnim protokolom iz Ženevske konvencije iz 1978, član 45, demonstranti mogu smatrati borcima koji se ne ističu uniformama, oznakama itd.
(U gornjem članku to ne kaže ali civili koji učestvuju u oružanom sukobu po zakonu se tretiraju kao ratni zarobljenici.)
Ovo vam omogućava da privodite lokalno stanovništvo, ometate ispunjavanje njihovih službenih dužnosti od strane naših vojnika i tretirate ih kao ratne zarobljenike, a u slučaju kada meštani predstavljaju pretnju po život i zdravlje boraca, otvorite vatru na njih. Član 46. istog Prvog dodatnog protokola uz Četvrtu Ženevsku konvenciju nam omogućava da sve lokalne ljude koji fotografišu i snimaju naše položaje smatramo potencijalnim špijunima. A to ih, u uslovima neprijateljstava, lišava čak i prava da se smatraju ratnim zarobljenicima sa svim posledicama koje proizilaze...
Ali! Pucanje u nenaoružane nije naš metod. Postoji na desetine načina da ukažete na svoj status kvo. Demonstranti i oni koji snimaju naše objekte, na primer: Možete ih privoditi kao ratne zarobljenike, sa njima vršiti istražne radnje, slati ih na raspolaganje nadležnim organima. Glavno je da se deluje brzo, odlučno i sa domišljatošću svojstvenom našem narodu.

17. Idiot sa mobilnim telefonom je sam sebi neprijatelj.
Svako uključivanje mobilnog telefona u ratnoj zoni dovodi do otkrivanja pretplatnika uz utvrđivanje njegove geolokacije i naknadnog artiljerijskog udara po lokaciji. Činjenica je da kada se radi o pametnom telefonu, a ne SIM kartici, on se automatski povezuje sa obližnjim tornjem i ukrajinski mobilni operater, videći vaš ruski broj, pronalazi ga, određujući njegovu lokaciju sa tačnošću od 3 metra.

Štaviše. Kada otkrije vaš telefonski broj, ukrajinski mobilni operater samo treba da ga unese u aplikaciju NT-Locator i započne pretragu, nakon čega postaju dostupni ne samo podaci o trenutnoj geolokaciji i kretanju, već i informacije o samom pretplatniku, uključujući i poslednjeg ime i kućnu adresu. Zato nemojte da se čudite ako posle telefonskog poziva sa prve linije vaš položaj bude granatiran, a rodbina pozove sa pretnjama, uvredama i iznudom novca.

18. Fotografije na društvenim mrežama su božji dar za obaveštajca
Lokacija vašeg pametnog telefona može se odrediti i geotagovima(postoje čak sajtovi gde se ljudi ''igraju'' geolokacije sa neverovatnom preciznošću. Gledaju se građevine, dalekovodi, ulice itd. Prim.prev-) – podacima u društvenim mrežama za deljenje fotografija i video zapisa. Ako je korisnik odredio lokaciju prilikom objavljivanja foto i video sadržaja, onda svaki drugi korisnik automatski dobija pristup ne samo slici, već i mestu gde je slika snimljena. Problem je što u informacijama o slici, EXIF podaci (Exchangeable image file format), pametni telefoni sa GPS modulom ukazuju na datum snimanja, dan i tačno vreme, državu, grad, adresu, GPS koordinate geografske širine i dužine. Šta ako je slika napravljena unutar zgrade, onda i tačna adresa sa nazivom ulice, kućnim brojem, pa čak i poštanskim brojem. Ukrajinski operater mora samo da otpremi vaše fotografije na uslugu pregleda EXIF podataka i pošalje vam paket od 152 mm ili HIMARS paket.

[Duki]

19. Koliko je opasna artiljerijska vatra
Oružane snage Ukrajine su naoružane sovjetskim i stranim sistemima topova, raketne artiljerije i minobacača koji su im bliski po karakteristikama. Topovska artiljerijska granata i mina ispuštaju zvuk u letu koji podseća na lepetanje krila goluba. Zvuk letećeg raketnog projektila podseća na zvuk povlačenja ormana preko peska. Zvuk probijanja oklopa je oštar, kratak, sa karakterističnim praskom metala koji se kida. Na mestu detonacije projektila formira se crni oblak mešavine prašine i zapaljenog eksploziva visine do 2-3 metra. Kod mina - do metar. Prilikom detonacije najčešćeg zrna u Oružanim snagama Ukrajine - 122 mm visokoeksplozivnog fragmentacionog projektila, formira se 400-500 smrtonosnih fragmenata težine najmanje 5 grama. Polovina njih se zarije u zemlju i izleti iz pogođenog područja, gubeći smrtonosnu snagu. Efektivni radijus uništenja na čvrstom tlu je 30 metara. Na mekim zemljištima, kada se formira levak dubine 1 metar i širine 2 metra, radijus oštećenja se smanjuje na 10 metara. Širenje neubojitih fragmenata dostiže 400 metara. Faktori uticaja 152 mm projektil 1,5 puta  veći nego kod projektila kalibra 122 mm.

Minobacačka mina kalibra 82 mm, kada se detonira, proizvodi 150–200 smrtonosnih fragmenata sa radijusom oštećenja od najmanje 18 m. Rasprostranjenost pojedinačnih fragmenata može dostići 100-150 metara. Prečnik levka je do 80 cm. dubina - oko 10 cm. Faktori oštećenja minobacačke mine 120 mm su 1,5 puta veći.

20. Artiljerija nije baš tako strašna kako o njoj govore
Proračuni pokazuju da je samo 160 granata kalibra 122 mm, ili 8-10 po vojniku, potrebno za poraz jednog voda na otvorenim površinama. Ali da bi se porazilo 75% ciljeva u opremljenom uporištu voda, već je potrebno 1250 eksplozivnih granata. U smislu – 60 granata po borcu. Uzimajući u obzir kontejner, ovo je skoro 2,5 tone, koje još treba da se isporuče u oružje, istovare, utovare u cev.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika. 1 Rezultati artiljerijskog granatiranja položaja odreda. Kada se halabuka stišala i prašina slegla nijedan vojnik u rovu nije povređen.

Zaključak je jednostavan. Artiljerijski udar nije toliko strašan koliko reakcija neobučenih vojnika na njega. Čak i primitivni rov za strelca ili zaklon,čak i krater od granate smanjuju rizik od stradanja ili ranjavanja za 10 puta. Čelični šlem i oklop štite vitalne organe osobe od većine fragmenata. Oklop oklopnih transportera, borbenih vozila pešadije, fragmenti granata i mina ne prodiru i tako dalje. Potrebno je čitavih 5 minuta da haubička baterija ispali granatu na identifikovanu metu, a mi imamo dovoljno vremena da se sklonimo od artiljerijske vatre ili napustimo zahvaćeno područje.

21. Znaci predstojećeg artiljerijskog udara
Pojava bespilotnih letelica na nebu iznad jedinice može biti predznaka skorog artiljerijskog udara. Eksplozija dimnog projektila (belog dima) u blizini naših položaja znači artiljerijsku referentnu tačku – određivanje instalacija za gađanje. Uparena artiljerijska vatra na našim položajima, jedna sa preletom, druga sa podstrelom. Neprijatelj koristi viljušku (u našoj terminologiji ''urakljivanje'', prim.prev) - tehniku za hvatanje mete u dometu. U ovom slučaju hitno se sklonite ili promenite položaj.

22. Artiljerijski napad je teško sprečiti, ali je moguće
Artiljerijski napad se po pravilu izvodi na unapred identifikovanu metu,da nebi postali meta, kamuflirajte se. Korekcija vatre ukazuje na prisustvo posmatrača ili tehničkih sredstava artiljerijskog izviđanja (dronovi, kvadrokopteri, kamere za uređivanje puteva i sl.). Kvadrokopteri se mogu centralno uništiti vatrom jedinice, čak i iz pušaka. Sa lakim i srednjim bespilotnim letelicama teže je kontrolisati prednju liniju odbrane, ovde su nam potrebna sredstva za PED i PVO.
Artiljerijski osmatrači mogu biti u vidokrugu objekata koji dominiraju terenom, sa kojih se otvara dobar pregled položaja. Njihovo prisustvo utvrđuju izviđači i potiskuju ga redovnom vatrom.

23. Prilikom artiljerijskog naleta glavna stvar je smirenost
Ukrajinski artiljerci obično pucaju u „serijama“: 2-3 hica, 3-4 minuta pauze da se prilagode, pa opet 4-6 hitaca da bi završili, po pravilu, nema više od tri takve serije. Ako je artiljerijska vatra brza sa velikom potrošnjom municije, onda naša artiljerija radi i moramo hitno uspostaviti saradnju da zaustavimo ovu „prijateljsku vatru“. Na prvi znak granatiranja, odmah pasti na zemlju ili zaroniti u zaklon (ispod oklopa, u rov, udubljenje u zemlji, krater od granate).

Ne pokušavajte da se sakrijete od artiljerijskog napada ispod drveća. Osigurač projektila će raditi kada udari u granu i formirati vazdušni udar, povećavajući pogođeno područje. Krećite se puzeći, bez trčanja i panike. Ako se tokom marša nađete pod artiljerijskom i minobacačkom vatrom, napustite pogođeno područje punom brzinom! Neprijateljskim artiljercima je teško proračunati i voditi mobilnu vatru a zaustavljanjem pretvarate se u idealnu, nepokretnu metu. Pomozite ranjenicima nakon granatiranja i u skloništu, inače će i vama biti
potrebna pomoć.

[Duki]

24. Mačka ima 9 života, a saper(deminer) ima jedan!
Drugi razlog naših gubitaka posle artiljerije Oružanih snaga Ukrajine bile su mine. Postoji nekoliko pravila u radu na njihovom otkrivanju i razoružavanju:

1. Ne rastavljajte municiju, ne eksperimentišite sa njom i ne pokušavajte da neutrališete pronađene eksplozivne naprave.

2. Pazi kuda ideš.
Prvo, proučite rutu u visini očiju - da li se negde nalazi pecaroška struna ili žica zategnuta do eksplozivne naprave. Onda pogledaj dole u ​​svoja stopala. Naravno, teško je videti protivpešadijsku minu skrivenu u zemlji, ali je mina PFM-1 „Latica” je prilično prepoznatljiva.

3. Zaobilaznice uništenih deonica puta duž bočnih mogu biti minirane.

4. Najverovatnije će biti još 2-3 mine.

5. Leševi naših boraca, na teritoriji neprijatelja, najverovatnije su minirani. Pre evakuacije, pomeraju se sa svog mesta pomoću sajle ili užadi.

6. Prvo pitanje koje se postavlja zatvoreniku je gde su postavljene mine u sistemu odbrane njegove jedinice.

7. Potezne mine vas neće zaštititi od neprijateljskih izviđačko diverzanitskih grupa.

Specijalisti će ih ukloniti bez problema, ali njihovi vojnici će garantovano biti dignuti u vazduh.

25. Vojna pravila saobraćajna
Da biste izbegli gubitke na maršu, morate poštovati jednostavna pravila:
- rastojanje između vozila je najmanje 30 metara. Time će se isključiti mogućnost gađanja kolona koncentrisanom artiljerijskom vatrom;
- Za odbijanje napada na bok kolone ili sa leđa, cevi svog naoružanja i vojne opreme (tenkovi, borbena vozila pešadije, oklopni transporteri) su raspoređene u „riblju kost, cik-cak, velo i desno pod uglom od 45 stepeni. Ovo obezbeđuje trenutnu koncentraciju vatre da uništi neprijatelja; osoblje je unutar oklopnog transportera, a ne odozgo (česta praksa da se pešadija vozi NA oklopnim transporterima). Oklop služi kao pouzdano sklonište od metaka i šrapnela, a odsustvo vožnje na oklopnom vozilu isključuje gubitke od sopstvene vatre u slučaju zabune;
- osmatranje iz oklopnog vozila, sakrivenim do pojasa u otvore, vrše komandir vozila (u pravcu kretanja) i dva posmatrača sa obe strane puta. Takođe su uključeni u odbijanje vatre ličnim oružjem.
Iskustvo vojnih operacija u Avganistanu i na Severnom Kavkazu pokazalo je da kretanje jednog,čak i borbenih vozila, povećava rizik od napada neprijateljskih izviđačko-diverzantskih četa.


26. Noć je mračna i puna strahota
Pojava nišana za noćno osmatranje (NVG), uključujući i termovizijske, izazvala je mnogo glasina o njihovoj izuzetnoj efikasnosti. U stvari, celonoćni uređaji su korisniji kao uređaji za nadzor, ali za efikasnu vatru i nisu baš dobri. Previše uslova mora biti ispunjeno da bi se uspešno primenilo takvo noćno svetlo. Među njima su mogućnost njegovog usaglašavanja na oružju, stanju baterija, borbenim faktorima koji utiču na rad itd. Stalni rad uređaja za noćno osmatranje umara, zaslepljuje posmatrača i čini ga samim metom. Sočivo/ekran NVD okulara osvetljava posmatrača zelenkastim sjajem i lako se uočava kroz druge uređaje. Stoga je neophodno uključiti NVD samo kada je to potrebno. Da bi ste se zaštitili od neprijatelja pomoću uređaja za noćno osmatranje, prvo morate posmatrati zamračenje. Nemojte paliti vatru ili dim. U "noćnom svetlu" svetlost cigarete je primetna na udaljenosti do 500 metara, zapaljena šibica - do kilometra, svetlost vatre - do 8 kilometara.
Ne pravi buku! Ljudski koraci po mekom tlu se čuju do 30 metara, kašljanje i govor - do 100 metara, buka dizel motora koji radi - do 1000 metara.
Treće, potrebno je izabrati niska ili zatvorena mesta za kretanje noću, kako bi se izbegla svetla čistina. Krećite se od zaklona do zaklona.
 Uređaji za noćno gledanje su osetljivi na izvore jakog svetla. Jaka vatra u neutralnoj zoni, osvetljavajući reaktivne patrone lansirane duž ravnog puta prema neprijatelju, primoravaju ga da prekine osmatranje i zaštiti sočivo uređaja.


27. Metak je glup
U borbenim dejstvima u Ukrajini gubici od vatre iz ličnog, pešadijskog, oružja iznose 12%. Manje od polovine njih (ili 5% ukupne statistike žrtava) je sa smrtnim posledicama. Ovako mala efikasnost vatre iz pešadijskog oružja karakteristična je za sve nedavne ratove. Na jednog poginulog u Velikom otadžbinskom ratu bilo je oko 25.000 komada municije, u Vijetnamu - već 250.000. Niska efikasnost se objašnjava psihološkom nespremnošću vojnika za pravu bitku. Najčešće pucaju u pravcu neprijatelja bez cilja pri čemu „ispaljuju“ neverovatan broj metaka.

28. Puc-puc i gotovo
Više o streljaštvu. Domet efektivnog gađanja iz savremenih vrsta pešadijskog oružja sa nepripremljenog položaja ne prelazi 150 metara, a maksimalni pogodak se beleži na udaljenosti do 75 metara. Uzmimo u obzir karakteristike automatske vatre koju karakteriše ne samo povećana potrošnja municije nego i,što je najvažnije, velika nepreciznost gađanja. Ako na 100 metara prvi metak iz automatske puške pogodi centar pojasne mete, onda drugi leti 60–70 cm više i udesno. Treći i četvrti metak prolaze već 1,5–2 metra od mete.
Streljačka borba, naravno, nije za slabe, ali ni toga se ne treba plašiti. Nenadoknadivi gubici u takvoj bici, tokom avganistanskog rata, na primer, ispostavilo se da su manji od 0,05% ukupnog broja sovjetskih ratnika.

[Duki]

29. Pažnja! Snajper ''radi''.
U proseku, pola ''brda'' municije je potrebno da se obori jedan borac. Dobar snajperista ne troši više od dva metka da pogodi metu, zbog toga snajperiste ne vole ni njihovi ni stranci - oni su svima glavobolja. Neprijatelja snajperska vatra drži u neizvesnosti, ai sami žive u iščekivanju odgovornosti za svoja dela.

Znaci rada snajperista:

Česti, precizni pogodci u glavu;

Pogodci u pozadini zvučnog maskiranja - pucanj iz artiljerije ili bacača granata, itd.;

Selektivno ranjavanje metkom meta visokog prioriteta -  oficira, signalista, posmatrača;

Jedan pucanj, u zid blizu vaše pozicije na bilo kom uočljivom mestu. Strelcem određuje orijentir za domet;

Gađanje borca koji hoda poslednji u grupi tako da oni ispred ne razumeju šta se dešava; Namerna nesmrtonosna rana borca sa naknadnim gađanjem svih koji mu pomažu;

Pucanje na radoznale, uhvaćene na mamac u vidu posebno postavljenih mamaca — konzervirana hrana, cigarete, flaše, itd.;

Pojavljivanje kvadrokoptera iznad vašeg položaja tokom granatiranja. Drugi deo snajperskog para radi sa njima i ispravlja vatru.

30. Gde se krije snajperista?
U pokvarenim oklopnim vozilima - vatra i dim od oružja ostaju unutra, zvuk je utišan.
Na ivici šume iza malog žbunja ili visećih grana drveća tako da bljesak i dim od pucnja ne idu dalje od ovih grana.
Iz dubine prostorija koje se nalaze na senovitoj strani objekta. U ovom slučaju,cev je skoro nevidljiva a da bi sakrili bljesak pucnja snajperisti se kriju iza nameštaja.
U prozorskom otvoru zgrade, snajperista treba tražiti u donjem desnom uglu (posmatrano od vas)iza prirodnog pokrivača za njega (ugao prozora, prozorska daska, zid) koji će sa njegove leve strane.
U rovu ispod oborene ili posebno postavljene betonske ploče, pokrivajući od zalutalih metaka i krhotina. Ranije je snajperista često koristio veštački panj, savremeni strelci koriste staru gumu.


31. Borba sa neprijateljskim snajperom
Sve se svodi na pronalaženje snajperske pozicije i zasipanje iste iz svega što puca.

1. Proračunavanje sektora u kojem snajperista radi:

Najažurniji je izveštaj posmatrača koji je uočio pucanj. Ako su to promašili, onda se koristi informacija svedoka poogotka metka u našeg borca i proučavanje putanje dolaska metka kada je pogođen;
Snajperista ide uz njegovu grupu za podršku (od 1–2 do 5–7 ljudi) i kvadrokopteri pomoćnika snajperiste. Dron leti ne više od 20-30 minuta i vraća se po komandioperatera.

2. Određivanje udaljenosti položaja snajperiste:

Nakon utvrđivanja sektora rada snajperiste, približna lokacija snajperskog položaja utvrđuje se na osnovu podataka o efektivnosti,pogodak u glavu - 50-100 metara; u telo - do 300 metara; (granatiranje svega što štrči - do 500-600 metara)

3. Suzbijanje neprijateljskog snajpera

Najbolje rešenje je masovno granatiranje iz teške artiljerije, minobacača ili VBR-ova kako bi se „preorao“ kvadrat detekcije. Veoma efikasna vatra iz redovnih tenkova, borbenih vozila pešadije, oklopnih transportera. Odbojna vatra iz RPG-ova i bacača granata ili takve egzotične stvari kao što je privlačenje kontra-snajperskih jedinica će pomoći. Ako su tamo, naravno.

4. Anti-snajperska prevencija.

Kada se nađe bilo koji sumnjivi položaj u blizini svojih položaja, pogodan za skrivanje neprijateljskog snajperista (rupa u zidu, procep, itd.), treba ga razoriti vatrom tenkovskih topova, borbenih vozila pešadije, oklopnih transportera, RPG-ova. i redovnom potiskujućom vatrom iz pešadijskog naoružanja, stvarajući pretnju po neprijateljski snajper, posebno pre našeg napada.


32. Kako se ponašati na mestima gde snajperista radi
Ne izlazi iz skrovišta. Svaki pokret je samo trčanje od zaglona do zaklona. Identifikujte mesta na kojima karakteristike terena pogoduju delovanju neprijateljskog snajperista i tamo postavite oznake sa natpisom: „Pažnja! Neprijateljski snajperista radi!“ Spasilo je mnoge živote tokom ratnih godina.

Ranjenik, ranjen snajperskom vatrom, se evakuiše sa otvorenog mesta oklopnim vozilima (ako nema opasnosti od njegovog uništenja od strane protivtenkovskog oružja), izvlačenjem iz skloništa užetom sa karabinom za penjanje. Ako treba da prevučete teret preko otvorenog područja vatre, učinite to lagano trčanjem ili puzanjem kroz opasno mesto, a zatim povucite težak predmet užetom.


33. Ne snajperiši (ako nisi snajperista)
Čak i ako ste odličan strelac i delujete kao deo jedinice, ne vodite takozvani "lov na snajper" sa svoje lokacije. Neprijatelj će se uskoro umoriti od vašeg pucanja i artiljerijski ili minobacački udar odmazde će sigurno pasti na vas. Radite ili kao deo vaše jedinice ili sa samostalne pozicije.

[Duki]

34. Lično naoružanje
Izbor ličnog naoružanja za učesnika specijalne vojne operacije u Ukrajini je mali. Najčešće su to AKM, AK-74 i njihove modifikacije. 7,62 mm AKM je teži. Zahvaljujući karakterističnoj izradi, nije osetljiv na prljavštinu i naslage baruta. 5,45 mm AK-74 je lakši i udobniji za pucanje. Ako još uvek imate izbor onda je optimalno uzeti oružje  koje se koristi municiju koju i vaša jedinica.

35. Problemi preciznosti gađanja iz AK
Pravilno dovedena u normalnu borbu, jurišna puška Kalašnjikov vam omogućava da sa sigurnošću pogodite dršku supene kašike na 100 m. Što se tiče pritužbi na nisku efikasnost automatske vatre, glavni problem je psihološka nespremnost osobe za smislenu percepciju bitke i, začuđujuće, višak municije. Vojnik Crvene armije stigao je do Berlina sa nosivom municijom od 70 metaka za ''mosinku''. Iskusni operateri automatskog oružja tokom Velikog otadžbinskog rata rekli su da im je potreban jedan doboš sa 71 metkom za PPŠ a pred krej rata nije nedostajalo municije.
Što je ratnik iskusniji i hrabriji, to ređe puca. A ako i zapuca, puca onda kada je siguran da pogađa. Pucanje u borbi mora biti smisleno. Kratki, rafali od 2 metka ili pojedinačni, uz promenu položaja.

36. Nišan na ''3'' i pucaj u visini pojasa
Osnova gađanja je određivanje udaljenosti do cilja. U metežu bitke nema vremena da se izračuna hiljadita formula. Stoga, iskusni ratnik postavlja zadnji nišan na nišansku letvu automata na broj "3", što odgovara dometu od 300 metara, i cilja u sredinu figure protivnika. Istovremeno, na udaljenosti od 100 metara, višak tačke udarca iznad nišanske tačke biće 25 cm za AKM, a 13 cm za AK-74 (ovo je za one koji žele da slome dršku kašike ). Ako je ovo nekome preteško, slobodno stavite zadnji nišan na nišan u položaj „P“. Odgovara dometu iz blizine (440 m za AK-74, 350 m za AKM) kada visina putanja metka nije viša od visine grudnog koša, a strelac može da puca bez uzimanja u obzir vertikalnih korekcija.


37. Ne vidim, ne pucam
Stalno moralno i fizičko preopterećenje, umor, loša vidljivost - ovi faktori bitke ozbiljno utiču na psihu borca. Postoji želja da se puca na sve što može da predstavlja pretnju. A tu je i savet "iskusnih" - da otresete sve što se kreće, držite metak stalno u cevi, pucajte na svaki šuštaj. Rezultat takve "nauke" su ubijene i ranjene kolege.

Obično ne videvši metu pucaju početnici ili kukavice u panici. Ovi prvi se još mogu naučiti, ovi drugi se moraju držati podalje, od njih postoji pretnja ništa manja nego od neprijatelja. A takođe tu je i nasumična– odlična prilika da neprijatelj otkrijenaše položaje i uništi ih minobacačkim ili artiljerijskim udarima. Stoga bi poštovanje principa „ne vidim - ne pucam“ trebalo da postane glavno pravilo svakog borca. Ne dozvolite saradnicima da drže oružje napunjeno, da ga okreću u raznim pravcima ili da ga usmeravaju ka saborcima. Čak ni kao šala. Održavajte stalni glasovni kontakt sa saborcima. Ne pucajte a da ne vidite metu.

38. Gađam i pogađam
Nekoliko trikova za pucanje u borbi.
U slučaju neočekivanog susreta sa neprijateljem ili u uslovima ograničene vidljivosti - u šumi, u visokoj travi, nepokošenoj njivi - pucajte nisko, u visini kolena neprijatelja. Najverovatnije je legao ili čučnuo da ne bi bio meta. Vatra iz zgrade se najbolje vrši iz dubine prostorije, dakle, zvuk pucnja je prigušen, a bljesak postaje jedva primetan. Otprilike 90% svetske populacije su dešnjaci zato pucajući na bljesak cevi sa strane neprijatelja, pomerite nišansku tačku za pola figure udesno. U prozorskom otvoru zgrade, strelicu treba tražiti u donjem desnom uglu od vas - jer će prirodno sklonište za njega - ugao prozora i zida, biti levo od njega.

Okretanje udesno je mnogo nezgodnije za pucanje nego skretanje ulevo, ovo je psihofiziološka karakteristika tela, zbog toga je u borbi bolje zaobići uglove zgrada u smeru suprotnom od kazaljke na satu, držeći se dalje od ovih uglova i takvim kretanjem neprijatelj gubi prednost. Ostati na jednom mestu tokom pucnjave bez promene položaja znači izložiti se dodatnom riziku.
Utvrđeno je da samo petina ljudstva u borbi deluje inteligentno i vodi nišansku vatru, po pravilu, to su komandanti, snajperisti, mitraljezi. Kada se takvi lovci otkriju na neprijateljskim položajima, uništavaju se koncentrisanom vatrom svih sredstava jedinice, nakon toga neprijatelj gubi borbenu stabilnost.

39. Ponekad se desi ...
Čak i najpouzdanije oružje zahteva održavanje i negu. Glavni razlozi zastoja u ispaljivanju iz jurišne puške kalašnjikova su neispravnost okvira i zaprljanjost pokretnih delova mehanizama oružja.
Neispravan okvir zamenjuje se drugim, a prljavi mehanizmi se eliminišu njihovim čišćenjem. U idealnom slučaju, naravno, očistite oružje nakon svakog pucanja, što je malo verovatno u uslovima borbe. Ukoliko ne možete nađi ulje za čišćenje oružja možete koristiti kerozin, dizel gorivo, WD-40, pa čak i vodu sa sapunom. Tada je najvažnije da se delovi oružja obrišu kvalitetno i suvo, tako da ne ostanu tragovi na koje se kasnije taloži prašina i stvara zastoj. Ni u kom slučaju ne podmazujte oružje automobilskim,uljem za menjače i diferencijale, a još više biljnim uljima. Nakon što se zgusnu, oni čvrsto "zalepe" pokretne mehanizme oružja.


40. AK i podešavanje oružja
Genijalni dizajner Kalašnjikov stvorio je pouzdanu i zgodnu automatsku pušku, u kojoj nema ničeg suvišnog što bi moglo da se nađe da  ometa ili stvara neugodnost za operatera. Mašina je savršeno izbalansirana za svoje dizajnerske karakteristike. Dakle, podešavanje mitraljeza sa svim vrstama uređaja nema funkcionalni značaj već je elementarno razmetanje ljudi koji su daleko od stvarnog učešća u operacijama. Picatinni šine povređuju dlanove, kače se, cepaju odeću, a prilikom puzanja doprinose kontaminaciji oružja. Kolimatorski nišan, za razliku od standardnog mehaničkog, ograničava pogled i ne dozvoljava strelcu da odmah prenese vatru na drugu udaljenost. 3-4 dana, po pravilu, jednostavno se gubi, olabavi u pričvršćivačima. Skupi skrivači plamena i prigušivači ništa ne poboljšavaju preciznost  ali narušavaju ravnotežu oružja i čine ga težim. Dvostruki okviri povezani izolirkom ili selotejpom karakteristični su za oficire iz štabova ili pridošlice koji žele da izgledaju kao čvrsti borci a u stvari a su znak nesigurnosti, pa čak i straha i govore da njihov vlasnik nije bio u pravoj borbi i da ne razume da takvi okviri nose rizik od kontaminacije i lomljenja, poremete ravnotežu oružja i onemogućavaju precizno gađanje.

[Duki]

41. Vojni majori protiv borbenih klošara
Ne postoji univerzalna vojna uniforma, glavna osobina za uniformu je čvrstoća tkanine i jednostavnost upotrebe. Moda vojnih uniformi koja nam je došla sa mnogo džepova, rajsferšlusa, zakrpa, štitnika za kolena itd. prolazi nakon prve dve-tri nedelje stvarnog učešća u neprijateljstvima. Najvažnije pri odabiru odeće za rat je da se ne razlikuje od uniforme vaše jedinice ali i vojske u celini, u suprotnom, postoji veliki rizik da upadnete u prijateljsku vatru svojiih saboracaa koji su vas pomešali sa protivnikom.

Iskustvo je ukazivalo na potrebu za nošenjem elastičnog termo donjeg veša koji upija vlagu i to tokom cele godine (prim prev: misli se na DriFit donji veš i podmajice). Stvara dodatnu udobnost, štiti od ogrebotina, manjih modrica, ogrebotina, ujeda insekata.  

42. Patike, beretke ili čizme
Specijalna operacija u Ukrajini postavila je niz posebnih zahteva za vojnu obuću. Prvi da je obuća otporna na sve vremenske uslove i vodootporna. Drugi, čvrstoća i pouzdana zaštita nogu od povreda. Treći, đon mora da bude čvrst, da obezbedi dobro prijanjanje, da ne postoji mogućnost bušenja đona od strane razbijenog stakla, armature i oštrih komada metala.

Iz ovih razloga, patike koje su se pokazale dobrim izborom u Avganistanu nisu pogodne za ukrajinski teren. Univerzalne visoke čizme (prim. prev:cipele sa povišenom sarom) dobro drže skočni zglob i štite noge od posekotina i povreda ali tu se njihove prednosti završavaju jer u ukrajinskom podneblju „umiru“ posle par meseci rada. Taktičke ''treking'' (cipele koje koriste planinari, prim. prev) čizme su lakše, udobnije, imaju svojstva upijanja vlage i dobro prianjanje na podlogu, u takvim čizmama smanjuje se rizik od trljanja krvavih plikova na stopalima. Problem kod ove vrste obuće je što "Lova" i "Haik" nisu dostupni zbog cene od 25-30 hiljada rubalja, au blatnjavim uslovima žive ne duže od državnih čizmi.

U ovim uslovima vredi razmišljati o čizmama od kravlje kože i portjankama (rusi koriste ''Портя́нки'' umesto čarapa, dokazano bolja za njihove uslove i bolje održavanje higijene stopala, prim.prev).
(!)Inače, tokom zimske akcije Arden, Nemci obučeni u čizme, četiri puta su ređe obolevali od upale pluća nego Amerikanci koji su nosili čizme.

43. Pralja je prijatelj
Čarape u čizmama "žive" dva-tri dana. Stoga, u situaciji kada su postali neupotrebljive, a rezervnih nema, možete koristiti krpe za noge ''portjanke'' (Портя́нки), koje su napravljene od meke tkanine.
Od čaršava, košulja, majica itd. izrežite 2 trake tkanine veličine 35 × 75 centimetara. Važno je da su bez šavova i vezova koji iritiraju noge. Krpa za noge ispunjava više prostora u cipeli. U slučaju da se pokvasi, lako ga je premotati suvom stranom na stopalu, a mokrom na potkolenici, što minimizira ogrebotine tokom dugog hodanja.U redu je je nositi mokre cipele na suvim čarapama i krpama, ali ne i obrnuto. Tokom kretanja možete sušiti čarape i krpe za noge, na telu, ispod gornjeg sloja odeće*.
*Česta praksa skandinavaca, kanađana i planinara, kada se pokvasi čarapa ili portjanka stavi se na rame ispod jakne jer se tu skuplja najviše topote, prim.prev.

[Duki]

44. Vojniku nije potrebna dodatna imovina
Bez obzira na to kako se menjaju oružje i vojne tehnologije, težina opreme koju nosi borac od 30-35 kg ostaje nepromenjena oko 150 godina u skoro svim armijama sveta.

Šta borac zaista treba da ima sa sobom:
-redovno oružje i municija (12 kg);
-šlem i pancir (9 kg);
-prsluk za istovar (1 kg)
-mala pešadijska lopata (1,5 kg);
-voda - najmanje 1,5 litara;-
-suvi obrok (2 dnevne količine) (2 kg);
-kabanica-šator (1,5 kg);
-vojna porcija sa kašikom (0,5 kg); - čarape (2 para);
-pribor za prvu pomoć;
-toaletni pribor (0,5 kg);
-uniforma, čizme, kaiš (3,5 kg);
-borbeni ranac (3,5 kg);

Ukupno: 37 kg.

A komandanti zahtevaju da borac nosi dodatnu municiju, 10 ofanzivnih i odbrambenih granata, municiju za teško naoružanje jedinice itd. Sa tom težinom se ne može boriti. Stoga, mudri ratnik pažljivo odlučuje kako ograničiti opterećenje na terenu.

Po pravilu, za rešavanje borbene misije koja nije vezana za borbu u gradu, dovoljna su 4 okvira za automatsku pušku i 2 granate, 1,5 litara vode i jedna mala pešadijska lopata, ukupno 15 kg. Neprobojni prsluk i kaciga (9 kg) - opciono.
Ostatak se odlaže u ranac i transportuje u borbenom vozilu. Međutim, ako vas je bitka zatekla na maršu, u punoj opremi - bez žaljenja bacite sve suvišno, ostavite oružje i municiju. Ostatak prikupite kasnije.

45. 150 godina u službi
U carskoj i sovjetskoj armiji sva imovina vojnika stala je u torbu od šatorske tkanine zapremine oko 30 litara. Kao što pokazuje 150 godina iskustva u njegovom radu, ništa bolje se ne može izmisliti. Briljantno jednostavan dizajn. Koristi se kao ranac, kao filter za prečišćavanje vode, vreća za glavu za pratnju zatvorenika i sve za šta je sposobna vojnička domišljatost. Sopstvena težina - 240 grama. Idealna korisna zapremina omogućava vam da se spakuje sve što je potrebno borcu. Na bočne trake, ako je potrebno, pričvršćuju se jakna i vreća za spavanje. Ništa dodatno ne treba ubaciti.

Prošivene naramenice torbe ne povređuju i istovremeno ne ometaju preciznu vatru ukoliko nisu skinute sa ramena. Torba je pogodna i kao oslonac za pucanje iz ležećeg položaja. Ako je potrebno, nije šteta odbaciti je olako jer nije moderan, nije estetski ugodna, ali je jeftina i praktična.

46. ​​Uvek nosi sa sobom
Mala pešadijska (saperska) lopata je vojnikov najbolji prijatelj

U ratu se ne može opstati bez lopate, borac mora stalno da kopa. Pešadijska lopata je odličan alat i za sečenje i za udaranje, može se koristiti i kao oklopna ploča, pa čak i tiganj za kuvanje. Glavni uslov za svestranost lopate je oštro sečivo, sa tupom lopatom, kao i sa tupim ljudima, nećeš dobiti mnogo. Donja i bočna rebra su na MPL-u zaoštrena sa prednje  strane, širina skošenja je 3–5 mm.

Nož je apsolutno obavezan za svakoga.
U 99 slučajeva od 100, nož će vam biti potreban samo za rezanje hleba, kobasice ili ljuštenje krompira. Izuzetak je ako se nož nalazi na višenamenskom alatu, ali neće zameniti običan kuhinjski nož sa oštricom do 15 cm. Što se tiče boraca sa „taktičkim” rezačima creva i rambo noževima koji vire iz uniforme, to je kao perje u repu pauna, više za impresioniranje.
Rukavice - univerzalna zaštita za ruke
Najveći deo povreda i povreda čine ruke, a bilo kakve taktičke rukavice sa zaštitnim elementima će ih zaštititi od povreda, posekotina, opekotina. Rukavice sa punim prstima su bolje od onih bez prstiju, ali one bez prstiju su lakše za pucanje. Ako nema taktičkih rukavica, uspešno će ih zameniti radničke - 25 rubalja po paru.

Važne male stvari
Makaze i grickalice za nokte. Bez nege, nokti će se slomiti, uzrokujući bol i nelagodnost. Posuđe: činija, kašika, šolja (poželjno od nerđajućeg čelika); Šibice,poželjno kamperske, dugo goreće, upaljač, izolir  traka Veoma korisna stvar!

47. Bez vode ni tamo ni ovamo
Zimi je čoveku potrebno oko 2 litra vode dnevno, a u vrućini ova potreba raste na 4 litra. Nedostatak vode izaziva brzi zamorv zato, kad god je to moguće, vojnik mora da se opskrbi vodom. 1,5 litara je pojedinačno sledovanje koje se mora čuvati u torbi svakog vojnika. U borbenom vozilu (obično u plastičnim kanisterima, rezervoarima i sl.), snabdevanje vodom do 100 litara po odeljenju..

Gde nabaviti vodu? Za početak proučite mapu područja na kome su označeni bunari, izvori, potoci, jezera, reke. Takva voda je uslovno pogodna za konzumaciju, ali nakon ključanja ili filtriranja. U ovom slučaju, dobro je imati prenosivi filter za prečišćavanje vode u ekstremnim uslovima. U naseljima se voda može tražiti u vatrogasnoj službi, u bolnicama, sanitarnim i epidemiološkim stanicama, postoje i posebna skladišta za dezinfikovanu vodu. Prilična količina vode ostaje u vodovodnim cevima u podrumima visokih zgrada nakon isključivanja pumpi .  Vodu treba konzumirati kada se žeđ javlja u malim porcijama, ne više od 100-150 g, sve više od toga će odmah izaći na vrućini kasnije.

[Duki]

48. Rat je rat, ali ručak je na vreme
Učešće u neprijateljstvima je težak posao koji zahteva ogromne energetske troškove tela. Dakle, naša suva hrana (SDO), u zavisnosti od menija, sadrži od 4200 do 4700 kcal i obezbeđuje telu dovoljnu količinu hranljivih materija. Ali to je samo u teoriji.

U stvari, postoje dva problema sa suvom ''platom''. Prvi je da ne postoji, drugi je da brzo dosadi. Suvi obrok teži više od 2 kg i zauzima priličnu količinu u rancu. U Avganistanu, borci su, odlazeći u napad u planine, na desant ili na češljanje, uzimali energetski najvrednije iz SDO - meso, mast, šećer, kondenzovano mleko. Supe i žitarice sa kompotima nije nosio niko. Istovremeno, težina je smanjena tri puta, a energetska vrednost - samo 1,5 puta. Hrana dobijena tokom ratnih dejstava služila je kao dopunska hrana. Jeli su, po pravilu, dva puta dnevno - rano ujutru i posle zalaska sunca. Pokušali smo da diverzifikujemo ishranu i kuvamo toplu hranu. Optimalno jelo je kuleš (''mućkalica'' po naški,prim.prev). Gusta supa od svega što je u rancu plus bilo koje žitarice. Kolači se peku od brašna, pripremaju se za ceo odred - uveče, u skloništu/zaklonu ili u napuštenim stanovima privatnih kuća u kojima postoje peći.

Topla hrana okrepljuje organizam, mnogo bolje se vari i brzo se razgrađuje bez nadimanja i pratećih tegoba – zatvora ili probavne smetnje. Pored gastronomskih prednosti, ovakav ''ketering'' doprinosi izgradnji tima, brizi o drugovima, povećanju borbene gotovosti jedinice.

49. Gmižući neprijatelji
Tokom Drugog svetskog rata 96 vojnika od 100 bolovalo je od pedikuloze (prim.prev:vaške). Osnova vojske parazita bile su telesne vaške, pored neprijatnosti nepodnošljivog svraba, oni nose zarazne bolesti - "rovovsku groznicu" i tifus a broj žrtava ovih bolesti premašio je borbene gubitke.
Postojeći efikasni proizvodi za sanitaciju, kao i hemikalije za kontrolu štetočina ali često nisu dostupni na prvim linijama. Naši borci su pronašli genijalno rešenje za ovaj problem. U čisto bure ubačena su dva komada drveta poprečno  tako postavljena da odeća okačena na njih ne dodiruje dno ili zidove. Nakon toga, na njih je okačena odeća i čvrsto se zatvara poklopcem. Bure se postavi na kamenje i ispod njega se zapali vatra. Pola sata kasnije, u vrelom buretu, svi paraziti su mrtvi. Poznate su i metode borbe sa vaškama, kao što su dugotrajno ključanje uniforme, do sat vremena, pranje u benzinu, zamrzavanje (do 12 sati u frižideru).
I još jedan detalj. Primećuje se da vojska koja napreduje manje boluje od pedikuloze. Aktivni, odlučni, veseli borci gotovo da nemaju vaški ali često se mogu naći kod kukavica.

50. Pravila vojnog „stanovanja“
U uslovima totalnog poznavanja terena od strane našeg neprijatelja, najbolje je smestiti se u naseljenim mestima, na teritoriji industrijskih preduzeća sa sistemom podruma i skloništa za bombe, tehnika se skriva u radionicama.

Neophodno je ostati u privatnom sektoru u 2. ili 3. redu kuća, uz postavljanje straže 50–100 metara od periferije naselja. Izaberite da ostanete u kući sa podrumom i izvorom vode (bunarom). Bolje je ako se podrum izvede izvan kuće i stoji odvojeno. Biće pouzdano sklonište u slučaju granatiranja. Nemojte se zadržavati u najupadljivijim i velikim kućama, najverovatnije su markirane za metu ili minirane. Naš izviđač Ilja Starinov je u ratnim godinama uništio nemački štab minirajući takve zgrade. A danas ukrajinski raketašiuništavaju naše gde starešine nisu učile vojnu istoriju a vole luksuz i udobnost.

Ne postavljajte položaj pored jasno definisanog orijentira - ćošak šumice, dalekovod, posebna zgrada, kuća na periferiji naselja, uprave itd. Ovo mesto će biti pogođeno prvim artiljerijskim hitcem, jer se njegove koordinate lako izračunavaju sa mape. Ako ste se slučajno ulogorovali u polju ili stepi, onda ne budite lenji i zauzmite glavnu poziciju i par lažnih u koje bacate smeće i kućni otpad, napravite i par vatra tamo ako treba - ukratko imitiraš aktivno stanovanje, dok na glavnoj lokaciji ima minimum kretanja. Otkrivanje 2-3 branioca čete je paklen posao ali ovo je siguran način da se prevari neprijateljsko izviđanje i artiljerija da bi preživjeli. U svim slučajevima, kako iskustvo pokazuje, bolje je povući vojnu opremu sa položaja da ne bi izazvala vatru artiljerije i skloništa ne manje od jednog kilometra od položaja baze, obezbeđujući 2-3 pravca dolaska do istih.

[Duki]

51. Ukopan - živ
Kod artiljerijskih napada  šanse da preživi vojnik u rovu su 10 puta veće nego kod neutvrđenog položaja, a u vezi sa masovnom upotrebom dalekometnog oružja od strane neprijatelja, koncepti fronta i pozadi su zamagljeni. Opasnost je sada svuda. Stoga, oni koji su se zaista borili ne smatraju sramotnim da sami sebi kopaju rov. Na zastoju tokom marša, na liniji fronta, kada nije moguće izgraditi uporište jedinice, na mestima razmeštaja drugog ešelona – po pravilu se kopaju rovovi dubine najmanje 1 metar i 80 – širine 90 cm tako da dve osobe mogu spavati jedna pored druge, grejući jedna drugu, a šator za kabanicu je dovoljno širok da štiti od vremenskih nepogoda. Četinarske grane, slama itd., Položene na dno, spasiće vas od vlage. Ako uslovi dozvoljavaju, rov se prekriva granama, šperpločom, posipa zemljom, koja služi kao sklonište od sitnih fragmenata. U hladnoj sezoni u takvom rovu možete postaviti „Polaris” ili mini raketni šporet (vidi u Dodatku „Izviđačka lomača (bezdimna), „Švedska sveća – najjednostavnije ognjište”, „Polaris”, „Raketna peć”. "). Ako ima vremena, rov se opremi "lisičjom rupom" - nišom u bočnom zidu okrenutom prema neprijatelju.
Ponekad, prilikom opremanja uporišta vodova i četa, komandiri uključuju opremu koja nije prilagođena za takav rad, često, grejdere. Umesto uskog rova koji štiti borce od metaka i gelera, dobija se kriva jama satrošnim ivicama, ne spasava od artiljerijske vatre, od vremena, ne skriva od izviđačkih kvadrokoptera, a po lošem vremenu pretvara se u blatnu baru. Nije  sklonište već zamka za svoju jedinicu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1. Drenažni rov rova Sl. 2. Preklopljeni drenažni jarak na dnu rova

Još jedna greška tokom izgradnje potpornih konstrukcija povezana je sa nedostatkom drenažnog sistema na dnu rova. Bez toga, rovovi na kiši se pune vodom i blatom, koji stvaraju nelagodu za stanovnike. Odvodni jarak do dubine drške lopate (20 cm) se iskopa celom dužinom rova na njegovoj zadnjoj strani i ide do najniže tačke gde je uređen zahvatni bunar (vidi sl. 1). . Vlažno  dno rova je prekriveno šljunkom, peskom ili slamom. U prisustvu materijalnog vremena i materijalne vode, u sredini rova se postavlja odvodni jarak, koji se preklapa sa palubom od dasaka ili stubova (vidi sliku 2).

52. Rov od 5 zvezdica
Tamo gde su borbe dobile pozicijski karakter, a borci su prinuđeni da žive mesecima u vlažnim rovovima, ako niste lenji, možete da se opustite. Da bi se to uradilo, napuštena vozila se zakopavaju u zemlju na pozicijama - minibus, putnički karavan, kabina za kamion za hleb. Sve će se uklopiti. Sedišta su izbačena iz kabine, pod je izravnan sa podom i spremna su mesta za spavanje povećanog komfora. A ako je rov dobro produbljen, prikriven i sigurno pokriven odozgo, onda se može smatrati zemunicom povećane klase udobnosti.

53. ''Kampovanje'' i nužda
U ovim uslovima, stalnog  izviđanje ciljeva od strane neprijatelja bespilotnim letelicama i miniranje puteva napredovanja naših trupa pretvaraju veliku nuždu u posebnu kampanju.
Tragovi ove, da tako kažem, aktivnosti, razbacani vetrom po njivama i zasadima demaskiraju odbrambene položaje, a da ne bi „uleteli“ u najnezgodnijem trenutku, potrebno je da se klozeti pažljivo sakriju. Najbolje ih je organizovati u zatvorenim prostorima - napuštenim kućama, radionicama, farmama. Na pozicijama koje se nalaze van naselja, 30–40 m iza prednjeg rova je uređen klozet i povezan je komunikacionim rovom. Dužina jarka za klozet se određuje dužinom od 2-3 m po odeljku.Za uređivanje poljskog WC-a koriste se daske i palete(vidi sl. 3 i sl. 4).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
3. Toalet u rovu, sl. 4. klozet u rovu opremljen paletom opremljenom stubovima

Još je teže ići u prirodne potrebe u maršu ili u ofanzivi. Silaženje sa puta je prepuno rizika da naletite na žicu ili neprijateljsku izviđačko diverzantsku grupu. Koliko god to smešno zvučalo, u Avganistanu  bilo je uobičajeno da se u ovoj situaciji pokriva drug. Veterani koji su prošli Veliki otadžbinski rat rekli su da je važno naviknuti telo na toalet ujutru, pre zore a za ovo nije potrebno da se proždire ceo suvi obrok tokom dana i dopuni stomak proizvodima koji se nalaze u napuštenim kućama. U opšte, pre borbe je bolje imati prazan stomak: sa ranom u stomaku, manje su šanse za peritonitis.

54. Demaskirajući znak- smeće na položaju, meta za granatiranje
Neprijatelj bira da udari najslabiju kariku u našoj odbrani. Nanosi se artiljerijskim udarima, juriša je neprijateljska pešadija i uništava izviđanje. Izračunavanje slabe karike je lako. Po količini smeća pozicija određuje ne samo broj branilaca, već i prirodu organizacije službe. Smeće je direktna posledica niske discipline. Nered u rovovima – posteljina na konopcima, đubre na parapetima, prljavština u zasadima i njivama oko položaja zbog nedostatka nužnika, govori o odsustvu čvrste komandne ruke i nekontrolisanosti jedinice, gde svako živi svoj život. A ovo je slaba karika, koja će sigurno biti gađana.
Ako nemate sreće sa komandantom, onda se sami borci moraju zaštititi. Da biste to uradili, morate osigurati da je smeće uvek sakriveno na pozicijama. U jarcima, opremljenim pokrivenim daskom, ako se rovovi nalaze van naselja. U garaži zatvorenoj od vetra, zgradi, podrumu - ako je u gradu ili selu. Tako da redari svakodnevno posipaju jarke klozeta zemljom. Ovo će osloboditi položaj neprijatnih mirisa, obolelih mikroorganizama, ptica, pacova i drugih živih bića. Tako da svaki borac svakodnevno radi na jačanju rovova i pretvaranju položaja u neosvojivu tvrđavu. Samo u ovom slučaju neprijatelj se neće usuditi da ga juriša, shvatajući da će imati posla sa jakim garnizonom.

[Duki]

55. Vodi brigu o sebi
Naše telo je sistem koji se samoorganizuje i što je napor veći, to više unutrašnjih rezervi povezuje sa našom zaštitom. Čak i u najtežim uslovima rovovskog ratovanja - na hladnoći, u odeći koja je mokra i smrzava se po telu, borci praktično ne obolevaju stoga nema smisla držati skladište lekova sa sobom. Međutim,  sve vrste infekcija i upala  koje podrazumevaju gnojenje, dizenteriju i ekcem, zaista izazivaju mnogo problema. Zato u svakoj prilici treba oprati odeću, oprati noge, ruke, prepone, pazuhe, osušiti cipele.

Ono što je zaista korisno za borca i uvek treba da bude pri ruci:

-hemostatski zavoj/podvez; (tourniquet)
-pojedinačna vreća za previjanje ili zavoj 10 cm k 5 m;
-set baktericidnih lepljivih flastera različitih veličina i lepka u rolni;
-2-3 gaze ili pamučne jastučiće.
-Od tableta - loperamid - lek za dijareju.
Dve tablete odjednom, plus jedna nakon svakog pražnjenja, ali ne više od četiri dnevno. Postoji rizik od dobijanja suprotnog efekta.
 -Antihistaminici koje propisuje lekar. Od sredine leta do mraza u Ukrajini aktivno cveta najjači alergen, trava ambrozije. Kao i lekove koje redovno propisuje lekar.

56. Ovde je metak proleteo i ...
Brzo krvarenje i šok od bola uzrok su smrti polovine umrlih od prostrelnih rana. 30% takvih ranjenika umire u toku prvog sata nakon ranjavanja, ovo je medicinska statistika. To se može promeniti, spasavajući živote naših boraca, učenjem kako pravilno pružiti prvu pomoć ranjenicima. Dodatna medicinska obuka u ovoj stvari je beskorisna jer i onako nećete postati vojni hirurg. Dakle, u ekstremnoj situaciji, kada je povređen, moraju biti ispunjena dva uslova:
- prvi, Ako ranjenik krvari pred vama, ubrizgavamo promedol.
Da biste to uradili, snažnim pokretom, pod pravim uglom, uvucite iglu cevi celom dužinom u meka tkiva zadnjice, butine ili ramena, istisnite ceo sadržaj šprica i uklonite iglu;
- drugo. Ranjene udove povlačimo podvezom svom snagom, do maksimuma, dok krvarenje ne prestane i nakon toga previjamo ranu. Naznačite na podvezu vreme njegove primene. Ne možete držati podvezu duže od dva sata. Neophodno je oslabiti i povući iznad prvog mesta nameštanja. Ranjeniku u grudni koš ili stomak, nakon injekcije promedola, ranu začepimo zavojem, vatom, krpom, plastičnim omotom i čvrsto zavijemo. Sve ranjene što pre prenosimo lekarima.

57. Anestezirajte i ne činite štetu
Promedol je anestetik koji se koristi za rane i povrede, narkotički analgetik. Akcija promedola se javlja u roku od 10-20 minuta i nastavlja se nakon jedne doze 3-4 sata. Nema smisla davati više od jedne epruvete Promedola kada je povređen. Efekat ublažavanja bolova nije pojačan, ali ranjeni mogu umrijeti jer lek depresira respiratorni centar.
Nakon injekcije promedola, na vidnom mestu na ranjeniku - na uniformi, na licu, grudnom košu, upisati vreme ubrizgavanja. Ako ste ranjeni u glavu ne možete ubrizgati promedol.

[Duki]

58. Biti uhvaćen je veoma loša ideja
Borci su uhvaćeni iz raznih razloga, ranjenici, onesvešćeni, ostali bez municije i komandira ali najčešće iz gluposti - izgubio se, otišao u selo po cigarete, zaspao na položaju. Ponekad je slučaj dobrovoljna predaja ali ovo je stvar psihijatrije. Greši onaj ko zatočeništvo smatra načinom da spase svoj život. Biti uhvaćen je veoma loša ideja. Tokom Velikog otadžbinskog rata, 63,4% sovjetskih ratnih zarobljenika umrlo je od gladi, bolesti i mučenja. Više od polovine zatvorenika umrlo je u avganistanskom zatočeništvu. Ukrajinski ratnici takođe organizuju pakao za naše vojne zarobljenike.

Iza zverske surovosti prema našim zarobljenicima krije se svest o inferiornosti i neprijateljski strah od Rusa, a za njih smo svi mi – Čečeni, Tatari, Burjati, Abhazi, Udmurti – Rusi. Poniziti bespomoćnog zatvorenika, mučiti, kastrirati, ubijati - za naše neprijatelje je svojevrsni čin samopotvrđivanja a za nas- neprihvatljivo i zapadno. Mi ne mučimo zatvorenike. Spasiti život predanog neprijatelju - dobrotvorno i pravno ispravno delo.

59. Ne postoje bezizlazne situacije
U ratu se sve dešava. Možete sresti neprijatelja koji je superiorniji u snazi, biti opkoljen, ostati bez municije, glavna stvar u takvoj situaciji je ne paničiti..
Ako ne znate šta da radite, popijte malo vode. Ovo će smanjiti pritisak. Izaberite sigurno skrovište i lezite. Za to je najpogodnija šuma, sadnja ili industrijska zona. Preko njih je onda najbolje izbiti iz okruženja.
Pokušajte da sačekate do sumraka. Prvo, po nadimku u sumrak teško je odgonetnuti gde je prijatelj a gde naši. Drugo, otvoreni nišan na mitraljezu više nije efikasan, noćni nišan se još ne koristi da ne bi osvetljavao matricu, termovizijski nišani su i dalje retki, što znači da pucanje na vas neće biti tako efikasno kao tokom dan. Često je sumrak praćen maglom, a to vam takođe pomaže da ostanete neprimećeni.
Ako ste pronađnie, promenite zaklon što je pre moguće. Teško je pogoditi osobu koja trči čak i na maloj udaljenosti. Ako neprijatelj juri, a vi nemate više snage da ga se otrgnete, organizujte zasedu na njega  i pucajte iz blizine. Opterećeni ranjenicima i mrtvima, goniči će izgubiti svako interesovanje za vas. Odlazak do svojih je bolji tokom dana jer je manji rizik od pada pod „prijateljsku vatru“. Do tada, čak i ako sretnete naše borce, ostanite u zaklonu. Uverite se da vidite svoje, privučete njihovu pažnju, dajte do znanja da niste neprijatelj. Tek tada izlazite iz skrovišta. Ne odustaj! Nikad!

60. Ne pij alkohol, oslepećeš
Ništa, možda, nije škodilo vojsci više od legendi o prednostima narodnog komesara 100 grama (ruski sleng za unuče vodke, prim.prev.). Pijana osoba će ili biti povređena ili ubijena - nema sumnje. Pijana buka će privući pažnju neprijatelja, a on će bacati mine u rovove ili će vam poslati izviđačko diverzantsku grupu.
Za snajperistu je pijani borac laka meta. Pijanac, bez razumevanja, može sam da otvori vatru, da izda glupa naređenja,da šegači, sve ovo je alkohol. Ako ne možete da sprečite svoje saborce da piju, idite, ne završava se dobro. Jedino za šta je votka dobra u ratu je za trljanje tela kada se ne može kupati i za omekšavanje kože u čizmama. Gležnjače se obilno navlaže iznutra vodkom i nose na nozi do samog sušenja