Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Uzeću sebi slobodu da dopunim prethodni post: nakon što je Nikson objavio da dolar više nema zlatnu podlogu, otvorila su se vrata za ovo što imamo sada: SAD štampa novčanicu od 100 dolara, cena koštanja je oko 15 centi. Za tu novčanicu kupi robu vrednosti 100 dolara. Zašto onda ne bi štampali mnogo novčanica od 100 dolara i kupili mnogo robe? Upravo to se i radi poslednjih 20-ak ili više godina. Na taj način se nečiji rad vredan 100 dolara vrednuje samo 15 centi, jer jednom (a to vreme možda upravo dolazi), svet će početi da vraća silne hiljade milijardi dolarskih novčanioca u SAD. Žao mi je tog naroda jer se vrlo dobro sećam naše hiperinflacije...

Мало је компликованије, јер онај ко за тај папир, који кошта 15 центи, прода робу у вредности од 100 долара узме тај исти папир и купи робу у вредности од 100 долара. Повратак веће количине долара из иностранства ће без сумње утицати на инфлацију у Америци, али то се неће десити преко ноћи и неће изазвати хиперинфлацију.

Verovatno si u pravu, neće preko noći ali nije ni to isključeno. U slučaju velikog sloma američke spoljne politike i smanjenja vojne moći i to je moguća opcija.

[fazan]

Verovatno si u pravu, neće preko noći ali nije ni to isključeno. U slučaju velikog sloma američke spoljne politike i smanjenja vojne moći i to je moguća opcija.

Мени је далеко вероватнија могућност постепеног преласка на биполарни валутни систем, при чему ће многе земље користити обе валуте. Саудијска Арабија ће продавати нафту у јуанима и куповати кинеску робу. Истовремено ће продавати нафту и у доларима и куповати америчке авионе. Никоме од великих поверилаца није у интересу да преплави Америку доларима, јер би тиме угрозили сопствене финансијске интересе. Постојаће два паралелна система за међународне транскције, SWIFT и кинески систем (који већ постоји).

[Boro Prodanic]

Mislim da će vrlo brzo (u istorijskim merilima) na svetu postojati nekoliko velikih centara moći, ne samo jedan ili dva, pa će u skladu sa tim još neke valute "isplivati".

[Boro Prodanic]

"NE KAŽNJAVAJTE NAŠU SOLIDARNOST" Masovni protesti poljoprivrednika u Rumuniji i Bugarskoj zbog ukrajinskih žitarica

Poljoprivrednici u Bugarskoj i Rumuniji juče su protestovali zbog, kako se navodi, slabog odgovora Evropske unije na prezasićenost poljoprivrednim proizvodima iz Ukrajine za koje kažu da snižavaju cene na lokalnim tržištima.

Kako prenosi Rojters, oko stotinu farmera okupilo se u Bukureštu na protestima, na kojima su nosili transparente na kojima je pisalo, između ostalog ''Ne kažnjavajte našu solidarnost'', dok su drugi zahtevali od zvaničnika tog bloka da ''preuzmu odgovornost i mere, i da (o njima) vode računa''.

Međutim, poljoprivrednici u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i drugim zemljama EU su teško pogođeni prilivom jeftinih ukrajinskih proizvoda koji ostaju na lokalnim tržištima i potkopavaju cene.

Izvršna direktorka Lige rumunskih udruženja poljoprivrednih proizvođača Lilijana Piron, rekla je na protestu u Bukureštu da su rumunski farmeri ''dostigli tačku u kojoj osećaju da više ne mogu da se suoče sa troškovima zbog nelojalne konkurencije'' iz Ukrajine.

- Do nove berbe deli nas manje od tri meseca i realna je opasnost da roba ove sezone neće moći da se proda po cenama iznad troškova proizvodnje - rekla je ona.

Rojters podseća da se Brisel prošlog meseca obavezao da će pomoći poljoprivrednicima žitarica u Rumuniji, Bugarskoj i Poljskoj ukupnim paketom od 56,3 miliona evra, i to 16,7 miliona za Bugarsku, skoro 30 miliona za Poljsku i 10 miliona za Rumuniju, što su količine koje su poljoprivrednici i nacionalne vlade ocenili kao nedovoljne.

Poljska privremeno zaustavlja uvoz žita iz Ukrajine

Uvoz ukrajinskog žita u Poljsku biće privremeno zaustavljen kako bi se ublažio uticaj na cene, ali ce tranzit i dalje biti dozvoljen, izjavio je juče poljski ministar poljoprivrede Robert Telus.

Telus je preuzeo dužnost juče nakon što je njegov prethodnik podneo ostavku usred protesta farmera zbog pada cena proizvoda, preneo je Rojters.

- Dogovorili smo se da ograničimo i zasad zaustavimo izvoz u Poljsku - rekao je poljski ministar nakon sastanka sa ukrajinskim kolegom.

On je dodao da će tranzit biti dozvoljen, ali ce biti pažljivo praćen u obe zemlje, kako ukrajinsko žito ne bi ostalo u Poljskoj.

Navodi se da su velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih proizvedenih u Evropskoj uniji, na kraju ostale u centralnoevropskim državama zbog logističkih uskih grla, što je podiglo cene i otežalo prodaju za lokalne poljoprivrednike.

Ovo je stvorilo politički problem poljskoj vladajućoj nacionalističkoj stranci Pravo i pravda (PiS) u izbornoj godini.

Premijeri pet država, uključujući Poljsku, prošlog meseca su pisali predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da zahtevaju akciju u vezi sa uvozom ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

Izvor

[Boro Prodanic]

„Државни елементи” стоје иза минирања „Северног тока”

Швеђани одбацују америчко-немачке медијске спекулације о соло акцији појединаца и све су ближи оценама Кремља, који тврди да је саботажа акт „државног тероризма”

Иза саботаже на „Северном току” прошлог септембра на Балтику изгледа ипак стоји држава. У то је сада готово сигуран Матс Јунгквист, државни тужилац Шведске, само неколико дана након што Савет безбедности УН није изгласао руски предлог Резолуције за међународну истрагу о балтичкој диверзији, и то после оцене заменика изасланика САД у УН да Шведска, Данска и Немачка већ седам месеци темељно воде истрагу о случају „Северни ток”.

Било како било, Матс Јунгквист је у четвртак касно по подне одбацио недавне америчко-немачко-британске медијске спекулације о соло продору „проукрајинске”, односно „антируске” групе командоса без икаквих веза с Кијевом. Шведску истрагу, иначе, спроводе јединице тајне полиције по директивама Канцеларије државног тужилаштва те скандинавске земље. Најновијим открићима те истраге високи званичник државе, која је на корак од уласка у НАТО, као да се прилично приближио упорним оценама Кремља да саботажа „Северног тока” представља акт „државног тероризма”.

„Не искључујемо ниједну могућност. Не обазиремо се на спекулације: почињени злочин оставља простор за широке притиске и покушаје утицаја на истрагу. Апсолутно главни сценарио на који смо усредсређени јесте да државни актер директно, или макар индиректно, стоји иза саботаже „Северног тока”, с обзиром на околности. Посебно нас притом интересује да ли су безбедност и интереси Шведске били угрожени тим делом. Као и то да ли је употребљени експлозив можда припремљен на територији Шведске”, изјавио је Јунгквист.

Према његовим речима, екстремно мали број приватних компанија, мимо државно-системског надзора, располаже ретком врстом експлозива којим су оштећене три од четири цеви система „Северни ток 1” и „Северни ток 2”. „Подаци којима располажемо лако побијају недавне медијске спекулације о приватним починиоцима”, истакао је Јунгквист.

Иначе, он је крајем прошле године у изјави за „Њујорк тајмс” истакао да никад није поверовао у приче широко развејане прошле јесени на Западу – да Русија стоји иза саботаже.

„Мој посао је да откријем ко је ’Северни ток’ дигао у ваздух. Имам шведску обавештајну службу да ми помогне. Да ли мислим да је Русија дигла ’Северни ток’ у ваздух? Никад нисам веровао у то. Није логично. Али, као у истрази убиства, морам да имам све могућности у виду”, рекао је Јунгквист својевремено за „Њујорк тајмс”.

Зашто је баш сада изашао с бомбастичном проценом о „држави”, којом се готово потире прича о командосима-авантуристима, који су пловећи на јахти неименованог украјинског власника изнајмљеној у Пољској подметнули неколико стотина килограма експлозива под „Северни ток” – није јасно. Такву западњачку медијску верзију већ седмицама исмева легендарни амерички новинар Симор Мирон Херш, који упорно понавља да је шеф Беле куће Џозеф Бајден лично наредио разарање „Северног тока” и да га је разрадила пробрана група званичника Вашингтона и експерата Пентагона и ЦИА.

Која је то онда „држава” могла да спроведе „међународни терористички акт”, како саботажу званично зову Москва, Пекинг и Будимпешта?

Матс Јунгквист је тим поводом веома уздржан.

„Нема сумње да је реч о тешкој саботажи у међународним водама, чија мета је била (енергетска) инфраструктура. Радимо беспоговорно, окрећемо сваки камен и ништа не препуштамо случају. Надамо се да ћемо моћи да потврдимо ко је починио овај злочин, али треба напоменути да ће то вероватно бити тешко с обзиром на околности. Детонације су се догодиле на дну Балтика, на дубини од око 80 метара. Починиоци су се постарали да трагови не воде само у једном, већ у више праваца”, толико за сада открива шведски државни тужилац.

У међувремену, истраге Данске и Немачке још не откривају до којих су све открића стигле поводом саботаже система гасовода „Северни ток”.

Izvor

[Boro Prodanic]

ZAŠTO SE MOSKVI ŽURI DA IZGRADI "SNAGU SIBIRA 2"? Peking ima drugu računicu, Rusija u podređenom položaju

RUSIJA grčevito traži nove kupce za gas nakon što je izgubila evropsko tržište, zbog čega Snaga Sibira planira još jedan gasovod na istoku za izvoz gasa u Kinu, kojoj se ne žuri sa projektom kao Moskva, jer već izvesno vreme obezbeđene dovoljne zalihe.

Tokom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi, Rusija i Kina su potpisale 14 sporazuma, ali nijedan od njih nije uključivao potpisivanje novog gasovoda Snaga Sibira 2, koji bi povezivao najvećeg svetskog izvoznika i uvoznika prirodnog gasa preko Mongolije.

Snaga Sibira 2, koja bi kinesko tržište snabdevala sa 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ruski predsednik Vladimir Putin opisao je kao posao veka. O gasnom povezivanju tri zemlje priča se najmanje dve decenije, a Rusija je od početka rata u Ukrajini pojačala napore da realizuje projekat kako bi nadoknadila gubitak svog najvećeg tržišta u Evropi.

Posle zapadnih sankcija koje su usledile nakon vojne agresije Rusije na Ukrajinu, Kina je prošle godine postala spas za rusku privredu, posebno kroz kupovinu energenata, koji predstavljaju glavni izvor prihoda Moskve, usled čega se našla u podređenom položaju u odnosima sa Pekingom koji je sada u boljoj poziciji pri sklapanju poslova i može da postavlja svoje uslove posebno u pogledu cene.

Da je pregovaračka moć prešla na stranu Kine pokazao je i sastanak u Moskvi, sa kojeg je Putin obećao konkretnije obaveze za izgradnju novog gasovoda ka Kini. Iako je rekao da su Rusija, Kina i Mongolija sklopile sve sporazume za izgradnju gasovoda, u zajedničkom saopštenju posle sastanka sa Sijem se ukazuje da ne ide sve po želji Moskve, jer je samo navedeno da će obe strane nastojati za ubrzanje aktivnosti u pogledu analize i odobravanja cevovoda. U engleskoj verziji dve Sijeve izjave posle sastanka, gasovod uopšte nije pominjan.

- Kina ne žuri da bilo šta potpisuje, osim ako predlog nije povoljan i formulisan pod kineskim uslovima - prokomentarisala je rezultate sastanka Marija Šagina, istraživač sa Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) u Berlinu. Prema njenim rečima, Kina je iz rata u Ukrajini izašla kao pobednik sa ojačanom pozicijom u energetskim pregovorima.

- Peking je iskoristio međunarodnu izolaciju Moskve i povećao kupovinu ruske nafte, gasa i uglja po veoma povoljnim cenama - objasnila je dalje ona.

Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak, zadužen za energetiku, objasnio je novinarima nakon zajedničke izjave Putina i Šija da detalji sporazuma tek treba da budu finalizovani i izrazio uverenje da će sporazum biti zaključen pre kraja ove godine. Prema Novakovim rečima, ruski gasni gigant Gasprom ima uputstva da što pre zaključi sporazum.

- Sada se usavršavaju ugovorni uslovi između Gasproma i kineske kompanije CNPC. Studija izvodljivosti je već u toku, kao i planiranje trase gasovoda preko teritorije Mongolije. Nadamo se, sigurni smo, da će naše kompanije postići dogovor do kraja godine i potpisati ugovor - optimista je potpredsednica Vlade.

Očekuje se da će Snaga Sibira 2 ići 2.666 kilometara preko ruske teritorije od ogromnih gasnih polja na poluostrvu Jamal u zapadnom Sibiru preko Mongolije do severnog dela Kine, gde bi se povezao sa gasovodom Zapad-Istok.

Mongolija čeka Rusiju i Kinu

Procenjena trasa preko Mongolije u dužini od hiljadu kilometara još nije određena, ali gasovod ima podršku vlasti u Ulan Batoru, koje su takođe zainteresovane za izgradnju naftovoda iz Rusije i sa kojima je Moskva već potpisala memorandum o razumevanju 2019. godine. U intervjuu za Fajnenšel tajms prošlog jula, mongolski premijer Ojun-Erdene Luvsannamsrai izrazio je očekivanje da će Rusija započeti izgradnju gasovoda 2024. Prema njegovim tvrdnjama, studija izvodljivosti je već završena, a razgovori su u toku o konačnoj trasi gasovoda, koja će biti određena kada se Rusija i Kina dogovore oko projekta.

Ali, analitičari upozoravaju da Kinezi ne žure sa izgradnjom novog gasovoda, jer se ne očekuje da će im trebati nove isporuke gasa najmanje do 2030. godine, Vang Juanda, analitičar konsultantske kuće za energetiku ICIS, rekao je za Rojters da još mnogo detalja treba da se izgladi pre nego što se postigne konačni dogovor.

- Rusija verovatno više očajnički želi da proda gas nego što je Kini trenutno potrebno - uveren je on.

Radovi na ruskoj strani počeli su u oktobru 2014., a Kina je počela da gradi svoju vezu sa gasovodom godinu dana kasnije. Gasovod dug 3.000 kilometara na ruskoj strani ide od gasnog polja Kovitka u Irkutskoj oblasti preko Bajkalskog jezera do gasnog polja Čajandin u regionu Jakutije, a zatim do kompresorske stanice u blizini Blagoveščenska u blizini granice između dve zemlje i kroz dve cevovoda ispod reke Amur do severne kineske provincije Heilongđang. Početkom decembra prošle godine, gasovod između provincija Šandong i Žangsu postao je operativni deo, koji je kinesku finansijsku prestonicu Šangaj povezao sa ruskim gasom, tako da je ukupna dužina zajedničke gasne veze sada veća od 6.000 kilometara.

Snaga Sibira 2 nije jedina planirana gasna veza Kine sa Rusijom, pošto je prošlog februara Peking takođe pristao da snabdeva gasom sa ostrva Sahalin na dalekom istoku Rusije preko novog gasovoda kroz Japansko more do Heilongđanga, za koji se očekuje da počne sa radom 2026. sa kapacitetom od oko 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Putin je tokom posete Siju najavio da će Rusija do 2030. godine svim gasovodima isporučivati Kini najmanje 98 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

- Prvobitni cilj je da Kina do 2025. uveze 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa. Sada Rusija kaže da će uvoz dostići 98 milijardi kubnih metara do 2030. godine. Ovo je veoma veliki skok, tako da se isplati biti oprezan - upozorava analitičar Vang.

Rusiju čeka izgradnja infrastrukture

Trenutno je izvoz ruskog gasa u Kinu i dalje znatno manji u odnosu na nekadašnji izvoz u Evropu, gde je Gasprom izvozio čak 80 odsto svog gasa pre rata. Rusija je pre rata i sankcija snabdevala evropske potrošače sa čak 155 milijardi kubnih metara gasa godišnje (između 2018. i 2019. čak rekordnih 177 milijardi kubnih metara), dok je prošlogodišnje snabdevanje Kine ruskim gasom dostiglo najviši nivo ikada, ali je to bila samo desetina od čega na 15,5 milijardi kubnih metara gasa preko gasovoda Snaga Sibira 1.

Kako je za AFP rekao ekspert Džejmi Konča iz analitičarske kompanije Energi Intelligence, gasovod Snaga Sibira 2 bi konsolidovao Kinu kao dugoročno tržište Rusije, ali on ukazuje na još jednu prepreku koju će Moskva morati da prevaziđe. Postojeća ruska gasovodna infrastruktura je uglavnom izgrađena za potrebe evropskog tržišta, dok će izgradnja ekvivalentne mreže u Aziji biti skupa i dugotrajna. Prema njegovom mišljenju, ovo naglašava koliko malo alternativa Rusija ima da skrene sa evropskih tržišta na druga tržišta.

Aleksander Novak je u februaru u članku za časopis Energi Polici napisao da će za izgradnju gasovoda Snaga Sibira 2 i dalekoistočne veze, koja se naziva i Snaga Sibira 3, biti potrebno najmanje 67 milijardi dolara direktne investicije i još 27 milijardi dolara ulaganja u srodne industrije, kao što su metalurška, cementna i hemijska.

Još jedan gasovod iz Turkmenistana

Kina takođe ne želi da ponovi evropsku grešku i da postane zavisna od samo jednog dobavljača gasa, pa je u pregovorima i o novom centralnoazijskom gasovodu, kojim bi dobijala 25 milijardi kubnih metara gasa iz Turkmenistana preko Tadžikistana i Kirgizije svake godine u narednih 30 godina. Turkmenistan je trenutno najveći snabdevač Kinom gasom kroz tri postojeća gasovoda koji prolaze kroz Uzbekistan i Kazahstan (linije A, B i C). Prema Rojtersu, koji se poziva na podatke analitičke kompanije Ristad Energi, turkmenistanski gas je prošle godine činio više od polovine kineskog uvoza gasa putem gasovoda.

Sa četvrtim gasovodom, linijom D, ukupna količina uvezenog gasa iz centralne Azije mogla bi da se poveća sa sadašnjih 55 milijardi na čak 85 milijardi kubnih metara. Samo uvoz Turkmenistana mogao bi da naraste na 70 milijardi kubnih metara do 2030 sa mogućom izgradnjom novog gasovoda. Tokom posete predsednika Turkmenistana Serdara Berdimuhamedova Pekingu u januaru ove godine, kineski predsednik je rekao da želi da ojača saradnju u oblasti energetike sa zemljom na Kaspijskom moru.

- Saradnja u oblasti prirodnog gasa je temelj odnosa Kine i Turkmenistana - rekao je Ši predsedniku Turkmenistana.

Osim gasovoda, Kina je dugoročnim ugovorima obezbedila i isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) sa Katarom, SAD i drugim svetskim dobavljačima, koji su prošle godine na kinesko tržište izvezli ukupno 63,4 miliona tona. Kineska energetska kompanija Sinopec i katarska kompanija KatarEnergi potpisale su u novembru prošle godine 27-godišnji ugovor o snabdevanju vredan 60 milijardi dolara, prema kojem će Katar isporučivati četiri miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje.

Očekuje se smanjenje potražnje za gasom

Međutim, prema Janu Činu iz analitičarske kompanije Refinitiv, Snaga Sibira 2 bi mogla u velikoj meri da poveća kapacitet Kine da uvozi gas gasovodima i potencijalno da smanji potražnju za uvozom mnogo skupljeg tečnog gasa. Kako je rekao za AFP, rastu cene LNG gasa.

Prema podacima finansijske konsultantske kompanije S&P Global, prošle godine je potrošnja gasa u Kini iznosila 364 milijarde kubnih metara gasa, a ove godine, nakon ukidanja antikovid mera, očekuje se da će porasti za šest odsto i dostići 386 milijardi. kubni metri.

Velika potražnja Kine za gasom u poslednjoj deceniji, pored privrednog rasta, u velikoj meri je rezultat napuštanja uglja i njegove zamene malo ekološki prihvatljivijim gasom za proizvodnju električne energije i grejanje. Ali kada gasovod Snaga Sibira 1 dostigne puni kapacitet, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), malo je verovatno da će Kini biti potrebna nova gasna veza velikih razmera sa Rusijom. Ako je od 2010. godine potreba za gasom rasla u proseku za 12 odsto godišnje, prema izveštaju Vorld Energi Outlook 2022, potražnja će se smanjiti na prosečno samo dva procenta između 2021. i 2030. godine zbog korišćenja obnovljivih izvora.

Izveštaj IEA zaključuje da su sadašnji uvoz i projektovane buduće isporuke, na osnovu potpisanih dugoročnih ugovora koje kineski uvoznici u poslednje vreme aktivno sklapaju, dovoljni da zadovolje potrebe čak i u narednoj deceniji.

Izvor

[kumbor]

Осим великих градова западног Сибира, закључно са Иркутском код Бајкала, инфраструктура у Сибиру је недовољна и слабије развијена од потреба. Хабаровск, Комсомољск и Владивосток такође захтевају кључно унапређење инфраструктуре. Иако је последњих двадесетак година много урађено, а број становника поново почео да расте после опште бежаније деведесетих, много, врло много још остаје да се уради, унапреди и усаврши. Сибир је и даље пре свега "празан простор", без обзира на "блага неизмерна" у недрима земље. Људи, Русија нема довољно људи.

[Prvačić]

Никоме од великих поверилаца није у интересу да преплави Америку доларима, јер би тиме угрозили сопствене финансијске интересе.

Trenutno nije.
Ali ako jednog dana Kina procijeni da bi krah dolara učinio juan svjetskom valutom, onda što da ne.
I oni bi trenutno izgubili znatnu sumu, ali to bi bila investicija koja bi im na kraju donijela znatno veću korist.
Svi koji imaju neke rezerve u dolarima bi bili u gubitku.
Upravo strah od takvog scenarija bi mogao potaknuti neke države da zalike čuvaju u nekim dragocjenostima (zlato, srebro...) ili nekretninama.

[fazan]

Trenutno nije.
Ali ako jednog dana Kina procijeni da bi krah dolara učinio juan svjetskom valutom, onda što da ne.
I oni bi trenutno izgubili znatnu sumu, ali to bi bila investicija koja bi im na kraju donijela znatno veću korist.
Svi koji imaju neke rezerve u dolarima bi bili u gubitku.
Upravo strah od takvog scenarija bi mogao potaknuti neke države da zalike čuvaju u nekim dragocjenostima (zlato, srebro...) ili nekretninama.

Ми, људи са Запада, не разумемо Кину. Тамо се време мери хиљадама година, а планира стотинама. Кина ће радије сачекати педесет година, него неким наглим потезом угрозити своје интересе. Кини је потребна глобална стабилност за њен раст и развој.

Државе не могу да држе финансијске резерве у некретнинама. Традиционално су се чувале у злату, чување у страним валутама је било везано за покриће које су те валуте имале у злату. Већ педесет година није тако, новац нема златну подлогу. Америчка политика финансијских санкција је подстакла многе државе да траже алтернативне начине чувања финансијиских резерви. То  могу да буду неке друге валуте, које се оцењују стабилним, али и злато.

Проблем са златом је да није практично за трансакције. То се решавало тако што су се златне резерве чувале у страним банкама у иностранству, где су се могле брзо и лако заменити за новац. Међутим, финансијске санкције обезвређују овај начин чувања злата. Ако сте под америчким санкцијама, онда немате приступ златним резервама у Форт Ноксу или у Лондону. Швајцарска је изгубила епитет сигурне и неутралне оазе где без страха можете чувати новац и злато.

Проблем сребра су велике осцилације у његовој цени, у односу на злато. Сребро никада неће постати безвредно, али не знате како ће се понашати, јер се понаша као сировина. Пад вредности сребра је довео до краха Латинске монетарне уније.

[Boro Prodanic]

Orban: Evo kada će se završiti sukob u Ukrajini

Evropa troši desetine milijardi dolara na izdržavanje Ukrajine, to ne može da traje u nedogled, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

– Na finansijskom planu Ukrajina je nepostojeća država, čim SAD i EU prekinu da je izdržavaju, sukob će se završiti. Pad ekonomskih pokazatelja je ogroman, što je potpuno logično zbog rata. Očigledno je da Ukrajina ne može samu sebe da finansira. Pitanje je da li ćemo izdržavati Ukrajinu. Čim Amerika i Evropa odrečno odgovore na to pitanje, rat će se završiti – rekao je Orban za radio “Košut”.

Kako je rekao, Evropa pokriva finansijski ukrajinske penzije, račune, državne institucije, zdravstvo, obrazovanje, a to su ogromne sume, nekoliko desetina milijardi evra koje fale evropskoj privredi.

– Kroz budžet EU u finansiranju Ukrajine učestvuje i Mađarska, iako se položaj mađarske manjine u Zakarpatju stalno pogoršava – naveo je Orban.

Izvor

[Boro Prodanic]

Жито из Украјине под контролом због високог нивоа пестицида

БРАТИСЛАВА– Словачке власти заплениле су 1.500 тона украјинског жита са високим нивоом забрањених пестицида, а министарство пољопривреде донело је пропис којим се забрањује његова прерада и укључивање у ланац људске исхране и сточне хране.

Како јавља агенција ТАСР, контаминирано украјинско жито открила је Државна управа за ветерину и храну, у млину у Коларову, у области Нитра.

У контролном узорку потврђено је присуство пестицида хлор-пирифос који је забрањен у Европској унији јер негативно утиче на здравље људи. У овој ситуацији, министарство не препоручује увоз било каквог украјинског жита или производа из њега, додаје ТАСР.

Министарство је у четвртак саопштило да ће обезбедити узимање узорака од свег украјинског жита и брашна који се већ налазе у Словачкој.

Истовремено, СВПС ће путем европског Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње, обавестити све земље чланице ЕУ о житу која не испуњава здравствене услове.

Министар пољопривреде Самуел Влчан је накнадно издао забрану прераде и стављања на тржиште и већ ускладиштеног украјинског жита и брашна од њега.

„Министар Влчан ће о ситуацији обавестити амбасадора Украјине у Словачкој, Мирослава Кастрана, као и министре пољопривреде земаља В4 (Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке), Румуније и Бугарске, на састанку посвећеном заштити тржишта од увоз јефтине робе из Украјине, који ће бити одржан у петак (14. априла)”, саопштило је министарство.

Влчан је, на телевизији ЈОЈ24, потврдио да је реч о супстанци хлор-пирифос која је забрањена у Европској унији.

„Још у јулу прошле године наредио сам појачане провере увозног украјинског жита. И пре него што смо почели да печатирамо све транзитне камионе са украјинским житом (4. априла 2023.), пресретнут је релативно велики узорак украјинског жита, где су три независне акредитоване лабораторије потврдиле повећану појаву остатака пестицида. До краја ове недеље имаћемо резултате да ли могу утицати на здравље људи због своје концентрације”, прецизирао је он.

Према његовим речима, због опреза и превентивног приступа, комплетно жито у млину у Коларову, свих 1.500 тона, не може се користити.

Украјинско жито нашло се у центру пажње медија након што је ЕУ прошле године дозволила бесцарински увоз пољопривредних производа из Украјине, да би тој земљи, након руске инвазије, помогла га извезе у Африку и на Блиски исток.

Велики део јефтиног украјинског жита завршио је, међутим, у земљама ЕУ, што је покренуло протесте пољопривредника, јер је оборило цену домаћег жита.

Izvor

[dzumba]

У контролном узорку потврђено је присуство пестицида хлор-пирифос који је забрањен у Европској унији јер негативно утиче на здравље људи. У овој ситуацији, министарство не препоручује увоз било каквог украјинског жита или производа из њега, додаје ТАСР.

Ако се овај налаз потврди још негде то може озбиљно да компромитује извоз украјинског жита.

[Рашо]

У контролном узорку потврђено је присуство пестицида хлор-пирифос који је забрањен у Европској унији јер негативно утиче на здравље људи. У овој ситуацији, министарство не препоручује увоз било каквог украјинског жита или производа из њега, додаје ТАСР.

Ако се овај налаз потврди још негде то може озбиљно да компромитује извоз украјинског жита.

Ништа страшно. Увалиће већ они то жито у Африку...

[dzumba]

Све је теже могуће увалити Африканцима тако нешто. Тржиште жита је добро снабдевено, цене су пале и могу да бирају шта ће и од кога ће да купе. Русија чак своје вишкове нуди као помоћ, мада га теже извози, али ће се вероватно наћи начина.

[Boro Prodanic]

И Пољска забранила увоз жита из Украјине

ВАРШАВА - Влада Пољске овластила је министре надлежних ресора да привремено забране увоз житарица из Украјине, саопштила је влада у Варшави.

У саопштењу се наводи да је пољски министар пољопривреде Роберт Телус на седници владе изнео актуелне проблеме у вези са приливом пољопривредних производа из Украјине, а да су чланови кабинета разговарали о могућим решењима и акцијама ради заштите пољских фармера и потрошача, јавиле су РИА Новости, преноси Танјуг.

Пољски министри пољопривреде и технологије и развоја у сталном су контакту са Кијевом да би се решило питање у вези са житом, саопштила је пољска влада.

Организације пољских пољопривредника протестовале су од почетка фебруара због тога што се жито увезено из Украјине депонује и продаје у земљи за накнадни извоз преко Пољске у друге државе.

Пољски пољопривредници такође наводе да је украјинско жито неодговарајућег квалитета, због чега су цене домаћих производа нагло снижене, као и да можда неће бити довољно простора у складиштима за нови усев.

Према званичним подацима пољске стране, у Пољску је током прошле године увезено око два милиона тона житарица из Украјине.

Извор