Prati tokom dana na https://www.marinetraffic.com/ izmđu Krfa i Sarande, ja sam prije par mjeseci vidio nekoliko u operaciji na toj liniji. Valjda su još tu.

Метеори и Комете нису баш прилагођени дужем коришћењу на мору, па нису баш дуготрајни.

Филм Унтерганг (Downfall, Пад, Пропаст) врло детаљно приказује последње дане Трећег Рајха и збивања у бункеру Рајхсканцеларије. Генерал Вајдлинг, командант одбране Берлина, учинио је све што је војнички било могуће да успори пад града, а да по могућности сачува и цивиле. Исход је био очигледан и неминован. Негде сам имао и парченце арматуре баш  са места где је био бункер. Тако имам и комадић Зида, каменчић калдрме са Црвеног Трга, пушчане чауре са неких од наших ратишта, кутијицу брашнастог песка из Сахаре и свакојаке друге дрангулије и андрмоље.

Гоце је поставио добре видео снимке који објашњавају поводе за нереде.

Домородачка популација је постала релативна мањина у својој земљи, али су и даље највећа етничка група. Сепаратисти имају малу већину у конгресу, председник владе је из њиховог политичког блока. Међутим, на референдумима за независност, губили су релативно тесном већином.

Не бих се изненадио да у целој ситуацији има и утицаја са стране.

Moрам да допуним одговор на твој пост, линком на твитер који сам тек видео: https://x.com/netanyahu/status/1789644009813496078

Премијер Израела вероватно први пут у историји ставља тефилин, кожне кутије са текстовима из Библије који се везују каишевима. Ради се о

View this post on Instagram

а, који је добио од његове породице. Нетанјаху је сам објавио ту фотографију на Екс налогу, уз цитат из Светог Писма: И видјеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. (5. Мојсијева 28:10)

Мада је то библијска заповест, а пронађени су примерци из другог века пре Христа, то није нешто што носе секуларни, па ни већина традиционалних Јевреји (они на нивоу традиционалних Срба који славе Славу, посте Велики Петак и иду да Божић у цркву). У најбољем случају га имају у кући, али га не стављају. То је нешто што популаришу ултраордодоксне групе, пре свега Хабад.

Мени је ово најсликовитија илустрација повећаног утицаја религије у израелском друштву.

Pozdrav društvo!
Dal koji zna ili ima nekih informacija.. u Albaniji ili Grčkoj vozi još koja Kometa i danas?
Jako bih se volio barem jednom u životu provozati jednim od hidroglisera...točnije starim Kometom
Pre nekih dana našao sam Joy Cruises Grčka, relacija Krf - Paxos ali čitao puno negativnih komentara o ovoj firmi 

Израел је доживео непријатно изненађење, али Хезболах је био тај који је поражен. Имали су знатно већи број погинулих и морали су да се повуку са југа Либана (тамо су дошле снаге УН). Међутим, рату коме је погинуло 165 Израелаца, а Израел уместо планираних 10 хиљада на крају послао 30 хиљада војника, у сваком случају није био казнена експедиција на које су сви навикли. Арапски медији су то искористили да прогласе победу Хезболаха, без обзира што је имао далеко веће губитке и морао да се повуче. Једини рат у коме је Хезболах тада победио је био пропагандни рат. Нпр. од тих десетина израелских тенкова који су наводно уништени, на крају је испало да је трајно уништено само 5. Остале су одвукли и поправили.  Ројтерс је повукао са сајта око 900 фотографија арапских ратних репортера када се открило да нису аутентичне.

Ово није први арапски пораз који се у арапском свету тумачи као победа. У Египту се и за рат из 1973. говори да је био арапска победа.

Израел је имао и велики отпор у домаћој јавности, две трећине становништва је било против рата. Овај пут тога не би било.

Можда нисам био јасан, не мислим на Хитлера, који је извршио самоубиство 30. априла. Рат у Берлину се наставио до 2. маја, када су се Немци предали. Руси су заробили 480 хиљада немачких војника. Одбаци део који је заробљен у борби и оне који у ствари и нису били војници (униформисани ватрогасци и железничари), и даље остаје импозантан број оних који су се предали приликом предаје берлинског гарнизона, 2. маја.

Да питаш ИДФ, мислим да би им било драже да је Хамас добио оно што је добила Украјина, а да у Гази нису остали цивили. Онда би је вероватно претворили у терен за голф (користим метафору који сам чуо од неких америчких републиканаца).

Што се тиче цивилних жртава, мислим да и Руси и Израелци покушавају да их избегну. Израел је у тежој позицији, зато што је Газа далеко гушће насељена, а што се терористи крију у цивилним објектима и иза цивила. То је нешто што се виђало у т.11.

Украјинци, колико ми је познато, нигде нису спречавали цивиле да напусте зоне ратних дејстава. Охрабривали су их, па и евакуисали. Исто се урадили и Руси.

Хамас користи цивиле као живи штит. Израел их позове да се склоне, а Хамас покушава да их задржи, понекад и на силу.

Шта год да мислимо о Украјинцима и украјинској војсци - било какво поређење са Хамасом је дегутантно.

Сложио бих се. Код Арапа је од самог почетка имао такву карактеристику. Газа је била 20 година под египатском администрацијом, а Западна обала анексирана од стране Јордана. Нико од Палестинаца се није бунио.

Код Јевреја је било другачије, јер велики број циониста уопште није био религиозан. Кибуци, који су одиграли велику улогу у оснивању Израела, су углавном били секларни. Комунистичка идеја вероватно нигде није тако масовно и тако темељно остваривана као у тим раним кибуцима. Ситуација се мења након масовног протеривања Јевреја из арапских земаља, који су по правилу били религиознији од десељеника из Европе. Ипак, када је Израел заузео Брдо храма 1967, власти су успеле да спрече покушаје приношења храмовних жртава. Да се то десило данас, а не 1967, нисам више сигуран да би могли то да спрече.

Ако питаш Палестинце шта у ствари желе, тешко је артикулисати. Генерално, они би да свет то буде једна држава, али да се Јевреји ”врате одакле су дошли”, значи да остане неки мали број Јевреја, а да том државом управају Палестинци. Изузенто мали број њих прихвата идеју две државе.
Код Израелаца је пре 7. октобра била прихватљива идеја две државе. Мада Арапи учествују у политичком животу (имају политичке партије, има их и на водећим позицијама), страна им је идеја у којој би та држава била јеврејско-арапска. По њима, Арапи већ имају десетине држава, а они имају само ту једну. После 7. октобра, та позиција је промењена. Тешко је док рат траје рећи шта је већински став Израелаца, али мислим да не желе да имају ништа са Арапима и да никада више не брину за своју безбедност. Да ли ће се то постићи кинеским зидовима или на други начин, то је мање битно.

У таквој, ратној ситуацији, људи неминовно постају религиознији. Тако је било и код нас, у време т.11.

Ово у Америци је нешто друго. Америка је основана од људи који су побегли од верских прогона и традиционално је религиознија него било која држава Запада, укључујући и Израел. У обнови Израела они виде испуњење библијског пророчанства.