dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 22 470
|
 |
« Reply #432 on: February 02, 2011, 09:01:38 pm » |
|
Овај интервју министра одбране Републике Србије смо, видим, прескочили. Мало је више политички, али можда може бити неком занимљив,а помиње и неке војне области и проблеме. На пример, нешто нисам сигуран да су најниже плате у војсци (војника по уговору) толике колико каже господин министар, али можда и грешим.
27.01.2011. 10.49
Интервју министра Шутановца за магазин "Економист"
НИКО НИЈЕ ОБЕЋАО РЕКОНСТРУКЦИЈУ ВЛАДЕ
Грађани Србије не очекују емпатију, њих не интересује да ли имате разумевања за њихов проблем или не, напросто они желе решење, а од смањења кабинета су медији направили тему. Не очекујем владу са напредњацима, то не би било природно, а ни добро за државу. Уцењивачки капацитет малих странака је мали, а Српске напредне странке би вероватно био толики да држава то не би могла да издржи.
"Потписивањем уговора вредног 400 милиона долара за изградњу три фабрике на северу Африке, испуњено је обећање да ће домаћа одбрамбена индустрија закључити послове у вредности од милијарду долара. У уговореним пословима премашили смо милијарду и 200 милиона долара у мом мандату", каже у интервјуу за Економист магазин Драган Шутановац, министар одбране. Да се војна индустрија током кризе показала као једна од најбољих извозних грана Србије говори податак да је у 2009. и 2010. кроз извоз зарадила готово пола милиона долара, а тиме и сигурну плату за више од 9.000 радника у седам фабрика наменске индустрије.
Пажњу јавности су највише скренули могући послови с Кувајтом, не само због 235 милиона долара колико је у јавности помињана вредност уговора, него и зато што постоји могућност да се тај посао ради са војним индустријама бивших југословенских република. „Кувајт је изразио жељу да ремонтује и модернизује 149 тенкова Т-84, које је купио од Југославије почетком деведесетих година. Југоимпорт СДПР је пре извесног времена презентовао кувајтској војсци унапређену верзију тенка Т-84, они су били задовољни и данас преговарамо око тог уговора. Потенцијална вредност тог посла је око 450 милиона долара, али је у овом тренутку тешко предвидети да ли је он известан или не. Уколико буде закључен, можда ће бити ангажована и војна индустрија ван граница Србије, у државама бивше Југославије, у БиХ или Словенији, али и у појединим земљама Европске уније. Уговор са Кувајтом био би комерцијални и свако ко буде желео с нама да ради, мораће да понуди адекватну цену, квалитет и да испоштује рок испоруке", објашњава Шутановац.
Није тајна да је наменска индустрија била у врло тешком стању, практично пред стечајем. Шта се у међувремену догодило да она склопи послове вредне милијарду евра?
- Чињеница је да је наша одбрамбена индустрија била комплетно уништена 1999. После тога је делимично обновљена, али није било визије, планова за те фабрике. Ми смо 2007. направили план који треба да доведе до тога да наша одбрамбена индустрија максимално упосли своје капацитете и да наш производ буде тражен на светском тржишту. Највећи део тог производа је "политички производ" и неопходна је политичка сагласност земаља у које се извози, јер без те сагласности није могуће закључити уговоре. Успели смо да се позиционирамо и у земљама где је важна политичка подршка, са својом војном дипломатијом, али на¬равно и адекватним квалитетом производа, роковима и ценом. У протекле три године највише смо извезли у Ирак, у вредности око 300 милиона долара, затим у САД, у вредности од око 85 милиона, углавном муниције. На трећем месту је Авганистан са око 30 милиона долара, а потом долазе земље ЕУ као што су Белгија, Бугарска, Италија, Кипар, афричке земље и државе Блиског истока, Либија, Кувајт...
Има ли војна индустрија подршку и на унутрашњем плану, има ли директних финансијских подстицаја, с обзиром на то да се показало да постоји извозни потенцијал
- У овој грани извози се око 93 одсто робе која се произведе. Нажалост, унутрашња подршка није на нивоу потенцијала, јер нема толико новца. Постоји мала помоћ фабрици "Застава оружје". То предузеће је у озбиљним проблемима и није адекватно рестуктурирано, јер има више запослених него што реално има посла, а превелики број ради у режији, а не у производњи. Држава је субвенционисаним кредитима помогла те фабрике, а Министарство одбране ће из буџета за 2011. инвестирати новац авансно, како би купили опрему која ће им омогућити да раде већим капацитетом.
Последња класа регрута је у децембра положила заклетву. Да ли је тиме и формално стављена тачка на реформу војске?
- Реформе се никада не завршавају, оне се стално спроводе у свим војскама света. Одласком последње класе на обавезно служење војног рока, завршен је процес професионализације, што је историјски моменат у реформи свих војски у свету које су ушле у тај процес. У овом тренутку, поред Србије и Шведске, која је то учинила пре неколико месеци, и Немачка ће од 1. јула имати потпуно професионалну војску, а у Аустрији траје велика дебата на који начин да се то изведе са задатим буџетом. Након завршетка професионализације следи фино дотеривање, у коме ћемо морати да исправимо неке грешке којих сигурно има. После тога следи стална промоција војног позива.
Колико ће зарађивати професионални војници Војске Србије? Има ли, с обзиром на кризу у којој се налази привреда и хронични мањак новца у буџету, простора да се зараде војног кадра повећају?
- Стандард припадника Војске није на нивоу на коме бих желео; војник са најнижом платом зарађује нешто мање од 300 евра. Али, то је само основна плата и уколико учествује у редовним активностима, као што су дежурства, терени и одлазак у копнену зону безбедности, плата може да се повећа и до 50 одсто, на око 450 евра месечно. То су солидна примања. Професионалци у Војсци, у складу с чином, имају фиксну плату, али и различите врсте додатака. Зато плата официра на крају често буде већа него плата министра.
Колико је запослених у Министарству одбране и Војсци Србије остало без посла током реформе - официра, подофицира, цивила? Колико је коштао социјални програм?
- Откад сам министар, уз социјални програм, отишао је само део запослених у војно-доходовним установама, које треба да дају приходе, а правиле су велике губитке и један број радника техничко-ремонтних завода, који су такође имали огромне губитке. У самој војсци, изузев природног одлива оних који су отишли у пензију или који су желели да напусте војску, отпуштања није било. У протекле три године смо стабилизовали кадровску мапу и направили фину пирамидалну структуру људских ресурса, што је један од најзахтевнијих делова сваке реформе јер се тиме војска своди на оно што је неопходно.
Да ли ће након професионализације српски војници бити више ангажовани у борбеним јединицама међународних мисија? Да ли је било речи о томе са представницима НАТО-а
- Учешће у мировним мисијама не дефинишемо кроз борбене мисије. Припадници Војске Србије тренутно се налазе у пет мисија УН и жеља нам је да након потписивања Безбедносног споразума са ЕУ у наредним месецима, наша војска, по први пут у историји, узме учешће и у мисијама са ЕУ. У почетку ће бити мањи број официра, а планирамо да касније то буде у већој мери.
Предизборна је година и поједине ваше колеге из Владе упозоравају да је незадовољство грађана велико и да би Влада морала да се тргне уколико не жели да доживи пораз на следећим изборима. Осећате ли незадовољство кад изађете на улицу?
- За три и по године колико сам министар, у разговорима са грађанима нисам имао ниједну негативну ситуацију. Ипак, осећам да постоји енергија која лако може да се претвори у негативну, која нема позитиван однос ни према позитивним стварима. Чак и за ствари за које се 80 одсто грађана изјашњавало да су позитивне, као што је, рецимо, професионализација, данас се на блоговима већински коментарише негативно.
Упркос томе, очекујем да грађани на следећим изборима гласају "за", а не "против", да гласају за оне који им понуде решење проблема у којима се налазимо, а не за оне који преувеличавају те проблеме, а не нуде решења. Нажалост, нисам од опозиционих странака које често критикују Владу чуо шта је то што би они урадили. Последња идеја са којом су изашли у јавност, да би преполовили број посланика, по мом мишљењу, начин је да се Србија увуче у још веће проблеме. Тиме би практично мањине избацили из парламента, и имали политику која је анахрона у односу на оно за шта се залажемо, а то су европске интеграције и европске вредности. Зато очекујем да ова година буде, условно речено, круна ове владе у којој ће се све што је било тешко и непопуларно преточити у нешто што је грађанима јасно због чега је тако било.
Мислите, да гласају за пројекат Србија 2020?
- На пример.
Упркос томе што у претходних десет година није много тога испуњено од оног што је обећано?
- Фасциниран сам резултатима истраживања који показују да се у време Тита боље живело или даје, рецимо, "под Милошевићем" било боље. Заборавља се да су пре десет година девизне резерве биле на нули, да смо куповали гориво на чашу и да је плата била 50 марака.
За десет година можда је могло да се учини више, али морамо бити свесни да је старт био толико лош да је то било јако тешко. У Министарству одбране, ја сам осми министар за седам година; да је свако спроводио по део реформе, било би другачије. Зато сматрам да Влада треба да има пун мандат, јер се онда тамо види шта је учинила: шта је обећала, а шта реализовала.
Како сада ствари стоје, од најављене реконструкције владе неће бити ништа. Да ли ће грађани и то доживети као неиспуњено обећање? Неки то могу назвати демагогијом, али се чини да Влада не показује ни елементарну емпатију.
- Мислим да грађани Србије не очекују емпатију од Владе. Њих не интересује да ли имате разумевања за њихов проблем или не, напросто они желе решење проблема. С драге стране, нико није обећао реконструкцију Владе, осим што су медији око тога правили тему.
Председник Тадић је рекао да ће се о реконструкцији разговарати после Нове године, али тих разговора нема. Рекао је и да ће се "подвући црта", и да министри који су лоше радили морају да одговарају, па ни од тога није било ништа.
- Морао бих да видим цитате где је баш тако речено, и сам често слушам да сам рекао нешто што нисам. Очекујем да у току јануара лидери коалиције и потписници коалиционог споразума седну и разговарају о реконструкцији. То свакако није тема која треба да буде вођена преко медија.
Последња неслагања у коалицији показују да постоји одређени степен размимоилажења, пре свега око промене изборног законодавства. Мислите ли да треба мењати овај део легислативе, будући да би то решило и питање бланко оставки, на коме ЕУ толико инсистира?
- Бланко оставке су, као рецидив прошлости доведене под велику сумњу и време је да се коначно укину. Моје је мишљење да Србија, да би извршила суштинску децентрализацију и да би грађани на локалу имали утицај на своје представнике у власти локалној, покрајинској или републичкој, мора да мења изборни систем. Тај систем може да буде класични већински или комбиновани као што постоји у Војводини, јер пропорционални - иако имам разумевања за оно што говоре наши коалициони партнери - очигледно не омогућава грађанима да имају контролу над својим представницима, нити да ти представници имају значајан утицај. То је за мене суштина избора на већинском принципу, иако ни он није идеалан јер може да се деси да са 40 и нешто одсто гласова 196 посланика и имате апсолутну власт, што није природно и зато би комбиновани систем можда био најбољи.
Заменик премијера и председник СПС-а Ивица Ђачић тврди да је ДС пронашла заједнички језик са СНС-ом, како би на тај начин елиминисала мале странке, а поједини високи званичници Владе тврде да је за Србију најбољи двопартијски систем.
- Ако нам је циљ да усвојимо европске вредности да уредимо државу на начин на који су уређене земље Европе, онда треба да тако стандардизујемо и нашу политичку сцену. Ако поједине развијеније демократије имају биполарну политичку сцену, зашто би се неко плашио такве сцене у Србији? Реално, сада је то тешко извести али не могу да делим мишљење да треба да идемо ка ЕУ на специфичан начин који није препознат у ЕУ. Мислим да за то мора да се обезбеди већина у парламенту, која ће бити реална, не ирационална већина дела власти и дела опозиције.
Да будемо потпуно отворени, да ли се ДС договорила са СНС око чишћења малих странака.
- Не.
Чињеница је да имају уцењивачки капацитет?
- Уцењивачки капацитет малих странака је мали а Српске напредне странке би вероватно био толики да држава то не би могла да издржи.
Да ли, након следећих избора, може бити велике владе ДС и СНС?
- Не очекујем да до тога дође. То не би било природно, а ни добро за државу. Мислим да ће коалиција која је сада у Влади имати већину и након следећих избора, и на крају крајева, све друго би било неприродно. Уосталом, ако би на основу тих оптужби ишли у биполаран политички систем, зашто би се удруживали и правили владу?
Много се говорило и писало о извештају Дика Мартија. Има ли Војнобезбедносна агенција неки досије о Хашиму Тачију и шта у њему пише?
- ВБА функционише у складу са законским овлашћењима и све што буде неопходно за истрагу, за коју се надамо да ће се отворити на основу података из извештаја Дика Мартија, обезбедиће уколико поседује.
Стеван Вељовић
Зоран Прерадовић
|
