Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Turbina za gasovod Severni tok 1 poslata iz Kanade za Evropu


Turbina za gasovod Severni tok 1, koja je bila zadržana u Montrealu zbog sankcija protiv „Gasproma“, na putu je ka Evropi, a još pet će u naredne dve godine biti isporučeno Kanadi radi redovnog održavanja, objavio je kanadski list Gloub end Mejl pozivajući se na dobro obaveštene izvore.

„Kanadska vlada je odlučila da dozvoli remont turbina u ruskom vlasništvu u periodu do dve godine počev od sada, omogućavajući uvoz i ponovni izvoz do šest jedinica – što je daleko obimniji aranžman nego što je ranije bio objavljeno“, navodi list, a prenosi Tas.


izvor

[Dreadnought]

Gutereš: Važan korak ka obnavljanju crnomorske rute


Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je danas da je nakon razgovora između Rusije, Ukrajine, Turske i zvaničnika UN, napravljen "značajan, suštinski korak" ka sveobuhvatnom dogovoru o obnavljanju crnomorske rute za izvoz ukrajinskog žita.

"Nadamo se da ćemo sledeće nedelje moći da postignemo konačan dogovor. Ali, kao što sam rekao, potrebno nam je još mnogo dobre volje i posvećenosti svih strana", rekao je generalni sekretar UN novinarima u Njujorku, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, iako su se Ukrajina i Rusija obostrano angažovale "do mira nam još predstoji dugačak put".

Pregovori zvaničnika Rusije, Ukrajine, Turske i UN o nastavku izvoza žita iz Ukrajine putem Crnog mora doveli su do sporazuma o formiranju koordinacionog centra kako bi se osigurala bezbednost ruta, saopštio je ranije danas turski ministar odbrane Hulusi Akar.

On je dodao da će sporazum biti potpisan naredne sedmice kada se sve strane budu ponovo srele, preneo je Rojters.


Obraćanje Zelenskog

"Ako uspemo da otklonimo rusku pretnju plovidbi u Crnom moru, to će otkloniti ozbiljnost svetske krize sa hranom. Ukrajinska delegacija me je obavestila da postoji određeni napredak. O detaljima ćemo se dogovoriti sa generalnim sekretarom UN narednih dana", rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.


izvor

[Dreadnought]

Rusija razmatra slanje gasa u Evropu preko Ukrajine i posle 2024.


Rusija će razmotriti nastavak slanja gasa u Evropu preko Ukrajine i nakon 2024. godine kada ističe sadašnji ugovor, sve dok evropske zemlje i dalje budu tražile ruski gas i ukrajinski nacionalni tranzitni sistem bude funkcionisao, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, prema navodima agencije RIA novosti.

Uprkos ratu u Ukrajini, Rusija je nastavila da isporučuje velike količine gasa preko Ukrajine u Evropu, koja je Moskvi ključni globalni kupac za izvoz gasa vredan više milijardi dolara, prenose RIA Novosti.


izvor

[Dreadnought]

Poslanici EU traže veću uštedu energije kako bi se izborili sa smanjenjem gasa


Poslanici u energetskom komitetu Evropskog parlamenta podržali su u sredu ambicioznije ciljeve EU za uštedu energije i proširenje obnovljivih izvora energije, što se smatra ključnim za okončanje oslanjanja Evrope na ruski gas.
Brisel se trudi da se pripremi za dalje rezove u isporuci ruskog gasa, a sledeće nedelje će predstaviti plan kako bi zemlje mogle da se izbore ove zime ako Moskva obustavi isporuke.

U međuvremenu, EU pregovara o ambicioznijim zakonima koji će podstaći zemlje da zamene ruski gas čistom energijom ove decenije i smanje emisije CO2 koje zagrevaju planetu.

Parlamentarni odbor za energetiku podržao je u sredu predlog da se poveća cilj EU za uštedu primarne i finalne energije na 14,5% do 2030. godine u poređenju sa očekivanim nivoima, i odredio obavezujuće doprinose za svaku zemlju.

Zakonodavci žele daleko veći cilj od uštede energije od 9% koju je Komisija prvobitno predložila prošlog leta, iako je Brisel to povećao na 13% u maju u pokušaju da se brže odustane od ruskih goriva nakon što je Moskva napala Ukrajinu.

„Dobro za klimu, a loše za Putina“, rekao je Niels Fuglsang, vodeći poslanik na predlogu, u tvitu nakon glasanja. Predlog je usvojen velikom većinom od 50 glasova za, 7 protiv i 13 uzdržanih.

Poslanici su takođe velikom većinom podržali cilj da se 45% energije u EU dobije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, u odnosu na 22% u 2020. Brisel je prvobitno predložio 40%, podižući ga na 45% nakon invazije.

Za postizanje cilja uštede energije biće potrebno renoviranje miliona zgrada gladnih energije, koje proizvode trećinu emisija gasova staklene bašte u EU.

Zemlje će takođe morati da prevaziđu višegodišnja kašnjenja u izdavanju dozvola koja trenutno ometaju nove projekte vetra i solarne energije. EU je predložila poseban zakon o brzom izdavanju dozvola za obnovljive izvore energije.

Evropski parlament u punom sastavu glasaće o predlozima u septembru. Ako budu odobreni, oni će formirati stav parlamenta za pregovore sa zemljama EU o konačnim zakonima.

Zemlje su rekle da podržavaju originalne predloge Komisije, koji bi već označili skok u ambicijama u poređenju sa aktuelnim politikama EU, i planiraju da razmotre ambicioznije ciljeve u predstojećim pregovorima.


izvor

[Dreadnought]

Ruske zarade od nafte nastavljaju da rastu


Ruski prihod od izvoza nafte porastao je preko 20 milijardi dolara u junu zahvaljujući rastućim cenama energije i uprkos nižim isporukama u inostranstvo, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom mesečnom izveštaju o tržištu nafte u sredu.

Statistički podaci agencije pokazuju povećanje od 700 miliona dolara u junu u odnosu na prethodni mesec, iako je ruski dnevni izvoz sirove nafte i proizvoda pao za 250.000 barela na 7,4 miliona barela, što je najniži nivo od avgusta.

Pad izvoza zemlje prošlog meseca predvodila je sirova nafta, koja je pala na nešto iznad 5 miliona barela dnevno, prema IEA. Dnevni prilivi u EU pali su ispod 3 miliona barela, što je najmanje od novembra.

U međuvremenu, globalne cene nafte rastu zbog velike potražnje i ograničene ponude. Brent je u proseku prošlog meseca iznosio više od 117 dolara po barelu, dok je ruski Ural porastao za 10,7 odsto od maja na prosečnih 87,25 dolara po barelu.

Prema procenama IEA, prihodi od nafte i gasa činili su skoro polovinu ruskog federalnog budžeta 2021.

Moskva je ranije saopštila da očekuje do 1 bilion rubalja (preko 17 milijardi dolara) dodatnih prihoda od nafte i gasa ove godine.


izvor

[Dreadnought]

SAD beleže najveću inflaciju u poslednjih 20 godina


Inflacija u SAD je ponovo premašila prognoze, skočivši za 9,1 odsto u junu u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je u sredu Ministarstvo rada.

„U junu je indeks potrošačkih cena za sve urbane potrošače porastao…9,1 odsto u poslednjih 12 meseci, bez sezonske korekcije. navodi se u saopštenju američkog Biroa za statistiku rada. Ovo je najveće povećanje od 1981. Prema podacima Zavoda, svi izmereni artikli osim hrane i energije poskupeli su u proseku za 5,9% tokom godine.

Prema Bloombergu, ekonomisti su predvideli 8,8% štampanja na godišnjem nivou. Veće očitavanje odražava veće od očekivanog povećanja troškova benzina, smeštaja i hrane. Izveštaj je povećao prinose trezora i dolar, dok su fjučersi na američke akcije pali, primećuje Blumberg.

U nastojanju da ukroti rastuću inflaciju, Federalne rezerve su krenule u ciklus povećanja kamatnih stopa, koji je uključivao povećanje od 75 baznih poena na poslednjem sastanku o politici u junu, što je najagresivnije povećanje od 1994. Još jedno povećanje sličnog obima očekuje se kasnije ovog meseca. Kritičari politike Fed-a upozorili su da bi dalje povećanje kamatnih stopa moglo zemlju gurnuti u recesiju.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: Vraćanje turbine omogućava nam da pomažemo Ukrajini


Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je odluku kanadske vlade da Nemačkoj isporuči turbinu koju je „Siemens enerdži“ servisirao u Kanadi i istakao da to omogućava Berlinu da ostane u poziciji da pruža podršku Ukrajini.

„To osigurava naše snabdevanje preko potrebnim prirodnim gasom i čuva Nemačku i Evropu u poziciji da podrže Ukrajinu pružanjem humanitarne, finansijske i vojne pomoći“, naveo je Šolc.

Kanadski ministar prirodnih resursa izjavio je u nedelju da će ta zemlja vratiti u Nemačku popravljenu turbinu koja je potrebna za gasovod Severni tok 1, kojim se ruski gas isporučuje Nemačkoj.


izvor

[Dreadnought]

Trudo: Odluka o prenosu turbine „veoma teška“


Kanadski premijer Džastin Trudo nazvao je u sredu odluku da se odobri izuzetak od sankcija za vraćanje popravljene turbine za gasovod Severni tok „veoma teškom“, prenosi Rojters.

„Sankcije su usmerene na Putina i njegove pomoćnike i nemaju za cilj da naškode našim saveznicima i njihovom stanovništvu“, rekao je Trudo.

On je dodao da će Otava nastaviti da „bezuslovno“ podržava Ukrajinu.

Svetski kongres Ukrajinaca, organizacija ukrajinske dijaspore, podneo je tužbu u Kanadi zbog odluke vlade da, uprkos sankcijama, preda Simensovu turbinu za Severni tok nakon održavanja. Ukrajina je pozvala Kanadu da ne popusti ucenama Kremlja i posle odluke pozvala šefa kanadske ambasade.

EU je saopštila da Kanada nije prekršila sankcije time što je dala turbinu za ruski gasovod.


izvor

[Dreadnought]

Premijer Češke: Nema šanse da gas bude uvršten u sedmi paket sankcija


Evropska unija je započela razgovore o sedmom paketu sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, ali ograničenja za ruski gas neće biti uključena.

Kako prenosi „Evropska istina“, to je u intervjuu Rojtersu izjavio premijer Češke (koja trenutno predsedava Savetom EU) Petr Fijala. Prema njegovim rečima, novi paket sankcija će verovatno uključiti zabranu uvoza zlata iz Rusije, proširenje liste robe dvostruke namene koja je zabranjena za izvoz u Rusiju, kao i povećanje broja lica koja su pod sankcijama.

Fiala je dodao da bi Evropska komisija trebalo da bude spremna da u narednim danima predstavi paket, nakon čega zemlje članice mogu odmah da ga odobre.

„Sedmi paket (sankcija) je u pripremi i mislim da je to dobra vest. Ono što je svakako problematično je uključivanje energetike u sankcije, jer morate da poštujete pravilo da sankcije više utiču na Rusiju nego na zemlje. koje uvode sankcije“, rekao je on.

Češki premijer je dodao da „nema šanse“ da se gas uključi u sedmi paket sankcija: „Smatram da to ne bi trebalo da bude tako, jer jedan broj zemalja zavisi od ruskog gasa“.

Kako prenose mediji, ambasadori EU će u četvrtak započeti konsultacije o uvođenju novih ograničenja protiv Ruske Federacije. Oni mogu biti predstavljeni u narednim nedeljama.

Podsetimo, Evropska unija je već usvojila šest paketa sankcija Rusiji zbog toga što je namerno prekršila međunarodno pravo kada je pokrenula invaziju na Ukrajinu.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina bi mogla dobiti 4,4 milijarde dolara pomoći u julu


Ministar finansija Sergej Marčenko rekao je ovo tokom nacionalnog televizijskog maratona, prenosi dopisnik Ukrinforma.

„Ovog meseca očekujemo 4,4 milijarde dolara. Prošlog meseca smo dobili 4,4 milijarde dolara. U maju situacija nije bila tako optimistična, pošto smo dobili samo 1,5 milijardi dolara“, rekao je Marčenko.

On je napomenuo da vlada čini sve napore da mesečni prihodi od stranih partnera premaše 4 milijarde dolara. „Ovo će nam omogućiti da podržimo grivnu i izvršimo sva neophodna plaćanja“, rekao je ministar.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal ranije je rekao da će Ukrajina do kraja godine dobiti još 20 milijardi dolara pomoći i podrške od međunarodnih partnera.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina od Italije dobija zajam od 200 miliona evra


Kabinet ministara Ukrajine zaključio je rezoluciju o podizanju beskamatnog zajma od Italije od 200 miliona evra.

Kako saopštava Ministarstvo finansija Ukrajine, Vlada je 12. jula usvojila Rezoluciju „O javnim spoljnim zaduživanjem u 2022. godini podizanjem kredita od Vlade Republike Italije koju predstavlja ministar ekonomije i finansija Republike Italije“ o podizanju 200 miliona evra beskamatni zajam iz Italije preko administrativnog računa MMF-a.

Napominje se da će sredstva biti prebačena u državni budžet Ukrajine za finansiranje plata nastavnog osoblja ustanova opšteg srednjeg obrazovanja.

Takođe se ističe da se kredit odobrava na 15 godina (uzimajući u obzir grejs period odlaganja otplate kredita na period od 7,5 godina). Za korišćenje kredita kamata se ne obračunava.

Kako je saopšteno, stvarna zaduživanja države opštem fondu državnog budžeta za period januar–jun 2022. godine iznosila su 561,3 milijarde UAH ili 133,5% planiranih za ovaj period. Konkretno, 211,6 milijardi UAH prikupljeno je iz eksternih izvora.

[Dreadnought]

"Kriza nije neizbežna ni ako Rusija zaustavi gas"


"Nemačka ne mora da potone u krizu ni ako Rusija potpuno zaustavi isporuku gasa."

To je ocenila Klaudija Kemfert, stručnjak Instituta za privredna istraživanja (DIW). Hoće li i tada biti nestašice, naime, zavisi od nekoliko faktora.

Ruski gasni monopol Gasprom je u petak zbog planiranog remonta isključio gasovod Severni tok 1, glavnu arteriju snabdevanja Nemačke. Međutim, političari u Berlinu brinu hoće li Rusija, zbog ukrajinskog sukoba, slavinu ponovo odvrnuti kada obavi desetodnevne radove, prenosi dpa.

Vlada može da izbegne nestašice dogovori uvoz iz drugih zemalja, stalno dopunjuje skladišta i ako podstakne javnost da štedi gas, rekla je Kemfertova.

"Ima još mogućnosti, ali ako dobro rešimo samo prve tri, ne vidim da se zaista suočavamo sa nestašicom", dodala je.

Nemačkoj su su alternativni izvori prirodnog gasa do sada bile Holandija i Norveška.

Ministar privrede Robert Habek je o uvozu tečnog prirodnog gasa (LPG) razgovarao proletos u Kataru, ali ostaje da se vidi je li uspeo da dogovori uvoz LPG i koliko ostaje da se vidi.

Nemačka polako ali stabilno dopunjuje i skladišta, koja su sada na oko 65 odsto kapaciteta.

Uz to, vlada i Savezna agencija za mrežne sisteme su više puta stanovništvo i privredu pozvali da štede energiju.


izvor

[Dreadnought]

"Naivni Evropljani"; "Putin može svetu da zada konačni nokaut"


"Putin je spreman da u bilo kom trenutku drastično smanji snabdevanj gasom i naftom", smatra ekonomski analitičar britanskog Telegrafa Ambroz Evans-Pričard.

Kako dodaje, Putin bi tako Zapadu zadao psihološki udarac pre nego što globalna recesija počne da nagriza ruski energetski sektor.

Upravo bi nadolazeće nedelje, smatra Evans-Pričard, mogle da budu Putinova najbolja prilika da pokuša da natera Zapad da sedne za sto i pristane na ruske zahteve, kao što su zadržavanje teritorija na ukrajinskoj obali Crnog mora i u Donbasu. Za Rusiju je krucijalno da se to dogodi pre sledeće isporuke teškog naoružanja Ukrajincima, prenosi Jutarnji list.

Putin je već krajem juna izneo svoj plan na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvavši politiku sankcija EU dvoseklim mačem koji će uzrokovati da Evropa izgubi svoje uporište i koja će dovesti do "pada celog sistema". Time, kako kaže Evans-Pričard, nije ostavio nikakve sumnje da je stvaranje inflacije na Zapadu njegov primarni cilj.

"Već duboko ukorenjeni problemi u evropskim društvima samo će rasti. Doći će do daljeg rasta nejednakosti, što će još više podeliti njihova društva. Takvo odvajanje od stvarnosti neizbežno će dovesti do talasa populizma, te ekstremističkih i radikalnih pokreta", rekao je tada Putin.

Prošlog petka, Putin je otišao korak dalje. Putem videoekrana obratio se ruskim vladinim zvaničnicima i poručio da "svaka dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih, bez preterivanja, čak katastrofalnih, posledica na globalno energetsko tržište".


"Naivni Evropljani"

Istovremeno, evropski čelnici kreiraju svoje politike u paralelnom svemiru, raspravljajući o zapravo neizvodljivim šemama kojima bi trebalo ograničiti cene ruskog izvoza sirove nafte od 40 do 60 dolara, dok će EU svoje energente nabaviti u Aziji.

"Teza Evropljana, koja oduzima dah koliko je naivna, jeste da je Kremlju potreban evropski novac i da će zato skrušeno udovoljiti zahtevima iz EU", smatra urednik Telegrafa.

Pogrešno se pretpostavlja da će Putin dopustiti Evropskoj Uniji da smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva na uredan način i prema sopstvenom ležernom evropskom rasporedu. Dok nekoliko država članica EU direktno vojno pomaže ukrajinskim snagama, tako nešto pomisliti, najbolje ilustruje u kakvoj su zabludi evropski političari, prenosi Jutarnji list.

U Kremlju se ovih dana priča kako je sad red na Rusiju da preduzme preventivnu akciju, tj. iskoristi svoje energetsko uporište kako bi sprečila države EU da obnove zalihe prirodnog gasa pre zime.

"Vrlo je verovatno da gas uopšte više neće teći prema Evropi. Rusko vođstvo zna koliko je Evropa ranjiva", rekao je Vladimir Milov, bivši ruski zamenik ministra energetike.

Istovremeno, Evropa je svesna posledica koje bi potpun prekid snabdevanja ruskim gasom doneo. Nijedan Gaspromov molekul već šest nedelja ne teče u Evropu naftovodom Jamal preko Poljske. Protoci kroz Severni tok 1 preko Baltika rade sa 40 odsto kapaciteta od sredine juna, a ove nedelje protok je zatvoren radi redovnog održavanja. Evropski čelnici se boje da će Kremlj smisliti izgovor da zadrži Severni tok 1 zatvorenim i kad se završe radovi 21. jula – sledećeg alarmantnog datuma za globalnu ekonomiju.

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je u nedelju da će se "potpuni prekid isporuke" najverovatnije dogoditi.

Nemački vicekancelar Robert Habek sprema se da aktivira treću fazu plana svoje zemlje za "hitne slučajeve", koja uključuje racionalizaciju korišćenja gasa u teškoj industriji.


Nafta kao oružje

Goldman Saks procenjuje da, ako ruski gas prestane da teče, možemo očekivati pad BDP-a za 3,2 odsto u Nemačkoj i 4,1 odsto u Italiji. Zato su počeli i prvi razgovori o "energetskom spasavanju" Nemačke i Italije. Od drugih članica će se očekivati ​​da dele svoje oskudne rezerve gasa.

Ono o čemu se manje priča jeste šta će se dogoditi ako Putin zaustavi i dostavu nafte povrh naredbe o obustavi gasa, čime bi životne troškove za Evropljane učinio neizdrživim.

Uvreženo je mišljenje da Putin neće obustaviti izvoz nafte jer je prihod previše vredan, više od 700 miliona dolara dnevno, i zato što bi se time dogodio globalni kolaps, što se čini kao prevelika cena ako je ruski cilj da napakosti jedino Evropi. Ali takvo razmišljanje, previđa unutrašnju dinamiku ruske ekonomije i potcenjuje Putinovu spremnost da kreira globalnu pustoš, smatra Evans-Pričard.

Nataša Kaneva i Ted Hol iz Džej-Pi Morgana veruju da bi Kremlj mogao da bude u ozbiljnom iskušenju da se odluči na upravo gore navedeni crni scenario. Tvrde da bi Rusija mogla privremeno da prepolovi svoju ukupnu proizvodnju i izgladni svet – bez da pritom nanese trajnu štetu svojoj infrastrukturi za bušenje nafte ili da pretrpi nepodnošljiv ekonomski udar. Oni procenjuju da bi šok takvih gigantskih razmera gurnuo cene nafte na 380 dolara po barelu, što bi paralisalo globalnu ekonomiju.


Potraga za naftom

Propale su nade za nuklearni sporazum s Iranom koji bi globalnoj ekonomiji mogao da osigura milion barela dnevno.

Džo Bajden pak pokušava da pridobije više sirove nafte iz Saudijske Arabije, ali čak i njima ponestaje zaliha. Ostatak OPEK-a je 2,5 miliona barela ispod planirane proizvodnje.

"Zvezde su se posložile tako da Putin može svetu da zada konačni nokaut", piše urednik Telegrafa.

Zaustavljanje proizvodnje naravno bio bi veliki problem i za samu Rusiju. Što duže bušotine ne rade, veća je šteta od pritiska i porasta vode, pre svega u sovetskim poljima Zapadnog Sibira gde se permafrost otapa. Rubni izvori možda se nikada neće oporaviti. Međutim, Džej-Pi Morgan smatra da bi Rusija mogla da smanjiti nekoliko miliona barela dnevno nekoliko meseci tako da jednostavno rotira bušotine ili ih modifikuje kako bi smanjila proizvodnju.

Evans-Pričard napominje i kako ruski Fond za nacionalno blagostanje ima 116 milijardi dolara na raspolaganju. U trezoru imaju spremljenih dodatnih 85 milijardi dolara. Te dve stvari su dovoljne da pokriju potpuni gubitak budžetskih prihoda koje donosi izvoz fosilnih goriva za gotovo godinu dana, što je verovatno duže nego što su evropska društva navikla na komfor spremna na odricanje. Nadalje, Rusija je trenutno preplavljena s više prihoda od fosilnih goriva nego što može da podnese nesposobna da sterilizuje višak budžeta od 20 odsto BDP-a gomilanjem stranih rezervi.

Rezultat je rast vrednosti rublje, koja je trenutno na najvišem osmogodišnjem nivou u odnosu na evro. Jedino što Kremlj može da učini u vezi s tim jest da progura pakete fiskalnih podsticaja i nagovori potrošače da troše više na uvozne proizvode.


Nemačka izdaja?

Urednik Telegrafa smatra da ima dobar razlog da veruje da će Nemačka okrenuti leđa Ukrajini ako pritisak bude dovoljno velik. Berlin već blokira puštanje devet milijardi evra finansijske pomoći EU Ukrajini koje je ranije dogovorilo 27 država, navodno zato što se protivi metodi zajedničkog izdavanja duga.

Berlin je prekršio i režim sankcija EU tako što je prisilio Kanadu da ukine sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Nemačkoj, kojoj su potrebne za održavanje rada gasovoda Severni tok 1. Volodimir Zelenski je zato povukao svog ambasadora iz Berlina.

"Kremlj naravno mora da promisli svoju geostratešku taktiku. Kina se dosad oslanjala na svoje zalihe uglja, ali ako se cena nafta poveća za dva ili tri puta ni ona ne bi bila imuna na rusku obustavu. Putin voli da nas zbunjuje, da nas drži van ravnoteže. Možda će odlučiti da je samo obustava gasa dovoljna. Ali kao što Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i stručnjakinja za rusku administraciju voli da kaže: baš kada pomislite da Putin zapravo neće učiniti nešto neuobičajeno, tada će on upravo to učiniti", zaključio je urednik britanskog Telegrafa za ekonomiju Ambroz Evans-Pričard.


izvor

[Dreadnought]

Može biti samo gore: EU strepi od potpune obustave, planiraju mere


EU priprema plan za slučaj prekida isporuka ruskog gasa.

Plan predviđa ograničenje maksimalne temperature grejanja zgrada, kancelarija i komercijalnih prostora na 19 stepeni. Nacrt plana za vanrednu situaciju Evropske komisije, čije delove teksta je objavila agencija DPA, a prenose austrijski mediji, ističe da hitno delovanje može smanjiti za jednu trećinu posledice naprasnog prekida snabdevanja.

EU konstatuje da postoji veliki rizik da Rusija ove godine obustavi isporuku gasa Evropi.

Preduzeća, koja mogu zameniti gas za drugi energent, trebalo bi da smanje potrošnju gasa, navodi se u tekstu. Cilj je da se zaštiti industrija, koja je posebno važna za lanac snabdevanja i konkurentnost. Takođe i privatna domaćinstva se pozivaju da dobrovoljno smanje potrošnju.

"Svako može sada štedeti gas", poručuje Komisija.

Već postojeća pravila predviđaju da u slučaju nestašice gasa, domaćinstva i bolnice imaju prioritetan status u snabdevanju. Inače plan Evropske komisije trebalo bi 20. jula biti i zvanično predstavljen. Simulacije regulatornog tela ENTSO-G su pokazale da bi obustava isporuka u julu vodila ka tome da skladišta gasa ne bi bila dovoljno popunjena čime bi na zimu i iduće godine moglo doći do nestašice gasa.

Ukoliko bi do prekida isporuka došlo u oktobru ili kasnije bilo bi manje problema sa pokrivanjem potražnje na zimu. Posledice po članice EU zavise od stepena zavisnosti od ruskog gasa, navodi se u tekstu.

Komisija ukazuje da je Rusija već drastično smanjila isporuke, koje sada odgovaraju na manje od 30 odsto od proseka perioda od 2016. do 2021.

To je, navode, dovelo do istorijski velikih cena energenata, kao i visoke inflacije.

Komisija ističe da ne postoje naznake da bi se situacija mogla poboljšati, već ukazuju da će se pogoršati.


izvor

[Dreadnought]

SAD ukinule sankcije filijali ruske Alfa banke u Kazastanu


Američko ministarstvo finansija skinulo je danas sa liste sankcija filijalu ruske Alfa banke u Kazahstanu, saopšteno je u Vašingtonu.

Ministarstvo finansija SAD je dozvolilo i transakcije koje se tiču ćerke kompanije Gasproma, a to je nekadašnja Gasprom Nemačka GmbH, preneli su ruski mediji.

Sada se ta kompanija zove Sekjuriti enerdži for Jurop (SEFE).

"Dozvoljene su sve transakcije koje se tiču SEFE, ili bilo kojeg entiteta nad kojim SEFE direktno ili indirektno ima vlasništvo bar 50 odsto ili više, počev od ponoći 16. decembra 2022", navodi se u dokumentu


izvor