Imigrantska kriza

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/
30.04.2016.

Osamdeset četvero nestalih nakon potonuća gumenjaka s migrantima blizu Libije

Nakon potonućau gumenjaka s migrantima u petak u blizini libijske obale, nestalima ih se smatra 84, reklo je 26 spašenih s istoga plovila, prenosi u subotu Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

"Iz Sredozemlja je nakon potonuća gumenog čamca spašeno 26 migranata. Po njihovu svjedočenju 84 ljudi, koji su bili na istome plovilu, smatra se nestalima", objavio je glasnogovornik talijanskog IOM-a Flavio Di Giacomo na Twitteru.

AFP nije uspio izravno kontaktirati Di Giacoma, no po informacijama talijanskih vlasti je nakon potonuća gumenjaka u petak oko 7,4 kilometra od libijskoga grada Sabrate, nestalo više desetaka ljudi koji su na njemu nalazili.

Talijanski teretnjak u petak navečer uspio ih je iz mora izvući 26, kazali su u subotu pripadnici talijanske obalne straže. Oni su prebačeni na Lampedusu.

More je bilo vrlo valovito, a valovi visoki i do dva metra, što je otežalo potragu za nestalima, kazali su preživjeli predstavnicima IOM-a.

Od početka godine na talijansku obalu stiglo  je više od 26.000 migranata. Veliku većinu iz mora su spasili talijanski brodovi ili brodovi drugih europskih zemalja.

[duje]

Vir: "Jutarnji list"
http://www.jutarnji.hr/
30.04.2016.

IZBJEGLICE IZ SIRIJE, GODINU DANA KASNIJE

U BIJEGU OD RATA PROŠLI SU KROZ HRVATSKU, A DANAS ŽIVE U EUROPI

Je li novi život koji su započeli u Njemačkoj i Belgiji pakao ili raj?

Novinar britanskog Guardiana  Patrick Kingsley proputovao je tijekom 2015. godine 17 zemalja izvještavajući o izbjeglicama. Na tom svom putovanju upoznao je niz Sirijaca koji su se preko Grčke i Turske, Srbije, Hrvatske, Mađarske i Slovenije probijali do Njemačke, Belgije i Skandinavije.

Neke od njih Kingsley je ponovno potražio, više mjeseci nakon što su stigli u zemlje Zapadne Europe te provjerio kako im život izgleda danas, jesu li pronašli toliko željeni bolji život ili barem dobili papire kako bi tek pokušali nešto napraviti sa životom.

Jedan od njih je 40-godišnji Ehsan, inženjer kojeg je britanski novinar upoznao na grčkom otoku Kosu, koji je bio u potrazi za mjestom gdje mu djeca mogu odrastati bez bojazni da će ih na povratku iz škole pogoditi raketa. Pronašao ga je nedavno u prihvatilištu za izbjeglice u ruralnom dijelu Belgije gdje sobu dijeli s još sedam Sirijaca, a svi čekaju da im se razriješi status. Ehsan priznaje da rijetko tko može spavati. Ne zato što nema komfora, već zato što iz glave nitko od njih ne može izbaciti pitanja ‘kad će mi odobriti papire’, ‘hoću li ih ikad dobiti’, ‘na temelju čega će odlučiti’ itd. Svi oni proživljavaju svojevrsni pravni limb
 
Zajedno sa svojim 18-godišnjim nećakom Karimom sirijski je inženjer tad ispričao Kingsleyju: ‘Danas je na Damask palo 50 raketa. Ovdje se ne radi o meni. Kad moje vrijeme dođe, doći će, ali razmišljam o djeci. Želim da imaju budućnost.’ Obitelj, ženu i dvoje male djece, međutim, nije poveo jer je smatrao da se radi o preopasnom putu i planira ih dovesti čim se njegovi papiri riješe.

Ehsan je prije ove životne odluke vrlo kratko živio u Siriju. U rodnu se zemlju vratio nakon 10 godina boravka u Dubaiju gdje je radio, vodio normalan život i upravljao tvornicom metala, no po isteku ugovora nije više imao pravo ostati u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Vrlo brzo se našao među državnim neprijateljima nakon što ga je prijatelj prijavio za kritiziranje vladajućeg režima u privatnosti svog doma. Prvo je boravio u Turskoj, no ondje nije mogao naći posao. Potom se uputio u Belgiju. ‘Ne znam hoće li Europa biti pakao ili raj, ali samo želim mjesto za svoju djecu’, rekao je tad. Njegov nećak Karim također ima svoje snove: ‘Položio sam 91 posto svih srednjoškolskih ispita. Želim ići na fakultet i dobiti diplomu, ali to ne možete u Siriji.’

Karimu je nakon nekoliko mjeseci odobren azil, a Ehsan još čeka konačan, drugi intervju. Kad će ga pozvati, ne zna. Živi u iščekivanju i kaže da se osjeća depresivno i izgubljeno. Radio bi, ali ništa ne može bez dozvole. Obitelj nije vidio više od godinu dana i jako mu nedostaju. Premda se sa sinom ( i kćerkom (5) te suprugom čuje svakodnevno preko WhatsAppa, to ni njemu ni njima nije dovoljno. ‘Nedostaje mi sve u vezi Sirije, ali ako moram izdvojiti jednu stvar, onda je to obitelj. Svi smo razočarani i blizu točke pucanja’, kaže.

Sličan je put prošla 23-godišnja Zahraa Daoud koja je iz Sirije pobjegla s majkom Nadom, nastavnicom, i nakon niza neugodnih iskustava, prebacivanja, promjena izbjegličkih kampova, smjestile su se u izbjegličkom hotelu u Stralsundu u Njemačkoj. Za razliku od Belgije, u ovoj zemlji rješavanje birokracije ide puno brže i obje su kroz mjesec dana dobile azil. No, to je bio tek početak borbe koja još uvijek traje. Posla nema i teško se snalaze. Zahraa je upisala fakultet, stekla je neke prijatelje Nijemce i zajedno s majkom traži novi dom.

Nije lako bilo ni Mohammadu i njegovom dečku Youssefu koji su se nakon silnih peripetija, prolaska preko hrvatskog Tovarnika, razdvajanja i traženja po Njemačkoj, konačno našli u Landshutu. Kad su se susreli nakon dugo vremena na željezničkoj stanici, bilo im je silno neobično zagrliti se i poljubiti, slobodno. U Siriji su se skrivali, voljeli su se u tajnosti. Youssefa su htjeli mobilizirati u vojsku Bašara al-Asada zbog čega se mjesecima skrivao.

Danas zajedno žive u Berlinu u iznajmljenoj sobi obitelji dječjeg psihologa. Mohammad uči njemački jezik svakodnevno i nada se magisteriju iz biomedicine. Youssef se bavi dizajnom i nada se da će uskoro naći posao. Mohammad i dalje brine za svog brata koji je zapeo u Siriji dok su mu prijatelji u Turskoj. Još uvijek im je neobično iskazivati nježnosti u javnosti, no konačno mogu biti otvoreni.

‘Svaku minutu provodimo zajedno - kuhamo, učimo, izlazimo. Ne želimo izgubiti jedan drugog. Sad možemo započeti novi život’, kažu.

[Morskoprase]

Više-manje realno napisano. No, tu se piše samo o jednoj strani. A druga? Nemci, Belgijanci..?? Več migranti zakljućuju, nema posla-za njih, koji bi prema svim ubeđivanjima europskih zvanićnika trebali da postanu generator novog uspeha u EU. Nema posla, nema boljitka. Ali uz to, ima i besposlenih Nemaca, Belgijanaca. Jel je njih neko pit'o? Nije. Sve treba da je politički korektno.
 I kakve građane dobiva EU?
Takve, koji su se uglušili na poziv države-ne njihove domovine-inaće bi je branili. I sad neko treba da mi kaže, da se to neće ponoviti v njihovoj novoj državi?!? Krv nije voda.
Takve, koji tobože tvrde, kako je opasan put u njihov bolji život-pa ostavljaju svoje,  doduše voljene, kući. Ali baš su oni pobegli od tamo, jer može da ih pogodi raketa. A njihovih najdražih neće, ne može?!? A na kraju igraju na siguran postupak ujedinjavanja familija-što znaći, da za svakim muškarcem dođe još žena sa decom. Mislim, da na Balkanu imamo za takve asove jednu oznaku, svi znamo koju.
Pa i najbogatija socialna država će pući. Treba imati u glavi koncentrisano govno, da se to ne zakljući. Treba još jedno napomenuti-sekundarni efekat toga će biti, da ćemo svi ostati bez sociale, u koju smo državljani decenijama uplaćivali. Ali za pridošlice će se brinuti međunarodna zajednica (kad država neće biti više u stanju) pa na kraju njihova brojna deca, a za nas... ono, od čega se pobeglo pre dvadeset, dvadeset i pet godina. (Olovno, bakrom prevućeno...)

[duje]

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
03.05.2016.

'ODBIJTE IZBJEGLICE I ZA SVAKOG MIGRANTA PLATIT ĆETE 250.000 EURA!'

Novi Junckerov plan šokirao diplomate, Mađarima prijeti kazna od 323 milijuna

Istočnoeuropske su države odbile kvotni sustav jer smatraju da bi odluka o primanju izbjeglica trebala biti njihova te zbog činjenice da se glasačka tijela u njihovim državama oštro protive muslimanskim imigrantima

Europska će komisija (EK) države članice EU koje ne budu primale izbjeglice kazniti drakonskim iznosima, piše The Telegraph . Očekuje se da će šef EK Jean-Claude Juncker u srijedu otkriti plan koji predviđa kaznu od 250 tisuća eura (gotovo 1,9 milijuna kuna) za svakog odbijenog izbjeglicu, a sve s ciljem spašavanja svog sustava kvota, koji je dio država članica primio na nož.

Očekuje se da će Juncker predložiti da njegov uzdrmani prijedlog sustava kvota ubuduće postane pravilo, za slučaj da se kontinent suoči s novim migracijskim valom.

Planu kvota u rujnu prošle godine usprotivile su se Poljska, Slovačka, Rumunjska i Mađarska, a prema ovome sustavu razmješteno je tek nešto više od 1.400 osoba. 'Einstein je ludost definirao kao ponavljanje istoga uz očekivanje drukčijeg rezultata', komentirao je jedan diplomat.

Istočnoeuropske su države odbile kvotni sustav jer smatraju da bi odluka o primanju izbjeglica trebala biti njihova, a ne Unijina, te zbog činjenice da se glasačka tijela u njihovim državama oštro protive muslimanskim imigrantima. Kvotni sustav je prema tvrdnjama mnogih dužnosnika propao jer migranti koji dolaze u Europu žele ići u bogatije zapadnoeuropske zemlje, a ne u siromašnije.

Juncker bi mogao naletiti na veliki otpor kada bude pokušao dobiti potporu za svoje planove pri Europskom vijeću.

'To je ogromna brojka. Kazna je jako visoka', rekao je jedan dužnosnik, šokiran iznosom kazne.

Primjerice, Mađarskoj, koja nije migrantima ponudila niti jedno mjesto unatoč tome što je za nju predviđena kvota od njih 1,294, smiješi se potencijalna kazne od 323 milijuna eura. Nadalje, očekuje se da će predloženi plan u hitnim situacijama nadomjestiti Dublinsko pravilo koje diktira da se azilanti moraju vratiti u onu zemlju u koju prvu stignu.

[Boris P]

Hmmm, zanimljivo nemci su po logorašu plaćali mnogo manje 1,6 reihs maraka, doduše inflacija.

Ali princip je isti, mada sad se valjda nemačkoj - ovaj eu plaća 

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
08.05.2016.

Iz zapečaćenog kamiona čulo se zapomaganje, policija otkrila emigrante

Srpska policija otkrila je u nedjelju desetoricu ilegalnih migranata u kamionu koji je bio zapečaćen na makedonskoj carini, objavili su beogradski elektronički mediji.

Kamion je vlasništvo poduzeća iz Niša, a emigranti su otkriveni na parkingu nakon što se iz kamiona čulo zapomaganje.

Prema prvim informacijama,  kamion marke "mercedes" bio je parkiran u Bulevaru 12. veljače, a prema neslužbenim podacima policija je od vozača Č. J. (47) zatražila da otvori dio u kojem se prevozi teret, koji je bio zapečaćen na makedonskoj carini.

Za sada se ne zna više pojedinosti o tom slučaju krijumčarenja ljudi, a istragu je preuzelo tužiteljstvo u Nišu.

Srbija se početkom godine pridružila zemljama Europske unije koje leže na takozvanoj balkanskoj migrantskoj ruti i uvela mjere za upravljanje migrantskom krizom na ruti kojom je u 2015. iz Grčke, preko Makedonije, Srbije i dalje, preko Mađarske, a zatim preko Hrvatske i Slovenije prošlo više od pola milijuna ljudi iz ratom zahvaćenih Sirije i Iraka, te zemalja Bliskog i Dalekog istoka.

Od tada je drastično smanjen broj migranata koji se koriste tom rutom, a transport k zemljama EU, unatoč pojačanim mjerama na međudržavnim granicama,  pokušavaju organizirati krijumčari ljudi.

[dzumba]

Иначе, од 12.марта ове године у обезбеђењу српске границе према Македонији и Бугарској (јужно од прелаза Градина) учествују и припадници Војске Србије из јединица војне полиције КоВ (3. и 5.бВП). Ангажовани су у рејонима Мокриња, Кадибогаза, Градине, Рибарца, Славујевца и Миратовца.

Магазин "Обдрана" је објавио репортажу о њиховом ангажовању у броју од 01.маја 2016. године али текста нема доступног у електронском издању.

[duje]

U Slovenju je iz Grčke stiglo prvih 28 izbjeglica (iz kvote koji pripada Sloveniji). Privremeno su smješteni u dom za azilante u Ljubljani. Postupak registracije trajat će mjesec dana. početni integracijski postupak trajat će tri mjeseca (upoznavanjem sa ovdašnjim načinom života, početno učenje slovenskog jezika....) Porodice bit će smještene u Logatec, muškarci samci ostaju u azilantskom domu u Ljubljani.....

Vir: "Dnevnik" Ljubljana
https://www.dnevnik.si/
12.05.2016.

Prihod prvih beguncev znak solidarnosti Slovenije

Približno mesec dni bo trajalo, da bodo končani postopki preverjanja prošenj za azil prve skupine 28 beguncev, ki je včeraj v skladu s preselitvenimi kvotami pripotovala v Slovenijo. Začasno bodo sirski in iraški begunci, med katerimi je 14 otrok, prebivali v azilnem domu v Ljubljani.

Slovenija se je danes priključila skupini 20 članic Evropske unije, ki so na svoje ozemlje iz Grčije in Italije že začele sprejemati prosilce za azil z lani dogovorjenimi preselitvenimi kvotami. Ob 9. uri se je za 28 sirskih in iraških beguncev ob pristanku na brniškem letališču začelo novo poglavje njihovega bega z vojnih območij. Iz Grčije, kamor je lani v Evropo prispelo največ beguncev, je k nam prispelo pet družin s 14 otroki in štirje samski moški. »Slovenija na ta način izkazuje solidarnost z državami, ki so v trenutni stiski,« je pomen prihoda prve skupine beguncev ocenila Nina Gregori, direktorica direktorata za upravne notranje zadeve na notranjem ministrstvu.

Postopek pridobitve mednarodne zaščite bo trajal mesec dni

Po opravljenih formalnostih na letališču so jih odpeljali v azilni dom v Ljubljani, kjer so jih zdravstveno pregledali in jih namestili v njihov začasni dom. »Počutijo se dobro, utrujeni so,« je dejala Gregorijeva. Dostop do beguncev danes ni bil možen, saj so slovenske oblasti želele zaščiti njihovo dostojanstvo po prestali poti. Po namestitvi v azilnem domu se zanje – tako kot za ostale prosilce za azil – začenja čakanje na odobritev mednarodne zaščite. Ker so bili postopki preverjanja njihovih prošenj sproženi že v Grčiji, jih bodo v Sloveniji morali zgolj obnoviti. Zaradi nekaterih že zbranih podatkov o prosilcih bo postopek predvidoma hitrejši kot običajno. Na notranjem ministrstvu pričakujejo, da bodo njihove prošnje rešene v enem mesecu.

Družine bodo po vložitvi prošenj za azil premestili v izpostavo azilnega doma v Logatcu, samski moški pa bodo ostali v azilnem domu na Viču. Ko jim bo mednarodna zaščita odobrena, se bo zanje začel postopek integracije v družbo. Ta ne bo drugačen od siceršnjih integracijskih postopkov, ki v Sloveniji potekajo že od leta 2004. Preseljeni bodo v integracijske hiše, ki sta v Sloveniji trenutno dve – v Ljubljani in Mariboru s skupno kapaciteto za 60 oseb. Toda število beguncev, ki jih bo Slovenija sprejela s premestitvijo, pozneje pa še z drugimi programi trajne premestitve iz tretjih najranljivejših držav in iz Turčije, bo krepko večje od obstoječih nastanitvenih kapacitet. Na ministrstvu so že iskali zasebne ponudnike za organiziranje integracijske hiše, a se je razpis iztekel brez prijav in ga bodo ponovili.

V uradu varuha za človekove pravice pričakujejo, da bo vlada o namestitvah prosilcev za azil ustrezno komunicirala v okolju, kamor ljudje prihajajo, tako da bo njihovo bivanje sprejeto brez strahu in predsodkov. »Verjamemo pa, da je slovenska družba dovolj zrela, da bo sprejela ljudi v stiski, ki so večinoma ostali brez vsega,« so še poudarili. Kot zagotavlja Gregorijeva, nameravajo komunicirati z lokalnim okoljem, če bodo odpirali izpostave integracijskih hiš.

A integracija je dolgotrajen proces. Pri varuhu za človekove pravice sicer pričakujejo, da ima vlada pripravljen načrt  tako sprejema kot tudi kasnejše integracije tistih, ki bodo izpolnjevali pogoje, da ostanejo v Sloveniji. Nina Gregori sicer opozarja, da je integracija dvosmeren proces, skupaj z nevladnimi organizacijami pa ljudi čim bolje vključiti v tukajšnjo skupnost. »So osebe, s katerimi imamo odlične izkušnje. Obstajajo mladi, ki so prišli brez šole v Slovenijo – iz za nas relativno eksotičnih držav, kot je Afganistan – a so končali univerzo in so zdaj vrhunski strokovnjaki na svojem področju. Imamo pa tudi zgodbe ljudi, ki se ne želijo tako aktivno vključiti ali pa pri integraciji nočejo sodelovati tako intenzivno kot drugi.«


Dolgotrajen proces integracije

Integracija prispelih beguncev se bo začela z uvajalnim trimesečnim orientacijskim obdobjem, ko se bodo s pomočjo programov Slovenske filantropije seznanjali z načinom življenja v Sloveniji, s tukajšnjimi ustanovami, osnovami slovenskega jezika in uvajanjem v samostojno življenje v zanje novem okolju. Nato bo sledilo obdobje klasične integracijske pomoči. Ker bodo smeli zapustiti integracijske hiše (v njih lahko prebivajo do 15 mesecev), jim bo dana pomoč iskanja lastne namestitve. Ko jo bodo našli, bodo največ poldrugo leto prejemali pomoč za zasebno nastanitev v višini 288 evrov (za družine z več osebami bo ta znesek na osebo manjši). Prav tako bodo še vedno dobivali pomoč pri učenju slovenskega jezika, dodeljen jim bo še svetovalec notranjega ministrstva za vsa druga vprašanja, povezana z integracijo v slovensko družbo. Deležni bodo tudi socialnega in zdravstvenega varstva, izobraževanja in možnosti zaposlitve. Če bodo prejeli status begunca, bodo po neprekinjenem bivanju v petih letih in izpolnjevanju ostalih pogojev (znanje slovenskega jezika, zadostna sredstva za preživljanje in nekaznovanost) lahko postali slovenski državljani.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
13.05.2016.

Dogovor s Turskom propada: zid za izbjeglice EU podiže tek na granici sa Slovenijom?

Raspada li se dogovor između Europske unije o kontroli izbjeglica? Po svemu sudeći, odlazak turskog premijera Ahmeda Davutoglua mogao bi upokojiti sporazum po kojem Turska pod kontrolom drži tijek izbjeglica prema Grčkoj i europskim zemljama, a zauzvrat dobiva bezvizni režim s EU-om i financijske injekcije od 3+3 milijarde eura.

U prilog tome govore istupi Tayyipa Erdogana. Turski predsjednik žestoko se obrušio na EU zbog zahtjeva da Turska mora izglasati novi antiteroristički zakon, te ispuniti još četiri ključna u okviru 72 uvjeta za bezvizni režim. Bez dlake na jeziku, Erdogan je konstatirao da su upravo stare europske demokracije domaćini političkih krila raznih terorističkih skupina na Bliskom istoku.

Merkelica i rugalica

Progovorio je i o financijskoj pomoći iz eurotrezora:

-Kad ih pitamo kad misle uplatiti tri milijarde eura, oni odgovaraju da im prije nego što uplate moramo poslati program. Kakav program, pa Turska je dosad zbrinjavajući izbjeglice potrošila 20 milijardi dolara!
Takve izjave svakako se ne šalju ako Turci doista misle djelovati u dogovoru s Europskom unijom. Treba podsjetiti da je Erdogan barem dva puta razmjenjujući poruke s Bruxellesom, rekao - dobro, ako hoćete tako, otvorit ćemo granice i poslati vam izbjeglice.

Dok kancelarka Merkel i dalje inzistira na sporazumu s Turskom kao praktički jedinom putu da se regulira pitanje izbjeglica, pakt Merkel – Erdogan metom je poruge na svim društvenim mrežama. Povod je progon satiričara koji se u jednom videouratku narugao s Erdoganom, a kancelarka odobrila da ga se kazneno goni zbog uvrede stranog državnika.

Njemačka je javnost reagirala nastavkom sprdačine na račun i Erdogana i Merkel. Najnoviji primjer je zatvaranje jednog hamburger restorana nakon što je vlasnik na meni odlučio staviti Erdogan burger sa specijalnim dodatkom, turskim kozjim sirom. Restoran je navodno zatvoren nakon prijetnji osvetom zbog ismijavanja turskoga predsjednika.

Piculin prijedlog

Što su opcije ako dogovor s Turskom definitivno propadne? Po svemu sudeći, već je poznata prva žrtva ako Turska otvori rampu prema sjeverozapadu. Bit će to Grčka, prva na udaru. Navodno su već u tijeku tajni pregovori s Grcima da se dopusti ulaz izbjeglicama na unaprijed dogovorene grčke otoke, gdje bi im se blokirao prolaz prema EU-u, osim za one koji imaju sređene papire. Neke zemlje sklone su čak izolirati Grčku od ostatka EU-a kako bi se spriječio novi izbjeglički val.

U rješavanje najnovije krizne situacije na relaciji Ankara – Bruxelles uključio se i hrvatski eurozastupnik Tonino Picula prijedlozima na Odboru za vanjske poslove Europskog parlamenta. Kao takozvani izvjestitelj u sjeni, predložio je uredbu o europskoj graničnoj i obalnoj straži, te pooštravanje kontrola na vanjskim granicama.
Picula je predložio da vanjske granice EU-a obuhvate kopnene i morske granice, zračne i morske luke, uključujući i države poput Hrvatske koje još nisu u schengenskom režimu. Prijedlozi su usvojeni, no riječ je tek o prijedlozima. I dalje postoji realna opasnost da se zemlje u schengenskom režimu pokušaju izolirati žicom i pojačanim kontrolama, što povećanom riziku izlaže članice poput Hrvatske koje još nisu dio Schengena.

Makedonski košmar

S obzirom na dosadašnje iskustvo, teško je povjerovati da bi se EU u slučaju raspada dogovora s Turskom uopće mogao dogovoriti i osnovati europsku graničnu i obalnu stražu sposobnu zaštititi vanjske granice. S druge strane navala izbjeglica mogla bi potpuno destablizirati zemlje na balkanskoj ruti, u prvom redu Grčku, pa potom Makedoniju, koja je već danima u košmarnom stanju zbog serije masovnih uličnih prosvjeda.
 Može li takav scenarij ugroziti i Hrvatsku? Prekid suradnje s Turskom svakako može donijeti nesagledive posljedice za sve zemlje na balkanskoj ruti, posebno ako EU žicom ogradi samo zemlje u schengenskom sustavu.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
15.05.2016.

Steinmeier: nećemo popuštati Turskoj unatoč dogovoru s EU

Njemački ministar vanjskih poslova Frank-Walter Steinmeier odbacio je u nedjelju optužbe da je Berlin suviše popustljiv prema Ankari zbog provedbe kontroverznog dogovora Europske unije i Turske oko izbjegličke krize.

"I dalje si uzimamo slobodu da raspravljamo o devijacijama u Turskoj, o ograničenoj slobodi medija i izražavanja", rekao je Steinmeier za njemačke novine Der Tagesspiegel.

Turska je proteklih mjeseci pod velikim kritikama zbog pravnih akcija koje provode protiv politički nepodobnih novinara i zabrane pristupa državi stranim reporterima.

Dio dogovora između Turske i EU-a, postignutog u ožujku, je sprječavanje trgovaca ljudima da prebacuju izbjeglice s turske obale na grčke otoke, odnosno teritorij EU-a.

Turska je zauzvrat tražila da njeni građani dobiju bezvizni pristup Uniji. Europljani smatraju kako Turska za to prvo mora zadovoljiti 72 kriterija, uključujući i sužavanje definicije čina terorizma.

Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan prošlog je tjedna odbio taj prijedlog te je Turska zaprijetila da će popustiti kontrolu i propustiti izbjeglice u Europu ako se vize ne ukinu.

"Željeli mi to ili ne, Turska je i dalje ključna država pri migraciji u Europu", rekao je Steinmeier. "Potrebna nam je suradnja ako ne želimo da se ponovi stanje od prošle godine", zaključuje.

U Njemačku je u 2015. ušlo oko 1,1 milijuna izbjeglica i migranata, među kojima je mnogo Sirijaca koji su prošli kroz Tursku i takozvanu "Balkansku rutu".

Izbjeglička kriza potaknula je rast desnog populizma diljem Europe. Stranka Alternativa za Njemačku, osnovana 2013., u Njemačkoj je stekla veliku podršku onih koji su kritizirali politiku otvorenih vrata kancelarke Angele Merkel.

[borovnica]

Popuštala EU Turskoj ili ne, migranti ponovo stižu u većim grupama!


"Kamp u Krnjači prepun, sve više izbeglica"
Beograd -- Izbeglička situacija u Srbiji se ponovo komplikuje, prihvatni centar u Krnjači je prepun, smešteno je ukupno 650 izbeglica što je 150 više od kapaciteta.

IZVOR: B92 NEDELJA, 15.05.2016. | 10:42
   

Izbeglice i dalje stižu u Beograd
Tokom dana su u Info park za izbeglice stizali gladni ljudi koji se žale da im u Krnjači ne daju hranu bez papira.

Kako se navodi iz Info parka, podeljena je velika količina hrane, a u akciju su se uključile i njihove kolege iz Miksališta.

“I Evangelistička crkva je donela 100 sendviča koji su otišli veoma brzo. Refugee Aid Serbia su podelili 180 obroka za pola sata, oni će od sutra povećati broj porcija na 200-220”, navela je Irena Vari iz Info parka.

Takođe, navela je da je uprkos kiši park kod Autobuske stanice celog dana pun ljudi, najviše iz Avganistana, Pakistana, Irana, Banglandeša i Iraka.

“Nije bilo puno dece i žena. Podelili smo preko 200 kabanica. I dalje nema dovoljno obuće, ljudi idu u kroksicama i mokrim čarapama. Pored toga, najviše traže pantalone. Autobus za Krnjaču u 19h je opet bio pun, a veliki broj ljudi je napustio park i krenuo autobusima ka Subotici”, dodala je Vari.



"Kamp u Krnjači pod kontrolom, dovoljno hrane i kreveta"
U izbegličkom centru u Krnjači je sve pod kontrolom i ima dovoljno kapaciteta, naveo je Ivan Mišković iz Komeserijata za izbeglice i migracije.

IZVOR: B92 NEDELJA, 15.05.2016. | 15:50

On je reagovao na ranije navode da je prihvatni centar u Krnjači prepun i da je tamo smešteno ukupno 650 izbeglica.

“Centar Krnjača poseduje 500 kreveta, a u kampu se trenutno nalazi 200 izbeglica. Nema nikakve drame, izbeglice dobijaju tri obroka dnevno i nema nikakvih problema“, rekao je Mišković za B92.

On je dodao da je pre nekoliko dana u kampu zaista bilo 500 izbeglica, ali i da se kapacitet kampa može povećati na do 700 kreveta.

“Protok izbeglica je veoma brz. Pre neki dan ih je bilo oko 500, ali i tada je bilo dovoljno svega“, naglasio je on.

[dzumba]

Ја сам у среду био у парку поред аутобуске станице (стајао сам тамо око сат времена) и нисам видео никакву гужву. Укупно ако је било 10-так лица која личе на избеглице. Седели су на клупама док је пар њих прилазило инфо-киоску и узимало храну (упакована храна и пиће). Уопште се не примећује да има избеглица осим  ако баш добро не загледаш лица која седе по клупама.

[Karlo]

Ne kao kritika nego čisto informativno evo jedan interesantan članak.Ne tvrdim da sam u pravu ali na forumu se mogu iznositi i stvari sa nedovoljno usvojenih zakonitosti,mislim da je kako sam ranije naveo,ovo veoma bitna stvar za naše živote, pa samim tim  možda i interesantno.
U članku se može vidjeti i da smo mi i na ovom topiku ranije,došli do sličnih zaključaka.
Interesamtna je ovdje i sporedna stvar,da novinar u naslovu i podnaslovu navodi nerazumljive stvari.Naime,u naslovu je navedeno "narodni ustanak u EU", dok se i u samom tekstu vidi da se radi o "pojedinačnim" pojavama (ne radi se o EU kao jedinstvenoj cjelini a i zemljama van).Pošto se na forumu nemogu pisati "romani" skraćeno,imate: neslaganje i u okviru same Eu,prebacivanje krivice na Istočno evropske zemlje ili sakrivanje iza "humanosti", te ranije uzimanja para iz Eu a sada nema solidarnosti kod "prihvatanja "izbjeglica"itd...
Koliko je iza svega skrivena "globalizacija" i što je dominatno vidite iz članka dole.Meni je interesantno i to  što navedeni ustvari ne sprovodi taj dio politike nego otkriva (suprotstavlja se "globalizaciji").Možda je odgovor i u tome što se Engleska ne smatra djelom Evrope.

Бивши шеф МИ6: ЕУ суочена са народним устанком

понедељак, 16. мај 2016, 23:34 -> 23:41

Извор: Taнјуг

Некадашњи први човек британске обавештајне службе МИ6 Ричард Дирлав рекао је да ће се Европа суочити са народним устанком ако не буде могла да докаже људима да може да контролише мигрантску кризу.

Ричард Дирлав је на скупу о мигрантским питањима "Свет у покрету", који је организовао Би-Би-Си, упозорио на визну либерализацију за турске држављане, описујући то као да се "бензин складишти близу ватре".

Европу би, према његовом мишљењу, у наредних пет година могло да преплаве милиони имиграната.

Ова криза би могла да преобликује геополитичку слику континента, навео је Дирлав.

"Ако Европа не може заједнички да делује и увери већину својих грађана да може да контролише мигрантску кризу, онда ће се ЕУ наћи у милости народних устанака, који се већ кувају", истакао је бивши шеф МИ6.

Дирлав је додао и да је референдум о останку Британије у ЕУ "прва у низу бачених коцки у широј геополитичкој игри".

Као добар пример регулисања кризе навео је издвајање 1,8 милијарди евра од стране ЕУ како би се утицало на изворне узроке миграције из Африке, што како сматра, има много више смисла од било каквог договора с Турском.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
20.05.2016.

U lipnju stiže prvih 50 izbjeglica iz Sirije, a u iduće dvije godine njih još 1600

Ministar unutarnjih poslova Vlaho Orepić najavio je u petak u Bruxellesu da će Hrvatska sljedeći mjesec početi s procesom preseljenja i naseljavanja izbjeglica iz Grčke i Italije i izravno iz Sirije.

Orepić je u petak sudjelovao na sastanku ministara unutarnjih poslova zemalja članica EU-a, koji su na dnevnom redu imali migracije, vizni sustav i funkcioniranje schengenskog prostora.
"Najavio sam da Hrvatska kreće s procesima preseljenja i naseljavanja. Već u utorak naši časnici za vezu idu u Grčku i Italiju i krećemo s realizacijom obveze koju smo preuzeli", izjavio je Orepić nakon sastanka.

Iz Italije će u Hrvatsku biti premješteno 10 izbjeglica, iz Grčke također 10, a izravno iz Sirije 30 ljudi.

Zemlje članice obvezale su se da će olakšati teret Italiji i Grčkoj, zemljama na vanjskim granicama EU-a i rasporediti izbjeglice sukladno mogućnostima svake pojedine članice. Riječ je o programu premještanja izbjeglica iz rubnih članica u ostale zemlje. Također su dogovorili i program  preseljenja izbjeglica izravno iz trećih zemalja u EU.

Hrvatska bi iz oba programa trebala primiti oko 1600 ljudi u dvije godine.

[dzumba]

Gde će ih naselieti? Ne verujem da će biti oduševlejni ako ne dobiju Zagreb, Split ili Rijeku.