PALUBA

Godine 2011. godine, po prvi put je izvedenо uspešno gađanje rakete sistema PVO S-75M Volhov na vežbovnom poligonu u Šabli, Bugarska, ali modifikovanu u vežbovnu metu MAB-V755 - Aerobalistička mета MAB-V755
Do tada su vršena gađanja rakete V-755 iz sistema PVO Volhov, ali bez posebnog uspeha.

Raketa je prilagođena da bude aerobalistička meta MAB-V755, tako što je predviđeno da raketu pogoni samo startni motor, a po njegovom prestanku rada, raketa nastavlja balističku putanju.
Dužina rakete-mete na startnoj poziciji iznosila je oko 11 metara, a nakon otkačinjanja startnog motora oko 8 metara.
Efektivna radarska odrazna površina (RCS) je do trenutka otkačinjanja startnog motora iznosila više od 10 m2, a nakon otkačinjanja oko 8 m2.
Brzina mete je iznosila do 510 m/s do otkačinjanja startnog motora, u srednjem delu leta oko 800 m/s, a u trenutku pogotka raketom sistema PVO do 300 m/s.

Gađanje je te godine na poligonu Šabla vršila 250. Raketna brigada sa jednim divizionom sistema S-125M Neva i 310. samohodnim raketnim divizionom 2K12 Kub-M iz Kragujevca.

Na snimku možete videti dejstvo raketnog sistema PVO S-125M Neva, sa unikatnim snimcima iz kabine Stanice za vođenje raketa, ispred indikatora Oficira za vođenje raketa!

Bojevo vežbovno gađanje padobranskog uređaja SPM-100, raketnih jedinica PVO na vežbovnom poligonu Šabla u Bugarskoj

Nastavljamo sa zanimljivim snimcima gađanja naših i bugarskih protivvazduhoplovnih raketaša na poligonu Šabla.
Opet smo u 2011. godini i sledeći snimak prikazuje gađanje padobranske mete br. 1.


Svetleći padobranski uređaj SPM-100, pušta se sa visina od oko 7 km, da bi zatim jedno vreme padao uz podršku nosećeg padobrana površine oko 14 m2 i tom prilikom meta pada brzinom od 35-40 m/s. Nakon protoka najduže 23 sekunde, a za to vreme posade sistema PVO Neva i Kub već otkrivaju i prate cilj, dolazi do otvaranja osnovnog (glavnog) padobrana koji usporava brzinu pada mete na 3,5 – 5 m/s.
Tada dolazi do otvaranja radarskog uređaja sa pasivnim radarskim reflektorima. Ovaj uređaj je opremljen sa 7 pasivnih radarskih reflektora koji imaju efektivni radarski odraz od 1,4 m2, a svih 7 reflektora zbirno imaju reflektujuću odraznu površinu veću od 4 m2. U tom trenutku posade sistema Neva i Kub vrše zahvat cilja i lansiraju rakete na njega. Ovde treba pomenuti da je vežba na poligonu Šabla posebno zahtevna za posade sistema PVO Kub jer se cilj gađa sa zahvatom rakete nakon lansiranja (zahvat u vazduhu), usled nemogućnosti radarske glave za samonavođenje u raketi sistema Kub da zahvati i prati cilj koji leti sporije od 60 m/s, dok je na lansirnom oruđu.

Snimak je opet "kombinovan", dakle sa samog poligona i iz Stanice za vođenje raketa sistema PVO Neva

U nastavku ću postaviti još 2 "kombinovana" snimka gađanja raketnih jedinica PVO Neva i Kub na poligonu Šabla u Bugarskoj.
Da bi zaključio ovaj deo sa padobranskim metama, postaviću gađanja padobranskih meta br. 2 i br. 3!

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/3.%20padobran%20br.2.mp4

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/4.%20padobran%20br.3.mp4

Јedna od nezaobilaznih trenažnh vazdušnih meta za ARJ PVO su svakako Radio-Upravljane Mete - RUM.

Koriste se od pojave prvih raketnih sistema PVO, krajem 50-tih i početkom 60-godina prošlog veka, pa sve do današnjeg dana, uz osavremenjavanje dizajna, konstrukcije i mogućnosti upravljanja letelicom.

Nekada je bilo potrebno da trasu leta prati lovački avion i da čak bude spreman da uništi letelicu ako krene pogrešnom rutom, a danas se to sve rešava daljinskim putem, preko višekanalnih predajnika sa zemlje i višekanalnih prijemnika komandi u samoj RUM.

Ceo sistem se načelno sastoji od Stanice upravljanja na zemlji sa blokom formiranja komandi sa šifratorom, predajnika komandi upravljanja i antenama.
Na samoj letelici, nalazi se višekanalni prijemnik sa dešifratorom komandi upravljanja, kao i samolikvidator u slučaju bilo kakvog otkaza ili greške u letu u odnosu na borbenu rutu.

Iako je celokupna bezbednosna procedura podignuta na znatno viši nivo, ipak su vežbališta obično postavljena na obalama mora ili u nenaseljenim oblastima.

Evo i malo tt podataka za ovu Radio-upravljanu metu RUM-R-01, koja se koristi kao meta za naše raketne jedinice PVO kod bojevog vežbovnog gađanja u Šabli, Bugarska:

- dužina: 2400 mm
- brzina: 37-110 m/s
- visina leta: do 5000 m
- autonomija leta: do 30 min.
- radarski odraz: >1 m2
- daljina upravljanja: do 60 km
- predpoletna i prestartna priprema: 37 min
- težina letelice: 62 kg

Sada ću postaviti snimak gađanja Radio-Upravljane Mete RUM-R-01 na poligonu Šabla, izvedeno 2011. godine jednim divizionom sistema S-125M Neva iz sastava 250. Raketne brigade PVO i 310. samohodnim raketnim divizionom 2K12 Kub-M iz Kragujevca.

Na snimku možete videti dejstvo sa unikatnim snimcima iz kabine Stanice za vođenje raketa sistema S-125 Neva, ispred indikatora Oficira za vođenje raketa!

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/5.%20rum.mp4

Još jedan fantastičan snimak dejstva raketama sistema PVO Neva i Kub na Radio-Upravljanu Metu RUM-R01.
Imate snimak u snimku, pa možete pratiti let obe rakete snimano sa zemlje i iz kabine RUM-R01.
Gađanje su izvele bugarske posade, a ovogodišnjoj vežbi "Šabla 2021-2".

Na ovom snimku se bolje vidi koliko je raketa sistema Neva eksplodirala dalje od mete, u odnosu na raketu sistema Kub koja je u ovom slučaju bila preciznija.

Takođe, ovde možete videti i jasnu razliku u trajektoriji (putanji) leta raketa sistema Neva koje se navode metodama vođenja sa 3 tačke ili sa polupreticanjem i raketa sistema Kub koje se navode metodama vođenja sa 2 tačke - proporcionalna navigacija (proporcionalno zbližavanje).

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/video%20%c5%a1abla%202021%20-%20ga%c4%91anje%20kub-neva%20rum.mp4

Na srpsko-ruskim vežbama „Slovenski štit-2021“, koje se održavaju na poligonu Pasuljanske livade, korišćen je leteći vazdušni cilj tipa bespilotni daljinski upravljani helikopter, koji imitira vazdušne ciljeve konvencionalnog neprijatelja.
Bespilotni helikopter može da leti na nadmorskoj visini od 2500 metara i dostigne brzinu od 130 kilometara na čas. Na snimcima Zvezde vidi se kako posade protivvazdušnih raketnih i topovskih sistema Pancir-S1 obaraju vazdušni cilj, dejstvom topova 30 mm!

Evo da protumačimo snimke!

Na prvom GIF-u vidite kako je cilj pogođen već sa prva 2 kratka rafala sa 2 oruđa. Direktni pogoci u metu!

[attachment=1]

Na drugom GIF-u vidite produženi snimak, pa nakon pogodaka prvim rafalima, vidite i kako su u narednih nekoliko rafala, naši strelci još nekoliko puta pogodili metu koja je već bila u padu. Znači, ako mosu slobodnije da se izrazim, "pocepali metu kao svinja masan džak"!

[attachment=2]

Sve u svemu, ovo gađanje se može podvesti pod "VRLO DOBRO"!  ;) :laugh:

Još jedan odličan snimak dejstva raketno-topovskih kompleksa Pancir-S1 tokom srpsko-ruske vežbe Slovenski Štit-2021, na ciljeve u VaP-u raketama i topovima i na ciljeve na zemlji topovima!

Azimut 152, Daljina 15, Visina 2!

PUSK!!   :super :super

https://www.youtube.com/watch?v=GdNcFaWpvd4

Kompilacija vise snimaka vezbe Slovenski stit 2021

https://www.youtube.com/watch?v=52vzg6t5Su8

Modernizovana raketa sistema S-125 Neva

Rad startnog motora oko 4 sekunde, marševskog oko 22 sekunde, metoda navođenja proporcionalno približavanje, stabilno vođenje, let na pasivnom delu putanje oko 13 sekundi, padobranska meta, pogodak (odozgo)!

Tokom rata za Nagorno-Karabah, Jermeni su izgubili 5 aviona SU-25, od čega je "zvanično" priznat gubitak 4 letelice. I dok se za jedan gubitak smatra da je izvršen dejstvom rakete V-V iz (turskog) F-16, ali bez potpunog dokaza, nedavno su Azeri pokazali kombinovani snimak za koji tvrde da prikazuje obaranje jermenskog SU-25, raketnim sistemom PVO Buk-MB.

Postaviću snimak da pogledate, a u komentarima će biti neka pojašnjenja i zanimljivosti...

Inače Buk-MB koji poseduje Azerbejdžan, je beloruska modernizacija ruskog raketnog sistema Buk-M1 i po svojim mogućnostima je na nivou Buk-M1-2+.

Modernizacija se, kao što ćete videti na snimku i slikama, pre svega odnosi na digitalizaciju prijemno-pokazivačkog bloka i instalaciju savremenijeg OE sistema.

https://www.youtube.com/watch?v=A_E7p2F69XE


Na donjoj slici možemo videti sa snimka:

Unutrašnjost kabine SLO sa radarom koje nosi oznaku 9A310MB.

Vidimo indikator sektorskog osmatranja i praćenja pod oznakom 1. Dakle ovde nemamo indikator kružnog osmatranja, jer radar kod SLO sa radarom sistema Buk ne radi u kružnom, već u sektorskom režimu.

Vidimo indikator tačne oznake cilja pod oznakom 2. Tu vidimo navođenje antene radara na oznaku cilja, tako što se cilj smešta unutar dvostrukog rastera (paralelne vertikalne "linije").

Vidimo indikator navođenja i daljine, pod oznakom 3. Ovaj indikator je objedinjen i tu možemo videti indikator navođenja antene na cilj, smeštajući cilj između nišanskih linija (horizontalnih i/ili vertikalnih), i indikator daljine, na kome možemo videti impuls (zahvata) cilja (gornji razmer - veća daljina), odnosno impuls zahvata cilja koji se nalazi na "vrhu" stroba impulsa zahvata (donji razmer - manja daljina).

Na slici nije označen brojem, ali poslednji indikator je indikator opto-elektronskog sistema - monitor.

[attachment=1]

Jedan snimak gađanja u Bugarskoj.


https://youtu.be/e93LIeQ667I

"Fotografija je snimio Nikolić Nebojša 1983. na poligonu Ašuluk u SSSR. Na maloj je u prvom planu startni motor sa imenom rakete koju su dali pripadnici drugog raketnog diviziona 350. rp PVO. LEPA BRENA! To je bilo prvo davanje imena raketi.

Poslije su na kasnijim gađanjima pripadnici raketnih baterija svakoj raketi davali imena najmilijih ženskih osoba. One lete kako bi zaštitile život od zločinaca iz vazdušnog prostora."

Izvor: fb nalog penzionisanog general-majora Bože Novaka, nekadašnjeg komandanta 350. rp PVO Neva iz Vrhnike kod Ljubljane i nekadašnjeg zamenika Komandanta V i PVO Vojske Republike Srpske...

[attachment=1]

Za sladokusce, lansiranje rakete 3M9ME, sistema PVO 2K12/SA-6 Kub, pre 15-tak godina, na poligonu Pasuljanske livade.

Evo prvo jedne lepe slike sa tog ispaljivanja, čiji je cilj bio provera stanja čvrstog goriva, pre svega kod marševskog motora, a onda i kratak snimak!
Raketa je prilično daleko odletela, gotovo do Bugarske granice....Znači: radi!  :super

[attachment=1]


https://www.youtube.com/watch?v=wnDEGk2oBig

@kubovac

Kako se kod ovih gadjanja osigurava bezbednost obzirom da je rakete letele preko 40km ako me secanje nevara ?

Pa, s obzirom da mi nemamo poligon za lansiranje projektila tolikog dometa, ovde su rađeni "proračuni" trajanja rada motora i brzine leta rakete i elevacije na koju treba podići lansirne usmerače pre lansiranja, a da raketa sleti u neku "bezbednu zonu". U reonu i na trajektoriji leta rakete, pretpostavljam da su stanovnici (ako ima žitelja) sklonjeni za to vreme, kao i za vreme dok se ne pronađu ostaci rakete.
Sve je proteklo u redu, ali je raketa ipak unela "malo nemira" jer je odletela nešto dalje nego se očekivalo. Postoje razna "objašnjenja" šta se dogodilo, ali ne bih ulazio u to, jer to nisu "zvanični" podaci.

Lepa kolekcija dejstava raznih sistema PVO ruske proizvodnje poput Tor-M2, Pancir-S1, Buk-M2, Buk-M3, S-400:

[attachment=1]

Obrisali su im kanal.  ;D

poz.

"Demokratik" na delu....

Bojeva vežbovna gađanja jedinica PVO - detaljnija analiza

Postoji razlog zašto je bolje da se, ako je moguće, šalje kompletna baterija/divizion PVO na bojevo vežbovno gađanje. Poslednjih godina stekao se utisak, usled toga da smo od sopstvene opreme na poligon Šabla u Bugarskoj slali samo naše rakete, (a koristili bugarske lansere i radare), da je samo to bitno da se proveri "u praksi" - rakete!
Rakete- one se održavaju po svom programu od nedeljnih kontrola, periodičnih do godišnjih i do remonta sklopova i komponenti nakon isteka nekog vremenskog roka.
Nakon što rakete jedne serije prođu periodične ili godišnje kontrole, smeštaju se u magacin raketa.
Kada se priprema vežbovno bojevo gađanje, iz svake serije kontrolisanih raketa, odabere se nasumično nekoliko raketa i šalju se na bojevo gađanje.
Na bojevom gađanju se beleže parametri leta svake rakete i onda se na osnovu toga izvlače analize i zaključci o ispravnosti čitave serije kojoj ta raketa "pripada". Pošto se kontrole rade u nekom vremenskom periodu i pošto se rakete čuvaju (ili bi trebalo da bude tako) u približno istim uslovima, smatra se da bi neispravnost jedne rakete iz te serije značilo da ta serija "ima problem" i da treba ponovo proveriti i kontrolisati te rakete.
Takođe, rad motora i stanje goriva je faktički jedino moguće proveriti "kako treba" tokom lansiranja rakete na stvarni cilj, kada se prate parametri rada motora i kako se ponaša kada raketa manevriše i slično.

Važno je prekontrolisati i komponente sistema, vezu između radara, lansera, komandnih stanica. Proveriti sve tu u uslovima najpribližnijim borbenim.

Tokom rata 1999-te godine, dogodilo se u nekoliko slučajeva kod jedinica Kub da komanda "lansiranje" (PUSK) nije htela da "prođe" sa RStON-a na SLO sa raketama! I onda je lansiranje vršeno iz samog SLO-a. To ne šteti mnogo, ali se izgubi nekoliko dragocenih sekundi u borbi u kojoj ti "svaki sekund zlata vredi". Ali to su elementi koji se jedino na bojevim gađanjima (ili daleko bilo u stvarnim ratnim/borbenim uslovima) mogu adekvatno proveriti.

Uvežbane posade ne prorađuju scenario gađanja par dana na standardno definisane mete.

Gađanje ima za cilj da proveri stručnu i taktičku obučenost ljudstva kroz situacije koje oni ne mogu da predvide, kao i da se provere komponente koje čine sistem - Radar za navođenje raketa, lanseri, OAR-i, sistem centralizovanog upravljanja i slično.

Recimo, bivša Jugoslavija je imala poligon na Rtu Kamenjak kod Pule i opet su naši raketaši išli i u Ašuluk (Rusija) na gađanje sa našom tehnikom. Gađanja su se vršila na spore i na brze mete, u uslovima sa i bez elektronskog ometanja. Pa je tako 1984. godine išao 450. raketni Puk sa sistemom Neva iz Skopja i od 4 diviziona, 3 su vršila gađanje, a jedan je doživeo kvar na Stanici za vođenje raketa. Cvrc.
Usled toga, Puk je dobio ocenu "vrlo dobar", jer su ostala 3 diviziona gađala za ocenu "odličan". Ali to je bila realna ocena u uslovima najpribližnijim stvarnim borbenim.

Recimo za sistem Kub, posade proceduru gađanja u VaP, od trenutka davanja uzbune ili naređenja za početak, moraju da realizuju za tačno definisano vreme (skup pod-vremena operacija).
Pravilom sistema PVO Kub-M je definisano vreme pripreme za gađanje 310 sekundi do 330 sekundi od davanja uzbune, vreme upotrebe svih sredstava u lancu 325 sekundi do 345 sekundi, ako se ne izvodi kontrola funkcionalnosti-1 (KF-1), a vreme gađanja 1 raketom maksimalno od 40 sekundi do 60 sekundi, odnosno, sve ukupno manje od 15 minuta.

Znači proveravanje naših RJ PVO, još dok su u dolasku u dodeljeni rejon, sa voza ili sa marša, davanje uzbune, merenje vremena, ocena osposobljenosti i ispravnosti tehnike se radilo ranije i jeste prava stvar.

Evo jedan dobar primer vežbe ruskih raketnih jedinica PVO naoružanih raketnim sistemom PVO "Buk-M1", na poligonu Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti, 2010. godine. Pogledajte video i ceo proces, kako se pravilno odvija vežba u sklopu koje je bojevo gađanja samo "šlag na torti"....

https://www.youtube.com/watch?v=RWh-sQUZZ7k

Veoma zanimljiv video uvežbavanje ruske vojske i bojevih vežbovnih gađanja sistemima S-300 Favorit, S-400 Trijumf, Buk-M2 i Pancir S1.
Ono po čemu je snimak posebno zanimljiv jeste što se na 00:24 do 00:28 vidi posada Vojske Srbije u kabini Pancir S1, zajedno sa mentorima iz Ruske vojske, a na 00:48 do 00:53 vidimo posadu Vojske Srbije u kabini upravljanja vatrom radara za navođenje raketa sistema S-400 Trijumf, takođe uz prisustvo mentora iz Rusije.

Pretpostavljam da je taj deo snimka kompilacija iz vremena obučavanja naših pripadnika jedinica PVO u Rusiji i u Srbiji i tokom vežbi Slovenski štit.

Svakako preporuka za pogledati!

https://www.youtube.com/watch?v=NJeY3sXn6UU&t=3s

Gađanje ciljeva na zemlji (i vodi) raketnim sistemima PVO

Većina raketnih sistema PVO ima mogućnosti da vrši dejstvo i po ciljevima na zemlji, iako to nikako nije primarni zadatak, a i postoje određena (ponekad i značajna) ograničenja.

Kod raketnih sistema PVO Dvina, Volhov i Neva maksimalne efikasne daljine iznose:

- Dvina - do 18 km
- Volhov - do 25 (30 km)
- Neva - do 17 km

Kod Dvine i Volhova, uz sličnosti i kod Neve, preklopnikom se okrene režim gađanja u položaj "Zemlja". Zatim se prekidač metode vođenja "K" prebaci u položaj "polupreticanje sa konstantnim uglom elevacije". I ako su ispunjeni uslovi za lansiranje, može se izvršiti lansiranje rakete.

Konstantan ugao elevacije se uvodi da bi raketa letela visočije iznad zemlje (izbegavajući klatere), da bi nesmetano mogla primati radio-komande, bez smetnji od refleksija od zemlje. Onda bi se "odozgo, obrušila" na cilj.

Konstantan ugao elevacije se posmatra na pokazivaču ugla elevacije (Dvina/Volhov):

- kada je raketa udaljena od linije centra snopa za 10 km i više, automatski se dodaje ugao elevacije u odnosu na liniju centra snopa od 1,2 stepena. Kako je raketa sve bliže liniji centra snopa tako se i konstantan ugao elevacije smanjuje, pa je na 5 km već 0,6 stepeni i smanjuje se da bi neposredno pre susreta sa ciljem na zemlji bila naravno 0.

Kod sistema Neva je slično. Raketni sistem PVO Neva je takođe sposoban da dejstvuje protiv ciljeva na zemlji (i vodi), na daljinama do 17 km. Ova efikasna daljina dejstva postiže se letom rakete trajektorijom sličnoj balističkoj. Razorna moće gelera koji lete brzinom većom od brzine zvuka iznosi do 80 metara u prečniku.

I kod sistema Neva, preklopnik se prebaci u položaj "Zemlja", a metoda navođenja je veoma slična metodi sa polupreticanjem, uz poseban, već opisani, profil leta rakete.

U prilogu nekoliko snimaka dejstva raketnog sistema Neva na cilj na zemlji...:

https://youtu.be/jD7DW4Z827g

https://youtu.be/Z5SPVjs1gQ0

Malo "PVO pucačine" uvek "prija".... ;)

Vežba Ruskih jedinica PVO "Vostok 2018". Na vežbi vidimo divizion S-300PS i to 3 SLO 5P85S i radar za navođenje raketa 30N6.
Dejstvo se vrši raketama 5V55R.

Takođe, vidimo i marševanje, posedanje položaja i dejstvo raketnog diviziona PVO Buk-M2. Prilikom marševanja vidimo transportno-lansirna oruđa 9A316 sa po 8 raketa 9M317, a prilikom dejstva, vidimo 2 SLO sa radarom 9A317 sa po 4 rakete 9M317.

Radarsku podršku, koliko vidimo na snimku, pruža osmatračko-akvizicijski radar 59N6E Protivnik...


https://www.youtube.com/watch?v=oK-QdkCkJ-w&t=67s

Da li Rusija lansira rakete sistema PVO S-300 na kopnene ciljeve u Ukrajini?

Rusija sada ispaljuje rakete zemlja-vazduh S-300 na kopnene ciljeve u Ukrajini

Ruski raketni sistemi zemlja-vazduh S-300 imaju malo poznatu latentnu sposobnost da pogađaju kopnene ciljeve.

Ukrajina tvrdi da Rusija sada koristi svoje rakete zemlja-vazduh S-300 dugog dometa za napad na kopnene ciljeve u Ukrajini. Tvrdnja guvernera Nikolajevske oblasti, na jugu Ukrajine, sugeriše da bi nedostatak naoružanja Rusije za napad na kopnene ciljeve mogao biti gori nego što se mislilo. S-300 očigledno poseduje malo poznatu sposobnost dejstva zemlja-zemlja.

Koristeći Telegram servis za trenutne poruke, Vitalij Kim, guverner Nikolajevske oblasti, izneo je tvrdnju o S-300, ne precizirajući koje verzije se koriste. Rusija koristi i seriju S-300P na šasiji sa točkovima 8x8 i S-300V koji koristi šasiju sa gusenicama i koji nudi poboljšanu sposobnost protiv balističkih projektila. I S-300P i S-300V serije su koristile Rusija (a takođe i Ukrajina) u ukrajinskom ratu. Ovi sistemi mogu da ispaljuju razne rakete.

Kim kaže da je S-300 ispalio 12 projektila u funkciji napada za ciljeve na zemlji, gađajući Nikolajevsku oblast, ali takođe napominje da, uprkos tome što su rakete naknadno opremljene GPS navođenjem, one ostaju neprecizne.

Sposobnost S-300 da gađa mete na zemlji jedva da je prijavljena u zapadnim izvorima, iako članak koji je 2011. godine objavio novinski sajt Belarusian Naviny News daje detalje.

Prema ovom izveštaju, beloruska vojska je tokom vežbe iste godine testirala svoje sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-300 protiv „važnih kopnenih ciljeva na teritoriji potencijalnog neprijatelja“. Beloruski zvaničnici su tvrdili da je ovo prvi put da je zemlja eksperimentisala sa ovom sposobnošću, koja omogućava „prilagođenom... S-300 da uništi kopnene ciljeve desetinama kilometara od vatrenih položaja“.

Međutim, kako se ističe u članku, „Mogućnost gađanja stacionarnih zemaljskih ciljeva konstruktori su prvobitno uključili u dizajn sistema PVO S-300 koji je usvojen za upotrebu 1979. godine, kao i u sve njegove naknadne modifikacije".

U to vreme, Belorusija je bila poznata po tome da koristi verziju sistema S-300PS (NATO kodno ime SA-10 Grumble), uvedenu sredinom 1980-ih i koja uključuje rakete 5V55R čiji je maksimalni domet delovanja do 56 milja (75-90 km, prim. Kubovac) protiv vazduhoplovnih ciljeva . Članak Naviny navodi da je maksimalni domet (beloruskog) S-300PS protiv zemaljskih ciljeva 75 milja (oko 120 km, prim. Kubovac), što je ograničeno sistemom za navođenje, a ne pogonom.

S-300PS Beloruske vojske tokom zajedničkih rusko-beloruskih vežbi "Zapad-2009":

[attachment=1]

Rakete koje se koriste u seriji S-300P imaju inercijalne sisteme za navođenje sa korekcijama putem radio veze i, za krajnju fazu, poluaktivnim radarskim navođenjem (TVM-SAGG, prim. Kubovac). Malo je verovatno da bi, u većini okolnosti, bilo moguće osvetliti metu na zemlji ili na površini da bi se projektil ubacio, ali inercijalno navođenje i radio korekcije verovatno pružaju dovoljnu preciznost da pogode veće mete u oblasti. Ovo nije nepoznato. Džinovska mornarička raketa zemlja-vazduh Talos takođe je imala mogućnost sekundarnog kopnenog i površinskog napada na mete u oblasti, ali je za tu primenu koristila nuklearnu bojevu glavu.

Štaviše, od rakete bi se takođe bilo teško braniti, sa njenim brzim i verovatnim kvazibalističkim projektilom.

Zanimljivo, članak Naviny navodi da je u prošlosti, uključujući i sovjetsko vreme, cena svake rakete S-300 činila izuzetno skupim vežbanje njihove upotrebe protiv kopnenih ciljeva. Istovremeno, na raspolaganju je bilo mnogo više taktičkih projektila zemlja-zemlja. Sada, međutim, kada je S-300PS zamenjen u ruskoj službi, uključujući i naprednijim S-400, postalo je moguće testirati ih za ulogu kopnenog napada - misiju u kojoj se, kako se izveštava, sada takođe koriste u borbi.

S-300PS iz sastava 414. Zaštitnog Protivvazduhoplovnog Puka, 3. Protivvazduhoplovne divizije oružanih snaga Ruske Federacije, stacionirane u mestu Tiksi

[attachment=2]

Ranije 2011. godine, pukovi iz sastava ruskog vazduhoplovstva i PVO iz Istočnog vojnog okruga su navodno preduzeli manevre tokom kojih je pet projektila S-300 ispaljeno na simuliranu „nepoznatu oružanu formaciju“, koja je potpuno uništena.

Dejstvo ruskog raketnog sistema PVO S-300PS na vazduhoplovne ciljeve:

[attachment=3]

Što se tiče toga zašto Rusija očigledno koristi S-300 za napad na kopnene ciljeve u Ukrajini, to je donekle nejasno. S jedne strane, čini se da to ukazuje na nedostatak prikladnijeg naoružanja, uključujući precizno navođene rakete. Zaista, deo razloga zbog kojih ruska vojska uvežbava korišćenje S-300 za kopnene napade poslednjih godina je relativna oskudica taktičkih raketa zemlja-zemlja, barem u poređenju sa nivoom Hladnog rata.

U međuvremenu, od početka rata u Ukrajini, postojali su izveštaji, uključujući i one iz Pentagona, da je Rusiji možda ponestalo svojih zaliha raketa dalekog dometa, posebno modernijih krstarećih raketa za kopneni napad lansiranih iz bombardera, kao i sa površinskih ratnih brodova, podmornica i kopnenih lansera.

Istovremeno, zamena ovih tipova projektila je postala teža. Ne samo da su skupi za nabavku, već je efekat sankcija Moskvi gotovo sigurno otežava dobijanje određenih kritičnih komponenti.

Ova razmatranja su takođe mogla da dovedu do odluke Rusije da upotrebi vazdušne rakete Kh-22 iz doba hladnog rata (ili njihov savremeni ekvivalent Kh-32) protiv ciljeva na kopnu, za šta ove rakete ne odgovaraju najbolje.

Sa druge strane, moguće je da je S-300 pozvan u akciju protiv kopnenih ciljeva barem delimično iz praktičnih razloga. Ako se pokaže cilj koji je van dometa standardne artiljerije, a baterija protivvazduhoplovne odbrane S-300 je u dometu, moglo bi imati smisla gađati je ovim sredstvima, umesto da pozivate na napad skupljim krstarećim projektilima. Krstareća raketa za napad ne samo da bi morala da putuje dalje da bi pogodila cilj, već bi to uradila i sporijim letenjem i trebalo bi mnogo duže da se aktivira.

Ruske balističke rakete kratkog dometa Iskander-M takođe su oružje koje se verovatno smanjuje i koje je od velikog značaja, pri čemu je održavanje minimalnih zaliha strateško pitanje. Što je najvažnije, S-300 takođe postoji toliko dugo da verovatno postoji višak zastarelih projektila koji bi se bolje koristili na statičnim zemaljskim ciljevima nego u visokorizičnim situacijama protivvazduhoplovne odbrane.

Ako je Rusija zaista modifikovala ovo oružje GPS navođenjem, to bi ukazivalo na još razrađeniju, dugoročnu inicijativu da se ono koristi kao kvazibalistički raketni sistem. To bi verovatno poboljšalo preciznost za značajnu marginu, ali i dalje možda nigde nije tako pouzdano precizan kao namenski izgrađen sistem. Njihove bojeve glave za fragmentaciju su takođe optimizovane da obaraju avione, a ne da gađaju kopnene ciljeve.

U ovoj fazi, ne možemo sa sigurnošću reći da Rusija koristi S-300 u svojstvu kopnenog napada, kao što se navodi, ali se to svakako čini mogućim i ima smisla imajući u vidu iscrpljene zalihe drugog prikladnijeg oružja. Nastavićemo da pratimo ovu priču i donosimo vam bilo kakav razvoj događaja kako se pojave.

Izvor (https://www.thedrive.com/the-war-zone/russia-now-firing-s-300-surface-to-air-missiles-at-land-targets-in-ukraine-official)

Nastavlja se polemika o navodnom ruskom korišćenju raketnih sistema PVO S-300 radi dejstva po ciljevima na zemlji....
Ovaj put iz ruskog ugla....

Savršen primer kako ukrajinska propaganda može da igra protiv sebe: danas je harkovska policija objavila fotografije olupine rakete koja je pala na stambenu zgradu. Nju je, navodno, presrela ukrajinska PVO na putu do grada.

Postoji samo mali detalj: indeks proizvoda je jasno vidljiv na slici - 5Ž93. Odgovara visokoeksplozivnoj fragmentacionoj bojevoj glavi protivvazduhoplovne rakete 5V55 kompleksa S-300, kojom su Oružane snage Ukrajine, najverovatnije, bezuspešno pokušale da obaraju cilj koji je leteo balističkom putanjom.

Pa ipak, može se postaviti pitanje: da li postoji mogućnost da pronađeni fragmenti pripadaju ruskoj raketi?

Objektivnosti radi, sistem PVO S-300 ima režim rada za kopnene ciljeve. To su samo rakete serije 5V55, čija je olupina pronađena u oblasti Harkova, a koje su deo starih sistema PVO S-300P, S-300PT i S-300PS.

Protivvazduhoplovni raketni pukovi Oružanih snaga RF praktično nemaju ove modifikacije: na primer, Rusija je 2016. godine poklonila Kazahstanu čak 5 diviziona S-300PS zbog prenaoružavanja. Ostali su samo u udaljenim garnizonima poput baze u Tadžikistanu, odakle ih je besmisleno transportovati u pravcu Harkova.

S druge strane, Oružane snage Ukrajine imale su S-300P/PT/PS više nego dovoljno pre početka Specijalne vojne operacije. Ukrajinska vojska uopšte nema više modernih modifikacija, kao što nema drugih novih raketa, osim tih istih 5V55.

Dakle, sa neuporedivo većom verovatnoćom, reč je o ukrajinskoj raketi koja je pala na kuću jednog stanovnika Harkovske oblasti. A lokalna policija je sebi učinila medveđu uslugu i detaljno dokumentovala ovu činjenicu.

[attachment=1]

Izvor:

https://t.me/rybar/35474?single

U pozadini tvrdnji ukrajinskih političkih lidera i tvrdnji nekih ukrajinskih medija o navodnom gađanju ciljeva na zemlji raketnim sistemima S-300P od strane Ruske vojske, napisao sam jedan lični osvrt i analizu na tu temu, na osnovu onoga što do sada znamo kao činjenice....

Preporučujem moju novu kolumnu na vazduhoplovnom portalu Tango Six!

Da li Ruska vojska zaista može gađati ciljeve na zemlji raketama sistema PVO S-300? (https://tangosix.rs/2022/28/07/da-li-ruska-vojska-zaista-moze-gadjati-ciljeve-na-zemlji-raketama-sistema-pvo-s-300/)

„Lakim prenosnim raketnim sistemima Verba uništavaju se svi tipovi bespilotnih letelica neprijatelja“: rad jedinica PVO Vazdušno-desantnih snaga na poligonu u pozadini Severnog vojnog okruga

Pod vođstvom iskusnih instruktora sa borbenim iskustvom, održavaju se časovi vatrene, medicinske, taktičke i inžinjerijske obuke. Vojnici usavršavaju svoje veštine borbenog gađanja iz protivvazduhoplovnih raketnih sistema Strela-10M i LPRS Verba.

Podsetimo da je laki prenosni raketni kompleks (LPRK) 9K333 Verba ruski sistem PVO namenjen za dejstvo protiv aviona, helikoptera, bespilotnih letelica i dronova i krstarećih i drugih raketa, na daljinama do 6500 metara i visinama do 4500 metara.
Raketa je veoma otporna na ometanje jer je odlikuje 3-dijapazonska multispektralna glava za samonavođenje rakete koja radi u UV talasnom području, IC kratko-talasnom i IC srednje-talasnom području.
Ima visoko-eksplozivnu bojevu glavu težine 1,5 kg. Raketom se može dejstvovati na ciljeve u dolasku maksimalne brzine do 400 m/s i u odlasku do 320 m/s.

Laki mobilni sistem PVO Strela-10M, nalazi se na šasiji guseničnog oklopnog transportera MT-LB.
Koristi IC samonavođene rakete 9M37, a može koristiti i rakete 9M31 i 9M31M sistema Strela-1M. Efikasan domet po daljini, iznosi oko 5000 metara, dok je po visini do 3500 metara, a snižena je donja granica zone uništenja na samo 25 metara. Rakete su opremljene 2-kanalnim tragačem i znatno su otpornije na ometanje i mamce nego rakete prethodnika Strela-1M.

Ruska vojska danas koristi i modifikovane verzije Strela-10M3 sa povećanom otpornošću rakete na ometanje, ugrađenim savremenim pasivnim senzorima i radarskim daljinomerom i povećanim dometom po daljini i visini.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Verba%20i%20S-10M.mp4

Objašnjena je ruska upotreba protivvazduhoplovnih raketa S-300 protiv kopnenih ciljeva

Ova tehnika je razrađena na poligonima još u sovjetsko vreme.

Na ovo pitanje je odgovorio jedan od aktuelnih ruskih specijalista za PVO, čije se ime zbog toga ne navodi:

"U početku, još tokom razvoja, sistemi S-300 su bili projektovani da gađaju ne samo vazduhoplovne, već i kopnene ciljeve. Sredinom 1990-ih naše trupe su dobile zadatak da detaljnije prouče mogućnost rada „na terenu“. Na poligonu Ašuluk u Astrahanskoj oblasti napravili smo proračune, obučili specijaliste i izveli takva gađanja. Za to su korišćeni kompleksi S-300 modifikacija „PT“, „PS“ i „PM“.

Prva takva gađanja izvedena su 1996. godine. Na samoj ivici dometa – skoro van njega, i dalje je „groblje“ kontejnera od raketa – transportnih i lansirnih kontejnera. Od toga su zatim na zemlji posložene makete koje imitiraju razne objekte koji su služili kao mete za gađanje naših kompleksa na kopnene ciljeve.

Gađanje je teklo ovako: borbene posade su po komandi unosile koordinate fiksnog cilja, raketa se lansirala, doletela do kopnenog cilja i zatim je dignuta u vazduh na određenu visinu na kojoj je aktivirana bojeva glava. Nakon toga, komandanti su proveravali koliko je tačno i snažno ovaj objekat pogođen fragmentima i dinamičkim udarom udarnog talasa.

I odlično su se snašli. Tada je zaključeno da naši sistemi PVO mogu savršeno da rade na kolonama tenkova, na zaštićenoj opremi i utvrđenim konstrukcijama, pošto je težina bojeve glave ovih projektila u različitim modifikacijama od 90 kg do 250 kg. Ovo je velika količina eksploziva. Osim toga, on je u metalnoj "košulji" i ima dosta "udarnih" elemenata. Ranije su to bile metalne kocke, kasnije su korišćeni i drugi elementi. Ali na poligonu, nakon njihovog rasturanja, svi zemaljski ciljevi su razneseni u prašinu. Odnosno, takvo gađanje protivvazduhoplovnim projektilima izvedeno je ne na vazduhoplovne, već na kopnene ciljeve.

A sada, kada je počela specijalna operacija u Ukrajini, rukovodstvo je odlučilo da se priseti ovog iskustva. Ako postoji takva prilika, treba je sprovesti. Štaviše, imamo dosta prilično starih raketa za sisteme S-300.

Rakete za S-300 ležale su u skladištima, korišćene su kao mete tokom borbene obuke za vežbanje gađanja. Pa zašto ih ne iskoristiti za uništavanje objekata u Ukrajini?

Ovo je mnogo produktivnije od njihovog prostog rashodovanja usled starosti. Zbog toga je odlučeno da se za rad na kopnenim objektima u Ukrajini mogu koristiti uglavnom sistemi PVO S-300 ranijih modifikacija tipa PS i delimično tipa PM. U našoj zemlji se svi kompleksi S-300 postepeno skidaju sa borbenog dežurstva, dok se preopremamo novim S-400 i S-350. I S-500 je takođe na putu.

Odlučeno je da se sistemi PVO prethodnih modifikacija koriste isključivo za kopnene ciljeve. Za rad na vazduhoplovne ciljeve imamo nove komplekse, i što je najvažnije, modernije rakete. Oni su modifikovani da mogu da unište bespilotne letelice, objekte na velikim visinama i poniruće balističke ciljeve. Njihov raspon je potpuno drugačiji - širi. A i ciljevi su drugačiji. A za one rakete koje imaju manji opseg mogućnosti, mi smo sada našli prikladniju upotrebu za njih."

[attachment=1]


Izvor (https://www.mk.ru/politics/2022/11/01/obyasnilos-ispolzovanie-rossiey-zenitnykh-raket-s300-po-nazemnym-celyam-na-ukraine.html)