kilezr
poručnik fregate
 Offline
Posts: 4 608
|
 |
« Reply #3255 on: August 18, 2012, 04:02:33 pm » |
|
E tu je moj Kapo di makina bio neuhvatljiv  . Dežurstva je izbegavao, menjao, volšebno. Svi su mu skidali kapu na tome. Majstor svoje vrste. Hadžibegović Selver, poslednji k-dir V BO na TČ 224. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
duje
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Posts: 17 876
|
|
« Reply #3256 on: August 18, 2012, 06:10:19 pm » |
|
Poslije remonta se je obično u Lori završavo remont elektronike. Urađaji su skidani u Šibeniku i dok smo bili u remontu (veliki, srednji), MEZ je i na njima vršio remont. Poslije uplovljenja u Loru su vrlo brzo montirani na brod, tako da je bio što prije bojevo spreman (operativan).
O Remontu elektronike bi mogao napisati više Ćiro. Nešto je več pisao...
Slika več objavljena na Palubi u temi o MEZ-u
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #3257 on: August 18, 2012, 07:37:32 pm » |
|
Poslije remonta se je obično u Lori završavo remont elektronike. Urađaji su skidani u Šibeniku i dok smo bili u remontu (veliki, srednji), MEZ je i na njima vršio remont. Poslije uplovljenja u Loru su vrlo brzo montirani na brod, tako da je bio što prije bojevo spreman (operativan).
O Remontu elektronike bi mogao napisati više Ćiro. Nešto je več pisao...
Slika več objavljena na Palubi u temi o MEZ-u
Pa i mogao bi, ukratko. Kompletnu elektroniku na TČ brodovima pored posade isključivo je održavao MEZ ( Mornarički Elektronski Zavod). Operateri (posada broda) u smislu održavanja intervenisala je u kriznim situacijama i kod manji otkaza. Inače je to izvodio MEZ. Napisala bi se lista zahteva prema MEZ-u, odobrio bi komadant, kao i Tehmički organ u Floti (ili ne), i potom bi stručnjaci MEZ-a došli na brod. Moram reći da je saradnja sa ljudstvom MEZ-a bila fenomenalna. Tu nije bilo ni tračka sumnji i razmoilaženja. Pored tih standardni intervencija MEZ je izvodio i remont eletronski srestava. To bi se planiralo u skladu i sa planom svakog broda kad je išao u Šibenik u remont. Najobimniji radovi su izvođeni kad je brod bio u Velikom remontu. Sva elektronika bi se skinula i odnijela u zgradu MEZ-a. Naravno tamo bi se na osnovu zacrtane dokumetacije sve potrebno premjerilo i podesilo. A potom na kraju balade, vratilo na brod i ugradilo te pustilo u funkciju. Tih 70-setih i 80-setih godina, moram priznati, sve je štimalo i nikad se nije desilo da je nešto ostalo nerešeno i tako se vuklo. Sigurno znam to, jer sam stalno bio u dodiru i sa tehnikom i sa ljudstvom na brodovima kao i MEZ-a. |
|
|
|
« Last Edit: August 18, 2012, 07:54:31 pm by ORIĆAREB »
|
Logged
|
|
|
|
MORNAR
vodnik I klase
Offline
Gender:
Posts: 642
|
|
« Reply #3258 on: August 18, 2012, 10:49:55 pm » |
|
Ako su bili u remontu 6 meseci, mislim kakva jih he bila obučenost posade. Imali su dve klase , koja nikad nije videla mora, imali su jednu klasu, koji je možda jedina vožnja bila iz splita u Šibenik, i jednu do dve klase koje su možda znali vez i uplovljavanje. Kako se krcaju torpeda i redeniki za AK 230.... te je več drugo pitanje.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
duje
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 876
|
|
« Reply #3259 on: August 19, 2012, 07:27:14 am » |
|
Ako su bili u remontu 6 meseci, mislim kakva jih he bila obučenost posade. Imali su dve klase , koja nikad nije videla mora, imali su jednu klasu, koji je možda jedina vožnja bila iz splita u Šibenik, i jednu do dve klase koje su možda znali vez i uplovljavanje. Kako se krcaju torpeda i redeniki za AK 230.... te je več drugo pitanje.
Veliki remont (o tome je več pisano) je trajao različito. Prvi TČ 211, trajo je 13 mjeseci jer su se i radnici MTRZ učili. TČ-215 trajao je 7 mjeseci, a kasnije se je vrijeme skratilo na 4-5 mjeseci. Sve je ovisilo o vrijemenu kad su mornari došli na brod. Uvjeren sam da je za obuku mornara veliki remont idealno vrijeme, pogotovo za mašince. Krcanje torpeda je bilo i u remontu (balvanka), jer je trebalo poslije demontaže i ponovne montaže torpedne aparate ispitati i ispaliti najmanje jednu balvanku iz svake cijevi, a to znači, da se je moralo ukrcati najmanje četri balvanke (o tome smo več pisali u ovoj temi). Poslije montaže topova isto su se ispitivali svi mehanizmi, pa i krcanje školske municije. Sigurno, da nisu mogli biti svi najbolje usposobljeni, no generacije su se preklapale, nikad nije bila samo jedna klasa mornara na brodu. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 185
|
|
« Reply #3260 on: August 19, 2012, 07:36:02 am » |
|
Ako su bili u remontu 6 meseci, mislim kakva jih he bila obučenost posade. Imali su dve klase , koja nikad nije videla mora, imali su jednu klasu, koji je možda jedina vožnja bila iz splita u Šibenik, i jednu do dve klase koje su možda znali vez i uplovljavanje. Kako se krcaju torpeda i redeniki za AK 230.... te je več drugo pitanje.
Ukoliko je brod bio duze od odredjenog vremena u remontu, saglasno pravilima koji su odredjivali stupanj obucenosti pojedinacnog broda (i plovnih sastava takodje), stupanj istog je doveden na nizi nivo, sto je podrazumjevalo izvrsenje obuke i polaganje ispita za prelazak u visi nivo obucenosti pred komisijom komande jedinice. Postojala je odredjena fleksibilnost po tom pitanju, pa kako je i ranije navedeno, desavalo se da brod koji je u remontu bude odredjen za borbeni zadatak (BG, zadatak osiguranja drzavne granice,..). Komandati jedinica-sastava koji su naredjivali tako nesto najcesce su uzimali u obzir rasterecenje posada, razmisljajuci da je brod u remontu provodio duze vremena i posada tog broda je dovoljno odmorna, a profesionalni sastav dovoljno brojan i iskusan da moze u svakom trenutku nadomjestiti nedostatak obucenosti promjenljivog sastava. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #3261 on: August 19, 2012, 08:16:02 am » |
|
Ako su bili u remontu 6 meseci, mislim kakva jih he bila obučenost posade. Imali su dve klase , koja nikad nije videla mora, imali su jednu klasu, koji je možda jedina vožnja bila iz splita u Šibenik, i jednu do dve klase koje su možda znali vez i uplovljavanje. Kako se krcaju torpeda i redeniki za AK 230.... te je več drugo pitanje.
I ja sumnjam da je baš iz Velikog remonta brod bez i dana pauze išao u BG. Dovoljno je bilo i desetak dana pauze pa bi taj brod po mome bio u potpunosti spreman za BG. Međutim i da je tako bilo, brod tj. posada bi taj problem riješila brzo. Sposobnost posade da odgovori zadacima, prvenstveno je počivala na starješinskom sastavu, koji je u pricipu bio na TČ-jcima godinama. I da nije bilo ni jednog mornara na brodu, starešinska posada (11 starješina) mogla bi izvršiti svaki zadatak koji se zahtijevao. Naravno to se nije praktikovalo, ali u principu mornarski sastav je bio "pomoćno" osoblje profesionalnom stalnom dijelu posade. Pored toga, obuka i u periodu kad je bio remont se izvodila, bile su i zamjene po brodovima, sami radovi, a pogotovo završni u remontu, bili su najveće praktične radnje (krcanje goriva, proba pogona, krcanje i provjera Art sistema, provjera torpedni cijevi itd), pa prema tome nije se moglo desiti da je mornarski sastav neobučen. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kilezr
poručnik fregate
Offline
Posts: 4 608
|
|
« Reply #3262 on: August 19, 2012, 08:24:51 am » |
|
Korektno razmišljanje Ćiro. Međutim, kasnije će vreme pokazati da može i obrnuto. Dobro obučen mornarski sastav može da odgovori složenim zadatcima bez starešina ( pojedinih doduše).
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #3263 on: August 19, 2012, 08:29:57 am » |
|
Korektno razmišljanje Ćiro. Međutim, kasnije će vreme pokazati da može i obrnuto. Dobro obučen mornarski sastav može da odgovori složenim zadatcima bez starešina ( pojedinih doduše).
Ma naravno. Uostalom kad je stiska, daj šta daš.  (Tu naravno mislim na ratne uslove - daleko bilo  ) |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
duje
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 876
|
|
« Reply #3264 on: August 22, 2012, 02:21:51 pm » |
|
Obrađena slika Barbakan-a koju je postavio u temu o MTRZ S.Kovačević. Mislim, da zaslužuje da je i kod Shershena. To su vjerovatno jedne od zadnjih slika na kojima su naši Shersheni, makar u postupku razgradnje. Interesantno bi bilo saznati kad su slike nastale.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #3265 on: August 23, 2012, 11:20:21 am » |
|
Obrađena slika Barbakan-a koju je postavio u temu o MTRZ S.Kovačević. Mislim, da zaslužuje da je i kod Shershena. To su vjerovatno jedne od zadnjih slika na kojima su naši Shersheni, makar u postupku razgradnje. Interesantno bi bilo saznati kad su slike nastale.
Da malo pripomognem našem "Duji". Evo originalne slike, postavljene od strane našeg "barbakana" na Palubi. Radi se o čak tri Shershena u raspremi. Mislim da su to zadnja tri od mogućih 12 koliko ih je bilo u Tivtu poslije Balkanskog cunamija. TČ-219 i TČ-222 su ostali u Hrvatskoj. Ovo bi mome orijentaciono bila 1995/6 godina. Na slici se vidi da su sa TČ-jaca već skinuti Topovi, Torpedne cijevi,antena RIS-a, te sudeći po nadgrađu i povađeni uređaji iz motorni prostora. Spremni za rezanje.. :'( :'( [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] |
|
|
« Last Edit: August 23, 2012, 11:35:50 am by ORIĆAREB »
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #3266 on: August 24, 2012, 10:20:13 am » |
|
Obrađena slika Barbakan-a koju je postavio u temu o MTRZ S.Kovačević. Mislim, da zaslužuje da je i kod Shershena. To su vjerovatno jedne od zadnjih slika na kojima su naši Shersheni, makar u postupku razgradnje. Interesantno bi bilo saznati kad su slike nastale.
Da malo pripomognem našem "Duji". Evo originalne slike, postavljene od strane našeg "barbakana" na Palubi. Radi se o čak tri Shershena u raspremi. Mislim da su to zadnja tri od mogućih 12 koliko ih je bilo u Tivtu poslije Balkanskog cunamija. TČ-219 i TČ-222 su ostali u Hrvatskoj. Ovo bi mome orijentaciono bila 1995/6 godina. Na slici se vidi da su sa TČ-jaca već skinuti Topovi, Torpedne cijevi,antena RIS-a, te sudeći po nadgrađu i povađeni uređaji iz motorni prostora. Spremni za rezanje.. :'( :'( Naravno, pored gore navedena tri Shershena, za neupućene, na slici je sijaset drugih brodova flote. I sve to deluje prilično konfuzno, sa stanovišta normalnih vremena JRM. Radi se godinama poslije Balkanskog cunamija (1991). Skoro kompletna flota se prebazirala u Tivat, što je bila mala luka za toliko broj brodova. Ali daj šta daš. Nešto malo je bilo i u Kumboru, ali beznačajno. Ovo što se vidi je samo deo Flote. Tu su bili i RČ brodovi, sve RTOP, Sva 4 VPBR-a, Ma kompletna flota i podmornice naravno. I nismo ni slutili tih godina, šta nam se tek sprema...Novi Cunami koji će zbrisati sa lica zemlje kompletnu i flotu i zavod "Sava Kovačević". :'( :'( :'( |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
barbakan
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Posts: 1 085
|
|
« Reply #3267 on: August 25, 2012, 01:41:58 am » |
|
Fotografiju je postavio na FB JRM Igor Viljevac i kaze da je godina 2000 ali cisto sumnjam pre ce biti da je Ćiro u pravu
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kilezr
poručnik fregate
Offline
Posts: 4 608
|
|
« Reply #3268 on: August 25, 2012, 06:05:56 am » |
|
2000-te sam bio u Tivtu. Trupovi TČ i RČ su bili koliko se sećam na Ciglani ili kako se već zove ono ispod Sportske Hale. Bio sam tamo na kupanju i video ih svojim očima. Normalno, već nisu svi bili na brojnom stanju. Ćira bi trebalo da je u pravu. 1993 kada sam ja odlazio iz 17. BTČ je tek počinjao rashod materijalnih sredstava s pojedinih brodova koji su bili neispravni iz raznoraznih razloga.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #3269 on: August 25, 2012, 09:14:21 am » |
|
Fotografiju je postavio na FB JRM Igor Viljevac i kaze da je godina 2000 ali cisto sumnjam pre ce biti da je Ćiro u pravu
Uz dužno poštovanje pozdravljam i zahvaljujem se Igoru Valjevcu na postavljenoj fotografiji. Da nije njega nebi bilo ni ove slike na linku. Ali moram nažalost priznati da je omanuo što se tiče godine nastanka. Nema ni govora o 2000 godini. To bi bilo čak i poslije NATO bombardovanja. A to bi bilo pa malo mnogo. Neradi se o tome da li je Ćiro u pravu ili ne. Radi se o tome da je Ćiro svaki dan prolazio tim dijelom zavoda dolazeći i odlazeći sa posla u 14.00 žureći na čuvenu Barbaru, da bi se prevezao do Kamenara. Nekad bilo... |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
