PALUBA

U bivšoj Jugoslavije posle černobiljske katrastofe donet je moratorijumom čime je sprečeno da u budućnosti bude izgrađena nukleearna elektrana. To je ustvari Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana koji je u junu 1989. god. usvojila Skupština SFRJ, i koji je još uvek na snazi u Srbiji. Mada je nedavno bilo nekih natpisa u štampi da bi se mogla izgraditi nuklearna elektrana, mada od toga nije bilo ništa i po svojoj prilici i neće. Najavljivano je da ce po tom pitanju biti sproveden referendum (ovo se odnosi na Srbiju).

Energeneta je sve manje, procenjuje se da nafte neće biti za nekih 40-50 godina, a možda i ranije. Uz to da će nafta biti iz godine u godinu sve skuplja i skuplja. Ni sa ugljom nije baš sjajno stanje. Šume se seku nekotrolisano i bez njihovog pošumljavanja, po principu jedno posećeno jedno drvo zasađeno. Što se tiče gasa, Rusija je ove zime pokazala da potpuno kontroliše celu Evropu.

Mnoge države imaju nuklearne elektrane, ali se događaju i incidenti, sreća manjih razmera u poređenju sa onom u Černobilju. U atačmenu imate sve nuklearne incidente od 1990. do 2000. godine.

[attachment=2]

Šta kažete Vi, da li ste za izgradnju nuklearnih elektrana?

Širom Evrope u toku je kampanja: Milion Evropljana protiv nuklearne energije.
Koalicija od preko 200 evropskih nevladinih organizacija, sakupila je više stotina hiljada potpisa kojima se zahteva prestanak korišćenja nuklearne energije u celoj Evropi.
Cilj kampanje je da se sakupi milion potpisa i preda evropskim liderima.

Peticiju možete potpisati na internet sajtu:
http://www.million-against-nuclear.net/

Nuklearna energija predstavlja najsigurniji i najekoloskiji nacin proizvodnje el. energije. Ugljen dioksid se skoro pa i ne emituje, fizicki uticaj na okolinu je prakticno neznatan (za razliku od hidro-centrala ili vetrenjaca), a proizvodni kapaciteti su ogromni. Da ne govorimo da to uveliko resava i pitanje energetske nezavisnosti, jer se smanjuje potrosnja fosilnih goriva, koja pretezno uvozimo (uvozimo sve osim lignita, koji se proizvodi kod nas). Naime, najnoviji reaktori imaju mogcnost proizvodnje od 1000 do 1600 MW (Areva EPR), i izgradnja jednog moze dugorocno resiti pitanje snabdevanja strujom, sto je, kada se sabere, jeftinije od gradnje veceg broja manjih elektrana. Kod nas se (za sada) ne planira izgradnja NE, sto se ocitovalo i u strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015., koji se moze skinuti ovde: http://www.tentesla.com/index.php/strategija-razvoja
Sto se bezbednosti tice, nema zime, svi novi projekti reaktora su izuzetno bezbedni, i mogucnost bilo kakve havarije je skoro nepostojeca.
Evo i brosure za novi francusko-nemackog reaktora EPR: http://www.areva-np.com/us/liblocal/docs/EPR/U.S.EPRbrochure_1.07_FINAL.pdf

Hidro-centrala ili vetrenjača? Druže, pre će biti da su termoelektrane te koje zagađuju okolinu izduvnim gasovima...

Ako hidroelektrana nešto sagoreva, onda su to nervi mašinaca. :D

A šta je sa solarnom energijom. Retko gde imam prilike da vidim kuću sa solarnim tablama. Jel ima od toga nešto ili je to sistem koji samo može da pripomogne ali ne i da u potpunosti zameni sadašnje izvore.

Auto na struju (ili hibrid) se može videti danas često u prototip fazama, auto sa pogonom na drva je odavno patentiran, a na gas skoro da svi voze. U zadnje vreme se puno priča o pogonu auta na vodonik.
Jel` nekom poznato dal` je bilo pokušaja ili da li je neko uspeo da napravljen prototip auta na nuklearni pogon?

Koliko znam, u Nemačkoj i u Japanu imaju na dosta kuća male solarne panele. Oni daju struju za domaćinstvo, a ako je višak - vraćaju je u mrežu, za šta je potrebno dvosmerno brojilo i posebna distribucija. Na ovaj način su u Nemačkoj dobili snagu koliko i jedna termoelektrana.

Problem sa svim obnovljivim resursima (solarno, eolski i hidro) je što ste na milost i nemilost prirode.
Da bi se održao stabilan sistem mora da se ima osnova ili u NE ili u TE.

Kod nas ima dovoljno rezervi uglja za naredni period, a najekonomičnije je da se u postojećim elektranama poveća efikasnost.

Ford je 1958 izbacio koncept nuklearnog automobila pod imenom Ford Nucleon, ali naravno da od svega nije bilo nista.
[attachment=1]

Sto se tice nuklearne energije ona je buducnost svidjalo se to nama ili ne. Fosilna goriva polako ali sigurno nestaju dok je potraznja za strujom sve veca i veca. U sadasnjem stadijumu razvoja sa koriscenjem obnovljivih resursa moze samo da se pripomogne, ali nikako da se zameni nuklearna energija. Sigurno je da ce u buducnosti razvojem tehnologije sve veca i veca kolicina energije biti iz obnovljivih resursa, ali tesko da ce uspeti da zameni nuklearnu energiju u potpunosti. Uostalom tehnika napreduje tako da je koriscenje nuklearne energije sve sigurnije i sigurnije. Problem je psihologija ljudi, vece su sanse da pogines u kolima nego u avionu, ali u automobilskim nesrecama gine jedan, dvoje , dok kad avion padne pogine nekoliko stotina ljudi. Isto je sa nuklearkama, radi 30 godina bez problema i desi se incident i strada, recimo, stotinak ljudi...naravno da izbije opsti haos, a za to vreme TE 30 godina truje okolinu i oko 50000 ljudi je umrlo od ko zna kojih rakova izazvanih ispustanjem otrova u atmosferu.

Nadam se da ce u skorije vreme poceti iskoriscenje resursa koji ova drzava ima, a to su silni potoci i recice na kojima je moguce napraviti male hidro centrale. One bi mogle da daju dobar deo stuje za nase potrebe.

Skoro sam ucio o energetskom planu drzave, o ulozi HE, TE, vetrenjaca, solarnih medija,...

E sad: termoelektrane i nuklearne elektrane stalno daju jednu istu kolicinu energije. Nema gasenja, nema variranja. I one na planu predstavljaju pravu vodoravnu crtu (konstantnu kolicinu). E sad, potrosaci su daleeeko od konstantnog. Oni zavise od doba dana, godisnjeg doba, prosecnih primanja,... Sve te varijabilnosti pokrivaju HE i ostali tipovi izvora koji mogu da se ukljucuju i iskljucuju iz mreze po potrebi.

Znaci kad neko hoce da ukljuci pumpu u Sartidu od 2 MW, on ce da nazove Djerdap i da najavi ukljucenje. Ovi ce u dogovoreno vreme da povecaju otvor lopatica, generisu vise snage,... Termoelektrane i NE nemaju veze sa time.

Pazite sad ovo - Srbija je iskoristila samo oko 45% svojih "fluidnih" izvora energije. Odavno postoje planovi za konstruisanje kako velikih tako i malih HE, ali ovi iz vlade su nekako "gluvi". Ali zato Slovenci nisu - i trude se da nabave te planove, sami naprave HE i naplacuju nama nas izvor energije! Kupuju nase ljude, a ovi se jeftino prodaju,... Kao i uvek.

Solarna energija je skupa, tako da je za nas i dalje daleka buducnost. HE uvek mogu da se modernizuju i da se stalno iz njih izvlaci jos snage - prostom "generalkom" turbine. Plus ne zagadjuju okolinu niti malo. Ali su zato - skupe.

A da li je neko od vas čitao/čuo o međunarodnom projektu fuzione elektrane, koji se gradi u Francuskoj?
Snaga 600MW (ali troši 300 da bi radila)
Daleko manja radijacija.
itd. itd.

Fuzija je daleko složeniji proces od fisije, mada je "čistiji". Npr. fuziono oružje je razornije, ali ostavlja manje otpada nakod upotrebe (tzv. Fallout). Verovatno je izgradnja takve elektrane dosta složenija i skuplja. Inače, nemam ništa protiv izgradnje elektrane, verujem tehnologiji i našim stručnjacima, ali se bojim da bi bila među prvim metama ako se ne daj Bože ponovi '99.-ta.

Fuzioni reaktor u Francuskoj nece biti ukljucen u mrezu, i to je samo experiment koji treba da zazivi za nekih 10 godina, a predvidja se da nece biti komercijalnih fuzionih reaktora narednih nekoliko decenija, iako se polazu nade u njih u buducnosti.
Sto se tice alternative nuklearnoj energiji, evo jedan link koji preporucujem svima da pogledaju, ima interesantnih vesti i informacija:
http://www.energetika.in.rs/sr/

Jos ovo da napomenem - turbine sa HE imaju efikasnost preko 90% (bilo Fransisove, bilo Kaplanove). Kruzni proces kod TE ima efikasnost ispod 50%,...

Hehe, možda sam se nedovoljno precizno izrazio, mislio sam na fizički uticaj HE i vetrenjača na prirodu, time što moraju da se stvaraju akumulacije, buka vetroelektrana, itd. Nuklearki kod nas neće biti još nekih dvadesetak godina. Što se solarnih panela tiče, to je izvodljivo, npr. da država subvencioniše razvoj i proizvodnju solarnih panela za domaćinstva i malu privredu, ali to bi pre moglo da se svrsta pod neki vid kogeneracije električne energije. Što se energetske efikasnosti tiče, kod nas već duže vreme postoji agencija pri vladi Srbije, koja se bavi tom problematikom, ali ne znam koliko su daleko odmakli. Svojevremeno je postojao predlog zakona koji je predviđao nove standarde gradnje, gde se posebna pažnja posvetila većoj energetskoj efikasnosti, samo ne znam da li je taj zakon usvojen, i da li se primenjuje. Link: http://www.seea.gov.rs/

Danas postoje odlicna resenja za grejanje prostora - toplotne pumpe. One jesu skupe u startu ali se mnooogo isplate. Radi na principu frizidera, sa time sto se toplota ne oduzima od namirnica, vec od neke reke, pa se sa tom istom toplotom greju stanovi. Ciklus je beskonacan, a leti moze da sluzi kao klima.

Inace, pri konstruisanju HE se vodi racuna i o ribama u vodi i o podizanju temperature posle prolaska turbine, tako da su one vrlo prijateljski raspolozene prema prirodi. :)

(ala sam navijacki nastrojen za turbine) ;D

Hehehe, nek' se okrece turbina... ;D
Nuklearka ce se mozda graditi i kod nas, ali za nekih 20-25 godina, pre svega zato sto TENT-u tada istice rok upotrebe, a i svi kapaciteti proizvodjaca NE su zauzeti za sledecih 15 godina. Ukratko - ima vremena za debatu o nuklearkama :)

Hidroelektrane utiču na dramatično menjanje biljnog i životinjskog sistema u svojoj široj okolini što je pokazao slučaj svih hidroelektrana u Srbiji. Nekad stvari toliko loše krenu, da ljudi iz našeg čuvenog intituta "Jaroslav Černi" imaju velikih problema da sniraju probleme.

Nemamo temu o ekologiji, pa evo clanka ovdje.  :-\

==============

GLOBALNO ZATOPLJENJE
'Preostalo nam je još vrlo malo vremena'

Neograničeno korištenje fosilnih goriva mora uskoro prestati ukoliko svijet želi izbjeći opasne klimatske promjene, a vlade trebaju do 2100. emisiju stakleničkih plinova svesti na nulu, poruka je u Kopenhagenu objavljenog UN-ova izvješća o klimatskim promjenama, javljaju agencije i mediji.

U sažetku izvješća u čijoj je izradi od rujna 2013. sudjelovalo 800 znanstvenika iz cijelog svijeta stoji da se do 2050. veći dio električne energije u svijetu mora - i može - početi proizvoditi iz izvora s malom emisijom ugljičnog dioksida, a emisija stakleničkih plinova, od kojih je najznačajniji ugljični dioksid, mora se svesti 'gotovo na nulu do 2100', javlja Reuters.

'Preostalo nam je još vrlo malo vremena' da bismo reagirali uz prihvatljiv trošak, rekao je predsjedavajući Međuvladina panela o klimatskim promjenama (IPCC) dr. Rajendra Pachauri.

'Ako svijet želi da se do kraja 2015. postigne dogovor o usporavanju klimatskih promjena u sklopu napora da se ograniči prosječno povećanje temperatura na najviše dva stupnja Celzija u odnosu na predindustrijsko razdoblje, do polovine stoljeća moramo utrostručiti ili učetverostručiti upotrebu obnovljivih izvora s niskom ili nultom razinom ugljičnog dioksida', rekao je dr Pachauri.

Temperature u svijetu već su prosječno porasle 0,85 stupnjeva Celzija u odnosu na predindustrijsko doba, a cilj UN-a je da se povećanje prosječne površinske temperature ograniči na 2 stupnja Celzija.

Znanstvenici predlažu prebacivanje s fosilnih goriva na korištenje solarne i energije vjetra, nuklearne energije te korištenje biogoriva i pozivaju da se s aktivnošću započne odmah jer će posljedice biti 'nepovratne'. Kad kažu nepovratne misle na, primjerice otapanje leda na Grenlandu zbog čega bi se mogla podignuti razina mora te poplaviti velika obalna područja i gradove ili na poremećaj u monsunskoj cirkulaciji vitalnoj za uzgoj hrane, navodi BBC.

'Možemo si priuštiti troškove borbe protiv globalnog zatopljenja, no nismo još na pravom putu', smatra njemački znanstvenik Ottmar Edenhofer. Najveći svjetski zagađivači su i dalje SAD, EU i Indija. Ugljični dioksid ostaje u atmosferi stotinama godina a emitiraju ga vozila na fosilna goriva, tvornice i elektrane koje koriste ugljen.

Izvješće će biti glavni priručnik za predstavnike 200 zemalja koje bi se trebale suglasiti s UN-ovim dogovorom o borbi protiv globalnog zatopljenja u Parizu krajem 2015. Izvješće su pozdravile grupe za zaštitu okoliša, osobito dio koji se odnosi na poziv da se emisija stakleničkih plinova svede na nulu.

http://www.tportal.hr/

Једина реална алтернатива употреби фосилних горива је нуклерана енергија. Све остало је нешто што може да допринесе ублажавању проблема, али не и да га у потпуности реши. Lockheed Martin је недавно најавио да би до 2025 могао да произведе први реактор за нуклеарну фузију (спајање а не разбијање атома). Такав реактор би био десетак пута мањи од постојећих реактора, а производио би више енергије.
Међутим, прави проблем је у ствари популациона експлозија. Пре двеста година на планети је живело милијарду људи. Тај број је до 1999. нарастао на 6. милијарди, а до 2012. на 7. Практично, за мање од 15 година број становника је порастао за комплетну популацију Земље из 1800.

Da, ovo je pravi problem i mislim da nije samo energetika upitna već će uskoro biti i hrana na granici prihvatljivog.

poz.

Tema pokrenuta pre 10 godina, zadnji odgovor pre 5, pa dobro je, bili smo ispred vremena. ;D

Šalim se, malo ;)

Nuklearne elektrane u Srbiji?

2009.

Visoka cena i nesigurno snabdevanje gorivom i ekološki problemi sa sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas) uzrokovali su novi interes za nuklearnu energiju koja je dugo bila zapostavljena.

Posle više od pola veka korišćenja nuklearne energije iskustvo je potvrdilo da je ona bezbedna i ekonomski povoljna. Ekonomija korišćenja nuklearne energije je ista ili bolja od energije fosilnih goriva. S obzirom na to da je procesno iskorišćenje instalisanog kapaciteta u eksploataciji nuklearnih elektrana 90 odsto ili veće i da cena po proizvedenom kilovat-času nije podložna promenama koje utiču na energiju proizvedenu fosilnim gorivima, nuklearna energija može da bude važna stabilizirajuća komponenta jednog energetskog sistema. Nuklearno gorivo se obnavlja za periode od 18 ili više meseci, i to praktično eliminiše uticaje kratkotrajnih poremećaja na tržištu energije. Snabdevanje i cena fosilnih goriva su podložni političkim promenama u svetu, dok klimatski poremećaji utiču na vodostaj reka i kao posledica utiču na kapacitet hidroelektrana. Udeo cene nuklearnog goriva u ceni proizvedenih kilovat-časova je vrlo mali, tako da i veća promena cene nuklearnog goriva ima mali efekat na cenu proizvedene energije.

Navedene odlike nuklearne energije su primenljive za Srbiju. Srpski energetski izvori su ograničeni na ugalj i hidroenergiju, dok se gas i naftni derivati uvoze. Plan Evropske unije da smanji emisiju ugljen-dioksida (Kjoto protokol) može negativno da utiče na sadašnju srpsku energetsku osnovu, koja je bazirana na uglju, kad Srbija postane članica Unije. S obzirom na ekologiju, nuklearne elektrane su optimalno rešenje.

U svetu ima 439 aktivnih nuklearnih elektrana i taj broj raste. Nova tehnologija reaktora koji su na tržištu praktično eliminiše pitanje bezbednosti i sigurnosti postrojenja. Primena standardizovanih projekata elektrana doprineće znatno smanjenju troškova i trajanja izgradnje novih nuklearnih elektrana, a takođe će smanjiti i operativne troškove.

Cena izgradnje nuklearne elektrane je visoka u poređenju sa cenama elektranana fosilna goriva. Procene cene opreme i izgradnje su od 2.000 i više dolara po kilovatu instalisane snage, ne računajući cenu finansiranja. U zavisnosti od cene finansiranja, konačna cena nuklearne elektrane se procenjuje na 4.000 do 6.000 dolara po instalisanom kilovatu. Ovde je značajan faktor zemlja u kojoj se elektrana gradi. Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu radne snage. Ovo favorizuje zemlje u kojima je cena radne snage niska. S obzirom na to da je veliki deo izgradnje u vezi sa betonskim konstrukcijama, iskustvo koje u Srbiji postoji sa tom vrstom gradnje predstavlja značajnu prednost.

Jedno važno preimućstvo nuklearnih elektrana je operativni vek od oko 60 godina sa potencijalom da bude produžen.

Proizvodna cena kilovat-časa nuklearne elektrane je približna ceni proizvodnje na bazi uglja. Ako se tome doda cena da se kompenzira ekološki negativan efekat, kao što je proizvodnja ugljen-dioksida, onda je nuklearna energija povoljnija. Cena nuklearnog goriva je najmanja komponenta koja utiče na cenu kilovat-časa. Pogonski troškovi, održavanje i operacija takođe imaju mali udeo u ceni po kilovat-času. Najveća komponenta cene po kilovat-času kod nuklearnih centrala jeste cena investicije: kupovina opreme, izgradnja i finansiranje. Postoji puno procena konačne cene proizvedene energije, koje se razlikuju zavisno od lokalnih, odnosno nacionalnih uslova. Za tržište Evropske unije proizvodna cena kilovat-časa iz novih centrala se procenjuje od 0,054 do 0,074 dolara.

Velike snage generatora su važan faktor za izbor lokacije za integraciju nuklearne elektrane u električnu mrežu i baziran je na energetskim karakteristikama mreže kao i infrastrukturi. Idealna lokacija elektrane u odnosu na električnu mrežu Srbije bila bi između HE Đerdap i TE Kolubara. Lokacijana Dunavu bila bi takođe pogodna kao izvor rashladne vode, a važan doprinos je jeftin transport opreme i goriva.

Pitanje finansiranja nuklearne elektrane je najvažnije s obzirom na visoku cenu opreme i izgradnje. Jedan od načina da se nuklearna elektrana gradi je kroz saradnju sa internacionalnim korporacijama sa punim ili delimičnim vlasništvom. U poslednje vreme internacionalno vlasništvo električnih sistema je vrlo rasprostranjeno. U tom slučaju elektrana bi bila vlasništvo privatne korporacije, a Srbija bi bila kupac struje. Ovakav model bi istovremeno rešio mnoga pitanja u vezi sa snabdevanjem goriva, pitanje uskladištenja utrošenog goriva i praćenje i primenu savremenih internacionalnih regulativa. Internacionalizacija vlasništva elektrana je danas normalna transakcija. Od nekoliko korporacija,koje su danas specijalizovane za nuklearne elektrane, najaktivnije su Areva u Francuskoj, i Ekselom i Enterdži u SAD.

Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu zapošljavanja kvalifikovanih radnika za betonsku gradnju, varilaca, električnih instalatera, vodoinstalatera i osoblja za obezbeđenje. U vreme izgradnje nuklearne električne elektrane, koja traje od četiri do šest godina, broj zaposlenog osoblja može da pređe 4.000. Održavanje i operacije zahtevaju značajan kvalifikovan personal od 400 do 600 ljudi. A izgradnja i eksploatacija nuklearne elektrane mogu da budu važan doprinos lokalnoj privredi.

Autor je specijalista menadžer na projektima  nuklearnih elektrana Ardsley, Njujork
Izvor: Politika

Bez A bojlera nema budućnosti, ma koliko šutjeli o tome.

poz.

Да за нуклеарни електрана

https://youtu.be/KC7YD98HixM

Kина веке една недела имаа недостаток на ел енергија и размислуват да почна масовно градење на нуклеарни централи.

Kako god da okreneš budućnost je u nuklearnoj energiji.

Mislim da sam negde pročitao da Kina svoj nuklerani odpad od sadašnjih nuklearki deportuje u svemir.
I ako su nuklearke neizbežne, mislim da je to odlično rešenje, ali kada se sve stvai na papir pitanje je da li je i najisplativije.
Ranije se moglo čuti da je baš Slavonija bila izabrana za mesto gde će se deponovati nuklerani odpad, što nikako nije dobro. Mislim da se od toga odustalo.

Makron najavio gradnju malih nuklearki u Francuskoj
SVET Autor: Tanjug 12. okt. 2021

Francuska želi da bude lider na polju zelenog vodonika do 2030. godine i gradiće nove, manje nuklearne reaktore u okviru investicionog plana vrednog 30 milijardi evra koji je namenjen jačanju njenih šampiona u industriji i podsticanju inovacija, izjavio je danas predsednik Emanuel Makron.

Makron je u obraćanju, šest meseci uoči predsedničkih izbora, rekao da će njegova dugoročna mapa puta, pod nazivom „Francuska 2030“, omogućiti zemlji masovnu dekarbonizaciju industrije i dovesti proizvodnju u ključnim industrijskim oblastima bliže domovini, prenosi Rojters.

„Moramo istovremeno da vodimo bitku za inovacije i industrijalizaciju. Treba nam država koja proizvodi više“, rekao je on u razgovoru s grupom preduzetnika. Makron je dodao da će u njegovom planu ključnu ulogu u izgradnji industrijske budućnosti Francuske imati male, žustre startap kompanije, zajedno sa afirmisanim francuskim gigantima.

„Moramo ponovo da izgradimo okvir za proizvodnu nezavisnost Francuske i Evrope“, rekao je on.

Francuska planira proizvednju prvog niskougljeničnog aviona do 2030. godine, kao i masovnu proizvodnju električnih vozila. Novi, 30 milijardi evra vredan investicioni plan, dolazi povrh programa za ekonomski oporavak u iznosu od 100 milijardi evra, koji je najavljen prošle godine za podršku Francuskoj da se izbori s posledicama pandemije korona virusa, a u okviru kojeg se veliki deo odnosi na unapređenje politike zelene energije.

Izvor: www.nova.rs

Среда, 13.10.2021.
Миленко Пешић

Нуклеарна енергија на путу да добије „зелену етикету”

Користећи енергетску кризу, а нарочито вртоглави скок цена гаса, Париз, као главни заговорник нуклеарне енергије, покушава да атомске централе угура у исти табор са соларним и ветроелектранама

Са долазећом зимом и претњама несташицом струје и гаса на Старом континенту, електрична енергија која се у Европској унији добија из нуклеарки могла би ускоро да добије „зелену етикету”.

Група од десет земаља ЕУ, предвођена Француском, затражила је од Европске комисије да призна нуклеарну енергију као нискоугљенични извор енергије, која би требало да буде укључена у амбициозне климатске циљеве како би евроблок до краја ове деценије преполовио емисију штетних гласова, а до 2050. године их потпуно елиминисао. Иницијативу Француске, упућену „европској влади”, потписало је још девет чланица ЕУ које електричну енергију делом обезбеђују из атомских централа: Бугарска, Хрватска, Словенија, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Финска и Румунија. Упркос хитности борбе против климатских промена, чланице ЕУ још не могу да постигну консензус о томе да ли је нуклеарна енергија зелени или „прљави” извор енергије.

Према извештају Светске нуклеарне асоцијације, у 13 чланица ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне енергије, што је 26 одсто укупно произведене струје у унији. А више од половине електричне енергије добијене из атомских централа у ЕУ производи само једна земља – Француска. Искоришћавајући енергетску кризу, а нарочито вртоглави скок цена гаса, Париз као главни заговорник нуклеарне енергије покушава да атомске централе угура у исти табор са соларним и ветроелектранама, које обезбеђују чисте обновљиве видове енергије. У образложењу подносиоца иницијативе каже се да је атомска енергија „кључан, приступачан, стабилан и независан извор енергије” који би могао да заштити европске потрошаче од скока цене струје.

„Раст цена енергије показао је колико је важно смањити нашу енергетску зависност од трећих земаља што је брже могуће”, преноси „Јуроњуз”, који је имао увид у захтев 10 чланица ЕУ упућен Европској комисији.

Више од 90 одсто природног гаса који користи у ЕУ долази из других земаља, а Русија је главни снабдевач. Овако велика зависност европске привреде и домаћинстава од увозног гаса сматра се једним од главних фактора раста цена енергије на европском тржишту.

„Напетости у снабдевању биће све учесталије и немамо избора него да диверсификујемо своју понуду. Стога треба да обратимо пажњу да не повећамо своју зависност од увоза енергије из Европе”, поручују земље заговорнице атомске енергије.

Потписници захтева позивају европску комисију да нуклеарну енергију уврсти у зелену таксономију ЕУ, технички водич који помаже владама и инвеститорима да идентификују који пројекти поштују главни циљ Париског климатског споразума из 2015. године који заговара ограничење повећање глобалне температуре за 1,5 степени Целзијуса. Европска комисија је у априлу у овај технички водич као обновљиве енергије сврстала: соларну енергију, геотермалну енергију, водоник, енергију ветра, хидроенергију и биоенергију. Доношење одлуке о гасу и нуклеарној енергији, као најспорнијима, одложила је за касније.

Насупрот Француској је Немачка, која планира да до 2022. године затвори све атомске централе. Берлин, заједно с Аустријом, Данском, Шпанијом и Луксембургом, предводи „антинуклеарни лоби” у ЕУ. Ове земље још у јулу су писале Европској комисији: „Забринути смо да би укључивање нуклеарне енергије у таксономију трајно нарушило њен интегритет, кредибилитет, а самим тим и корисност”.

Главни адут у рукама Париза је чињеница да обновљиви видови енергије не могу произвести довољне количине електричне енергије у ЕУ. У покушају да придобију Брисел на своју страну, земље заговорнице атомских централа у свом захтеву описују нуклеарну енергију као „сигурну и иновативну” и сектор с потенцијалом да у блиској будућности обезбеди милион радних места за висококвалификоване. Извештај истраживачке јединице ЕК указује да би Брисел на крају могао стати на страну пронуклеарног лобија. У документу који је раније објављен каже се да су емисије гасова стаклене баште из нуклеарних електрана „упоредиве” с онима које испуштају хидроенергија и ветар. Ову процену деле и Међународна агенција за енергију (ИЕА) и Министарство енергетике САД.

Противници нуклеарних електрана подсећају на радиоактивни отпад који штети здрављу људи и животној околини и чије сигурно одлагање није јефтино. Упозоравају и на могућност потенцијалних нуклеарних катастрофа, сличних онима у Чернобиљу 1986. и Фукушими 2011. године. А „Гринпис” подсећа да је атомска енергија веома скупа, опасна и да се нуклеарке споро граде. Из Европске комисије стижу наговештаји да би одлука о нуклеарној енергији могла бити донета до краја године, мада због оштро супротстављених ставова није искључено да се она одложи за 2022. Од јануара идуће године Француска преузима ротирајуће председавање Европском саветом, што би омогућило Паризу да ову тему прогура на дневни ред Брисела.

Izvor: www.politika.rs

Marin Le Pen: Ukinuću subvencije za obnovljivu energiju i ukloniću vetrenjače
SVET Autor:FoNet14. okt. 2021

Kandidat za predsednika Francuske Marin Le Pen izjavila je da će, ako sledeće godine bude izabrana za šefa države, ukinuti sve subvencije za obnovljivu energiju i ukloniti vetrenjače za proizviodnju struje.

Marin Le Pen će biti kandidat partije Nacionalnog okupljanja i nada se da će, kao i 2017. godine, ući u drugi krug predsedničkih izbora. Vetar i sunce nisu obnovljive energije, već povremene. Ako budem izabrana, zaustaviću izgradnju svih vetroparkova i pokrenuti veliki projekat njihovog uklanjanja, rekla je Marin Le Pen. Ona je izjavila da će ukinuti sve subvencije za solarnu i energiju iz vetra, jer iznose godišnje više od šest milijardi evra i predstavljaju veliko opterećene za potrošače struje.

Marin Le Pen je obećala snažnu podršku francuskoj nuklearnoj industriji, omogućavanjem izgradnje nekoliko novih atomskih reaktora i unapređenjem postojećih. Francuska tri četvrtine svoje energije proizvodi u atomskim centralama, navodi Rojters.

Izvor: www.n1info.com

Japan planira da iz nuklearne elektrane Fukušima ispusti radioaktivnu vodu u Tihi okean, tome se protive ribari, ali i susedne države
Tanjug 18.10.2021.

Novi japanski premijer Fumio Kišida izjavio je danas da se uklanjanje otpadnih voda iz nuklearne elektrane Fukušima koja je oštećena 2011. godine tokom zemljoptresa i cunamija ne može odlagati uprkos zabrinutosti lokalnog življa.

U govoru tokom prve posete ovom objektu od preuzimanja dužnosti, premijer Kišida je rekao da će njegova vlada raditi na tome da uveri lokalno stanovništvo u tehničku sigurnost projekta odlaganja otpadnih voda, prenosi AP. Nuklearna elektana Fukušima Daiči pretrpela je ozbiljna oštećenja 2011. godine nakon snažnog zemljotresa i cunamija, a tokom svog kratkog obilaska Fukušime sa ekspertima iz kompanije Tokio Electrik Pouver Kompani Holdings (TEPKO) koji upravljaju ovim postrojenjem Kišida je bio fokusiran na hitno gašenje reaktora elektrane i na uklanjanje ogromnih količina prečišćene, ali još uvek radioaktivne vode koja se tamo skladišti.

"Imam snažan osećaj da je uklanjanje vode kljucno pitanje koje se ne sme odlagati", rekao je novi premijer Japana tokom razgovora sa novinarima nakon obilaska nuklearnog postrojenja.

Vlada i TEPCO najavili su u aprilu planove za početak ispuštanja radioaktivne vode u Tihi okean od proleća 2023. godine koje bi trajalo nekoliko decenija, ali ovim planovima su se žestoko usprotivili ribari, stanovnici i susedne države, uključujući Kinu i Južnu Koreju. Zagađena rashladna voda nastavlja da curi iz reaktora oštećenih tokom katastrofalnog zemljotresa i cunamija. Japanski zvaničnici tvrde da je odlaganje vode neophodno za čišćenje postrojenja i da je njeno ispuštanje u okean najrealnija opcija.

Izvor: www.blic.rs

Zapad svim sredstvima blokira ruske i kineske firme u izgradnji nuklearnih centrala
Branko Vlahović 17. 10. 2021.
   
U SEKTORU izgradnje atomskih centrala odavno se vodi propagandni i marketinški rat, ali nikada nije bio tako žestok kao sada.

Isključivo iz političkih razloga, jedan broj evropskih zemalja odustao je od saradnje sa Rusima ali i s Kinezima, najviše pod pritiskom SAD i Brisela. Mada su uslovi koji ruski "Rosatom" nudi zemljama zainteresovanim za gradnju novih reaktora daleko najpovoljniji na svetskom tržištu, od sklapanja ugovora već su odustali mnogi: Česi, Bugari, Litvanci...

Rusi su svesni da zapadne zemlje žele da ih istisnu kako bi njihovo mesto zauzele američke, francuske i druge zapadne kompanije. To se dogodilo i u Češkoj, kad je izbačen "Rosatom", a na tenderu za novi atomski reaktor na centrali "Dukovani" u Zapadnoj Moravskoj su ostali "Vestinghaus" (SAD), zatim "Areva" i EDF (Francuska) i južnokorejska firma KHNP. Amerikanci predlažu da se napravi reaktor AP1000, kakve su oni pravili za potrebe SAD, ali ih u Evropi nerado kupuju. Francuska nudi reaktor ERP-1600. Obe te ponude su znatno skuplje od ruske, a gradnja bi bila duža. Korejci nude jeftiniji reaktor, APR-1400, ali je problem što takvih postrojenja nema mnogo.

Do nedavnog skandala i proterivanja diplomata, Česi su davali prednost ponudi koju je napravio "Rosatom". Osim što bi napravili reaktor VVER-1200, Rusi su bili spremni da utiliziraju potrošeno atomsko gorivo. Velika prednost "Rosatoma" je što nudi svoje reaktore uz povoljni državni kredit, ali ni to nije dovoljno za one koji su "pod čizmom" Amerike i EU. Česi nisu dozvolili ni da Kinezi učestvuju u tenderu. Taj potez u Pragu su objasnili time da su im to sugerisale zapadne tajne službe jer bi tobože kasnije zavisili od kineskih tehnologija. Rusima su bili poručili da mogu da učestvuju samo kao podizvođači. To je takođe bila sugestija zapadnih službi.

"Rosatom" je doživeo sličnu sudbinu na atomskoj centrali "Belene" u Bugarskoj. Rusi su se pripremili za gradnju, ali je rukovodstvo u Sofiji neočekivano odustalo jer su im to sugerisali u Vašingtonu i Briselu. To odustajanje od ugovora koštalo je Bugare 600 miliona evra. Litvanija je 2009. godina posle pritiska iz Brisela zaustavila rad Ignalinske atomske centrale, mada je ona mogla da se koristi do 2032. Zbog tog prestanka rada pribaltičke zemlje imaju deficit struje. Na drugoj strani Turska, kao jedna od najvažnijih članica NATO, ali i Mađarska i Finska, žele da im upravo Rusija, koja nudi najpovoljnije uslove, gradi nova postrojenja.

Za vreme nedavnog boravka u Sočiju, predsednik Turske Redžep Erdogan je svom domaćinu Vladimiru Putinu kazao da je zainteresovan za to da Rusija napravi još osam atomskih reaktora u Turskoj. Sada Rusi i Turci zajedno prave atomsku centralu "Akuju" sa četiri reaktora u provinciji Mersin, a planiraju da naprave još dve atomske centrale. Rusija kreditira gradnju atomske centrale "Akuja", a vrednost investicije je oko 20 milijardi dolara.

Mađari su se 2014. dogovorili sa Rusima da prave peti i šesti reaktor na atomskoj centrali "Pakš" jer "Rosatom" gradi najpovoljnije i po svim međunarodnim standardima. Isto je i sa finskom centralom "Hanhikvili-1". Obe te centrale će proizvoditi struju za potrebe svojih država a ne za izvoz, pa ih niko i ne može ucenjivati da kupuju daleko skuplje reaktore.

Ukrajina za potkusurivanje

ZA vreme nedavnog boravka predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u SAD, potpisan je memorandum o namerama da zajedno sa Westinghouse Electric grade četiri reaktora na Hmeljnickoj atomskoj centrali. Kasnije bi se napravila još četiri reaktora. Vrednost tog projekta je 30 milijardi dolara. Međutim, stručnjaci tvrde da nije realno da se za ovaj novac naprave pomenuti reaktori i da je u pitanju samo obična propaganda.

Saradnja

RUSI i Kinezi sada grade sedmi i osmi reaktor na Tajvanskoj atomskoj centrali, kao i treći i četvrti u atomskoj centrali Sjudapu. Politička rukovodstva ocenjuju da je gradnja atomskih elektrana dokaz odlične saradnje dve susedne zemlje. Planira se da ti novi reaktori budu pušteni u rad 2026. i 2028. godine.

Izvor: www.novosti.rs

Francuska gradi šest novih nuklearnih reaktora
Tanjug 19.10.2021.

Francuski predsednik Emanuel Makron u obilasku nuklearnog reaktora u Le Krezu najaviće pre Božića izgradnju šest novih nuklearnih EPR reaktora u Francuskoj, objavio je dnevni list "Figaro".

Uticaj evropske gasne krize na cene energije i posledični udar na budžet domaćinstava šest meseci uoči predsedničkih izbora u Francuskoj, ubrzali su tu odluku, dodaje list. Portparol Jelisejske palate je odbio da komentariše izveštaj "Figaroa".

Na početku predsedničkog mandata, Makron je obećao da će do 2035. godine smanjiti udeo nuklearne energije u francuskom energetskom miksu na 50 posto sa aktuelnih 75 procenata. Energetska kriza, međutim, menja raspoloženje u Parizu.

- Energetska kriza pokazuje da je nuklearna energija ispravan izbor za našu tranziciju na zelenu energiju - citira "Figaro" neimenovanog visokog vladinog zvaničnika.

Vlada je tvrdila ranije da neće pokretati nikakve nove projekte nuklearnih reaktora dok se ne završi nuklearna elektrana u Flamanvilu, na severozapadu Francuske. Međutim, ministarka industrije Anjes Panje-Rinašer je najavila 1. oktobra mogućnost da Francuska donese odluku o početku gradnje šest novih reaktora pre nego što Flamanvil bude potpuno operativan. Završetak nuklearke Flamanvil kasni gotovo jednu deceniju uz ogromno prekoračenje troškova, a ministri i dalje odbijaju da kažu kada će biti priključena na mrežu.

Izvor: www.blic.rs

Недеља, 07.11.2021.
Јелица Путниковић

Једно од решења – енергија из хладне фузије

Светски научници увелико развијају пројекте нуклеарне фузије, у којој се не користи уранијум, дакле, нема радиоактивног зрачења, а тиме ће моћи да се произведу огромне количине чисте енергије

Свет не може без енергије. А производња енергије загађује, боље рећи угрожава животну средину и живи свет у њој. На лествици највећих загађивача у самом врху су термоелектране на угаљ. Међутим, ни такозвани зелени извори енергије, који користе снагу ветра, на пример, нису безопасни. На копну угрожавају инсекте, слепе мишеве, птице; на мору, где се постављају огромни ветропаркови, такође страда живи свет.

Бескрајне су расправе о томе који је начин производње енергије најчистији, а лобирања за ову или ону технологију толико су узела маха да се човек тешко може определити „којем ће се приволети царству”. Обичан човек се, додуше, и не пита много о опредељењима у погледу многих питања, па ни о изворима енергије које ће користити у будућности. Одлуке доносе политичари, под утицајем или да кажемо по саветима стручњака и научника, али и разних група активиста који се, бар декларативно, боре за очување планете, спречавање климатских промена – укратко, за здравију животну средину.

Са актуелном енергетском кризом, која је показала одређене мањкавости производње електричне енергије из обновљивих извора, у жижу јавности је поново доспела прича о неопходности коришћења атомске енергије. А ту се сваки човек, па и моја маленкост, упита колико су нуклеарке заправо безбедне. Лично, чим се помену нуклеарне централе, сетим се Чернобиља, несреће која се десила 24. априла 1986. године, а за коју смо сазнали тек неколико дана после катастрофе. Да, није било интернета, мобилних телефона, друштвених мрежа... И, што је најбитније, нису нам одмах саопштили колико је то што се десило тамо негде у Украјини опасно по нас, било где да живимо на овој планети. А чини ми се да уопште и нисмо сазнали све детаље, до данас. Зато не чуди што је страх довео до одлука да се нуклеарке не граде. До мораторијума какав је усвојила ондашња Југославија, а по распаду заједничке нам државе преузела Србија.

После несреће у Фукушими људи су добили нову дозу страха. Многе земље су се одлучиле да затворе своје нуклеарне централе, али многе настављају да планирају и граде нове. Заговорници нуклеарки данас ће рећи да је за ове несреће одговоран људски фактор, да је сада безбедност у атомским централама подигнута на такав ниво да до грешака не може доћи, да је технологија умногоме напредовала, да компјутери не греше... Противници, боље рећи они који баш нису поверовали овим аргументима, остају скептични. И ту се опет враћамо на политичаре, који су ових дана у Глазгову разговарали и о томе да би нуклеарна енергија могла бити решење за превазилажење проблема које доноси оријентација света (Париски споразум из 2015. године) да се престане с коришћењем фосилних горива, пре свега угља. Поново су се чуле изјаве да је енергија атома најчистија, да не загађује животну средину...

Председник Србије Александар Вучић у Глазгову је рекао да се у Србији размишља о томе да се с неком од суседних земаља уђе у партнерство у њиховој нуклеарки. Поменуо је, конкретно, Мађарску и нуклеарну електрану „Пакш”, да ће се ускоро разговарати с мађарским премијером Виктором Орбаном о могућности да Србија купи пет, 10 или 12 процената власничког удела у нуклеарки „Пакш”. Идеја о сувласништву Србије у нуклеарној електрани у суседној земљи била је актуелна и 2010. године, када се размишљало о партнерству с Бугарском у нуклеарки „Белене”. Наредне године десила се Фукушима. Истовремено смо имали прилике да чујемо и размишљања стручњака да је Србија окружена нуклеаркама које су толико близу нашим границама да би било каква несрећа у њима, пре свега у Бугарској или Мађарској (јер су атомски реактори и у Румунији и Словенији), угрозила и нас.

То је истовремено био и аргумент заговорника идеје да би Србија морала да размишља о томе да и сама почне да размишља о изградњи нуклеарне електране на својој територији. Осим укидања мораторијума, проблем за реализацију једног оваквог пројекта је новац (нуклеарке су скупа инвестиција, процене су да би коштале бар 10 милијарди евра), али и то што је после Чернобиља „замрла” катедра за нуклеарну енергетику на Електротехничком факултету у Београду. Немамо, дакле, кадрове, домаће стручњаке, који би могли не само да учествују у изградњи већ и да воде нуклеарку ако би била изграђена. Професори универзитета зато су указивали да би свакако требало поново отворити катедру, почети са школовањем ових кадрова.

Да кренемо од кадрова. Србија и иначе, нажалост, одшколује велики број младих, а они потом одлазе у иностранство. И нуклеарни енергетичари би свакако морали на обуке у иностранство, у неку атомску централу да у пракси усаврше знање. Тако је, уосталом, рађено и раније, пре мораторијума. Постоји и идеја да се уз реверзибилну хидроцентралу „Ђердап 3” гради нуклеарна електрана, да се вишкови електричне енергије из нуклеарке, када опадне потражња у електроенергетском систему, користе за пумпање воде из Дунава до акумулационог језера које би било уз хидроелектрану. За овај пројекат Србији су се годинама, посебно после 2000. године, јављали потенцијални страни инвеститори, заинтересовани за партнерство у изградњи овог енергетског капацитета зелене енергије. Ђердап су обилазиле делегације из Русије, Кине, Француске...

Еколози су, наравно, одмах по пласирању информацијама да би овај пројекат могао да заживи указивали да би то угрозило Национални парк „Ђердап”. Политичари се нису оглашавали, али евидентно је да је овај пројекат осмишљен давно. Сада се чују идеје да се ХЕ „Ђердап 3” гради уз могућност да се уместо нуклеарке за производњу струје која ће бити коришћена за „подизање воде” искористе соларни паркови и ветропаркови. Очигледно је да ће о пројекту „Ђердап 3” морати да се изјасни струка, али и политичари, не само наши већ и из суседне Румуније, с којом смо изградили по две постојеће хидроцентрале са сваке стране Дунава. Румуни, иначе, већ годинама планирају свој „Ђердап 3”.

Идеја о нуклеарки на нашој територији чини ми се прихватљивија од улагања у енергетске капацитете у комшилуку. Ако се сетимо ситуације од пре неколико година, управо с Румунијом, у зимском периоду, када је дошло до мањка струје у региону, ова земља је декретом забранила извоз већ уговорених количина. И купци су остали „кратих рукава”. Али да се вратимо нуклеаркама. Поред ових „класичних”, које користе фисију (поделу) атома за производњу електричне енергије, већ су заживели пројекти малих модуларних нуклеарних електрана. Једну такву договориле су у Глазгову САД и Румунија. Из Вашингтона је саопштено да ће употреба технологије малих модуларних реактора (СМР) дати кључни допринос декарбонизацији енергетског сектора у Румунији и омогућити будућност без штетних емисија.

Вреди размислити да ли би и Србија могла да уђе у један овакав пројекат, који би свакако био јефтинији од велике нуклеарке. Уз то, светски научници увелико развијају пројекте нуклеарне фузије – хладне фузије, у којој се не користи уранијум, дакле, нема радиоактивног зрачења, а моћи ће да се произведу огромне количине чисте енергије. Намеће се закључак да морамо сести и добро размислити шта нам је чинити. Док се не реше нека кључна питања о производњи зеленог водоника или не открије неки нов, заиста зелени енергент, сасвим је извесно да се и Србија мора позабавити питањем обезбеђивања доступних извора чисте енергије, који ће нам обезбедити сигурност снабдевања. Нуклеарна енергија, поготово енергија из хладне фузије, могла би бити решење. Јер без енергије се не може, а – да цитирам оне који су то рекли пре мене – најскупља је енергија које нема.

Izvor: www.politika.rs

Недеља, 07.11.2021.
Дарко Пејовић

Атомски маневри против угља

Ради обезбеђивања енергетске сигурности, Србија има интерес да буде мањински сувласник нуклеарне електране у мађарском граду Пакшу, изјавио је председник Александар Вучић 23. октобра, након састанка у Београду са српским чланом председништва БиХ Милорадом Додиком.

Како је прецизирао недељу дана касније, с премијером Виктором Орбаном разговараће о могућности да откупимо између пет и 15 одсто власничког удела у нуклеарки на Дунаву, удаљеној седамдесетак километара од наше северне границе. Такође, рекао је „да ће видети с Бугарима” да ли су заинтересовани за аранжман какав смо спремни да понудимо Мађарској. Иначе, Бугарска је пре десетак година Србији нудила удео од неколико процената у власничкој структури своје нуклеарне електране „Белене”. За прихватање те понуде залагао се тадашњи министар енергетике Петар Шкундрић, али до реализације улагања ипак није дошло.

Актуелни „регионални нуклеарни маневар” могао би да буде ефикасан одговор Србије на глобалну енергетску кризу, али и на обавезе које проистичу из Зелене агенде за западни Балкан. Наша земља око 80 одсто електричне енергије добија из термоелектрана, то јест сагоревањем угља, а Европски зелени договор налаже да то фосилно гориво до 2050. буде избачено из употребе. Зато пред Србијом, као кандидатом за чланство у унији, стоји задатак да пређе на алтернативне „погоне”. Међутим, енергија сунца, ветра и воде задуго неће моћи да надомести струју коју сада добијамо из термоелектрана. Да би Србија из тих обновљивих извора повећала производњу струје за само 15 процената, потребно је улагање од 1,6 до две милијарде евра. За толики новац може се откупити више од 10 одсто нуклеарне електране „Пакш 2” у Мађарској, коју Руска државна корпорација за атомску енергију (Росатом) гради по цени од 12 милијарди евра. Том аквизицијом Србија би обезбедила недостајуће мегавате, уз непроцењиве еколошке благодети у виду „прочишћења” ваздуха од угљен-диоксида и осталих продуката сагоревања лигнита.

Наравно, описани сценарио може да буде модификован у даљим преговорима – можда Мађари неће прихватити да Србија буде мањински сувласник њихове нуклеарне електране, можда ће бити склонији да нам, као дугорочном купцу, по повлашћеној цени продају одређени проценат струје коју ће производити „Пакш 2”. А можда од читаве замисли не буде ништа. Да ли би, у том случају, изградња властите нуклеарне електране била изводљив план Б за Србију? Десетак дана пре него што је председник Вучић најавио могућност српског атомског сувласништва на територији северног суседа, у медијима је објављено отворено писмо директора ЈКП „Београдске електране” Радета Басте. Он се заложио за укидање мораторијума на изградњу нуклеарки, који је СФР Југославија донела 1989. и којег се, једини од република некадашње федерације, држимо до данас. У истом писму упутио је позив великим америчким и европским енергетским компанијама и фондовима да инвестирају у изградњу нуклеарне електране у Србији.

Будући да позив енергетским гигантима за улагање у тако капиталан пројекат далеко превазилази ингеренције директора градске топлане, Бастин иступ протумачен је као својеврсни пробни балон за „опипавање пулса” јавног мњења. Претходна таква „сондажа” догодила се пре две године, када су министар Ненад Поповић и Алексеј Лихачов, генерални директор „Росатома”, 19. октобра 2019. у Београду потписали споразум о изградњи Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације на територији Србије. Овај мање-више протоколарни чин зачинио је Сергеј Прихотко, ондашњи високи званичник Москве, рекавши да је Русија спремна да нашој земљи буде партнер у изградњи нуклеарне електране, уколико се за то одлучимо.

Правну препреку таквој евентуалној одлуци представља Закон о забрани изградње нуклеарних електрана, то јест мораторијум за подизање таквих објеката, који је Југославија донела 1989, након хаварије која се априла 1986. догодила у атомској централи у Чернобиљу. Временом, сигурносни разлози за забрану градњи нуклеарки потпуно су обесмишљени. Не само зато што су атомска постројења нове генерације неупоредиво безбеднија од оних у Чернобиљу већ и због чињенице да у окружењу Србије ради десетак реактора – у случају акцидента, били бисмо угрожени радијацијом једнако као да се хаварија догодила на подручју наше земље. У кругу од највише 400 километара од граница Србије налазе се нуклеарне електране „Козлодуј” у Бугарској, где су у току и радови на електрани „Белене”, затим „Пакш” у Мађарској, „Кршко” у Словенији и „Черне воде” у Румунији.

Истрајавајући на мораторијуму, постали смо готово у потпуности зависни од киловата из угља, а истовремено смо се олако лишили најчистије енергије, која не емитује угљен-диоксид и остале гасове који утичу на атмосферу и климатске промене. И трећа, али једнако погубна последица мораторијума била је прекид школовања нуклеарних инжењера, тако да смо с годинама остали без те драгоцене кадровске базе. Срећом, поменути рестриктивни закон не забрањује могућност да држава Србија буде сувласник неке од нуклеарних електрана ван наше територије... Све ово условило је да енергија атома не буде „на радару” Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. с пројекцијама до 2030. године:

„Тренутно не постоји регулаторни и административни оквир за изградњу и рад нуклеарних електрана. Не постоји ни научни, ни стручни кадар који би пратио изградњу и рад ових постројења, а прекинуто је и школовање кадрова за потребе нуклеарне енергетике. Слична ситуација је у административно-регулаторном и научностручном смислу и с третманом високорадиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива. Такође, треба имати у виду да се ради о енергији на бази увозних горива. Ипак, изградњу нуклеарних електрана као могућност не треба потпуно искључити, с обзиром на еколошка ограничења за постојећу производњу и будуће потребе. Процена је да би 10–15 година од тренутка укидања Закона о забрани изградње нуклеарних електрана био минималан неопходни период за превазилажење свих побројаних проблема и недостатака, до почетка евентуалног рада таквог постројења у Републици Србији”, наводи се у документу који је Народна скупштина усвојила 4. децембра 2015.

Иако „српска нуклеарка” није ствар блиске будућности, извесно је да ће, уколико се крене тим путем, стратешки партнер бити тражен на попису земаља које за такав подухват имају знање и технологију, а то су САД, Русија, Француска, Јужна Кореја, Кина и Јапан. Круг могућих инвеститора нешто је шири, а нису искључене ни финансијске колаборације с државама у региону. Када је реч о потенцијалној адреси будуће атомске централе, према истраживањима којa су у Југославији рађена још седамдесетих година, најподеснији кандидати су област Костолца и место Младеново, на подручју општине Бачка Паланка.

Ипак, од стварања кадровске базе, одређивања локације и затварања колосалне финансијске конструкције, много сложенији и политички ризичнији задатак биће сучељавање с јавним мњењем које је дуже од три деценије тренирано да буде подозриво према свему што има ознаку „нуклеарно”. Уосталом, процес енергетске транзиције Србије, и без атомских централа, биће више него динамичан, драматичан и трауматичан. А можда и буран, попут ланчане реакције...

Izvor: www.politika.rs

Недеља, 07.11.2021.
Миленко Пешић

Само Кина гради 16 нових нуклеарних реактора

Париз је уз подршку још девет чланица ЕУ затражио од Европске комисије да се за нуклеарну енергију додели „зелена етикета”, зато што нуклеарке имају карбонски отисак на нивоу ветропаркова

Упркос цурењу радиоактивног материјала због хаварија у нуклеарним централама „Острву три миље”, „Чернобиљу” и у „Фукушими”, које су оставиле кошмарни траг у колективној свести човечанства, глобална паника због климатских промена као да је умањила страх од атомске енергије.

Вртоглави раст цена гаса и амбициозни климатски циљеви да се емисија штетних гасова у наредних десет година преполови, а до 2050. сведе на нулу, дали су нови ветар у леђа електричној енергији која се добија из нуклеарки. Многим светским лидерима који промовишу зелену енергију постаје све јасније да соларне електране и електране на ветар не могу у тако кратком року да надоместе глад за чистом енергијом без нуклеарне фисије у мирнодопске сврхе.

Према подацима Међународне агенције за атомску енергију, само 10 одсто укупне светске електричне енергије данас долази из 445 нуклеарних реактора који се налазе у 32 земље и Тајвану. Они обезбеђују 2.553 терават-часа, што је 30 одсто електричне енергије с ниским карбонским отиском. Иако су у периоду од 2005. до 2020. угашена 193 нуклеарна реактора, тренд је почео да се мења. У току ове године у свету се граде 54 нова атомска реактора, највише у Кини (16) и Индији (6) затим у Јужној Кореји (4). Русија, Велика Британија, Уједињени Арапски Емирати и Турска предводе листу земаља које граде два нова реактора.

Иако је на почетку свог мандата Емануел Макрон обећао да ће до 2035. смањити удео нуклеарне енергије са садашњих 75 одсто на 50 процената, актуелна енергетска криза је променила приоритете Јелисејске палате. Како пише „Фигаро”, француски председник би пре Божића требало да најави изградњу шест нових нуклеарних реактора типа ЕПР (трећа генерација реактора с водом под притиском). Сличне најаве о важности улоге нуклеарне енергије у циљу смањења емисије угљен-диоксида у атмосферу стижу из многих земаља од Кине и Белорусије, преко Индије, Уједињених Арапских Емирата, Мађарске, до САД и Велике Британије. Влада Бориса Џонсона недавно је пристала да финансира изградњу нове атомске централе као део националне стратегије достизања нулте емисије угљен-диоксида. Коначна одлука о локацији новог постројења биће донета у 2022.

САД имају највећи број активних нуклеарних реактора на свету – 93. Ипак, америчким нуклеаркама које су прошле године обезбеђивале око 20 одсто струје већ истиче радни век јер им је просечна старост 39 година. После хаварије у електрани на Oстрву три миље 1979. године у Пенсилванији, ентузијазам за нуклеарке због страха од могуће радијације почео је да сплашњава. Иако је Њујорку обезбеђивала четвртину струје, сада већ бивши гувернер Ендру Комо је крајем априла ове године затворио и други нуклеарни реактор у електрани „Индијан поинт” на реци Хадсон. То је био 39. атомски реактор који су Американци до сада угасили.

Будући да је у току изградња само два нова реактора у електрани „Вогтл” у Џорџији, поставља се питање како ће САД испунити Бајденову агенду да до 2050. затворе 10.000 електрана широм земље које раде на фосилна горива, углавном на гас. Немачка је уз Италију и Белгију постала главни промотер гашења нуклеарки у Европској унији. После хаварије у јапанској нуклеарки „Фукушима” 2011. изазване катастрофалним земљотресом, канцеларка Ангела Меркел је убрзала процес гашења атомских електрана. План је да до краја идуће године буде затворен и последњи реактор.

Према извештају Међународне агенције за атомску енергију, у 13 чланица ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне енергије, што је 26 одсто укупно произведене струје у унији. А више од половине електричне енергије добијене из атомских централа у ЕУ производи само једна земља – Француска. Париз је зато уз подршку још девет чланица ЕУ (Бугарске, Хрватске, Словеније, Чешке, Словачке, Мађарске, Пољске, Финске и Румуније) затражио од Европске комисије да се за нуклеарну енергију додели „зелена етикета” зато што нуклеарке имају карбонски отисак на нивоу ветропаркова.

Упркос високој цени (између шест и девет милијарди долара за 1.100 мегавата) и дугим роковима за изградњу нуклеарки, директор Међународне атомске агенције Рафаеле Маријан Гроси је на Конференцији о климатским променама у Глазгову поручио да нуклеарна енергија може бити чак и ефикасно средство за постизање веома амбициозних циљева које су земље поставиле како би смањиле карбонски отисак. Професор емеритус физике са Универзитета Оксфорд Вејд Aлисон у ауторском тексту за магазин „Форин аферс” пише да нуклеарна енергија није „вакцина за климатске промене”, али да је важна компонента у процесу смањивања емисије угљен-диоксида, апелујући да се престане са затварањем нуклеарних електрана.

Izvor: www.politika.rs

Зашто би Србија градила нове централе, небитно да ли су на угаљ, ветар, воду или атоме?

Zatvaraš stare na ugalj a gradiš nove na Uranijum. Smanjiš zagađenje, povećaš proizvodnju električne energije, možeš da je izvoziš i zaradiš fine novde.

У том случају би требало градити хидроцентрале. Србија лежи на рекама и може то да искористи на правилан и учинковит начин. Нуклеарна централа јесте моћна, али она захтева велику одговорност и не оставља простор за грешку.

Нас данас има мање него 1989. године, мање производимо, мање радимо, имамо мање фабрика и погона. Сопствене потребе прво треба задовољити помоћу хидроцентрала, а за извоз не треба да се боримо.

Negde sam cuo ili procitao da Srbija izvozi el. energiju u susedne zemlje, Rumunija ili Bugarska, dok se na drugim mestima moze cuti da Srbija uvozi el. energiju. ???

Ван зимске сезоне Србија свакако може извозити струју, што се и ради. Зими Србија за сада по правилу у потпуности покрива своје потребе, али суседи могу враћати лети увезену струју. Могуће је да се у случају великих мразева појави известан мањак струје, али не критичан, па се то лако надомешта увозом.

Морамо да извозимо макар и по нижој цени од домаће, јер опрема и делови за хидроцентрале плаћа се девизама од извоза струје.

Hidrocentrale su takođe "zagađivači", doduše tihi. One menjaju mikroklimu i uništavaju pređašnje okruženje. O MHE neću ni da pričam. Stavljanje planinskih potoka i reka je ekocid a dobit zanemarljiva.

Kako god da okrenemo zahtevi za električnom energijom će samo rasti, bez obzira na broj stanovnika neke države, tako da će gradnja nuklearki biti jedini odgovor na to. Iako čudno zvuči ali nuklearke su jedini izvori koji mogu da zadovolje svetske potrebe za električnom energijom bez nekog značajnijeg zagađenja.

Ljetna i zimska potrosnja struje se bitno ne razlikuje. Klime, povecana potrosnja energije u kuci i slicno.

Sto se tice obnovljivih izvora energije moze se koristiti i gravitacija Meseca. Plima i oseka su neiscrpan izvor energije, mada da bi se tako nesto instaliralo treba dosta ulaganja.

Nuklearna energija je energija budućnosti!

I hidroelektrane i vetroelektrane mnogo utiču na okolnu prirodu, a zavise od trenutnog klimatskog okruženja (ima vetra - nema vetra = ima energije - nema energije).

Ugalj, gas, nafta će izaći iz uporebe u narednim decenijama.

I šta nam onda preostaje? Nuklearna energija, koja je praktično neiscrpna, a nove tehnologije će je učiniti sve bezbednijom.

Апсолутно сам за нуклеарне електране. Оно што Србија може да уради у међувремену је масовна употреба соларних панела. Основни проблем код соларних панела је складиштење електричне енергије. То се решава батеријама великог капацитета. Србија има литијум и може да га искористи за батерије. Компанија Тесла је направила систем у Јужној Аустралији који у потпуности снабдева град од око 40 хиљада становника већ више година. Сличну технологију ова компанија нуди и у Америци и то нису више неке астрономске цифре. Нпр. кућа на северу Америке. Кинески соларни панели су јефтинији од америчких, ако Србија обезбеди производњу батерија то је нешто што може да заживи.

Na temu, emisija od juče.




https://youtu.be/DcaOnu7LDSc

https://youtu.be/cbrT3m89Y3M

Princip hladne fuzije:


https://youtu.be/HjvL4zNLOGw

Još bolje objašnjenje principa rada reaktora hladne fuzije:

https://youtu.be/f6d2q-YxVvk

Прочитао сам све одговоре и желим да кажем следеће:

Ја сам против мини хидроцентрала јер су се оне показале као неефикасне и као загађивачи. Нису од користи. Исто сматрам и да су ветрењаче слабе.

Тачно је то да нуклеарн централа ствара доста струје и да је ефикасна. Упознат сам са принципом рада истих, а ако се сећате, писао сам и шта је нуклеарна фисија овде на форуму, али сам стао, нажалост.

Нисам поборник идеје да Србија плати удео у некој од будућих централа у окружењу јер онда ми губимо контролу над централом у случају неке кризе или погоршања односа са том земљом. Шта ако сутра МађАрска промени политику?

Друго, против сам изградње и у Србији. Та врста погона захтева велику одговорност и не прашта грешке. Видели смо како то изгледа када се не рукује пажљиво, а осим тога Србија је трусно подручје.

Атомска  централа захтева нук. гориво које ми не производимо. Имамо угаљ, имамо реке. Уранијум немамо. Немамо више ни постројења која могу нешто озбиљније да раде са њим. Немамо постројења за прераду. Дакле, зависимо 100% од увоза и оног ко нам направи реактор. И ту сад долазимо до питања: коме дати да прави то? Русији, Кини, Америци, Француској или неком другом?

Пример из Украјине: Сви реактори и све централе су из доба СССР-а. Гориво и делови долазе из Русије. Украјина се не подноси са Русијом. Покушли су да користе гориво западног порекла и дошло је до дестабилизације реактора. Тражили су од Вестингхауса да им обезбеди уранијум и плутонијум који би користили и то није прошло како треба јер Америка није знала и могла да направи пуњење које одговара совјетском реактору.

Србија се није 100% стратешки усмерила. Ми не знамо да ли смо и коме смо ближи. Ако бисмо градили централу, пошто не знамо и не можемо сами, морали би неког да ангажујемо. Кога изаберемо, мораћемо до краја да будемо у добрим односима са њим јер од њега ће зависти да ли ћемо имати струје.

Из ових разлога сматрам да је боље да се гради хидроцентрала него атомска. Ђердап 3 или нешто друго.

Bio je nekada rudnik Kalna u okolini Zaječara, ali koliko je sada isplativo otvarati ga ponovo i koliko je tamo jak Uranijum ne znam.

Nešto malo o solarnoj energiji:

https://youtu.be/7OpM_zKGE4o

I oko ekonomije nuklearki:

https://youtu.be/UC_BCz0pzMw

   

 


Забрањује се изградња нуклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива и постројења за прераду ислуженог нуклераног горива за нуклеарне елетране у Савезној Републици Југославији.

Забрана се односи на: доношење инвестиционих одлука, израду инвестиционих програма и техничке документације за изградњу нуклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива и постројења за прераду ислуженог горива за нуклеарне електране.

 

 
Одредбе члана 1. овог закона не односе се на научноистраживачке и истраживачко-развојне радове, рударско-геолошке истражне радове, геолошко-сеизмичка истраживања и образовање кадрова.

 

 
Престао је да важи (види члан 431. Закона - 85/2005-30)

 

 
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији („Службени лист СФРЈ”, бр. 35/89).

 

   
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРЈ”.

Upravo o ovom zakonu su govorili dojica profesora u intervjuu za Sputnjik, koji je postavio dread.

Treba pažljivo poslušati njihove argumente, i shvatićemo da smo mi (zemlja Srbija) mnoooogo daleko od eventualne izgradnje nuklearne elektrane na našem prostoru.

Čak i ako bi se gore navedeni zakon trenutno ukinuo, N elektrana u SR ne bi mogla biti izgrađena u narednih 20 i više godina. To je daleka budućnost za mnoge od nas, ali vrlo bliska za nadolazeće generacije, kojima će trebati više energije nego što je sada imamo.
Za 20 - 30 godina ugalj će najverovatnije biti potpuno eliminisan kao energent, nafte i gasa više neće biti, i šta nam onda preostaje: nuklearna energija.
Ali, za to već danas moramo početi da se prirpemamo. Prvi korak u prirpemi je školovanje kadrova, pa tek onda sledi ostalo!

Gradnja NE zahteva jako puno para, u pitanju su milijarde dolara.

U trenutnoj situacji jedino rešenje je partnerstvo u izgradnji (dogradnji) elektrane, u nekoj zemlji gde postoje uslovi za tako nešto.
E sad, političari uvek mogu da zakuvaju g.vna!

I šta nam preostaje: nadati se da političari neće za.rati, moliti za povoljan krediti kod Rusa (AV upravo ide kod Putina za tako nešto), i ako dobije saglasnost Rusa, možemo biti suvlasnik u narednom bloku NE Pakš u Mađarskoj.
I, naravno, treba odmah krenuti u obezbeđivanje uslova za eventualnu gradnju NE u našoj zemlju (realizacija - za nekih 30 godina...). 

11.05.2021.

Černobilj 35 godina kasnije: Preti nova eksplozija?

Ukrajina - Naučnici koji prate stanje u napuštenoj nuklearnoj elektrani Černobilj otkrili su fizione reakcije u komori kojoj ne može da se priđe.

Oni su izrazili su zabrinutost da bi moglo da dođe do novog incidenta, javljaju svetski mediji.

Anatolij Dorošenko iz Instituta za bezbednosne probleme u nuklearnim elektranama u Kijevu istakao je da je od 2016. godine registrovan porast emisije neutrona za 40 odsto u jednoj od komora,

Ovaj naučnik je to izjavio prošle nedelje tokom sastanka na kome je bilo reči da se možda razmontira stari nuklearni reaktor, javlja "Science magazine", a prenosi "Independent".

Dorošenko i njegove kolege sada prate stanje uranijuma koji je zatrpan u komori 305/2, kako bi utvrdili da li bi mogli da utvrde da li će to gorivo samo da se stabilizuje, ili da će za to biti neophodna "opasna intervencija" kako bi se rešila sve opasnija situacija.

Kako se navodi, ovaj postupak mogao bi da uključuje bušenje u komoru koju niko nije video poslednjih 35 godina kada je došlo do užasne nuklearne nesreće u elektrani čije posledice se osećaju i dan danas. Smatra se da je taj incident iz 1986. godine najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije, a kako bi se sanirale posledice, naučnici su tada tu komorili prelivali gadonilijum nitratom kako bi "upili" neutrone i sprečili dalje reakcije.

Maksim Savelijev, koji takođe radi u kijevskom Institutu, istakao je da je teško proceniti težinu situacije pošto u nedostupnoj komori nema senzora koji beleže neutrone.

"Imamo samo pretpostavke", rekao je Savelijev.

"Postoje mnoge stvari koje nisu sigurne. Međutim, ne možemo da isključimo mogućnost nove nesreće", dodao je on.

Ovaj naučnik je predložio da se pošalju roboti u tu taj deo elektrane koji mogu da izdrže veliki stepen radijacije kao i vlage kako bi instalirao senzore za neutrone i temperaturu u komori. Takođe, ti roboti bi mogli da uzmu uzorak koji bi naučnicima dao jasniju sliku šta se dešava u nepristupačnom delu elektrane.

Podsećanja radi, elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, a svaki od njih proizvodio je jedan gigavat električne energije. Prema tvrdnjama poznavaoca prilika, sva četiri reaktora zajedno su tada proizvodili oko 10 odsto ukupne potrošene električne energije u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru 26. aprila 1986. godine prouzrokovala je dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.

Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a više od 100.000 osoba evakuisano je iz te oblasti.

Grad Pripjat u kome se nalazi ta elektrana danas je napušten i smešten je u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana je zatvorena je 15. decembra 2000. godine.

Izvor: B92 (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=12&nav_category=78&nav_id=1856289)

Sve dok svet ne ovlada metodom kako da stavi konacno tacku na Cernobilj i da se problem konacno resi ili pak  da se resi na duze staze, mislim da nije pametno upustati se u ovakve avanture.
Nisam protiv nuklearki, ali mislim da svet jos nije na tom tehnoloskom nivou cim se ne uspeva sanirati nesto sto se desilo pre punih 35 godina i jos uvek je velika pretnja.

Ovakvih vesti nije bilo malo u proslosti sto se tice cernobiljske katastrofe, a po svojoj prilici bice ih i u buducnosti.

Знате шта је чудно? Што је ово дошло одједном. Преко 30 година нико није у Србији помињао изградњу атомских централа и сада се сви медији баве тиме. Подкастови, интервјуи, изјаве итд.

Када сам се ја више занимао за ово, сви су ме гледали чудно. Чак и људи који су се бавили физиком, физичком хемијом и сличним стварима су имали мишљење да се то овде неће градити и да нам не треба. Држава ништа није радила на унапређењу атомске физике и побољшања Института Винча деценијама и сада се у свим медијима (али буквално свим) говори о изградњи атомске централе.

Ако прелистате старе бројеве Данаса, Времена, Нина, Политике и др. новина, видећете углавном негативне чланке, а нарочито од стране тзв. грађанске штампе и медија. Те била катастрофа у Винчи, те умро човек, те се не зна шта са отпадом, те то је све небезбедно и застарело... Чернобиљ, Фукушима, Хирошима, Цар бомба,... И сад су сви у гасу "то, идемо".

Ништа боље није ни са медијима у другим државама. Чланци из рецимо 2011. године говоре да никад човек неће направити довољно централа, да је то све небезбедно, скупо и ризично. Милиони умрлих од рака. Уништење животне средине због рудника. Данас се то више не помиње, него се прича о реакторима четврте генерације, о некој енергетској кризи, о томе како Бил Гејтс улаже паре у истраживање и развој нових реактора и о максималној ефикасности оваквог вида производње енергије.

Питање је само коме је то све у интересу.

Пуно тога се променило. Захтева се смањење употребе фосилних горива, а порасла је и потрошња електричне енергије. Количина електричне енергије коју користе речунари и информациони системи је застрашујућа. Криптовалуте су такође велики потрошачи, рударење биткоина на глобалном нивоу потроши више енергије него цела Аргентина, на нивоу је трећине потрошње свих клима уређаја у Америци. Пораст потрошње је посебно велик у земљама у развоју, како ради индустријске потрошње, тако и ради повећаних потреба у домаћинствима.

Када је пре 70 година вршен електрификација села, главни потрошачи су били расвета, ретки радио апарати и понеки решо. Пре 60 година полако долазе први фрижидери, телевизори и електрични шпорети, мада се и даље углавном кувало на дрва. Пре 50 година у сеоска домаћинства улазе бојлери, веш машине и замрзивачи. Пре 40 се купују термоакомулационе пећи. Пре 30 долазе клима уређаји и електрични котлови за централно грејање. Све се ово догађало или догађа на глобалном плану, а многе земље су сада на нивоу где смо ми били пре 40 година.

Електроника коју користимо сама по себи не делује као велики потрочач, али је има пуно па се набере.

Нуклеарна енергија је данас далеко боље истражена него пре 50 година, тако да процене да нам је потребно 15 или 20 година да образујемо кадар једноставно не стоји. Део кадра се може и увести. Не бих се сложио ни са твдњама да су потребна улагања недостижно велика. Могу се добити повољни кредити. На крају крајева, понудите било којој компанији која се бави изградњом и опремањем нуклеарних централа концесију, да они направе централу о свом трошку, а ви се обавежете да купите струју коју произведу - оберучке ће прихватити вашу понуду.

Та мала нуклеарка коју набавља Румунија ми делује као одличан начин да се убрза школовање кадрова и да се овлада нуклеарном енергијом.

Пре 30 година постојала су предузећа као што су ИМТ, ИМР, ФОБ, ИКЛ, ИПМ, Геомашина, ИЛР итд. Данас су то рушевине, празне хале, шрот, шљака или "станбено пословни објекти". Шта троши више струје: неки хипстер фриленсер или стругови, пресе и бушилице? Да ли шпорети у тим зградама троше више од пећи у ливницама? Да ли су Рекорд и ДМБ мање трошили од ТЦ-а у Раковици?

Колико људи је живело у Србији 1991. године, а колико их живи данас? На то додај да је Косово ван наше контроле.

Колико касарни и војних постројења је било у Србији 1991. године, а колико их је данас?

Причаш о селима... Колико је села напуштено од 1991. године до сада? Колико људи живи тамо и шта имају у домаћинствима?

A opet potražnja za električnom energijom ostaje ista ili malo opada. Cilj je da se "prljava" energija zameni "čistom" i to ide u korist političara ali i naroda, smanjiće se zagađenje. Tako će za dvadesetak godina TENT postati NENT a TEKO će postati NEKO i to je to.

Не знам како потражња струје у Србији остаје иста, а нас има мање и немамо онолико фабрика и постројења која смо имали раније. Од 1991. до данас су проширени енергетски капацитети јер су изграђене ветрењаче и мини централе на потоцима и рекама. Како је могуће да нам прети несташица ако имамо повећан капацитет за производњу, а мање људи и мање фабрика?

Слажем се да је угаљ прљав, али атомска централа не може да буде једини излаз.

Нисам успео да нађем неку табелу која би упоређивала потрошњу струје у Србији 1991. и 2021. Нашао сам табелу (http://www.balkanmagazin.net/Storage/Global/images/2011/mart/energija/tabela1.jpg) која приказује потрошњу од 2005 до 2009, у том петогодишњем периоду је остала више-мање иста. Према информацијама за 2019. (https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20215670.pdf), потрошња је остала на истом нивоу, чак је и порасла за неколико процената. Нашао сам и на информацију (http://www.arhiva.srbija.gov.rs/g/images/energy14.jpg), по којој је потрошња по глави становника од 1990. до 2000. порасла за 44%. Нашао сам и податак да домаћинства у Србију у просеку троше 60% више струје од просека у ЕУ.

Зато мислим да твоја рачуница, колико год изгледала логично, није тачна. Индустријске машине користе велику количину струје, али не раде нон-стоп. Десктоп рачунар са пратећом опремом (модем, штампач, монитор...) који се не гаси ће потрошити за годину дана онолико струје колико ће потрошити термоакомулациона пећ од 3,5 киловата (која се пуни ноћу по 8 сати, када је струја јефтинија) за 2-2,5 месеца. Колико клима уређаја је било у Србији пре 30 година, а колико их има данас?

Ima i ovde da se nađe štošta:

https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/energetika

Компјутери нису одговорни за потрошњу. Проблем је у дивљој и непланској изградњи као и непостојању одговарајуће инфраструктуре. Све се више зида, што легало, што нелегално. Маса објеката нема канализацију, а камоли парно грејање или грејање на гас. Постоје два инстант решења:

1. Шпорет на дрва;
2. Електрична грејалица/клима.

Пошто у граду не могу тек тако да ложе, људи купују климе и ел. грејалице да би се догревали. Држава никако да поруши нелегалне и непланске објекте, већ их пушта до постоје, а гомила зграда и кућа нема уведено парно грејање. Раније људи нису могли тако да зидају јер је држава рушила све што је бесправно.

Струја се троши и на беспотребну и бесмислену расвету: излози, осветљење зграда и установа, новогодишњи украси, рекламе, билборди,... То све сија целу ноћ. Зашто? Чему?

Рачунари, телефони и сл. уређаји су смешни спрам наведеног, а то је све системски проблем. Држава је морала да више пажње обрати на гасификацију и увођење парног грејања. Годинама се прича како ће се Београд грејати помоћу топлоте из ТЕНТ-а, а то никако да се реализује.

Не заборавимо да исто постоје и људи који не плаћају или краду струју.

Када би држава решила све ове проблеме, као и проблеме губитака приликом испоруке ел. енергије, схватили бисмо да нам је потребно мање енергије него што нам се представља. На то све додајем и извоз струје, јер ваљда прво себе треба да задовољимо, па онда друге.

Ми за сада имамо своје погоне и капацитете као и сировине. Сами копамо угаљ и спаљујемо га и ту не зависимо од странаца. Уранијум и гориво би морали да купимо од произвођача реактора и тако бисмо постали зависни од њега. На тај начин би неко могао да врши притисак на Србију. Овако не може тим путем да нас уцењује, јер не може да исуши Дрину и Дунав или да нам затрпа руднике.

Гас увозимо и ту зависимо од политике коју воде Русија, Америка, ЕУ и др. силе. То је довољна опомена и показатељ сваком ко мисли да је боље да увози гориво и сировине него да користи своје. Исто важи и за нафту.

Гледао сам, то су добри подаци али недостаје табеларни преглед по годинама и стање пре 2008.

Рачунари и рачунарске мреже су и те како утицали на повећање потрошње електричне енергије свуда у свету, Србија не може да буде изузетак. Дао сам ти јасну рачуницу, хајде да је разложимо. Десктоп рачунар са опремом за 24 сата потроши 5-6 киловата (200-250 вати на сат). За годину дана, то је око 2000 киловата. Кварцна грејалица троши 2 киловата на сат, тих 2000 киловата ће да потроши ако ради 16 сати дневно, 4 месеца.
Машине за рударење киптовалута троше око 750 вати на сат, а према информацијама (https://www.blic.rs/biznis/vesti/koliko-ljudi-u-srbiji-rudari-i-sta-treba-da-znate-pre-nego-sto-investirate-u-bitkoin/nq60mr2) које су објављене у јануару, тиме се бави 0,5-1% становништва. Ретки су они који рударе са једном машином. Ако у Србији има 100 хиљада рачунара за рударење, то је 75 хиљада киловата (75 мегавата) на сат, на годишњем нивоу то је близу 28000 мегавата. Поређења ради, ТЕ ”Никола Тесла А”, највећа термоелектрана у Србији, годишње испоручи у просеку (http://www.eps.rs/lat/tent/Stranice/Proizvodni_kapaciteti.aspx) 8 милиона магавата, односно мање од 22000 мегавата дневно. Другим речима, дневна производња највеће термоелектране у Србији није довољна да подмири годишњу потрошњу у рударењу криптовалута.

Не знам колико људи има десктоп рачунаре у Србији и да ли их гасе, али ако у Србији има 300 хиљада рачунара који се не гасе, то је још један дан у ТЕНТ А.

Основни разлог за уградњу клима није било догрејавање, него хлађење. Изолација свакако може да помогне, али генерално ће број клима уређаја само да расте.

Залихе угља у Србији, ако не рачунамо Косово и Метохију, уопште нису толико велике (https://rs.n1info.com/biznis/a182663-kolike-su-rezerve-uglja-u-srbiji-i-kakav-je-kvalitet/). Лошег су квалитета, разбацане и могле би да потрају 50-70 година, вероватно дуже. Треба ли нешто оставити и потомству?

Србија мора да пронађе алтернативе. Једна од њих би била постављање соларних панела и градња великих литијумских складишта електричне енергије. Соларни панели могу да се поставе на сваки кров, али и на запарложене њиве и ливаде. Србија има литијум за батерије.

То не значи да не треба ићи на градњу нуклеарних електрана, а то што Србија нема уранијум и погоне за његово обогаћивање не би смела да буде препрека.
Да се не заваравамо, на планети постоји свега 8 држава које су саме себи довољне, односно могле би да преживе без остатка света. Србија није међу њима.

 

A zašto/kako smanjiti potrošnju El. energije, kad imaju svi koristi od toga? I proizvođači i distributeri i država..

Цена електричне енергије (https://biznis.rs/wp-content/uploads/2021/01/tablica-cena-elektricne-energije-za-domacinstva.jpg) у Србији је међу најјефтинијим у Европи, два пута јефтинија него у Словенији, а три пута у односу на Аустрију. На тај начин се подиже животни стандард грађана, али и конкурентност Србије као пословне дестинације. То је могуће једино ако се електрична енергија не увози.

Већина десктоп рачунара у Србији не ради 24 часа непрекидно. То су само ретки случајеви на одређеним местима. Ја свој рачунар не држим дуго у погону и увек га изгасим на крају рада. Тако сам радио цео живот, а тако ради већина људи које знам.

Машине за ''рударење'' троше струју, али сада већина људи не зарађује новац на тај начин. Да ли стварно у Србији има 0,5 -1% који живе од тога, лично не верујем. Проценат је далеко мањи, а мислим да њихова појава и потрошња не захтевају изградњу реактора.

Људи користе климе јер не могу да трпе врућину. Просто не знам како су живели пре и без њих. Клима у колима, клима у стану, клима на послу, клима у ресторану. Ја сам навикао да живим без исте и да се возим без тога. Савремена возила јавног превоза су направљена тако да ако цркне клима, не можеш да вршиш проветравање кабине и путничког простора, што је ретардирано.

Јасно ми је да постоји мали број земаља који је сам себи довољан, али то не значи да Србија треба да се везује за друге државе. Не треба гледати далеко и прошлост и видети какве све проблеме енергетска зависност може да донесе. Не знам колико се сви ви сећате, али једно време је постојао проблем са испоруком гаса јер је Украјина крала гас који је пролазио преко њене територије. Током рата у бившој Југославији постао је проблем са нафтом и снадбевањем. Ко нама гарантује да ће владати вечни мир и да ће нам Мађарска или нека друга земља у којој будемо купили део атомске централе, испоручивати плаћену ел. енергију? Ко може да се закуне да ће то све увек да функционише без грешке? Исто важи и за уранијум у нуклеарно гориво. Ко може да тврди да добављач неће у једном тренутку одлучити да ради против нас? Само каже ''нема'',  а ви се снађите. Исто важи и за одлагање отпада.

Угаљ је прљав, али је наш. Не може нико да нам га узме или зароби. Исто важи и за реке. Могу да уведу санкције, али не могу да исуше Дунав, Дрину, Мораву, Саву и остало. Не могу да зауставе ветар (мада за те ветрењаче кажу да нису ефикасне).

Као аргумент против хидроцентрала се наводи то да оне мењају екосистем. Е видите овако, свака атомска централа мора да се гради поред воде, односно поред реке. Ту се прави и једна мања брана да би се створило вештачко језеро, као резервоар за воду којом се електрана хлади, а која служи и за стварање паре под високим притиском ради покретања турбине. Све атомске централе седе на великим рекама. Мења ли то екосистем или све остаје исто?

Мислим да би Србија морала да искористи максимално своје природне, људске и научне ресурсе да извуче највише што може из онога што има и из онога чиме може да овлада без претераног ослањања на друге.

Ако размишљаш као капиталиста и ако све гледаш кроз динар, онда је потрошња увек избор. Тако би исто могли да кажемо да је свима у интересу да се посече сва шума и да се прода, јер има ко да купи, а држава би зарадила од пореза и такси. Све може да иде до коске, али шта после?

Хоће ли остати иста цена, ако угасимо своје централе на угаљ и кренемо да увозимо из Пакшуа, са све уделом од 15%? Хоће ли бити иста цена ако дигнемо кредит од неколико милијарди за атомску централу у Србији? Колико кошта одржавање тог погона, обука и школовање кадрова, колико коштају мере безбедности, а колико кошта санација катастрофе?

Субота, 13.11.2021.

Модуларне електране на нуклеарни отпад да замене термоелектране на угаљ

Права подршка електроенергетском систему Србије, када из њега почну да се повлаче термоелектране била би изградња нуклеарне електране, а четврта генерација те технологије користи нуклеарни отпад као гориво, изјавио је генерални секретар Светског савета за енергију у Србији Миодраг Месаровић.

„Угља ће у Србији вероватно бити само до половине овог века, а у међувремену морамо нечим да га замењујемо”, рекао је Месаровић за Танјуг. Он је оценио и да је било можда превише ентузијазма око обновљивих извора, док није дошла криза.

„Најпре у Тексасу, где су се људи смрзавали, јер није било довољно енергије, а видимо и какав хаос је био у октобру, јер је неко закаснио да се обезбеди гасом чекајући да биртократија дозволи да Северни ток 2 проради, а велики део енергије се произоди из гаса. Онда је одмах скочила и цена и ја мислим да ће то бити трајни поремећај. Обновљиви извори нису у стању да задовоље потребе, а једини стабилан извор је нуклеарна енергија”, сматра Месаровић. Он је нагласио да је у историји било свега три несреће на нуклеаркама најстарије генерације и то због људске грешке, а не због технологије.

„Поучена несрећама, наука је наставила да развија ту технологију и сада се развијају модуларне електране које су у стању да дугорочно обезбеде сигурност енергије. Сигурност помињем, јер у једном килограму урана имате око 500.000 пута више енергије него у килограму угља. Када напуните једном реактор, онда на сваких пет година додајете нову шаржу горива, а ваљда је тих пет година довољно да обезбедите сигурно снабдевање новом шаржом горива”, рекао је Месаровић. Навео је да у свету ради 450 нуклеарки које су раније производиле око 17 процената енергије, а сада је то пало на 10 одсто, због изградње електрана на обновљиве изворе.

„Наше потребе за енергијом су за сада задовољене, а веће потребе ће се појавити отприлике за десетак година кад из погона буду излазиле ове најстарије термоелектране”, рекао је Месаровић. Нагласио је и да, уколико бисмо постали мањински власници нове нукелеарне електране Пакш у Мађарској, то Србији не би донело само сигурност снабдевања енергијом, него би пружило шансу да наши инжењери коначно дођу до конкретних увида у ту технологију и специјализују се за њу. Он процењује да би Србији 10-15 одсто енергије из те нуклеарне електране било довољно да замени један од већих блокова термоелектрана. Месаровић је додао да би се и грађани тиме постепено ослобађали страха од нуклеарки, јер је, како каже, свеједно да ли је таква електрана у центру Београда или на 60 километара од наше границе. Оценио је и да би тих 200-300 мегаварта, колико бисмо добили из нове мађарске електране која се гради био само почетак, а да би права подршка енергетском систему била градња нуклеарне електране у Србији.

„Нова генерација нуклераних централа је таква да оно што се сматра нуклеарним отпадом користи као гориво и не ствара опасан отпад”, рекао је Mесаровић и напоменуо да на том принципу раде и нови, модуларни реактори. Месаровић је рекао да је предност модуларних нуклеарки, чија је снага 100-200 мегавата по модулу, то што модули могу да се додају у складу са раштућим потребама за струјом и да не захтевају дуг процес изградње.

„Наиме, оне се већ у фабрици потпуно формирају. Ове велике се граде на локацији, заварују, а ове се изграде и тестирају у фабрици и онда дођу на локацију потпуно спремне”, објаснио је Месаровић. Сматра и да не треба све термоелектране заменити нуклеаркама, већ комбиновати различите изворе енергије, међу којима укључити и обновљиве.

„Тако да би комбинација која би укључивала све расположиве врсте енергије била права тако да будемо сигурни да обезбедимо електричну енергију у време када ће све прећи на њу”, закључио је Месаровић.

Izvor: www.politika.rs

Није ми јасно о каквој енергетској кризи се ради у Србији, када није било никакве нестшице, нити се повећала одједном драстично потрошња. Друго, да ли је узето у обзир колико ће људи живети у Србији 2030, 2040 и 2050 године?

Pet puta „ne" za NE

Koji su to postojeći razlozi protiv gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji?

Prvo, pre nego što se i pomisli na izgradnju prve nuklearne elektrane, morala bi da se napravi temeljna naučna studija potreba Srbije za električnom energijom u sledećih, bar, 40 godina, koliko iznosi radni vek nuklearne elektrane, tj. Drugih mogućih izvora energije: hidro, ugalj, gas, biomasa, tople podzemne vode, sunce, vetar i drugi i mera smanjenja neracionalnog korišćenja energije.

Drugo, mi se i dalje nalazimo na politički trusnom području. Na njemu bi, kao i na svakom drugom takve prirode, Ujedinjene nacije morale da zabrane gradnju nuklearnih elektrana i drugih postrojenja visoke radioaktivnosti. Živimo u svetu organizovanog međunarodnog terorizma u kojem diverzija na nuklearnu elektranu može da uzrokuje strahovite posledice.

Treće, Srbiju bi već samo jedna nuklearna elektrana dovela u političku i ekonomsku zavisnost, tj. u stanje ucenjenosti na dugi niz godina. Mi ne možemo da pravimo nuklearno gorivo, niti da prerađujemo ono isluženo. Nuklearni otpad nemamo gde da odlažemo, a da ozbiljno ne ugrozimo našu životnu sredinu. Dovoljno je da kažem da taj problem još ni Amerika nije rešila. Zbog toga u njoj i sada vlada moratorijum na gradnju novih nuklearnih elektrana.

Četvrto, mi ne raspolažemo ljudima od struke koji bi mogli da rukovode i rade na nuklearkama. Snage novijih postrojenja iznose 1.000 i više megavata, tj. 100 i više puta su veće od snage nekadašnjeg RA reaktora u „Vinči”! Na osnovu postojećih saznanja o problemima odlaganja visokoradioaktivnog otpada „Vinčinog”eksperimentalnog reaktora RA i njegovog dekomisioniranja, možemo da zamislimo kako bi izgledale odgovarajuće stostruko veće tegobe s nekom „ekonomski isplativom”nuklearnom elektranom. Još niko ne zna koliko bi moglo da košta njeno dekomisioniranje (rastavljanje) i koliko dugo bi ono trajalo u našim uslovima. Upravo sada prisustvujemo porođajnim mukama prepakovanja isluženog nuklearnog goriva „Vinčinog”reaktora na čemu, po mom mišljenju, radi grupa ljudi nedoučenih tom ozbiljnom i opasnom poslu.

Peto, poslednje i, možda, najvažnije. Trenutno našu najslabiju „kariku”predstavlja odsustvo neophodnog morala i odgovornosti za preduzimanje rizičnog iskoraka u domen nuklearne energetike. Ko bi posle svega što se desilo sa istinom o zračenju u našoj zemlji u vreme černobiljske katastrofe i posle nje mogao da poveruje da ćemo se odgovorno ponašati posedujući nuklearne elektrane. Setimo se da smo nedavno bili svedoci iznošenja „kapitalnih ideja”o razbijanju „Vinče”, o nekoj „zelenoj Vinči”. A zatim, skorije, urušavanja značaja nauke u Srbiji i izostanka podrške već godinama. Posledice toga predstavljaju katastrofalan odliv mladih stručnjaka u inostranstvo, zatvaranje katedre za tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na kojoj su školovani naši „nuklearci”!

www.politika.rs/sr/articles/amp/122590

Видиш, ја знам многе који не гасе рачунаре, не само на послу него и код куће. У компанијама, рачунари остају упаљени преко ноћи да би се обавило техничко одржавање које се ради у позадини. Онај дата центар који је направљен у Крагујевцу ће, када га и ако га напуне, трошити више струје него што је трошила комплетна индустрија у околини Београда, коју си побројао. Људи користе климу зато што температуре осетно веће него пре 30 година.

Заиста немам намеру да понављам оно што сам изнео и поткрепио референцама, укључујући и тај број људи који се бави рударењем криптовалута. Мислим да се можемо сложити да се не слажемо   ;D

Не остављају сви укључене рачунаре током ноћи. Јасно ми је да постоје службе које раде 24 сата без престанка и да због природе посла морају да имају укључене уређаје непрекидно. Такође, могу да се сложим да то раде у предузећима која се баве програмирањем или другим пословима везано за рачунаре. Опет, већина не држи рачунар укључен током целе ноћи.

Што се тиче референци, ја не верујем никаквим статистикама више јер се увек манипулише резултатима. У последње време свака или велика већина резултата је намештена у нечију корист. Медији нису ништа друго до пропаганда која емитује садржај по жељи наручиоца. Не постоји доследност и постојаност, већ се вести мењају у зависности од политике и неких тренутних настојања.

Ја ову тему пратим доста дуго и почео сам да се занимам док то није било у тренду. Већина медија је пре 10 или 15 година била против атомске енергије и углавном су наводили како је то опасно и штетно. Истина, у новинама су се повремено појављивали научници и физичари из Србије или САД који би говорили у корист оваквих постројења, наводећи њихове предности у односу на електране које користе угаљ. Без обзира на то, главни наратив је био да је свака централа будући Чернобиљ.

Мене највише занима ко стоји иза кампање да се граде централе у свету. Познато је да се све врти око новца, тако да ни ово није изузетак. Због новца и нечије користи је напуштен концепт ел. аутомобила у 19. веку да би се сада поново активирао јер се наратив променио. Преко 120 година су спречавали развој и употребу електричних возила, а сада их намећу свима и нуде субвенције. Све је то довољан доказ да се сумња.

Нуклеарна централа је супер док је све супер. Док ради без неисправности или хаварије, то је најефикаснији извор енергије доступан јавности и народу. У случају катастрофе... Нема назад. Не знам да ли вам је познато, али у Чернобиљу је било више хаварија, а народ највише зна и обраћа пажњу на ону из 1986. године. Пре те хаварије је био низ других неисправности и мањих акцидената који су успешно прикривени. Касније током 1991. године избио је озбиљан пожар који је проузроковао гашење још једног реактора. Сама централа је морала да ради све до 2000. године иако је то најгора катастрофа икада, јер Украјина није имала довољно струје. Цео град и област око њега су исељени, али су људи морали да наставе да долазе на посао. Наравно, акциденти су наставили да се дешавају и након 1991. године, али то није било редовно јавно објављивано и није му се птидавала толика пажња. О другим централама можемо само да маштамо и о томе колико је тамо било незгода, а за које нико не зна, јер се објављује само оно што не може да се прикрије, као и оно што нареде политика и капитал.

Овај последњи чланак садржи нетачне изјаве и амбициизне тврдње. Пре свега, реактори четврте генерације још нису нигде ушли у употребу, а мислим да нису ни направљени. Према ономе што пише са стране, они би требало да се појаве после 2030. године. Тврдња да постоји реактор који не оставља отпад иза себе, као и да ради на отпад из других погона је упитна.

Da li ćemo struju kupovati u samoposluzi – kriza pogurala razvoj baterija
BIZNIS Autor: RTS 14. nov. 2021

Energetska kriza je podstakla gradnju velikih skladišta zelene električne energije u svetu. Istovremeno, energetske kompanije ubrzano spremaju maloprodaju – razvijaju električne baterije za potrebe domaćinstava. To praktično znači da ćemo struju moći da kupimo i u samoposluzi.

Velika skladišta električne energije već se grade u Kini, Australija ih već ima, a trenutno najveće – snage 1.200 megavata je u Americi, dok Evropa tek razvija projekte. Tim skladištima balansira se između proizvodnje i potrošnje struje – čuvaju je za dane kada je na tržištu manjak.

„Koja je to električna energija koju skladištimo? To je energija iz obnovljivih izvora koji su varijabilni imaju promenljivu snagu. To znači iz solarnih panela ili iz vetrogeneratora. Dakle, kada imamo viškove onda to uskladištimo“, naveo je Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu za RTS.

Marko Batić iz Instituta „Mihajlo Pupin“ rekao je da skladišta električne energije imaju veliku ulogu čak i za konvencionalne proizvođače, odnosno termoelektrane, gde možemo prosto na jedan fin način da izbalansiramo njihovu proizvodnju, da se podiže njihova efikasnost i olakšava upravljanje. Otvoreno tržište električne energije omogućava i domaćinstvima da biraju od koga će i kada kupovati struju. Tu kompanije vide tržišnu šansu nudeći građanima baterijske pakete u maloprodaji.

„Ja mislim da će to biti prodavano u samoposlugama. To su takvi moduli i tehnologija izrade baterija, baterijska postrojenja za montažu u našim kućama. Ona su jednostavna, to su modeli koji se mogu zakačiti na zid ili na pogodno mesto i služiti za skladištenje energije“, istakao je Rajaković. A oni koji imaju električno vozilo mogu računati na to da će imati i rezervu struje za domaćinstvo. U Institutu „Mihajlo Pupin“ rade na razvoju digitalnih platformi za povezivanje domaćinstva sa baterijom u električnom vozilu.

„Električna vozila koja sadrže u sebi električne baterije, kapaciteta reda 20-50 kilovat sati koje bi mogle recimo da pruže prosečnom domaćinstvu nekoliko dana potrebe za električnom energijom. Upravo ta električna vozila postaju novi potencijal za usluge balansiranja i ka prenosnoj mreži i ka energetskoj sigurnosti krajnjeg potrošača. Jednostavno, vi tu imate rezervu od 2-3 dana“, naveo je Batić.

Analize ukazuju na to da će samo Evropi do kraja ove decenije biti potrebno 15 puta više baterija nego što se sada proizvodi.

Izvor: www.nova.rs

Srbija će morati da kupuje struju: Skupo ćemo platiti zavisnost od uglja
DRUŠTVO Autor: Milena Ilić Mirković 17. nov. 2021

Srbija je svojim nastupom na samitu o klimatskih promena u Glazgovu potvrdila ono što poslednjih 10 godina u praksi pokazuje, da nema ambiciju da se odrekne uglja i pokrene energetsku tranziciju. Glavni argument srpskih zvaničnika je da odricanje od ovog prljavog energenta zemlju vodi u energetsku krizu i poskupljenje struje, dok sagovornici lista „Nova“ tvrde da će upravo oslanjanje na termoelektrane dovesti do toga.

Viktor Berishaj iz Evropske mreže za klimatsku akciju kaže za „Novu“ da je javnost u Glasgovu od srpske delegacije čula samo poznate političke deklaracije, zbog čega je Srbija dobila nagradu Fosil dana, namenjenu državama „koje čine najviše da postignu najmanje“.

„Srbija se ni ovom prilikom nije priključila ostatku država koje su najavile postepeno ukidanje uglja. Vidimo da ni u proteklom periodu nije mnogo urađeno. Od Pariškog Sporazuma 2015, revizija Nacionalno utvrđenih doprinosa za smanjenje emisija ugljen dioksida još uvek nije završena. Srbija je i dalje najveći zagađivač u regionu, i vidimo da nema realnih planova da se prekine upotreba uglja, i fosilnih goriva uopšte. Na primer, Srbija kasni sa usvajanjem Nacionalnog plana za energetiku i klimatske promene, dok u isto vreme produžava licence za rad termoelektrana“, kaže Bershaj i dodaje:

„Podvlačim da je veoma važno da energetska tranzicija bude i pravedna, a to podrazumeva uključivanje šire profesionalne i civilne javnosti, kao i konsultacije sa zajednicama koje žive od uglja. To se u Srbiji ne dešava, i ne vidi se politička spremnost i ambicija da se tom problemu pristupi ozbiljno i integrisano.”

Programski direktor Instituta za obnovljivu energiju (RERI) Mirko Popović napominje za „Novu“ da je Srbija i kao članica Energetske zajednice imala obavezu da od 2010. do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa 21 na 27 odsto. Za tih 10 godina, kako kaže, nije napravila nikakav pomak.

“Srbija ima 4 gigavata ili 4.000 megavata instaliranih kapaciteta termoelektrana. Ako napravite jedan vetropark od 50 megavata, pogledajte koliki je to udeo. Uz to nije postojala i ne postoji ozbiljna politika unapređenja energetske efikasnosti, pa je potrošnja, koja je inače velika, nastavila da raste”, kaže Popović.

Srbija će zbog kašnjenja sa energetskom tranzicijom morati da kupuje struju

Uprkos tome što predsedik Srbije uporno ponavlja kako bi Srbija, ukoliko se odrekne uglja, došla u situaciju da izgubi energetsku nezavisnost i podiže cene električne energije, Popović upozorava da će je upravo politika nečinjenja koja je na delu dovesti do toga.

“Ako u naredih 10 godina ne napravi tranziciju ka zelenoj energiji Srbija će baš zbog toga doći u situaciju da bude energetski zavisna, da kupuje struju negde sa strane. Lignit koji koristimo je nekvalitetan, a što ga duže kopamo postaje gori i gori, termoelektrane su sve starije i starije. Sledeće godine bi trebalo da Kolubara A i TE Morava budu isključene sa sistema zato što im je istekao rok propisan ugovorom o osnivanju Energetske zajednice. Tada ćemo ostati bez nekoliko stotina megavata kapaciteta, osim ako ne prekršimo svoju obavezu“, kaže. Upozorava i da će za veliku emisiju ugljen dioksida biti povećane takse, što će uticati i na cenu električne energije.

“Na tržištu se pojavljuje energija iz obnovljivih izvora koja je jeftinija od one iz uglja, bez subvencija, bez fid-in tarifa (podsticajnih otkupnih cena), bez ičega. U toku 2019. i 2020. cena izgradnje vetroelektrana i velikih solarnih elektrana je rapidno padala jer na tom polju dolazi do značajnog tehnološkog razvoja”, objašnjava programski direkotr RERI i zaključuje: “Mi smo sa svim odlukama već zakasnili i sad se nalazimo u terminalnoj fazi naše energetske politike. Četiri gigavata termoelektrana je jako teško zameniti u kratkom periodu, svaki dan odlaganja je poguban, a naša strategija je da se pravimo mrtvi”.

Vučić: Niko ne zatvara termoelektrane, zašto bi Srbija

Na pitanje novinara da li će Srbija trpeti sankcije Energetske zajednice ukoliko ne pristupi zatvaranju termoelektrana predsednik Srbije je u četvrtak dao odgovor koji ukazuje da Srbija neće ispoštovati svoju obavezu i zatvoriti TE Kolubara A.

„Još nisam video da je neko u Evropi zatvorio, već su otvorili i deo kapaciteta na ugalj. Engleska se vratila, Poljska nije zatvorila, i ima najnizu cenu struje u Evropi“, rekao je Vučić i dodao da će Srbija smanjivati procenat udela energije koja se dobija iz uglja i graditi obnovljive izvore, koliko je to moguće, ali i da građanima mora da se kaže da sada sem uglja nema drugih izvora električne energije.

Izvor: www.nova.rs

Овде се види један искључив приступ који намеће само једно решење. Нигде у досадашњим чланцима нисам прочитао да је неко понудио изграду хидроелектрана. Или угаљ или уранијум, треће не постоји.

Хтео бих да додам да би човечанство требало више да се заинтересује за изуме Николе Тесле и његова решења за добија ел. енергије.

Činjenica je da u EU termoelektrane na ugalj još uvek rade iz ''sve snage'', ali se mora imati na umu da su one puno čistije od naših TE, sa ugrađenim filterskim postrojenjima. Kod nas filtera nema - dim se direktno iz ložišta ispušta u atmosferu. Vidi se iz Valjeva kao TE u Obrenovcu dime. To naš predsednik nije naglasio.

Međutim, rekao je veliku istinu: mi osim uglja nemamo druge enrgente, i zato ga moramo koristiti i u budućnosti.

Ako sam dobro shvatio, Sr će finansijski učestovati u dogradnji NE Pakš u susednoj Mađarskoj, i time će dobiti određene kapacitete za sebe. To je velika i skupa investicija, kroz kredite prema Rusiji. Zato, nemojmo reći da SR ne čini ništa da obezbedi el. energiju za budućnost. Moramo imati na umu da su NE mnogo skupe i ne mogu se graditi bez odgovarajuće stručne kadrovske podrške, ljudi koji će se obučavati da grade i održavaju NE. Sr takve stručnjake za sada nema, a da bi se to ostvarilo treba da prođe dosta godina.

Vezano za gradnju NE u SR osnovno je ''prevaspitati narod'', i naučiti široke narodne mase da je nuklearna energija, energija budućnosti, da je čista i bezbedna. A to je stvar političke volje i angažmana.  Treba već sada početi tihu kampanju u tom smeru, da bi u narednih 20 godina imali kritičnu masu populacije, koja će reći DA, moramo imati NE.

Filteri troše struju.  ;D

poz.

Evo ja malo kao "padobranac" na temi. Malo sam "prešao pogledom" ovih 6 stranica...Nisam naišao na odgovore, ali moguće da su mi promakli...
Kako se rešava i administrira nuklearnim otpadom?

Закопаш га у земљу.

Не.

I? To je ok? Ekološki i ne pravi "probleme" izvorima vode, proizvodnji hrane i slično?

То ти је било укратко.

Службено и званично:

Када се гориво "истроши", односно када не може да постигне одређена и довољна јачина фузије, гориво се вади и реактора и ставља се ново. Истрошено гориво иде на хемијски третман где се умањује степен радијације, али не може у потпуности да се елиминише. Након тога се ставља у канистере/бурад/спремнике од олова или неког другог материјала који спречава зрачење и та бурад се носе у подземне бункере који су предвиђени за складиштење. Бункер је обично под земљом и има дебеле зидове. Отпад мора да се проверава јер се материјал и даље распада и то ствара одређене рекације, а једна од њих, као нуспојава је повећање температуре.

Имаш катастрофу у Мајаку, која је по мом мишљењу гора од Чернобиља, јер је остала непозната све до 1989. године. Ту је због лошег складиштења отпада избила катастрофа. Радиоактивни материјал је ушао у тло и у воду, а исто се ширио и кроз ваздух.

Пошто то све кошта и тражи доста радњи, људи и времена, отпад зна да буде непрописно складиштен.

Све ти све сведе на крају на оно што сам ти рекао - иде под земљу.

Друга варијанта је да прерађујеш отпад и да га поново коростиш у неку другу сврху.

Ako sam dobro shvatio objašnjenja stručnjaka: novije NE se sklapaju od blokova u kojima je sve već spakovano - što znači da nema brljanja po gorivu. Blok traje onoliko koliko i gorivo u njemu, i nakon toga se sve vraća u fabriku.

Moja saznanja o ovoj tematici nisu velika. Ali uvek se govorilo da je najveći problem skladištenje, čuvanje i administriranje nuklearnim otpadom, odnosno onim materijalima koji ostaju nakon obrade u elektrani.
Dakle, što se mene tiče, smatram da je rizik prevelik.
Što se mene tiče - ne.

Hvala uvaženim članovima na odgovorima na moja pitanja...

А је л има то да негде ради? Мислим, је л уграђено и да ли је пуштено у погон? Ја видим да они причају имо реакторима четврте генерције, који још нису присутни.

Ја не могу да се изјасним за "нове" реакторе и да ли може неко да "брља" по гориву или не. Свака ствар, па и та, мора да може да се отвори, јер не верујем да је заливена, пошто захтева одржавање. Друго, све што ради, то се и квари, што је рекао један наш комшија.

Опет, и кад оде у фабрику, то гориво мора негде да се одложи. Већина размишља: "Ма то ће да иде за Русију. Шта нас брига"? Суштински, тај отпад мора негде да заврши. До сада је све из Србије ишло за Русију.

Види, ако си ти одговоран, ако имаш школоване, моралне и одговорне људе, ако имаш паре, технику и услове, онда може. Али ако нешто ту закаже, шансе за исправку су мале. Технологија је напредовала, појавили су се нови системи за контролу, управљање и спречавање хаварије, али увек постоји шанса да нешто откаже или да не ради како треба.

Друга ствар, све и да си ти максимално посвећен и добар, имаш вишу силу у виду земљотреса, поплава, ветра итд. Фукушима је одлично радила док није ударио цунами. Ту не можете да кривите људе за хаварију, као што је био случај са Чернобиљом. Једноставно, нико није могао да заустави природну катастрофу.

Iskopčao bi ti ja struju dva dana pa bi to ne naglo postalo da.

poz.

Kad ti bude dosadno raspitaj se koliko je ukupno "radioaktivnog otpada" proizvela NE Krško od postojanja do sad.
Istovremeno malo prekopaj koliko "običnog otpada" proizvodimo svaki dan i gdje sa njim.

poz.

Мени је струја била ископчавана током рата и санкција. Дођемо кући, упалимо лампу на уље. За време бомбардовања смо палили свеће. После, кад је дошла демократија, опет су биле рестрикције све док се није стабилизовало средином 2000-тих. Кад одем на планину и кад загрми, нема струје.

Знаш шта је стварно зајебано? Кад нема воде. Дошао ја из града 01.01.2020. кући. Ујутру да оперем зубе, да обријем,... Оћеш га. Нема ни капи. Не знаш кад ће дође и зашто га нема. Нема где да наточиш јер у граду нема потока или извора. Држава не шаље цистерну. 90-тих је слала, сад трт! Не мож да једеш, не мож да куваш, не мож да переш. Не мож у WC.

Човек је хиљадама година живео без струје, ал без воде може 7 дана. Онда цркава.

Ако ти неко затрује пијаћу воду, ако ти извори пресуше или ти бунари постану загађени, џаба ти 10 реактора.

Ја пристајем да ми угасе струју. Нек ми оставе воду и кола.

Није се обртио теби, него мени.

У сваком случају, без се струје се може. Без ваздуха, воде и земље - не.

Nisam dobro video. Hvala na informaciji, izvinjenje Solarisu s moje strane.
U svakom slučaju, pozivam da se poštuje svačije mišljenje. Samo diskutujemo. Ne odlučujemo mi sada ovde "da ili ne".

Да се вратимо на отпад и катастрофе...

Погон у Русији у граду Озјорск (некадашњи Чељабинск - 40) је изазвао јаче загађење од Чернобиља. Низ више несрећа и хаварија је ослободио већу количину радиоактивног материјала него чернобиљска централа 1986. године.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Kyshtym_disaster

99,9% људи не зна за ово место, нити за хаварије, као и непрописно складиштење отпада. Већина за Чернобиљ, а део помиње Фукушиму јер се сећа цунамија, а повремено о томе чујемо и на ТВ-у.

2017. или 2019. године се појавила појачана радијација у Европи, а институти сумњају да је дошло до неке несреће у Русији у том периоду и највише потенцирају Мајак.

Е сад, ово је нешто што се зна, иако 99,9% света нема благе везе о овоме и могу да проведу цео живот не знајући да то постоји. Питање је шта све постоји, а да ми не знамо и у којој мери, не само у ЗНД-у, већ и у ЕУ, САД, Кини и др. земљама. Власт ће свуда настојати да прикрије сваку катастрофу, било да се ради о Словенији или Пакситану, а само оно што не може да се сакрије, биће обелодањено. Доказ за то јесте да је пткривена радијација у Европи, али да нико није могао поуздано да каже одакле то долази.


 

Ја се не љутим јер то схватам као спрдњу. У осталом, ја износим чињнице и доказе везано за атомске централе и не мислим да ја одлучујем о томе. То ће бити политичка одлука, као и све остало.

Само ћу додати да су количине отпада који производе нуклеарне електране заиста мале. Највећи део (више од 95%) се може рециклирати и поново искористити, кроз процес обогаћивања. Део остатка се може привремено складиштити и он након неколико деценија губи на радиоактивности. Други део остатка треба складиштити на дужем време, Финска гради једно складиште где ће се отпад трајно одлагати, на комерцијалној бази. Далеко веће количине опасног отпада се производе у другим делатностима.

Ovako to Finci misle da reše:

https://youtu.be/kYpiK3W-g_0

During the fission process, two things happen to the uranium in the fuel. First, uranium atoms split, creating energy that is used to produce electricity. The fission creates radioactive isotopes of lighter elements such as cesium-137 and strontium-90. These isotopes, called "fission products," account for most of the heat and penetrating radiation in high-level waste. Second, some uranium atoms capture neutrons produced during fission. These atoms form heavier elements such as plutonium. These heavier-than-uranium, or "transuranic," elements do not produce nearly the amount of heat or penetrating radiation that fission products do, but they take much longer to decay. Transuranic wastes, sometimes called TRU, account for most of the radioactive hazard remaining in high-level waste after 1,000 years.

Radioactive isotopes eventually decay, or disintegrate, to harmless materials. Some isotopes decay in hours or even minutes, but others decay very slowly. Strontium-90 and cesium-137 have half-lives of about 30 years (half the radioactivity will decay in 30 years). Plutonium-239 has a half-life of 24,000 years.

High-level wastes are hazardous because they produce fatal radiation doses during short periods of direct exposure. For example, 10 years after removal from a reactor, the surface dose rate for a typical spent fuel assembly exceeds 10,000 rem/hour – far greater than the fatal whole-body dose for humans of about 500 rem received all at once. If isotopes from these high-level wastes get into groundwater or rivers, they may enter food chains. The dose produced through this indirect exposure would be much smaller than a direct-exposure dose, but a much larger population could be exposed.


https://www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/fact-sheets/radwaste.html

https://youtu.be/biToH42YZZ4

https://youtu.be/ZLrt_38LR3A

Kažu da Francuska reciklira do 96% odpada.

Izvor:
https://www.heritage.org/environment/commentary/recycling-nuclear-fuel-the-french-do-it-why-cant-oui

i još:
https://www.iaea.org/newscenter/news/frances-efficiency-in-the-nuclear-fuel-cycle-what-can-oui-learn

To su utopijske priče, možda u srednjem vijeku danas više ne.

Naslov teme je da ili ne, to je krivo pitanje.
Jedina dilema je - kad.

poz.

Ako se i ode malo u konstruktivni offtopic, nije strašno. ;)

Ma nema tu problema, diskutišemo, rekli bi.

Osobno mislim da je problem u izlazu a ne ulazu, previše bespotrbno trošimo.

Normalno je da onaj tko ima ugljena neće se lako odreći tog privilegija.
Uz dobro filtriranje i to je relativno prihvatljivo ali ono guta ogromnu energiju koju ne možeš isporučiti.
Zamršeni krug.

Atomski bojler je relativno čist i ako se pazi tu nema problema.

Osim toga oni u sahari jedva čekaju da prime taj otpad, naravno za keš.  ;D

poz.

Пробај да не уносиш течност 24 сата.

Поз.

Nažalost čak i to doživio, oko 30 h. nismo imali ništa za piti, davno, bio mlad.
Bilo je neugodno da, navodno se do 4 dana može preživjeti.

Ali ako dođemo do toga da ostanemo bez vode atomi će bit najmanje krivi za to.
Nažalost ljudi to ne shvaćaju.

poz.

У теорији све функционише. Пракса је Марфијев закон.

Ukinuti postepeno korišćenje nuklearne energije
Tanjug 19. 11. 2021.

NEMAČKA kancelarka Angela Merkel branila je svoju odluku da postepeno ukine korišćenje nuklearne energije, iako bi to otežalo Nemačkoj odvikavanje od upotrebe fosilnih goriva.

U intervjuu za Rojters, odlazeća nemačka kancelarka je, takođe, rekla da se protivi bilo kakvim planovima Evropske unije da nuklearnu energiju označi kao održivu.

- Tačno je, naravno, da se sada suočavamo sa veoma ambicioznim i izazovnim zadatkom završetka energetske tranzicije uz postepeno ukidanje korišćenja uglja i nuklearne energije - rekla je Merkelova. Ona je tražila je da Nemačka napusti nuklearnu energiju nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu, što je odluka sa kojom se većina Nemaca slaže.

To je, međutim, učinilo Nemačku više zavisnom od uglja, sprečilo je da ispuni svoj cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine do prošle godine i doprinelo rastu troškova električne energije za industriju i domaćinstva. Merkelova je optužena da ne ulaže dovoljno u promovisanje ekspanzije obnovljivih izvora energije kao što su vetroelektrane i solarne farme, iako je njena vlada insistirala na postepenom ukidanju korišćenja uglja do 2038. godine.

Izvor: www.novosti.rs

Ovi Zeleni će napravit više zla nego Crni i Crveni, mark my words! Uvik me zanimalo di ode ta energija šta oni uštede i misle uštedit  ::) ;D

Dobroo, i šta onda?
Ukinuti fosilna goriva, ukinuti nuklearnu energiju....
Koju energiju koristiti u budućnosti?

Zanose se da će uspeti da nadoknade vetroparkovima i silarnim panelima.

Da, samo ne u istocnom dijelu Europe, zbog losih radnih navika.

U Portugalu zatvorena poslednja termoelektrana na ugalj
Tanjug 22.11.2021.

Portugal je tokom vikenda zatvorio svoju poslednju preostalu elektranu na ugalj i okončao upotrebu zagađujućih energenata za proizvodnju električne energije čime je postao četvrta zemlja u EU koja je to učinila.

Ekološka grupa Zero je u saopštenju navela da je elektrana Pego u centralnom Portugalu bila drugi po veličini emiter ugljen-dioksida u zemlji, dodajući da je "zatvaranje najvećeg emitera štetnih gasova važan događaj za Portugal".

Ovaj potez dolazi devet godina pre ciljanog ukidanja upotrebe fosilnih goriva u Portugalu najavljenog za 2030. Belgija, Austrija i Švedska su tri evropske zemlje koje su već prestale da koriste ugalj za proizvodnju električne energije. Iako značajnih 60-70 odsto električne energije u Portugaliji dolazi iz obnovljivih izvora, ta zemlja se i dalje u velikoj meri oslanja na uvezena fosilna goriva da bi zadovoljila svoje ukupne energetske potrebe.

Izvor: www.blic.rs

Rusija gradi nuklearku u Srbiji: Ruski mediji o susretu Putina i Vučića
SVET Autor: Anđela Krstovic 25. nov. 2021

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da njegova zemlja razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane na svojoj teritoriji i da o tome već pregovara sa ruskom korporacijom Rosatom, piše ruska agencija RIA.

Vest je objavila ruska agencija RIA u tekstu pod naslovom „Rusija će dobiti nuklearnu bazu u Srbiji“. Dalje u tekstu ruske agencije ne navode se detalji pomenutih pregovora, već novinar Sergej Savčuk analizira da li je Srbija uopšte potrebna nuklearna eklektrana.

„Reklo bi se zašto je Srbima potrebna nuklearna elektrana, objekat je izuzetno skup i sa stanovišta nauke i sa stanovišta finansija. Poznato je da je projekat beloruske nuklearke koštao Minsk deset milijardi dolara, koje je Moskva izdvojila u vidu povoljnog kredita. Za Beograd, čiji je spoljni dug blizu 36 milijardi, izgradnja nuklearne elektrane mogla bi da bude kap koja će potopiti državni budžet. Štaviše, Srbi ne samo da u potpunosti zadovoljavaju sopstvene potrebe za strujom – neverovatan luksuz u pandemskoj Evropi, već je i prodaju u inostranstvu. Srbija je prema rezultatima 2020. izvezla šest teravat-sati, od čega je trećina otišla u Češku, dvadeset odsto u Slovačku, a ostatak su po opadajućem redosledu kupile Severna Makedonija, Mađarska i Bugarska. Beograd je od ovog izvoznog artikla zaradio skoro 50 miliona dolara“, navodi autor u tekstu.

Međutim, ovim postupkom Srbija sistematski gubi svoju poziciju na evropskom tržištu snabdevanja električnom energijom, a samim tim i politički značaj.

Čim je zvanično saopšteno da je projekat Turski tok odobren, Beograd se odmah prijavio za učešće u njemu. Štaviše, izgradnja srpske deonice od 400 kilometara, uključujući iskop ispod nivoa kanala Dunava, završena je za rekordnih 32 dana. Danas je ovaj deo „toka“ već u funkciji i kroz njega se prirodni gas svakodnevno doprema do Mađarske, što je omogućilo Budimpešti da odbije tranzit preko teritorije Ukrajine, sa kojom ima dugogodišnji sukob zbog kršenje prava stanovnika Zakarpatja. Od januara ove godine Gasprom je započeo dodatnu isporuku gasa u Bosnu i Hercegovinu, a Srbija je ponovo ključna tranzitna zemlja.

Ipak, sa ugljem je sve mnogo komplikovanije, ocenuje RIA.

Ukoliko Poljska u svojoj energetskoj tranziciji može da računa na značajnu finansijsku pomoć Brisela, Srbi mogu da se oslone samo na sebe, piše agencija. Upravo iz tog razloga Aleksandar Vučić prisustvuje svim ključnim događajima, na ovaj ili onaj način vezanim za energetiku u Rusiji. Pre tačno mesec dana učestvovao je na Ruskoj energetskoj nedelji, tokom koje se sastao sa Vladimirom Putinom i opisao situaciju sa strujom u Evropi kao „strašnu“ zbog naglog skoka cena.

Još jedan događaj koji je uspeo da prođe nezapaženo zbog velike polemike i beskrajnih diskusija koje su se odvijale povdom gasovoda Severni tok 2, jeste dostizanje projektovanog nivoa proizvodnje beloruske nuklearne elektrane. Uprkos obećanom kolektivnom bojkotu, pokazalo se da su beloruski megavati od vitalnog značaja za Ukrajinu, pa čak i za tradicionalno neprijateljski Baltik. Rusija je u samom centru Evrope sprovela složen tehnički projekat i sa samo par reaktora promenila ne samo energetsku, već i prekograničnu političku ravnotežu, a Belorusija je postala ključni igrač u regionu. Naravno, piše RIA, Rusija ne može sebi da priušti rad po sovjetskoj metodi, kada su saveznici u Varšavskom bloku bili praktično preplavljeni novcem, ali će Rosatom i Ministarstvo finansija nesumnjivo naći predloge koji bi bili korisni za obe strane. Na kraju krajeva, nuklearna elektrana nije kuća u kompjuterskoj igrici koja se može izgraditi pritiskom na dugme, a životni vek moderne nuklearne elektrane je najmanje pedeset godina.

Svedoci smo istorijskog pomaka, kada politički uticaj dugi niz godina nije određen razmeštanjem još jedne vojne baze, već izgradnjom ključnih proizvodnih objekata, ne samo sposobnih da donesu profit za zemlju, već i da joj omoguće da demonstrira svoju silu susedima. Srbija to nije prva shvatila, ali je imala dovoljno samostalnosti i zdravog razuma da izvuče pravi zaključak, navodi se u teksu agencije RIA.

Podsećamo, Aleksandar Vučić juče je doputovao u Soči gde se danas sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Izvor: www.nova.rs

Zelena akcija: Ulaganje u drugi blok NE Krško promašeno i srljanje u bankrot
25.11.2021 13:06 | Autor: Hina

Ulaganje u drugi blok NE Krško ne samo da je promašeno već je  i srljanje u bankrot, poručili su u četvrtak predsjednik Zelene akcije Luka Tomac i austrijski 'zeleni' aktivist Reinhard Uhrig u povodu potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu Hrvatske i Francuske.

Tomac i Uhrig koji dolazi iz austrijske organizacije za zaštitu okoliša, Global2000, održali su na Markovu trgu konferenciju za novinare u povodu dolaska francuskog predsjednika Emmanuela Macrona.

Tomac je rekao da nam je Macron "uz avione donio još neke darove".

"U medijima, a onda i kasnije i od Vlade smo čuli poruke da osim sporazuma za avione će se danas potpisati i jedan drugi sporazum, nama u Zelenoj akciji jako bitan - a to je sporazum o nuklearnoj suradnji", rekao je Tomac te naglasio da je trenutno nuklearna energija na europskoj razini "vruća tema".

"Osim trenutnog procesa revizije studije utjecaja na okoliš za Plomin 1 svjedočili smo i najavama premijera Plenkovića i ministra gospodarstva i održivog razvoja Tomislava Ćorića o po nama suludom potezu ulaska u gradnju drugog bloka nuklearne elektrane Krško, a u Bruxellesu se upravo pregovara i o ulasku plina i nuklearne energije u europsku taksonomiju čistih energenata za rješenje klimatske krize", kaže Tomac.

"Hrvatska je Francuskoj osim ove lijepe dobrodošlice potpisala i deklaraciju na inicijativu predsjednika Macrona podrške tako izmijenjenoj taksonomiji da je nuklearna energija čista", poručio je Tomac.

Istaknuo je da su Zelena akcija i Global2000, uz pomoć Tehničkog sveučilišta u Beču izradile studiju koja govori da ne samo da možemo bez prvog reaktora NE Krško, koji nosi opasnosti i vrlo je moguće da ako neće moći zadovoljiti sigurnosne i okolišne standarde da će 2023. prestati raditi, već i da se konzervativne financijske projekcije izgradnje drugog bloka NE Krško snage 1100 MW kreću od 12 do 14 milijardi eura.  

"Po izračunu studije Tehničkog sveučilišta u Beču cjelokupna energetska tranzicija prijelaza na sto posto obnovljive izvore energije - i Slovenije i Hrvatske košta upravo 14 milijardi eura. Tako da je računica jasna", istaknuo je Tomac."

Baš sam u topicu o avionima potegao pricu o nuklearci odnosno Sole je na to rekao da to nebi prošlo zbog zelenih i vidi vraga baš danas ova dva smrdljiva martina održe protest i konferenciju za novinare. Zanimljivo je i da su danas o energiji razgovarali i Vučić i Putin, budimo realni Nuklearna energija je budućnost, sad je pitanje koji "motor" odabrati, da se poslužim garažnom terminologijom ja bi ipak radije fino uglađenog "Citroena" DS Palasse koji "supa rupe" nego "Ladu" koja em je kruta nema hidrauliku i zakaže kad je najpotrebnije....uostalom i Jugoslavija kad je gradila Nuklearku uzet je zapadni sistem (Američki).  

Tamo devedesetih godina jedan od osnivača Greenpeacea odlučio je napustiti organizaciju.
Naveo je razne razloge a u pismu koje je napisao javnosti objašnjava budućnost u A energiji.
Guglao sam malo ali ne mogu naći, možda su i pobrisali, ko zna, čudna su vremena.

poz.

Novosti o Korejskom fuzionom reaktoru:

https://newatlas.com/energy/kstar-fusion-reactor-record-30-second-plasma/

Černobil na srpskom Dunavu – treba li da se plašimo nukelarke?
DRUŠTVO Autor: Bojana Milovanović 28. nov. 2021

Vest iz ruskih medija - prema kojoj Rusija razmatra gradnju nuklearke u Srbiji - potresla je srpsku javnost minulog četvrtka. Ima li mesta panici ako bi se režim u Srbiji odlučio na ovaj potez?

O tome je za Novu govorio profesor Vladimir Udovičić sa Institua za fiziku. Zanimalo nas je i da li treba da se plašimo novog Černobilja i katastrofe koju bi mogao da izazove naš nemar.

„Mislim da ne teba da se plašimo. Događaji poput Černobilja ukazuju na to gde su propusti, pa se u daljem razvoju vodi računa da se to izbegne. Nova tehnologija se razvija već dugi niz godina. Nove generacije nuklearnih elektrana teže tome da se minimalizuje ljudski faktor i da sve bude automatizovano. Kad dođe do nekih problema, aktiviraju se automatski mehanizmi i gasi se nuklearka“, objašnjava Udovičić.

Dr Udovičić napominje da se nuklearne elektrane najčešće grade u slivovima reka. Kada je Srbija u pitanju, sliv Dunava je, prema rečima našeg sagovornika, pogodna lokacija. Naš sagovornik smatra da životna sredina ne bi bila ugrožena.

„Nuklearna energija spada u zelene energije. Vodi se računa i o studijama o uticaju na životnu sredinu. Ne očekujem da bi izgradnja nuklearne elektrane podigla nivo prirodne radioaktivnosti koja je svuda oko nas“, kaže Udovičić. On dodaje da prilikom izgradnji nuklearnih elektrana treba voditi računa i o odlaganju nuklearnog otpada, što je, takođe, jedan od izazova. Bez obzira na sve, odluka o tome da li će Srbija dobiti nuklearnu elektranu, kao i mnogo drugih stvari u našoj zemlji, zavisi od jednog veoma uticajnog faktora.

„Sve je na političkoj odluci da se krene u taj projekat“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: www.nova.rs

I solarni paneli su radioaktivni. Rađena je nedavno studija, u Vojvodini u nekom selu koje je bilo puno roda (nije Baranda), kada su postavili solarni panel ns krov kuće rode više nisu sletale na taj krov i pravile gnezdo, što su radile godinama unazad.

 Gde postaviti toliki broj solarnih panela ? Nije svaka kuća pogodna za panel . Neće svaki vlasnik pristati da postavi panel na krov. A na slobodnoj površini ? Gde ? Šta raste ispod solarnih panela ? Kako se obrađuje zemljište ? Ili je to zemljište neupotrebljivo za poljoprivredu ???

Nuklearne elektrane... sa našim kadrovima? To bi bila gotova šteta, bolje je i ne počinjati.

[attachment=1]

 ;D

Mislim da nije reč samo o kadrovima već globalno o tehnologiji koja još nije ovladana kada su u pitanju nuklearke.

Koliko ima nuklernih elektrana u Nemačkoj kojima je radni vek istekao. Kako ih sada ugasiti? Na takva pitanja današnja tehnologija, na globalnom nivou, još nema odgovor. Gde deponovati otpad nuklearki?
Pričalo se da je Slavonija bila određena za oblast gde bi se deponovao nuklearni otpad. Sreća do toga, bar zvanično, nije došlo.

Kada je naučnik, inovator i genije Nikola Tesla svojim finansijerima predočio kako se može besplatno oskrbiti cela planeta sa električnom energijom, ti isti finansijeri (tajkuni) su se odmah pobunili i stopirali ceo projekat jer tu nisu videli nikakav profit, a to im je bio jedini cilj. I dan danas dokumentacija Nikole Tesle nije u celosti dostupna javnosti, oni najvažniji delovi Tesline dokumentacije je daleko od očiju javnosti.

Субота, 04.12.2021.
Ј. П. С.

Даља производња зелене енергије у Србије под знаком питања

Ниска откупна цена за струју добијену из ветропаркова може да доведе до одлуке инвеститора да не учествују на аукцијама и финансијских институција и банака да не финансирају пројекте

Представници инвеститора и финансијера, чланови и партнери Удружења обновљивих извора енергије Србије изузетно су незадовољни датом максималном откупном ценом од 5,57 евроценти по киловат-часу за електричну енергију из ветроелектрана снаге веће од три мегавата. На предлог Министарства рударства и енергетике, Влада Србије донела је 25. новембра 2021. године Уредбу о тржишној премији и фид-ин тарифама по моделу двостране пливајуће премије. Овај модел значи да ће држава давати премије инвеститорима када је цена на тржишту нижа од остварене на аукцијама, а инвеститори држави када је та цена виша од остварене на аукцијама.

Истог дана, 25. новембра 2021, Агенција за енергетику донела је одлуку о одређивању максималне откупне цене за потребе аукција за електричну енергију из ветроелектрана, што је инвеститоре изненадило.

Без образложења не можемо установити како је дошло до овакве грешке, односно како је добијена овако ниска максимална цена, имајући у виду да су током одређивања методологије Агенцији за енергетику инвеститори достављали улазне параметре. Наглашавају да је дата цена једна од најнижих у Европи. Примера ради у Албанији је током протекле недеље одређена максимална цена дефинисана од 7,5 евроценти.

Све ово према њиховом мишљењу доводи у питање смисао спровођења прве аукције која је планирана за крај 2021, односно почетак 2022. године. Циљ и смисао одређивања максималне цене свакако није смео да буде такав да она у старту буде минимална, јер до најниже цене треба да дођу инвеститори путем аукција, већ је требало да буде одређен највиши ниво, који инвеститори не смеју да пређу. Очигледно је, веома јасно, да је оваква цена последица погрешног приступа и разумевања сврхе одређивања максималне цене за потребе аукција. Оваква цена сигурно неће деловати стимулативно за тржиште, а Србија више неће бити атрактивно тржиште за инвеститоре.

Чланови Управног одбора Удружења обновљиви извори енергије Србије изражавају забринутост за будућност обновљивих извора енергије наше земље након одређивања максималне откупне цене за потребе аукција за електричну енергију из ветроелектрана која услед модела двостране премије може довести до одлука инвеститора да не учествују на аукцијама и финансијских институција и банака да не финансирају пројекте.

Izvor: www.politika.rs

Нуклеарни отпад стиже у Хрватску, код границе са БиХ


Из нуклеарне електране "Кршко" у хрватски Центар за збрињавање радиоактивног отпада Черкезовац стиже отпад спакован у 685 бетонских блокова. Више се никад неће моћи отворити, а у два складишта стајаће 30 до 40 година, јављају хрватски медији.

Док се у Словенији па и у Хрватској размишља о градњи другог блока Нуклеарне електране Кршко (НЕК), хрватски Фонд за финансирање разградње НЕК ужурбано и врло темељно ради на припреми Центра за збрињавање радиоактивног отпада (РАО) у бившој касарни Черкезовац на Трговској гори покрај Двора у којем ће Хрватска 2024. складиштити своју половину ниско и средње радиоактивног отпада из постојећег блока Кршког, пише загребачки "Вечерњи лист".
У Черкезовцу ће се складиштити и институционални радиоактивни отпад (ИРАО) који је настао у Хрватској.
Како објашњава Горан Кукмановић, шеф Фондова Одела – Успостава Центра за забрињавање радиоактивног отпада, капија Центра ће бити око метара удаљена од садашњег улаза у ту бившу касарну, а како би створили додатну тампон-зону између насеља и центра.
Од 35 објеката бивше касарне за успоставу Центра биће искориштена само два укопана складишта. За складиштење ниско и средње радиоактивног отпада из "Кршког" изградиће се посебан објекат док ће се за ИРАО користити поменута два укопана складишта.
Једно складиште ће се користити за пријем домаћег отпада где ће се проверавати јесу ли његова радиолошка и остала својства тачно декларисана. Кад се потврди да је пакет прикладан за складиштење онда ће се, каже Кукмановић, пренети у другу зграду за складиштење.
Та два укопана складишта као и објекат који ће у њиховој непосредној близини бити изграђен за отпад из "Кршког" налазе се на платоу који је удаљен око четири километра од улаза у Центар, пренео је Б92.
Тренутно се на локацији будућег Центра и око њега спроводи одређивање нултог радиолошког стања, што значи да се мери радиоактивност из кише, тла, биљака, животиња…

https://www.google.com/amp/s/rs.sputniknews.com/amp/20211206/nuklearni-otpad-stize-u-hrvatsku-kod-granice-sa-bih-1132230665.html

Hrvatska je dužna u određenom roku primiti taj otpad koji se do sad čuvao u krugu NE.
Gdje Slovenski dio otpada ide ne znam, valjda i oni imaju neku lokaciju.

poz.

Mađarska iduće godine počinje da proširuje nuklearku


Faza proširenja nuklearne elektrane Paks trebalo bi da počne 2022. godine, rekao je u petak Janoš Suli, ministar bez portfelja zadužen za projekat.

Međutim, pre nego što počne izgradnja dva nova reaktorska bloka, mađarska Nacionalna uprava za atomsku energiju (OAH) mora da izda dozvolu za implementaciju projekta, a mora biti pribavljeno i nekoliko drugih dozvola, rekao je Suli na skupštini okruga Tolna u južnoj Mađarskoj, prenosi Serbia-energy.eu.

Zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju reaktorske posude podnet je nadležnim organima prošlog meseca, a rok za razmatranje zahteva je pet meseci, rekao je Suli.

On je podsetio da je OAH zatražio od Paks II Zrt, kompanije koja upravlja nadogradnjom, da otkloni nedoslednosti u zahtevu za izdavanje dozvole za implementaciju projekta.

„Ali ono što je važnije od roka jeste da blokovi bezbedno funkcionišu sa visokim proizvodnim performasama tokom 60 godina“, rekao je ministar.

Očekuje se da će radovi na građevinskoj jami startovati početkom sledeće godine, a završetak betonskog pokrivača očekuje se sredinom 2023. godine, navodi Suli.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-iduce-godine-pocinje-da-prosiruje-nuklearku-2069183)

Srbija i Rusija potpisale sporazume: Gradi se Centar za nuklearne tehnologije u Srbiji


Vlada Srbije i Državna korporacija „Rosatom“ potpisale su Generalni okvirni sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća koje će realizovati ovaj projekat na teritoriji Srbije.

Sporazume su, uoči posete premijerke Srbije Ane Brnabić Moskvi, potpisali ministar u Vladi Srbije i predsednik Međuvladinog komiteta za saradnju sa Rusijom Nenad Popović i predsednik „Rosatom Oversiz“ Jevgenij Pakermanov, saopšteno je iz Kabineta srpskog ministra za inovacije i tehnološki razvoj.

Na osnovu navedenih sporazuma, tokom naredne tri godine, u Srbiji će biti izgrađen Centar za nuklearnu medicinu na bazi ciklotronskog kompleksa i objekti za proizvodnju radiofarmaceutskih lekova.

"Ovo je istorijski dan u odnosima Srbije i Rusije. Na osnovu dogovora naših lidera, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina, potpisali smo sporazume koji vraćaju Srbiju na mapu evropskih zemalja koje poseduju kapacitete za naučna istraživanja u oblasti nuklearnih tehnologija. Ovo će podići spremnost Srbije u oblasti medicine, nauke, istraživanja, a već sada imamo zahteve iz zemalja iz okruženja da zajedno sa našim naučnicima koriste kapacitete ovog centra. Potpisivanjem ovih sporazuma otvorene su nove perspektive u razvoju odnosa Srbije i Rusije u oblasti nuklearnih tehnologija", rekao je ministar Nenad Popović.

Aleksej Lihačev, generalni direktor Državne korporacije „Rosatom“ naglasio je da će Radiofarmaceutski kompleks i Centar za nuklearnu medicinu građanima Srbije učiniti pristupačnom visokotehnološku medicinsku pomoć, usmerenu pre svega na rešavanje problema u borbi sa onkološkim oboljenjima.
 
„Veoma nam je drago što smo zajedno sa našim srpskim partnerima odredili konkretne korake, kao i preliminarne rokove realizacije projekta u kojem će biti primenjene inovacione ruske nuklearne tehnologije“, dodao je on.

Budući centar daće značajan doprinos razvoju Republike Srbije, u njemu će se primenjivati najnaprednije tehnologije kao što su proizvodnja radioizotopa koji se koriste u medicinske i industrijske svrhe, proizvodnja legiranog silicijuma za industriju, pružanje usluga za određivanje elementarnog sastava ruda i minerala, kao i ekoloških uzoraka, navodi se u saopštenju.

„U okviru našeg zajedničkog preduzeća sa srpskom stranom biće pokrenuta savremena proizvodnja radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje različitih oboljenja. To će u značajnoj meri doprineti razvoju napredne nuklearne medicine u Srbiji i u celom regionu. Početak radova za praktičnu realizaciju projekta planiran je već u 2022. godini“, izjavio je predsednik "Rosatom Oversiz" Jevgenij Pakermanov.

Projekat uspostavljanja Centra za nuklearne tehnologije realizuje se u okviru Međudržavnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije potpisanog 2019. godine tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211209/srbija-i-rusija-potpisale-sporazume-gradi-se-centar-za-nuklearne-tehnologije-u-srbiji-1132317525.html)

Ovo je prvi korak učinjen za buduće nuklearne elektrane.
Verovatno će se ovde obučavati kadrovi koji će održavati deo pogona u Pakšu, koji će raditi za nas.

Zašto je za Srbiju važan nuklearni centar koji gradi sa Rusijom
11:20 10.12.2021

Senka Miloš
Sve što će se raditi u Centru za nuklearne tehnologije sada ne postoji u Srbiji i to je strateški projekat. Savremena proizvodnja radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje karcinoma je dragocena, a jednako je važno što će Centar omogućiti i školovanje stručnjaka zainteresovanih za nuklearne nauke, koji Srbiji takođe nedostaju.
Ovako Sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Radiofarmaceutskog kompleksa, koji su potpisale Republika Srbija i Ruska Federacija za Sputnjik komentarišu direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Danica Grujičić i dr Vladimir Udovičić iz Instituta za fiziku u Beogradu, naučnik koji radi u jedinoj preostaloj laboratoriji za nuklearnu fiziku u našoj zemlji.
Strateška važnost Centra za nuklearne tehnologije

Početak rada budućeg rada Centra, koji će se graditi u naredne tri godine, bazira se na proizvodnji radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje različitih oboljenja, posebno karcinoma.
Zašto je to važno kada pacijenti u Srbiji već primaju terapiju?
„Pošto se radi o kratkoživećim radioaktivnim izotopima, imperativ je da od mesta proizvodnje do mesta gde se primenjuju bude što kraće rastojanje, zato je najbolje da zemlja sama ima neku instalaciju koja ih proizvodi. U tom smislu, ovo je veliki pomak“, objašnjava Udovičić i dodaje da se svi preparati koji se koriste u lečenju karcinoma uvoze.
Danica Grujičić dodaje da postoje „radiofarmaci“ koji imaju jako kratak period poluraspada, i da je to do sada povremeno bio veliki problem. Cilj je da se Srbija oslobodi uvoza terapije.

Vlada Srbije i Državna korporacija „Rosatom“ potpisale su Generalni okvirni sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća koje će realizovati ovaj projekat na teritoriji Srbije.

„Nećemo zavisiti od graničnih prelaza, zastoja u saobraćaju, sankcija, bilo čega drugog, ovo je velika stvar. Proizvodiće se verovatno i radiofarmati za dijagnostiku, za pet skenove, što je jako važno, jer je jedinin način da pacijente koji su u navodnoj remisiji zapravo na adekvatan način pratite, da znate da li se bolest ponovo javila. Pri tom, imate tumore koji na uobičajenu terapiju ne raguju, za njih moraju postojati specijalni radiofarmaci. Dakle, biće značajno pojednostavljen rad medicinskih ustanova, ne samo u Beogradu, već u celoj Srbiji“, kaže Grujičićeva.

Ubrzava se dijagnostika

Udovičić dodaje da će osnivanje Centra za nuklearne tehnologije i Radiofarmaceutskog kompleksa ubrzati i rad na postojećoj dijagnostici. U poslednjih nekoliko godina uvezeno je puno savremenih aparata čija je svrha dijagnostika i lečenje onkoloških pacijenata.
„U zdravstvenim centrima već radi gama x nož, s obzirom na broj pacijenata i trend rasta u narednim godinama, ovo je zaista nešto što je od suštinske važnosti. Ovi savremeniji uređaji su efikasniji u lečenju, dali su najbolje rezultate, ti izvori jonizujućih zrečenja mnogo su bolji, daleko usmerenije gađaju mesta gde se pozicioniraju tumori u organizmu“, objašnjava Udovičić.

Zadržati kadrove u Srbiji

Oba naša sagovornika veruju da je otvaranje Centra najbolji način da se edukuju i u Srbiji zadrže visokoobrazovani kadrovi koji će u budućnosti u našoj zemlji razvijati nuklearne nauke.
„Formiranje ovakvog nuklearnog centra će pre svega značiti mogućnost da se mladi ljudi koji su zainteresovani zaposle, ali mislim da ih prethodno sve treba poslati u Rusiju na edukaciju. Postoji određeni broj stipendija koje daje ruska Vlada, mislim da najveći broj treba ograničiti upravo za one tehničke profesije koje nemamo na adekvatan način zastupljene kod nas na univerzitetima, prevenstveno mislim na nuklearnu fiziku“, kaže Grujičićeva.
Udovičić objašnjava da je nedostatak ovog kadra počeo da se oseća nakon napuštanja nuklearnog programa 80-tih godina prošlog veka, tada je počeo da opada i broj ljudi koji se bave ovakvim istraživanjima, sada, kaže, gotovo da počinjemo ispočetka, obržemo novi krug.

„Potrebna nam je strateška saradnja, a Rusija je u tom pogledu zaista dobar partner. Uz kadrove koje imamo, koji nisu veliki, ali su možda dovoljni kao nukleus, i ovu saradnju sa Ruskom Federacijom, verovatno će se u budućnosti privući određeni broj mladih ljudi koji bi našli perspektivu u ovim oblastima. Dakle, projekat otvara i tu stranu, razvijanje naših visokoškolskih institucija koje bi morale da budu uključene u školovanje kadrova. Centar otvara razne mogučnosti, slični već postoje u svetu, može da se otvori gomila istraživačkih projekata“, zaključuje Udovičić.

Sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća potpisali su Vlada Srbije i Državna korporacija „Rosatom“.
Projekat se realizuje u okviru Međudržavnog sporazuma između vlada dve zemlje koji je potpisan 2019. godine tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

Izvor: https://rs-lat.sputniknews.com/20211210/zasto-je-za-srbiju-vazan-nuklearni-centar-koji-se-gradi-sa-rusijom-1132357210.html

Otkriven novi incident: Zatvoreni pogoni nuklearke
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 16.12.2021.

Francuski energetski gigant EDF saopštio je da je otkrio kvarove na cevima u bezbednosnom sistemu nuklearne elektrane Sivo.

Zbog toga je doneta odluka da se zatvori još jedan pogon te nuklearke, jer koristi istu vrstu reaktora, prenosi Rojters. Incident je otkriven u vreme kada Francuska najavljuje veliki program izgradnje nuklearki, za razliku od susedne Nemačke koja se povukla iz nuklearne energije posle nuklearne katastrofe u japanskoj Fukušimi 2011. godine, prenosi Rojters.

Najveći francuski snabdevač električnom energijom je naveo da je otkrio kvarove u blizini zavarenih spojeva na cevima u kolu sugrnosnog sistema ubrizgavanja u dva reaktora elektrane Sivo u zapadnoj Francuskoj. Jedan dobro upućen izvor u dešavanje rekao je Rojtersu da su defekti povezani sa korozijom. Zbog otkrivenih kvarova, prekid rada u nuklearki Sivo trajaće duže nego što se očekivalo, saopštila je kompanija. EDF je takođe najavio da će zaustaviti nuklearnu elektranu Šoz u istočnoj Francuskoj jer koristi istu vrstu reaktora.

Ove odluke će rezultirati gubitkom električne energije od oko 1,0 teravat-sati do kraja 2021. godine, procenjuju u EDF-u, dodajući da će to dovesti do smanjenja njihove projekcije dobiti pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) na 17,5 do 18 milijardi evra na bazi trenutnih tržišnih cena. EDF je zaustavio jedan reaktor u nuklearki Sivo radi rutinske desetogodišnje kontrole u avgustu, a u novembru je iz prevetivnih razloga zatvorio i drugi reaktor u toj elektrani, najavljujući tada ponovno puštanje u rad 24. decembra.

Nuklearna energija učestvuje sa više od 70 posto u francuskom energetskom miksu.

Izvor: www.b92.net

Petrović: Ulaganje u vetroparkove je pogrešan potez
BIZNIS Autor: Tanja Veselinović 16. dec. 2021

Mi rezervi uglja imamo za više od 30, 40 godina, možda i 50 - za 30 godina sigurno. Ono što se ovde dogodilo jeste da nije dobro urađena otkrivka uglja, odnosno kada mašine kopaju, ne vade dobar ugalj, vade ugalj lošeg kvaliteta. To može da se prevaziđe, nije veliki problem, ali ne može odmah. Plašim se da to može da traje nekoliko nedelja, a možda i duže, izjavio je za Infobiz konsultant Bogdan Petrović.

Restrikcija struje neće biti – to nam garantuje predsednica vlade. Dodaje da se elektroenergetski sistem polako podiže, blok po blok. A ono što posle energetskog kolapsa koji se desio posle prvog velikog snega ostaje su – gubici. Dnevno zbog uvoza struje potrošimo i 10 miliona evra, a po najvišim cenama od skoro hiljadu dolara uvozimo i gas, jer smo rezerve potrošili zbog lošeg rukovođenja Elektroprivredom. Ostaju i pitanja Imamo li dovoljno uglja da iz njega u budućnosti dobijamo struju i šta nije uradjeno, a trebalo je da ovakav scenario bude izbegnut. Bogdan Petrović ističe da ne znamo da li će se za mesec dana doći do dobrog uglja, da možemo da se nadamo. Pošto je, kako naglašava, to otvoreni kop – zavisi od vremenskih uslova.

„Propušteno je da se dođe do kvalitetnog uglja, a ko je odgovoran – pa odgovorni su ljudi, koji rukovode EPS-om, a  posebno rudarskim delom u Kolubari. Ne mislim da je dovoljno da se smeni nekoliko operativnih direktora. I glava kompanije mora da snosi odgovornost“, kaže Petrović. Mi sada, dodaje, imamo slučaj da od vetroparkova nemamo nikakvu vajdu, a za njih su date ogromne pare, što kroz naknade koju plaćaju građani, što kroz troškove balansiranja.

Više pameti, a manje foliranja

„Za te pare smo mogli da imamo termocentralu u Štavlju, gde imamo veoma kvalitetan ugalj koji nije lignit, i sada bi Srbija imala 350 megavata struje i te struje bi bilo u narednih 30 godina. Da je bilo malo više pameti, a manje foliranja sa zelenom agendom, mi bismo bili u neuporedivo boljoj situaciji“, kaže Petrović. U prethodna dva i po meseca rezerve gasa su potrošene za proizvodnju struje, i potrošene su, dodaje, rezerve iz Banatskog Dvora.

„Mi nemamo gasa jer će najveća potrošnja uslediti u naredna tri meseca, a mi smo rezerve potrošili i sada plaćamo po najskupljoj ceni – četiri puta većoj nego do sada. Nuklearna elektrana je jedini izlaz, ako želimo potpunu dekarbonizaciju naše proizvodnje struje“, ističe Petrović.

Izvor. www.n1info.com

A šta je sa starim ugovorima koji predviđaju uvoz gasa po garantovanoj ceni, i koji važe do kraja ove godine.
I šta je sa velikom predstavom našeg AV (kada se vratio iz Rusije), kada je izjavio da će nam braća Rusi isporučiti gas narednih 6 meseci po ceni od 270 USD za 1000 kubika, bez obzira na potrebne količine.

Izgleda, opasno nas lažu!

Realno, i otvoreno: cenim i poštujem svakoga, svaku naciju - ali kada pogledamo malo unazad kroz istoriju... ''braća Rusii'' prema nama nisu nikada bili braća. Gledali su isključivo svoje dupe i svoje interese.

Šta struka kaže o mogućnostima, troškovima i rizicima nuklearne energije
SVET Autor: DW 20. dec. 2021

Zagovornici nuklearne energije govore o velikom interesovanju širom sveta, te o mogućnostima koje nude mali modularni reaktori, koji se pominju i u Srbiji. Protivnici ove vrste energije ukazuju na rizike.

Govoreći o renesansi nuklearne energije, direktor Nuklearne agencije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Vilijam Megvud smatra da ovoliko novosti na tom polju nije bilo od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

„Proteklih godina u praktično svim delovima sveta vidimo pojačani interes za nuklearne tehnologije“, kazao je Megvud.

Listu predvodi Kina, koja je u prošlogodišnjem planu predvidela 44 nova reaktora u ovoj deceniji. Po broju nuklearnih elektrana u planu slede Rusija i Indija. Naveliko se gradi u Turskoj i Egiptu. Evropa je podeljena, navodi nemački radio Dojčlandfunk u svom obimnom izveštaju. Dok se poslednje tri nemačke nuklearke gase krajem iduće godine a Austrija oštro protivi toj energiji, drugde se gradi, kao u Finskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji. Poljska planira prvu takvu centralu dok je Švedska pre jedanaest godina povukla odluku da napusti nuklearnu energiju. Belgija, s druge strane, razmatra mogućnost da produži životni vek starim reaktorima, što je Holandija već učinila. Stidljive prve debate čuju se i u Italiji.

Tijs Vandenbuše iz Centra za evropske politike u Briselu vidi tri glavna argumenta za nuklearnu energiju: Sigurno snabdevanje, umanjeni troškovi i suzbijanje klimatskih promena.

„Emisija ugljen dioksida je kod nuklearne energije naravno vrlo niska. Tu se radi o gradnji elektrane, a kasnije praktično nema više štetnih gasova“, kazao je Vandenbuše.

Na prvi pogled, atomska energija nudi sigurno snabdevanje, što je posebno bitno za Evropu koja inače masovno uvozi naftu, gas, čak i ugalj. Ali, Vandenbuše upozorava da i gorivo za nuklearke mora da se uvozi, te da su kod gradnje i održavanja ponovo Rusija i Kina u igri.

Troškovi mogu da budu ogromni

Protivnici reaktora podsećaju na paradne primere javašluka i suludih troškova pri gradnji. Prvi finski reaktor, na primer, počeo je da se gradi 2005. godine, trebalo je da proradi 2009. godine, a ne radi ni danas. Centrala Hinkley Point na jugozapadu Engleske je planirana sa troškovima od tri milijarde evra, a sada je već dogurala do 29 milijardi. Tim istraživača čuvenog MIT iz Bostona utvrdio je da američke nuklearke u proseku koštaju 240 odsto više nego što prvobitno bude planirano. Majkl Šnajder, savetnik za energetsku politiku i oštar protivnik nuklearne energije, rekao je da ne može biti govora o renesansi. Kako on navodi, dok je 1976. godine otpočeta gradnja 44 postrojenja, prošle godine je započeta gradnja tek pet.

„Ako posmatramo udeo struje iz atomskih izvora u globalnoj proizvodnji struje, onda je vrhunac bio 1996. gdoine sa 17,5 odsto. Prošle godine je to bilo jedva iznad deset odsto“, objasnio je Šnajder.

No, dok u Evropi pada cena po kilovatsatu energije sunca ili vetra, upravo ova zima pokazuje koliko brzo papreni mogu da postanu nafta i gas. Za mnoge je to veliki plus za nuklearnu energiju. Pokriće su dobili iz Evropske komisije koja je u izveštaju na oko 400 stranica ustanovila da „nema naučno utemeljenih dokaza“ da nuklearna energija više šteti ljudskom zdravlju ili životnoj sredini nego druge vrste energije koje se koriste za suzbijanje klimatskih promena. U Nemačkoj se dešava pak nešto paradoksalno – gas je proglašen prelaznom tehnologijom dok struja ne bude stizala samo iz obnovljivih izvora.

Kako je povlačenje novca iz evropskog ćupa povezano sa poštovanjem zelenih standarda, nije čudo što se francuski predsednik Emanuel Makron upinje da nuklearna energija dobije zelenu etiketu u EU. Makron posebne nade polaže u male modularne reaktore (SMR), koji proizvode oko 300 megavata struje, što je četiri do pet puta manje od klasičnih nuklearki.

Mali reaktori i u Srbiji?

Male nuklearke imaju velike prednosti, tvrdi Vilijam Megvud. „Najpre su manje, što znači da su rizici projekta manji. I mogu da se grade u fabrici“, kazao je on i naglasio da su zbog toga i troškovi manji.

„Ali za mene lično je bezbednost najveća prednost. Pri mnogim novim tehnologijama ne može biti velikih nuklearnih havarija, ne samo jer su male, već i zbog dizajna“, dodaje direktor Nuklearne agencije.

Kristof Pistner iz Ekoinstituta u Frajburgu pokazao je skeptičan stav. On kaže da postrojenja od 300 megavata „takođe imaju obiman radioaktivni inventar“ i zamišlja veliki broj raštrkanih malih nuklearki, pitajući se – kako to sve zaštititi i od terorističkih pretnji?

Trenutno je na planeti aktivno oko 400 klasičnih reaktora. Ukoliko bi renesansa nuklearne energije stvarno došla sa malim reaktorima, onda bi njih moralo da bude na hiljade ili na desetine hiljada, navodi se u reportaži Dojčlandfunka. Na tu tehnologiju mnogo polažu Kanada i SAD. Nedavno su američki predsednik Džozef Bajden i rumunski kolega Klaus Johanis najavili gradnju male nuklearke u Rumuniji, u srpskom susedstvu. I predsednik Aleksandar Vučić je pomenuo mogućnost da Srbija pravi modularne centrale.

Samo bi za to prvo morao da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana koji važi još od sredine osamdesetih godina.

Izvor: www.nova.rs

Odobrena dozvola za najveću nuklearku u Evropi
Novosti online 21. 12. 2021.

FINSKA agencija za nuklearnu bezbednost dala je dozvolu petom nuklearnom reaktoru u toj zemlji da pokrene probni rad pod niskom snagom.

Reaktor Olkiluoto 3 (OL3) treba da počne sa redovnom proizvodnjom električne energije u junu 2022. godine i biće najveći reaktor u Evropi, preneo je briselski portal Euroaktiv. Očekuje će taj reaktor povećati energetske kapacitete Finske za 1.600 megavata, što bi pokrilo oko 15 odsto potrošnje električne energije u zemlji. Maksimalna proizvodnja struje od vetra u Finskoj, poređenja radi, iznosi 2.500 megavata. Sa početkom rada reaktora Olkiluoto 3 udeo struje dobijene iz atomskih centrala porašće u Finskoj na oko 40 odsto.

Reaktor, smešten na zapadnoj obali Finske, umnogome će unaprediti energetsku nezavisnost te zemlje, koja struju uvozi iz Švedske i Rusije. Koliko i kako će uticati na sadašnje cene energenata još je neizvesno. Projekat izgradnje reaktora od samog početka su pratili tehnički problemi i pravni sukobi oko troškova u konzorcijumu koji su činili francuski koncern za nuklearnu energiju AREVA NP, koji se sada zove Framatome, njegova nemačka podružnica AREVA GmbH i nemački Simens. Reaktor je trebalo da bude završen još 2009. godine uz ukupne troškove 3,2 milijarde evra. Konačni troškovi izgradnje 13 godina kasnije procenjuju se na 8,5 milijardi evra, preneo je portal Bizlajf.

U Finskoj veliki deo građana podržava nuklearnu energiju. Istraživanje koje je sprovelo krovno udruženje finske energetske industrije, Finiš enerdži, pokazalo je da oko 50 odsto Finaca želi da se poveća udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji energije.

Izvor. www.novosti.rs

Očekujem da EU prizna nukleranu energiju kao zelenu
Tanjug 21. 12. 2021.

MAĐARSKI premijer Viktor Orban izjavio je danas da očekuje jasan stav Evropske komisije prema kojem je nuklearna energija priznata kao održiva zelena energija, kao i da će energija proizvedena iz gasa biti privremeno prihvaćena.

On je rekao i da učesnici sastanka Evropskog saveta prošlog četvrtka nisu postigli dogovor o cenama energenata, a da očekuje da će većinsko mišljenje koje je preovladalo na sastanku biti objavljeno u formi stava EU do kraja ove godine, prenosi MTI.

- Broj onih koji se protive nuklearnoj energiji nije dovoljno veliki da formira manjinu koja može da blokira njenu upotrebu - izjavio je Orban.

Kao rezultat toga, mađarski premijer očekuje jasan stav EU koji će pokazati da zaštita klime nije moguća bez nuklearne energije i da iz tog razloga, kako je rekao, nuklearnu energiju treba rangirati kao održivu, zelenu energiju, navodi MTI.

Izvor: www.novosti.rs

Evropa dobija najveću nuklearku, srpska bi koštala oko pet milijardi evra, a oni koji pominju Černobilj treba da znaju samo jedno
S. L. 23.12.2021.

U vreme kada energetska kriza trese i najrazvijenije ekonomije sveta, stižu dve dobre vesti. Jedna je da Evropa dobija najveću nuklearku koja će vrlo brzo početi da proizvodi struju. Druga da je domaća, stručna javnost vrlo opredeljena za činjenicu da i Srbiji treba "nuklearka" što bi našem energetskom sistemu, dodatno obezbedilo količine struje, i za potrošnju i za izvoz.

Dozvolu za rad petog nuklearnog reaktora ovih dana dobila je Finska. Biće to najveći reaktor u Evropi. Zvao bi se "Olkiluoto 3" i počeo sa proizvodnjom struje u junu 2022. godine. Sa kapacitetom od 1.600 megavata Finskoj bi obezbedio čak 15 odsto ukupne potrošnje struje. Ovaj reaktor je trebalo da bude završen još 2009. uz ukupne troškove od 3,2 milijarde evra. Trinaest godina kasnije konačni troškovi izgradnje se procenjuju na 8,5 milijardi evra.

Srbija je danas, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Naprotiv, kapaciteti koje imamo su dovoljni da proizvode i viškove za izvoz, ali bi nam nuklearka mogla obezbediti i dodatnu stabilnost, i profit. Mnogi istovremeno tvrde da Srbija nema te pare - jer nuklearka navodno vredi i više od 10 milijardi evra, ali se s vrha vlasti moglo čuti da bi Srbija mogla da kupi udeo od pet do 10 odsto u nekoj nuklearki u regionu. U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Sloveniji.

- Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat, ali ja tvrdim da imamo dobre inženjere koji sa dobrom obukom u svetu moguda postanu vrsni stručnjaci - kaže za Blic inženjer i stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković za koga ne postoji dilema oko pitanja "Treba li Srbiji nuklearka?". Naš sagovornik smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.

- Preduslov da se one grade jeste da se ukine moratorijum, a benefiti su nesporni. Dobijanje energije iz nuklearki je značajno jeftinije i pouzdanije, a to je investicija koja je već srednjoročno isplativa, ne dugoročno - dodaje Zdravković. Kada govori o ceni investicije navodi primer, ali dodaje i da je cena od 10 i 15 milijardi evra "prenaduvana."

- Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to jeste velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana - rekao je Zdravković.

Jelica Putniković urednica portala Energija Balkana kaže da alternativa srpskim termoelektranama još nije na vidiku jer još uvek nema nekog drugog stabilnog izvor energije.

- Za nas je rano da 2050. godine ugasimo sve termoelektrane jer će Indija i Kina ugalj sačuvati do 2060. odnosno 2070. godine, a iako imaju mnogo više novca i izgrađene nuklearne zelene kapacitete. Mi sada imamo razne stavove o kimatskim promenama gde svi upiru prst u ugalj kao zagađivač, a niko ne pominje druge zagađivače. A termoelektrane ako se dovedu do najviših standarda onda mogu da budu alternativa - zaključila je Putniković.

Imamo struje i za izvoz

Srbija godišnje u proseku proizvede 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. To praktično govori da je imamo nešto i za izvoz. Posmatrajući region situacija se dosta razlikuje. Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki Krško u Sloveniji. Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, a Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba.

U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi. S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete, a stabilan sistem ima i Mađarska.

Izvor: www.blic.rs

Najviše volim preteće naslove u novinama. To se učvrstilo zadnjih godina kod nas samo tako.  "Oni koji ne veruju treba da znaju ovaj dokaz ","samo ako niste poverovali uz ovo ćete poverovati ","Ko nije za nas ovim argumentom ima da bude za nas"...

A argument je obično tup. 

Napinjanje oko nuklearki potiče od potrebe da se pređe na električne automobile  (koji su dokazano teški,teški krševi ) i procena koliko megavata je potrebno za njihovo dopunjavanje.  Kinezi već proizvode jeftine automobile na struju, tako da će to da "zatrpa" Evropu vrlo brzo. 

A nuklearka u Srbiji?  Videćemo...

Senzacionalizam.

Ovo prvi put čujem, nuklearne elektrane kontejnerskog tipa?

https://www.youtube.com/watch?v=ci5p1oHcyyw

Ovaj čovek na snimku u prethodnom postu, o njemu se puno govorilo ovih dana... verovatno je gledao emisiju na sputnik, pa je ponešto zapamtio - i sada priča zabezeknutim članovima naše vlade.

Bruka i sramota!

Zašto uzvišeni članovi vlade nisu pozvali nekog stručnjaka da im objasni šta su nuklearne elektrane sadašnjosti?
Odgovor očekuju od jednog priučenog partijskog panja, koji trenutno vodi EPS.

Ne samo kontejnerske, ima i saćaste, kasetne... ;D

Bez šale, još 90ih Rusi su razvili ploveću nuklearnu elektranu radi upotrebe u uslovima Zapolarja. Snage oko 100MW

Verovatno je genije mislio na ovo:

https://en.wikipedia.org/wiki/Small_modular_reactor

Belgija zatvara nuklearke do 2025
Tanjug 23.12.2021.

Belgijska vlada je postigla noćas sporazum kojim se potvrđuje da će nuklearne elektrane u zemlji biti zatvorene 2025. godine, ali će država nastaviti da ulaže u tehnologiju nuklearne energije, objavili su danas belgijski javni servisi RTBF i VRT.

Rasprava o ovoj temi je trajala nedeljama u koalicionoj vladi Belgije, koju čini sedam partija, pri čemu su Zeleni ostali odlučni da se poštuje zakon iz 2003. koji predviđa gašenje nuklearnih elektrana, dok su liberali iz francuskog govornog područja bili za to da dva najnovija reaktora ostanu otvorena, prenosi Rojters. Dvema belgijskim nuklearnim elektranama, sa ukupno sedam reaktora, upravlja francuska kompanija Anži.

Nakon razgovora tokom noći, ključna grupa ministara je postigla kompromis prema kojem će poslednja postojeća nuklearka biti zatvorena 2025. godine, pod uslovom da Belgija uloži 100 miliona evra (113,4 miliona dolara) u istraživanje buduće nuklearne energije, sa naglaskom na manje modularne reaktore, preneli su belgijski mediji.

Belgija tek treba da utvrdi kako da nadoknadi manjak električne energije, a jedna od opcija su gasna postrojenja. Odluka o tome može biti doneta do marta.

Izvor: www.blic.rs

U Evropi cena megavat-časa struje iz gasa 180 evra, a u Francuskoj ista količina dostigla 442 evra
Goran Čvorović 23. 12. 2021.

SPAJANJE različitih faktora, ekonomskih, meteoroloških i geopolitičkih, izazvalo je novi enregetski šok u Evropi, što može da dovede do nesagledivih privrednih posledica.

Cena gasa neprestano skače poslednjih meseci, i ova tendencija izgleda nema nameru da se promeni u bliskoj budućnosti. Prvog dana zime, 21. decembra, megavat-čas dobijen na ovaj način dostigao je u Evropi cenu od 180,267 evra, što je deset puta više u odnosu na prošlu godinu i predstavlja uvećanje od 90 odsto od prvih dana decembra. Poskupljenje na godišnjem nivou iznosi hiljadu odsto! Poslednji skok je odjednom iznosio 22 procenta. EU zavisi od ostatka sveta kada su u pitanju energetski izvori, pre svega nafta i gas. Preko 60 odsto njene energetske potrošnje dolazi iz uvoza. Gas tu ima udeo od 21 odsto, a to se pokriva uvozom od 90 procenata. Od toga, 77 odsto stiže gasovodima, a ostatak brodovima, uglavnom iz SAD, Katara i Alžira. Najveći snabdevači EU su Rusija, s 41 odsto i Norveška sa 16 procenata. Zanimljivo je da je u Francuskoj ovaj procent obrnut.

Na veću potrošnju uticala je privredna obnova posle serije pandemijskih talasa usled sve veće vakcinacije i oslobađanja ljudi, ali i takve situacije, kao što su nedostatak vetra iz pravca Severnog mora, zbog čega su zatajili vetroparkovi. Istovremeno, deo ruske gasne mreže je u fazi održavanja, a tu su znatno doprinele i tenzije između Zapada i Istoka, na ukrajinskoj granici. Najveća bušotina u Norveškoj je u zastoju posle požara. Zbog svega, rezerve gasa u Evropi su značajno umanjene.

Sve se to direktno odražava na cenu električne energije. Cena megavat-sata u Francuskoj je 20. decembra skočila na 442 evra, što je najviše još od 2009. godine. Pre aktuelne krize, iznosila je 93 evra. Naročito je problematično u Belgiji i Nemačkoj, koje investiraju u centrale na gas, jer se protive nuklearnoj energiji posle tragedije u Fukušimi.

Ogroman broj firmi širom Evrope zbog toga ima znatne finansijske teškoće. Neke se, čak, i zatvaraju. Rumunski proizvođač đubriva "Azumureš" iz Targu Mureša privremeno je obustavio priozvodnju. U Velikoj Britaniji, 25 uglavnom manjih snabdevača električnom energijom, moralo je da prestane s radom, što predstavlja gotovo polovinu firmi registrovanih u ovom domenu. Najveća topionica aluminijuma u Evropi, u francuskom gradu Dankerku na atlantskoj obali, smanjila je proizvodnju, jer je gubitak zbog povećane cene energenata samo u novembru i decembru procenjen na 20 miliona evra. Fabrika "Nirstar d'Obi" na severu Francuske koja proizvodi cink, sa 300 zaposlenih, neće raditi dva meseca, počev od 2. januara.

Mnoge manje evropske firme, poput starih porodičnih preduzeća, koje postoje vekovima, moraju da stave ključ u bravu, jer ne mogu da pokriju račune. U domaćinstvima, cene za struju i gas neprestano skaču, i preko 30 odsto. Treća mogućnost za grejanje je mazut, koji takođe sve više poskupljuje, pa se mnogi preorijentišu na stari način, sečom drveća. Smanjenje krize očekuje se tek na leto sledeće godine, a relativni povratak u normalu početkom 2023.

A da jedna nevolja često ne ide sama, potvrđuje i to što je francuska elektrodistribucija zatvorila četiri svoja najveća reaktora u dve nuklearne centrale, usled otkrivanja anomalija na glavnim delovima u slučaju incidenta, koji omogućavaju hlađenje reaktora. Konkretno, pronađene su pukotine u metalu u blizini creva za hlađenje. Sumnja se u loše zavarivanje. Trenutno traje istraga da se utvrdi da li ovi problemi postoje i u drugim francuskim nuklearnim elektranama.

Zatvaranjem 4 od ukupno 56 reaktora koliko ih Francuska ima, proizvodnja je, za sada, umanjena za 4,5 gigavata od ukupnog kapaciteta od 61 gigavat. Do kraja godine, to je gubitak od čak jednog teravata. Francuska, sa najviše civilne nukelarne energije posle SAD, nuklearkama proizvodi 70 odsto struje za svoje potrebe.

Zbog evropske energetske krize, ali i primoravanja da zatvori neke od svojih elektrana, u Francuskoj je ugrožena ravnoteža snabdevanja. Da nevolja bude veća, ovih dana je, u severnom delu zemlje, uključujući i Pariz, baš hladno. Vlasti uveravaju da do kraja decembra nema opasnosti od isključenja energije. Kritičan će biti januar. Ako potrošnja i dalje bude rasla, struju mogu da uvoze, uglavnom iz Španije, Nemačke i Belgije.

U slučaju veće krize, da bi se sprečio "blok-aut", priskočiće se unapred utvrđenoj proceduri: najpre će se pozvati dvadeset najvećih industrijskih potrošača da smanje korišćenje energije, zatim na red dolazi smanjenje napona u mreži, potom poziv Francuzima da štede struju i, konačno, ciljana lokalna isključenja.

MUKA I ZA ALPE

Zaustavljanje više nuklearnih centrala u Francuskoj direktno bi moglo da ugrozi energetski sistem u Švajcarskoj, ali i u celoj zapadnoj Evropi.

Izvor: www.novosti.rs

Kada bismo mogli da dobijemo nuklearku? Oni koji mogu da nam je grade staju na prste jedne ruke

Srbija, po svemu sudeći, definitivno i hoće da gradi, i ima potrebu za nuklearkom.
Stručnjaci znaju i koliki bi njeni kapaciteti trebalo da budu, a i kako bi mogla i srednjoročno i dugoročno da zadovolji potrebe Srbije za strujom, koje će nesumnjivo rasti. Činjenica je i da gradnja nuklearke nikako nije niti jeftin, a još manje brz poduhvat.

Svedoci smo da se fabrike i složeni poslovno-stambeni kompleksi mogu izgraditi i za manje od godinu dana. Građani često misle da ništa mnogo duže ne bi trajala ni gradnja jedne nuklearne elektrane, ali to je u stvari projekat potpuno drugih dimenzija, piše Blic. Osim što košta i što se meri milijardama evra, reč je o vrlo kompleksnom poslu, koji ne može svako da radi.
"I Srbija je ne bi mogla nikako sama graditi. A i kada bi je drugi gradili trajalo bi to 10 godina. Da učestvujemo u gradnji da, ali malo je zemalja koje imaju znanje za takve investicije. Najbolje to rade Rusi i Amerikanci, a mogu i Francuzi, Nemci, Južna Koreja i Japan. Treba, međutim, reći i da mi imamo vrsne inženjere i da bi oni sa obukom od nekoliko godina u svetu, isto bili spremni", kaže stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković, ukazujući na kompleksnost poduhvata.

Vučić: "Razmatramo izgradnju nuklearke"

Danas nam naše termolektrane obezbeđuju 70 do 72 odsto struje koju potrošimo. Zajedno sa hidro i ostalim izvorima pravimo oko 7,9 gigavata instalisane snage. I to je, ispostavlja se, dovoljno, ali imajući u vidu prirodni proces koji će kroz budućnost i povećavati potrebe za strujom, novi alternativni izvor i više je nego značajan.
"Da ne bismo brinuli, Srbiji treba još 700 megavata, a dugoročno gledano, imajući u vidu da će svaka kuća imati računar i da će potrošnja rasti po sličnim i drugim nivoima, treba nam još 700. I to bi mogao da nam donese jedan reaktor od 1,25 gigavata. On bi pokrio potrebe za Srbije za strujom u narednih 30 do 40 godina", kaže Zdravković.
Na pitanje koliko bi takav reaktor Srbiju koštao, odgovara da je računica prilično jasna.

"Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i Turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bismo mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu", pojašnjava.

Poređenja radi, kada bismo gradili nuklearku poput slovenačke "Krško", to nam ne bi bilo dovoljno, jer ona ima jedan reaktor snage 770 megavata, a nama treba dvostruko više.
"Nama treba naša nuklearka"

U našem okruženju nuklearke postoje i u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj. Kada govorimo o njihovim prednostima, postoji ih nekoliko. Na prvom mestu su ekonomski, ali nikako ne treba sporiti ni strateške, naučno-razvojne i ekološke. Kada govorimo o ekonomskim, treba reći da je proizvodnja struje iz nuklearnih elektrana najjeftinija. Mnogo je jeftinija i od proizvodnje u termoelektranama, a još više od proizvodnje u hidropogonima.
"Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Bez njih u budućnosti Srbija jednostavno ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem", zaključuje Zdravković.

Evropa u junu dobija najveću nuklearku

Dozvolu za rad petog nuklearnog reaktora ovih dana dobila je Finska. Biće to najveći reaktor u Evropi. Zvao bi se "Olkiluoto 3" i počeo da proizvodi struju u junu 2022. godine. Sa kapacitetom od 1.600 megavata, Finskoj bi obezbedio čak 15 odsto ukupne potrošnje struje.
Najveći nuklearni reaktor u Evropi dobio zeleno svetlo
Ovaj reaktor je trebalo da bude završen još 2009. uz ukupne troškove od 3,2 milijarde evra. Trinaest godina kasnije konačni troškovi izgradnje se procenjuju na 8,5 milijardi evra.

Izvor: ww.b92.net/biz/vesti/srbija/kada-bismo-mogli-da-dobijemo-nuklearku-oni-koji-mogu-da-nam-je-grade-staju-na-prste-jedne-ruke-2078008

U jeku energetske krize
Tanjug 24. 12. 2021.

GASNA kriza u Evropi u poslednjih nekoliko meseci dominira u medijima, ali to nije pokolebalo Nemačku u nameri da do kraja ove godine stavi katanac na polovinu svojih nuklearnih kapaciteta i ubrza plan za gašenje elektrana na ugalj do 2030.

Nemačka bi, prema planu, trebalo da zatvori pre kraja 2021. tri nuklearne elektrane - Gronde, Gundremingen C i Brokdorf. U zemlji će ostati aktivna tri reaktora, koji će biti ''penzionisani'' do kraja sledeće godine.
Za energetsku bezbednost Nemačke, to bi mogla da bude katastrofa, ocenjuje specijalizovani energetski portal oilprice.com. Opredeljenost Nemačke da ozeleni nacionalnu energetsku mrežu je plemenita, ali je ovo izgleda najgori mogući trenutak za to, jer će isključenje tri nuklearne elektrane sa mreže biti dodatni teret za nacionalnu elektorprivredu da odgovori potrebama privrede i rastu potražnje za strujom u 2022, naročito u zimskim mesecima, navodi se u analizi. Pored toga, usled nedostatka gasa, cene tog energenta za isporuku u januaru su ove nedelje oborile rekord svih vremena od preko 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, što je, logično, dovelo do oštrog skoka cene struje za krajnje potrošače, dodaje se u tekstu.

Ipak, rastuće cene električne energije i prirodnog gasa nisu odvratile Nemačku od njenih zelenih ambicija, a to bi moglo da ima veće posledice nego što mnogi misle, smatra autorka teksta DŽulijen Gajger.
Značaj uglja i nuklearne energije, od koje Nemačka sada ''diže ruke'', porastao je ove godine, stekavši veći udeo u ukupnom energetskog miksu zemlje nego 2020, a jedan od glavnih razloga je manja brzina vetra i rast potražnje, saopštilo je Udruženje nemačke industrije za energiju i vode, BDEW.

Ugalj i nuklearna energija činili su 40 posto ukupnog energetskog miksa u 2021, dok je udeo obnovljivih izvora energije pao na 41 procenat. Nemačke vlasti su 2011. godine naložile momentalno zatvaranje osam od 17 reaktora nakon katastrofe u Fukušimi i višegodiših antinuklearnih protesta. Vlada u Berlinu je tada obećala da će ukinuti nuklearne elektrane do 2022. godine. Što se tiče uglja, vlasti nemačkih saveznih država su se dogovorile da postepeno izbace ugalj iz upotrebe do 2030. godine, što je ranije u odnosu prethodni plan kada je rok bio do 2038. Sama ova dva poteza dovode Nemačku, koja nema dovoljno energije, u nesiguran položaj. Ali, to nije sve. Ova zemlja takođe namerava da izbaci i prirodni gas iz upotrebe, pri čemu je u planu da se do 2040. godine prekine proizvodnja električne energije iz gasa. Trenutno se polovina svih nemačkih domaćinstava greje na prirodni gas.

Do 2026. godine, u Nemačkoj će stupiti na snagu zabrana ugradnje u nove stambene objekte grejne instalacije na bilo koju vrstu naftnih derivata u korist toplotnih pumpi koje će se snabdevati strujom sa mreže. To će biti ista ova mreža koja se trenutno bori da snabde strujom građane, i ista mreža koja se trenutno oslanja sa 40 posto na nuklearnu energiju i energiju na ugalj kojih će se odreći. Nuklearna energija je služila kao prilično pouzdana dopuna za obnovljive izvore energije, zavisne od ćudljivosti vetra i sunca, i čija je isprekidanost u snabdevanju ove godine izašla na videlo više nego ikada, zaključuje se u analizi portala oilprice.com.

Izvor: www.novosti.rs

Od čega će nemci da dobijaju energiju da zadovolje najjaču industriju u EU, ako zatvore nuklearke, ako zatvore elektrane na ugalj, i ako neće da kupuju ruski gas?

Ovo je zaista filozofsko pitanje!  :zid :zid :zid

Berlin isključuje polovinu nuklearnih elektrana, struja za isporuku će u narednoj godini poskupeti i do pet puta
Kurir 26.12.2021.

Nemačka namerava da zatvori skoro polovinu svog nuklearnog kapaciteta pre kraja godine, što će dodatno opteretiti evropske mreže koje su već pogođene jednom od najgorih energetskih kriza u istoriji kontinenta.

Zatvaranjem Gronde, Gundremingen C i Brokdorf, što je još jedna etapa ukidanja nuklearnog programa u Nemačkoj, ostaće samo tri nuklearne elektrane, koje će biti ugašene do kraja 2022. godine. Pored pritisaka u snabdevanju, zatvaranje uklanja ključni izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika u zemlji sa sve većim emisijama gasova staklene bašte, prenosi Blumberg.

Nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, Nemačka je obećala da će zatvoriti sve svoje reaktore. U to vreme, zemlja je bila lider u obnovljivim izvorima energije, ali sa postepenim ukidanjem svog nuklearnog programa, sve se više oslanja na ugalj i lignit za proizvodnju električne energije. Nacija je zaostala u trci za nultu neto emisiju nakon velikih ustupaka lobija za ugalj, demonstranata protiv vetra i industrije, posebno proizvođača automobila.

„Iz perspektive čiste emisije, ideja o gašenju nemačkih nuklearnih elektrana pre nego što dođu do kraja svog veka bila je uvek upitna“, rekao je Hans Kenig, menadžer projekta u Aurora Energi Research.

Nuklearne elektrane su dizajnirane da proizvode energiju 24 sata dnevno, pružajući dragocenu podršku kada vetar ne duva ili nema sunca. Iako su gašenja poznata godinama i malo je verovatno da će izazvati novi skok cena, uklanjanje četiri gigavata osnovne proizvodnje ukazuje na pad kapaciteta u Nemačkoj. To je jedan od razloga zašto će sledeće godine cene biti veće - struja za isporuku 2022. ove godine je poskupela više od pet puta. Povećano oslanjanje na fosilna goriva dodatno će povećati emisije gasova staklene bašte, a Nemačka nije usamljena u tome. Brojne evropske zemlje povećale su proizvodnju energije na ugalj poslednjih meseci pošto zalihe gasa nisu zadovoljile rastuću potražnju, a proizvodnja vetra opala.

Gašenje proizvodnje uglja do 2038. godine

https://youtu.be/dOmSVNteIL4

Nemačka namerava da ugasi svu proizvodnju uglja do 2038. godine, a broj elektrana na lignit će do 2024. biti smanjen za skoro 16 odsto. Do tada će visoke cene ugljenika i ekspanzija obnovljivih izvora energije „snažno smanjiti” nemačku proizvodnju uglja, rekao je.Međunarodna agencija za energiju. I taj trend će se ponoviti, i veliki deo Evrope će odlučiti da „izađe iz uglja“, što će dugoročno dovesti do povećanja instalirane obnovljive energije, kaže Sabrina Kernbihler, analitičar u S&P Global Platts.

Međutim, kratkoročno, ugalj pomaže u premošćivanju nedostataka u snabdevanju. Jedna nemačka kompanija, Uniper SE, odložila je planiranu demontažu svoje termoelektrane na ugalj Šolven-B za 2023. godinu nakon kašnjenja u izgradnji zamenske gasne jedinice na istoj lokaciji. Ovo će doneti olakšanje kako se tenzije na tržištu nastave. Ali to neće pomoći Nemačkoj da postigne cilj nulte emisije.

Izvor: www.blic.rs

Ova tekuća energetska kriza će sasvim sigurno biti tačka na Evropsku Uniju.

Ma kakvi. Vezani su oni (pa čak i mi za njih) raznorodim ugovorima.  Ali neće biti isti.  Istočni blok  (Poljska, Češka,Slovačka,Mađarska ) ima da podivlja skroz.  Oni i do sada nisu bili zadovoljni, ali tek sada kada ostanu bez gasa ,to jest kada su primorani da ga preskupo plaćaju  (možete primetiti kako Mađarska odjednom obožava Srbiju i Republiku Srpsku ) još dublje će podrivati EU.  Da bi do konačnog raspada došlo Putin mora da povuče potez.  I to mora da bude nešto krupno i konačno što bi ovu ekipu bacilo na pozadinu u potpunosti, kao na primer preuzimanje Ukrajne, raspoređivanje nuklearnog naoružanja bliže, bankrot barem jedne od članica EU i/ili teška kriza politička, ekonomska ili vojna u nekoj od članica EU.  Ali po onoj dečijoj igri "toplo, toplije,vruće" e sad smo u vreloj zoni, još jedan korak i to je to.  ;)

I Italija je vezana mnogobrojnim ugovorima, kao i Španija, sve su to kandidati, uz one koje si nabrojao, za napuštanje EU.
EU je počela da se ruši Bregzitom, početak kraja, a sa njima (V.B.) imamo svi, pa i Srbija, mnogo više nepisanih ugovora koji su više na snazi nego od onih pisanih. :)

Nemačka zatvara tri od preostalih šest nuklearki
SVET Autor: FoNet 30. dec. 2021

Nemačka će u petak zatvoriti tri od svojih šest preostalih atomskih centrala. Vlada u Berlinu je odlučila da ubrza odricanje od nuklearki posle nesreće u japanskoj atomskoj centrali Fukušima 2011. godine, izazvane zemljotresom i cunamijem.

Posle tri i po decenije rada, sutra će biti zatvoreni nuklearni reaktori Brokdorf, Gronde i Gundremingen C. Poslednje tri atomske centrale – Isar 2, Emsland i Nekarvesthajm II će biti isključene do kraja sledeće godine. Šest nuklearki je ove godine doprinelo sa oko 12 odsto proizvodnje električne energije u Nemačkoj. Istovremeno je doprinos obnovljivih izvora energije bio veći od 40 odsto, uglja manje od 28, a gasa oko 15 odsto. Nemačka namerava da obnovljivi izvori do 2030. godine proizvode 80 odsto energije.

Procenjuje se da su troškovi zatvaranja svake nuklearke 1,1 milijarda evra, navodi Rojters.

Izvor: www.n1info.com

[attachment=1]

Bili smo u strogo čuvanoj nuklearki koja će dobiti novi blok od 5 milijardi €
Nekoliko tisuća protokola i postupaka regulira rad svakog od 620 zaposlenika.
Kontrolira se sve, čak i njihov privatni život...

Prolazimo rotirajuća željezna vrata. Iznad naših glava debeli se snopovi žica spajaju na dalekovode koji u daljini ulaze u Hrvatsku. Čuje se stalno zujanje turbine. Ove zgradurine, kako se priča, imaju zidove i do metar debljine, a mogu izdržati potrese koji bi s temeljem sravnili gradove poput Zagreba ili Ljubljane. Iza ograde, jedna od tih zgrada čuva nuklearni reaktor s 50 tona uranija-235, druga hermetički zatvara 2400 kubika radioaktivnog otpada, a u trećoj je "olimpijski" bazen u kojemu se hladi radioaktivno nuklearno gorivo.

Badnjak je. Stojimo na recepciji Nuklearne elektrane Krško.

- Zabranjeno je fotografiranje ovdje - upozorava nas portir na ulazu. Da se ne bi otkrile pozicije sigurnosnih kamera, kako kaže.
Prijavljujemo sve što nosimo sa sobom, od...

https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/bili-smo-u-strogo-cuvanoj-nuklearki-koja-ce-dobiti-novi-blok-od-5-milijardi-15140733

Lijepo vidjeti ovako sređenu kontrol room.  :)
Krško je stara ali šljaka još skroz ok.
Ne smije se štedjeti na održavanju i nema problemo.

Puni članak je za pretplatnike.

poz.

Ne znam da li je to neko spomenuo u debati ovde na temi  (moram da priznam da nisam pročitao sve "krindž"),ali najveći problem s nuklearkama nije njihova zaštita od zemljotresa - radijacije i slično što možemo s par reči nazvati "Černobelj/Fukušima sindrom " već nešto što se dešava baš sada ovih dana u Evropi, a to je ispadanje sistema distribucije električne energije.

Pošto nuklearke ne znaju da stanu  (kao na primer termo ili hidro elektrane gde možete da preusmerite tok vode ili da ne ložite vatru u kotlu ) već neprekidno proizvode struju. 

Pošto je cela Evropa povezana u jednu celinu kablovima kojima teče struja, kada jedan veći trafo negde "ispadne " iz sistema kao domine ispadaju i drugi vezani za njega.  Ako se to desi u blizini nuklearke povećava se toplota u jezgru i oko njega jer struja "nema gde da ode" I bude potrošena. A to dovodi do havarije.  Ovo sam napisao jer sam negde u prolazu pre par dana čuo da Francuska zbog gašenja elektrana u Nemačkoj ima probleme u svom sistemu. 

Kako ne može da stane? Kao što se reaktor pokrene, tako može i da se isključi.

Ovde ima i lepo objašnjenje.

https://youtu.be/uYrhWO_ZLYw

Понедељак, 03.01.2022.

Ове године одлука о модуларним нуклеарним електранама

Потпредседница владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић очекује да ове године буде донета одлука о прављењу модуларних нуклеарних електрана у Србији и истиче да не треба да бежимо ни од једног извора који може да нам обезбеди енергетску стабилност.

„Ми имамо мораторијум на изградњу нуклеарних електрана који је уведен после катастрофе у Чернобиљу, што је у том тренутку било потпуно разумљиво, али све се то променило од те 1986. године до данас”, рекла је Михајловићева Танјугу и истакла да је технологија доста напредовала. Каже да су тада постојали велики нуклеарни ректори и електране, док су сада већ у озбиљном развоју модуларни нуклеарни реактори снаге од 10 до 400 мегавата. Има их већ неколико постављених у свету, у Кини и неким другим државама, додаје министарка. Такође, подсећа да су то мали реактори који се праве у фабрици и испоручују готови на место које купац жели.

„Можете да га транспортујете тамо где желите да ставите такав модуларни нуклеарни реактор односно у онај део земље где имате проблема са мрежом”, нагласила је Михајловићева. Навела је да у Србији још није донета никаква одлука о скидању ембарга на нуклеарке и да нису ни почели било какви званични разговори о сарадњи са неким у области изградње нуклеарних капацитета.

„Ми нисмо још увек почели никакве званичне разговоре. Ми сад стављамо на сто шта је то од енергетских извора што Србија може да користи да би обезбедила енергетску стабилност. Свакако један од извора су модуларне нуклеарне електране, јер није довољно само да имамо обновљиве изворе енергије, није довољно да имамо само хидроелектране”, рекла је Михајловићева. Чињеница је, каже, да ћемо свакако у деценијама пред нама смањивати полако производњу из термоелектрана, због чега морамо да градимо неке нове капацитете. Изразила је уверење да ће 2022. када буде завршена Стратегија развоја енергетике бити донета и одлука да ли ћемо прихватити модуларне нуклеарне електране.

„И даље сматрам да ми не смемо да бежимо ни од једног извора и да сваки извор који може да нам обезбеди енергетску стабилност је за нас важан и добар”, закључила је Михајловићева.

Izvor. www.politika.rs

Grade nuklearnu elektranu u SAD
Novosti online 03. 01. 2022.
   
DVE japanske industrijske kompanije navodno planiraju da se udruže sa kompanijom Bila Gejtsa kako bi pružile tehničku podršku za nuklearni reaktor visoke tehnologije koji će biti izgrađen u američkoj državi Vajoming.

Očekuje se da će u januaru biti potpisan sporazum, a da će učestvovati Japanska agencija za atomsku energiju (JAEA) i Micubiši industris kako bi obezbedili industrijsku pomoć i podatke iz naprednih japanskih reaktora. TerraPower, kompanija za nuklearnu energiju koju je osnovao Gejts, planira da otvori svoju fabriku u ​​Vajomingu već 2028. godine, a američke vlasti će obezbediti sredstva za pokrivanje polovine projekta procenjenog na 4 milijarde dolara. Radovi na izgradnji brzog reaktora snage 345.000 kilovata koji koristi natrijum kao rashladnu tečnost počeće 2024. godine.

Gejtsova kompanija je prvobitno planirala da radi sa državnom kineskom kompanijom, ali ograničenja nuklearnih sporazuma sa Pekingom koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp primorala su kompaniju da odustane od tog plana. SAD imaju dugu istoriju rivalstva sa Kinom i Rusijom, koje takođe razmišljaju o planovima za izgradnju i izvoz naprednih reaktora.

Japan je 2016. godine imao gorka iskustva sa razgradnjom svog prototipa naprednog reaktora Mondžu, projekat koji je koštao 8,5 milijardi dolara, ali je dao male rezultate i pratile su ga kontroverze.

Izvor: www.novosti.rs

Nuklearna energija je opasna, odbacujemo planove Evropske unije
SVET Autor: Beta 03. jan. 2022

Nemačka vlada je saopštila da nuklearnu energiju smatra opasnom i da se protivi predlozima Evropske unije (EU) da takva tehnologija ostane deo planova za borbu protiv klimatskim promena.

Nemačka će do kraja ove godine isključiti preostale tri nuklearne elektrane i postupno izbaciti ugalj do 2030. godine, dok susedna Francuska ima za cilj da modernizuje postojeće reaktore i izgradi nove kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe u budućnosti. Berlin planira da se u velikoj meri osloni na prirodni gas sve dok ne bude zamenjen energetskim izvorima koji ne zagađuju životnu sredinu. Nacrt plana EU, u koji je Asošiejted pres imao uvid, zaključuje da se i nuklearna energija i prirodni gas mogu pod odredjenim uslovima smatrati sigurnim za ulaganje.

"Mi smatramo da je nuklearna tehnologija opasna", rekao je portparol nemačke Vlade Štefen Hebeštrajt novinarima u Berlinu, napominjući da ostaje nerešeno pitanje šta učiniti sa radioaktivnim otpadom koji može da traje hiljadama godina. On je dodao da Nemačka "izričito odbacuje" planove EU vezane za atomsku energiju.

Aktivisti su kritikovali plan Nemačke da koristi prirodni gas, koji je bolji od uglja, ali pri sagorevanju i on otpušta ugljen-dioksid, glavni gas staklene bašte. Međutim, Nemačka tvrdi da je prirodni gas samo "most" do nezagađujućih alternativnih rešenja za čije je iznalaženje rok 2045. godina.

Izvor: www.n1info.com

Njemačka je nekoć bila uzor mnogima a sada preko noći postaju stacionar za emigrante sa ekološki prihvatljivim vrećicama za smeće  8)

Evropska komisija o kritikama zbog označavanja gasa i nuklearki kao održivi izvori eneregije
Tanjug 03.01.2022.

Evropska komisija je danas odbacila tvrdnje da je čekala poslednji čas uoči Nove godine da objavi predloge, prema kojima bi neki projekti prirodnog gasa i nuklearne energije mogli da budu označeni kao održivi izvori eneregije (OIE) oko čega postoji raskol među zemljama članicama Evropske unije.

Glavni portparol EK, Erik Mamer, rekao je danas na brifingu za merije da je izvršna vlast Evropske unije obećala da će izneti svoj stav o ovoj "veoma kompleksnoj i osetljivoj temi" pre kraja godine, prenosi Rojters.

„Nismo pokušavali da to uradimo tajno, ili kako vi želite da kažete, tako što smo čekali 31. decembar. Uveravam vas bi naše kolege više volele da su mogle da uživaju u prazničnom odmoru, ali su odlučile da nastave rad i tokom božićnih praznika kako bi obezbedili da predlog bude objavljen pre kraja godine", rekao je Mamer. Odluka Komisije da uključi gas i nuklearne investicije u pravila Evropske unije o "održivoj finansijskoj poreskonomiji" sadržana je u nacrtu predloga objavljenom kasno uveče 31. decembra, i procurila je do nekih medija koji su to objavili.

„Kada se postavilo pitanje koji su obnovljivi izvori energije zeleni, Komisija je građanima dala tri opcije da daju svoje mišljenje (voda, sunce, vetar). A onda dobijamo dokument s fosilnim gasom i nuklearnom energijom, koji je napisan iza zatvorenih vrata i objavljen u novogodišnjoj noći", naveo je u onlajn postu Henri Eviston, portparol za održive finansije u Kancelariji za evropsku politiku ekološke organizacije WWF.

Tokom višemesečne žestoke debate o predlozima koje energetske pojekte treba svrstati u održive, neke zemlje EU su zastupale stav da su potrebna ulaganja u gas kako bi im se pomoglo da se odreknu uglja kao velikog zagađivača. Druge su, pak, smatrale da bi označavanje tog fosilnog goriva kao "zelenog" narušilo kredibilitet pravila i Evropske unije koja želi da bude globalni lider u borbi protiv klimatskih promena.

Slična podela je i po pitanju nuklearne energije. Francuska, Češka i Poljska su među zemljama koje navode da odsustvo emisije CO2 iz nuklearne energije znači da ona ima veliku ulogu u suzbijanju globalnog zagrevanja. Austrija, Njemačka i Luksemburg su, s druge strane, među protivnicima nuklearki pozivajući se na problem vezan za radioaktivni otpad. Komisija tvrdi da uključivanje gasa i nuklearne energije u njenu poreskonomiju, koja se tiče ulaganja u energetske projekte, ima za cilj samo to da se olakša prelazak na potpuno obnovljivu proizvodnju energije. Nacrtom EK postavljeni su uslovi pod kojima se gas i nuklearna energija mogu koristiti u tranzicionom periodu.

Komisija će sada prikupljati mišljenja o svom predlogu do 12. januara i nada se da će do kraja meseca usvojiti konačni tekst. Nakon toga, o tekstu će se u periodu do šešt meseci razgovarati s vladama članica EU i evropskim parlamentom. Malo je verovatno da će predlog biti odbačeno, jer za tako nešto bi trebalo da 20 od 27 zemalja EU, koje predstavljaju 65 odsto građana EU, kažu „ne“, zaključuje Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Shvaćam ja da je ovo napisao pučkoškolac, gledajući ovaj i neke druge postove istog pjesnika, ali ipak... Ovdje je doslovno svaka teza kriva.

Černobil-Fukušima sindrom?

Ne, potresi jesu veliki problem za NE, uostalom jednu od dvije katastrofe u pogledu fisijskih elektrana je izazvao potres, ne izravno ali opet. To se nastoji izbjeći tako da se ne stavlja reaktor svugdje, a i sama konstrukcija se pravilno projektira i izvodi. Recimo NE Krško je izgrađena na monolitom temelju visine kuće trokatnice, projektirano da bude otporno na potres do 9 stupnjeva.

Ne, neće "ispad" "sistema"   ???  ???  ??? dovesti do topljenja jezgre. "Nuklearni otok" je poprilično odvojen od turbinskog dijela koji je fizički spojen na generator, a generator onda na polja i prijenosnu mrežu.
Jednostavno fizikalno je nemoguće, a očito je da ne poznaješ ni osnove elektrotehnike  ::)
Teoretski, najgori mogući slučaj sa elektro strane je da generator eksplodira, recimo dogodilo se Rusima prije nekoliko mjeseci, jer se veliki ruski generatori hlade vodikom a votka jeftina, i ništa bitno se nije zbilo ni na turbinskom a kamoli na nuklearnom dijelu.
Automatska zaštita je preventivno zaustavila reaktor, ali čak i da nije, hlađenje je odvojeno od generatora, sa višestrukom rezervom. Nema gubitka hlađenja, nema topljenja reaktora.

Ne, nuklearke "znaju" da stanu, kontrolnim šipkama se prekine lančana reakcija. To si krivo shvatio barbu koji ti je objašnjavao. Riječ je o tome da se zbog određenih fizikalnih svojstava, nuklearne elektrane dizajniraju i koriste kao bazne elektrane, da stalno daju istu količinu energije. Slično se koriste i termoelektrane na ugljen i protočne hidroelektrane. Kako potrošnja i ponuda el. energije nije uvijek ista, kad dođe do skokova u potrošnji tu vršnu potrošnju se pokriva tako da se ubace kapaciteti akumulacijskih hidroelektranana te ako su spremme i postoje plinske elektrane. A što se tiče prestajanja "loženja vatre u kotlu", pred koji dan je u Srbiji u TENTu zalijevano blato sa mazutom - samo da se ne stane i posljednji blok. Jer da se ponovno pokrene, trebali bi se osigurati inicijalni uvjeti, koje je dosad osiguravao kotao njemačke ratne parne lokomotive serije JŽ33 napravljene dok je Adolf bio živ, remontirane dok je Tito bio živ, a sada u raspadu kao i većina osoblja koja je rukovala istom.

Ne, kad ispadne "veći trafo" neće se dogoditi domino pad cijele mreže, upravo zato što postoji ENTSOE, a ne zbog njega. Relativno nedavno je bio incident kad je ENTSOE mreža bila prepolovljena, pad nekoliko velikih 400kV međunarodnih čvorišta, dva dijela europske mreže nisu imale međusobnu konekciju, pa opet nije bilo nikakvih ispada.

Ne, Francuska nema problema u svom sustavu od Švaba, prvo jer je to danas manje više jedan sustav, drugo u pitanju su 4 FR NE koje su van pogona i treće riječ je o monetarnom a ne tehničkom aspektu.

Dobri videi i pojašnjenja, da jih mogu svi razuimjeti oko NE @radioactivejan (https://www.tiktok.com/@radioactivejan?lang=en)

Evo nečeg za zabavu https://en.m.wikipedia.org/wiki/Three_Mile_Island_accident
Proučimo i "New York blackout" incidente  (bilo ih je par )evo jedan https://en.m.wikipedia.org/wiki/New_York_City_blackout_of_1977 .

Na gornjem postu od @poklopac i na linkovima imaš lepo objašnjeno. Nije da ne može doči u NE do greške, ali je malo verovatno i više je mogučnosti da transportna mreža zataji. NE je vrlo ozbilna stvar i tako je i tretirana. Nije garažno skopucalo.

LpB

Niko nije ni rekao da je NE neozbiljna stvar ili garažno "skopucalo". Već su se događali takvi incidenti sa ispadanjem sistema na teritoriji površine jednake polovini Evrope i na istočnoj i na zapadnoj obali SAD (i u Kini i u Rusiji, jedino ne znam da li je bilo nešto slično u Evropi).   I uvek je dolazilo do manjih ili većih incidenata sa NE zbog toga.  S tim što @poklopac to očigledno ne zna i s tim što @poklopac  (a možda i drugi ) shvataju to na način da NE mora ili da eksplodira da to bio incident ili ako nije eksplodirala, to se nije ni desilo ,a I nemoguće je.  Idete iz jednog ekstrema u drugi.  Nek @poklopac objasni fenomen ispadanja Istočne obale SAD ako nije moguće da više stanica ispadne jedna za drugom?  Kako se to više puta desilo, a nije moguće da se desi?  Svaka čast,ima ovde ljudi koji se razumeju dovoljno oko "elektronike" (tu mislim i na tebe Božo pošto znam sa drugih tema ) . Dakle munja udari u jedan trafo u Njujorku, a cela istočna obala ostane bez struje?  On @poklopac je jednim delom to i spomenuo pominjući ENTOSOE koji prihvata višak ili manjak  (to mu i jeste svrha). Samo da definišemo da to nije crno ili belo  (ceo sistem u Evropi pada ili ceo ostaje netaknut ) nego je baš sivo  (neprekidno se smanjuje pa povećava i napon i otpor na mreži uzrokovani proizvodnjom i potrošnjom ).

Oko tih munja udari u jedan trafo. Sve je u tome, koliko imaš iskorišteno prenosnu mrežu ne ne oko elektrarna.

Ako radiš na 20% onoga što transportna mreža može opdneti, imaš 80% rezerve, koju možeš iskoristiti da u danom momentu preneseš više po toj mreži. Ako radiš na 95% nemaš te rezerve, i sistem počne padati (isto kao ako preko osigurača od 16A želiš preneti 20A; pregreje se i isključi).
A zašto koristiti 95% umjesto 20%? ekonomski razlogi. Najlakše razumeti koliko veliku vodovodnu cev trebaš staviti ako danas trebaš pretok 1L/min. Takvu koja omogučava do 1,5 l/min ili takvu koja omogučava 30 l/min, ali košta 5 puta više..


LpB

Tačno to pređenje sa protokom vode sam mislio da upotrebim u narednom komentaru, kao da si mi pročitao misli  ;)

Struja drastično poskupljuje, a Nemačka zatvara nuklearne elektrane, u Francuskoj kvarovi
Novosti online 08. 01. 2022.

NEMAČKA je ovih dana zatvorila tri od šest preostalih nuklearnih elektrana u zemlji. Iako bi svetski ekolozi trebalo da pozdrave ovu odluku, radost je izgleda izostala.

Štaviše, ako je suditi po naslovima zapadnih medija, nema previše oduševljenja ovom nemačkom odlukom. Stručnjaci, kako u energetskom tako i u finansijskom sektoru smatraju da je Berlin izabrao krajnje nepovoljan trenutak da ostvari svoje „zelene ambicije“.

Nemačka je glavna ekonomija Evrope čiji obim dostiže više od četiri biliona dolara. Ona je istovremeno temelj koji održava ravnotežu i garantuje pouzdanost kolektivne ekonomije Evrope i lokomotiva koja je vuče napred. Zbog toga svi zainteresovani akteri tako pažljivo prate projekte koje realizuje Berlin i čiji će se rezultati široko osetiti, utičući na sve susede i trgovinske partnere bez isključenja.

Nepovoljan trenutak za „zelene ambicije“

Najveću zabrinutost ne budi sama činjenica da se zatvaraju tri elektrane - „Gronde“,“Gundremingen“ i „Brokdorf“ (što je davno planirano), već trenutak u kom se to dešava. Za vlade i budžete mnogih zemalja, 2021.godina je bila veoma teška. Kombinacija pokušaja obnavljanja svetske ekonomije i vremenskih prilika dovelo je do sada neviđenih cena energenata, zbog čega je logično nastao stalni deficit, nedostatak rezervi i cene struje višestruko veće nego pre godinu dana. Na primer, u Nemačkoj jedan megavat-sat već košta više od 430 evra, što je 350 odsto više nego pre godinu dana. Slične cene su u Austriji, Francuskoj i Belgiji, iako je megavat-sat u decembru 2020.godine koštao nešto iznad sto evra.

Paralelno padaju rezerve goriva u skladištima. Poznato je da su od početka novembra evropske kompanije operatori ispumpale iz gasnih skladišta više od četrnaest milijardi kubnih metara gasa. Procenjuje se da je ukupna popunjenost podzemnih rezervoara 60 odsto – a to je najgori rezultat u poslednjih pet godina. Gore je bilo samo 2018. godine kad je na evropskom delu kontinenta besneo ledeni ciklon koji je nazvan „Zver sa istoka“. Period niskih temperatura tada se otegao do početka marta, zatrpavši debelim slojem snega čak i južne regiona, zbog čega je svuda bio poremećen saobraćaj i otkazane na stotine letova.

Period je bio komplikovan, ali svi su znali da će se mrazevi pre ili kasnije popustiti. Danas se pak ni poslednji astrolog ne usuđuje da kaže kada će se završiti pandemija i finansijsko-energetska kriza. Strani mediji koji su verni ekološkoj agendi prećutkuju još jednu važnu činjenicu bez koje nije lako shvatiti uznemirenost berzi, vlasnika elektrana i finalnih potrošača. Oklevaju da pomenu da Nemačka, pored zatvaranja tri nuklearne elektrane, namerava i da u okviru dobrovoljno preuzetih obaveza vezanih za dekarbonizaciju privrede zatvori još i 11 termoelektrana na ugalj. Drugim rečima, proizvodnja struje u zemlji biće manja ne za tri, kako se svuda spominje, nego za čak 6,4 gigavata.

Šta kaže statistika

A sada malo zvanične statistike. Nemačka poslednjih godina pokazuje stabilan pad proizvodnje električne energije. U periodu od 2018-2020. nemački energetičari proizveli su 637, 606 odnosno 567 teravat-sati. Što se tiče potrošnje , izgleda da nema razloga za brigu, jer je ova zemlja 2019. godine potrošila svega 567 teravat-sati, što je 11 odsto manje nego 2010.godine. Ali ono što je najvažnije ostaje van delokruga zvaničnih izveštaja. Berlin ulaže sve moguće napore da održi i obezbedi dalji rast svoje privrede, a to je jednostavno nemoguće bez povećavanja potrošnje električne energije. Ako Nemci ostvare postavljene ciljeve, već 2030. njihovoj industriji i stanovništvu će za normalan život biti potrebno minimum 700 teravat-sati. I to u situaciji kad je energetska nezavisnost Nemačke veoma relativna. Zemlja je u stanju da obezbedi tek nešto više od trećine sopstvenih energetskih potreba, ostatak mora da kupuje u inostranstvu.

Zaustavljanje rada tri nuklearne i deset termoelektrana na ugalj u jednom mahu izbacuje iz energetskog bilansa najmanje 50 teravat-časova, odnosno skoro desetinu. Treba napomenuti da se sve dešava u jeku ne baš tople zime i kada civilizaciju očekuje još najmanje dva meseca hladnog vremena i potpuno nepredvidivih cena energenata, od kojih sama Nemačka takođe mnogo zavisi, bez obzira na ugovor s Gaspromom.

Odluke Nemačke-pucanj u nogu

Orijentacija koju sprovodi nova vlada Olafa Šolca mnogima nije jasna. Svetski mediji se ne snalaze u nagađanjima o tome kako Berlin namerava da se izvuče iz zastoja koji je sam napravio, jer i nema razumljivih informacija, ako se pod time ne podrazumevaju bravurozne izjave o sprovođenju plana dekarbonizacije. Postupke novog kancelara Nemačke stručnjaci dočekuju s nedoumicom, počev od odluke da je Nemačka samostalno i dobrovoljno odlučila da se potpuno odrekne nuklearne energije nakon havarije u japanskoj „Fukušimi“. Svetska tržišta dosad nisu burno reagovala, svi su pozdravili tu odluku, ali ona sada pre izgleda kao pucanj u nogu.

Japan, gde su u trenutku havarije radila 54 atomska reaktora i koji su kasnije potpuno zaustavljeni radi provera i bezbednosnih testiranja, veoma aktivno ih vraća u pogon. Naprosto zato što je bez njih nemoguće obezbediti dovoljno energije. U ovom trenutku vlasti i vlasnici nuklearne elektrane zakonodavno su pokrili i dogovorili s lokalnim stanovništvom ponovno aktiviranje desetak reaktora i sada Japan opet operiše sa 37 reaktora. Drugim rečima, kad bi Berlin hteo da malo prikoči sopstvene planove o zaustavljanju nuklearnih elektrana, svetska zajednica bi možda samo malo gunđala jer praktično svaka zemlja ima slične probleme. Treba skrenuti pažnju i na faktor ekologije. Već godinama atomsku energetiku pokušavaju da proglase za ekološki čistu jer u procesu rada nuklearne elektrane proizvode minimalnu količinu gasova odgovornih za efekat staklene bašte, ali ta odluku koči svetska birokratija.

Dotakli istorijsko dno

Zapadni eko-aktivisti ističu da nema alternative za dalji put Nemačke u svetlu mera koje preduzima. Samo rast potrošnje uglja, čiji je udeo u energetskom bilansu zemlje u poslednje tri godine smanjen je sa 22 na 16 odsto. A to će opet garantovano minirati sve planove za dalji prelazak na ekonomiju bez ugljenika do 2050. godine. To posredno potvrđuju i vesti iz same Nemačke. I dok novi političari prave nerazumljive zaokrete, nemački energetičari ne sede skrštenih ruku. Na primer, nemačka kompanija „Uniper“ je već saopštila da odbija da zatvori svoju termoelektranu na ugalj Šolven-B i da je spremna da se vrati na razmatranje ovog pitanja najranije krajem sledeće godine. Nema sumnje da su se vlasnici već upoznali sa kotacijama evropske energetske berze EEKS, gde cena jednog megavata od prvog januara premašuje 600 evra.

Treba napomenuti da „Uniper“ i njihove kolege ne rade to zato što su pohlepni već da bi zadržali trenutne pozicije. Prema oceni agencije „BlumbergNEF“, marže nemačkih energetskih kompanija dotakle su istorijsko dno. U 2017. profitabilnost tržišnih igrača bila je 27 odsto, naredne godine se očekuje na nivou od deset, a 2023. operateri će moći da dobiju najviše tri centa za svaki uloženi evro. Aktuelne trendove ispravno procenjuju i na drugom kraju sveta.

Vlada Australije, najvećeg svetskog izvoznika uglja, zvanično je najavila reviziju svojih finansijskih planova za ovu godinu. U Kanberi se očekuje da će prihodi od prodaje i izvoza energenata u 2021. porasti za 22 odsto i iznositi 272 milijarde dolara, a samo od prodaje termalnog uglja Australijanci će zaraditi skoro četrdeset milijardi. Faktički, Nemačka, u čijem su novom rukovodstvu široko predstavljeni „zeleni“ jednom rukom zatvara nuklearne elektrane bezbedne za klimu, a drugom podstiču tržišne aktere da se vrate na sagorevanje uglja.

Loše vesti iz Francuske

Ali, postoji još jedna činjenica koja je razlog za brigu industrijalaca i finansijera. Pre desetak dana stigle su loše vesti iz Francuske. Nadzorna organizacija u oblasti atomske bezbednosti otkrila je pukotine u vodovodnim cevima primarnog kola u nuklearnoj elektrani „Sivo“. „Sivo“ koristi reaktore francuske proizvodnje i bez premca po snazi (1.569 megavata), i oba reaktora su zaustavljena kako bi se otklonila mogućnost havarije.

To bi bila privremena poteškoća, ali „Sivo“ ima sestru bliznakinju, nuklearnu elektranu „Šo“ koja je građena po analognom projektu i u isto vreme. Regulator je, koristeći zdravu logiku, naredio da se i u njoj zatvore tri reaktora. Iz energetskog bilansa Francuske, glavnog evropskog izvoznika električne energije, bukvalno za par dana izgubljeno je pet gigavata predviđenih kapaciteta, što što dovodi u pitanje snabdevanje vlastitih građana, o izvozu da ne govorimo.

Nad Evropom se, zajedno sa zimskim mrazevima, nadvila mračna budućnost, u pravom smislu te reči, gde niko ne može biti siguran hoće li naveče imati struje i koliki će im račun stići na kraju meseca. A za to Evropljani mogu da krive isključivo sebe same. Jer sami su birali političke lidere koji vođeni svojim idejama ignorišu zakone fizike i tržišta. Možda će jednom pisati knjige o ovoj krizi za koju nije kriva priroda nego čovek, ali za početak treba je preživeti.

Izvor: www.novosti.rs

Ulaganje od 500 milijardi evra u nuklearke nove generacije
Tanjug 09. 01. 2022.

EVROPSKA unija moraće da uloži 500 milijardi evra u nuklearne elektrane nove generacije do 2050. godine, rekao je poverenik Unije za unutrašnje tržište Tijeri Breton.

- Samo za postojece nuklearne elektrane biće potrebno 50 milijardi evra ulaganja od sada do 2030. godine. A za nove generacije biće potrebno 500 milijardi - rekao je Breton za list Žurnal di Dimanš. On je naveo da je plan EU da se energija iz nuklearne energije i prirodnog gasa označi kao "zeleni" izvor i važan korak prema privlačenju kapitala.

EU se konsultuje sa državama članicama o tom predlogu, uz unutrašnje nesuglasice o tome mogu li se ti izvori energije zaista kvalifikovati kao održive opcije.

Izvor: www.novosti.rs

Profesorka Jasmina Vujić sa Kalifornijskog univerziteta o ulaganju u atomsku energiju
Dubravka Savić 09. 01. 2022.

NEREALNO je očekivati da Srbija dobije nuklearnu elektranu u sledećih 30 godina, jer mora prvo da se uradi niz pripreminh koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali i spoznajom da takva odluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost ovom programu.

Po mom mišljenju, koje sam iznela i na više skupova u SANU, Srbija eventualno može da učestvuje u investiranju izgradnje nuklearne elektrane u jednoj od susednih zemalja.

U najkraćem, ovo je mišljenje jedne od najuglednijih svetskih naučnica iz oblasti nuklearne energije, naše sunarodnice iz SAD Jasmine Vujić, o mogućnostima da Srbija dobije nuklearnu elektranu. Redovna profesorka Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, bila je prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD i predsednica Organizacije svih dekana fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD. Sada rukovodi istraživačkim timovima za nekoliko američkih univerziteta, članica je stručnih komisija na svetskim univerzitetima i institutima u SAD, Japanu, Južnoj Koreji i Grčkoj.

Za "Novosti", profesorka Vujić objašnjava preduslove za dobijanje zahtevne i skupe nuklearne tehnologije.

Odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana je bila politička odluka, doneta u bivšoj Jugoslaviji. Druge republike bivše Jugoslavije nemaju moratorijum.

Srbija je davno izgubila korak u oblasti moderne nuklearne tehologije i to ne može da se nadoknadi za godinu ili dve, čak ni za 10 do 20, jer mora prvo da se uradi niz pripremnih koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i prepozna da ova doluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost nuklearnom programu.

To, smatra Jasmina Vujić, podrazumeva pripremu celokupne nacionalne infrastrukture, razvoj zakonskih, kadrovskih, finansijskih, nadzornih, operativnih resursa koji će omogućiti bezbedan, dugogodišnji rad nuklearne elektrane i odlaganje istrošenog goriva.

- "Životni ciklus" u nuklearnom programu znači posvećenost ciklusu od minimum 100 godina, koji uključuje pripremni period od bar 10 do 15 godina, izgradnju elektrane koja može da traje i do 10 godina, efektivni rad elektrane od 40 do 60 godina, odlaganje istrošenog goriva i dekomisija elektrane. Kompanije, ni sa zapada ni sa istoka, ne žele da ulažu u izgradnju ove skupe tehnologije u drugim zemljama dok jasno ne vide svoj interes i svoju zaradu. Potpisivanje preliminarnih sporazuma o saradnji znači veoma malo.

Da li Srbija ima dovoljno kadrova za rad u nuklearnoj elektrani?

- Srbija nema ni blizu dovoljno kadrova, počevši od kvalifikovanih zavarivača, do nuklearnih inženjera, mašinaca i tehnologa sa znanjem nuklearne i radijacione hemije. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je pre skoro 30 godina ukinut Odsek za tehničku fiziku na kom su proučavani nuklearna energetika i rad nuklearnih reaktora. Nešto se malo proučava na Mašinskom fakultetu, ali to je daleko od minimuma neophodnog znanja. Institut za nuklearne nauke Vinča se decenijama sistematski uništava, tako da su stručnjaci u nuklearnoj tehnologiji i energetici ili otišli u penziju, ili u inostranstvo.

Kako gledate na izraženu spremnost Srbije da gradi nuklearnu elektranu Pakšu u Mađarskoj i reakciju EU da slična ruska tehnologija reaktora nije prisutna ni u jednoj članici Unije?

- Nije tačno da nuklearne elektrane ruskog dizajna nisu prisutne u EU. Ima 16 nuklearnih reaktora ruskog dizajna (VVER - reaktori hlađeni vodom pod pritiskom), i to u Češkoj šest, u Slovačkoj četiri, a još dva su u izgradnji, u Bugarskoj dva i u Mađarskoj četiri. Da ne zaboravimo Ukrajinu, sa 15. Reakcije EU su političke.

Srbija je okružena trima zemljama koje imaju nuklearne elektrane, u EU ih ima više od 100. Koliko su opravdani strahovi od havarija?

- Komercijalne nuklearne elektrane su počele da rade posle Drugog svetskog rata, to je ogromno iskustvo od preko 70 godina. Dogodile su se samo tri ozbiljne havarije - Ostrvo Tri milje, Černobilj i Fukušima. U sva tri slučaja, pored određenih propusta u dizajnu, najveću odgovornost za havarije su snosili operateri. Niko nije poginuo od posledica havarije na elektranama Ostrvo Tri milje i Fukušima, a u Černobilju je oko 50 radnika poginulo od požara i eksplozija - koje nisu bile nuklearne - ili ozračavanja dok su radili na saniranju. Ako se to uporedi sa brojem poginulih tokom havarija u hemijskoj i petrohemijskoj industriji (Bopal, Indija), pucanja brana na hidroelektranama, saobraćajnih i avionskih nesreća, vidimo da je razlika u broju poginulih ogromna, a strah od potencijalnih nuklearnih havarija preteran.

Posle nuklearne katastrofe u Černobilju, i kasnije u Fukušimi, entuzijazam sveta prema atomskoj energiji ipak je opao. Sada se taj trend menja, šta se promenilo?

- Nuklearne elektrane proizvode minimalne količine ugljen-dioksida, za razliku od termoelektrana. To najbolje znaju mnogoljudne zemlje, Kina i Indija, koje su posvećene ubrzanoj gradnji nuklearnih reaktora. Što se tiče Evrope, najbolje je shvatiti zašto je došlo do promene na primeru Nemačke. "Zeleni energetski plan" je imao za cilj da smanji emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj za 80 odsto do 2050. godine u odnosu na nivoe iz 1990, i da se ubrzano ulaže u obnovljive izvore, vetrogeneratore i solarne PV elektrane, uz veliku državnu pomoć. Iznenadno gašenje 10 nuklearnih elektrana, sa 12 odsto udela u proizvodnji električne energije, pod pritiskom partije Zelenih, doveo je do negativnih posledica, pa Nemačka mora da prodaje višak električne energije iz obnovljivih izvora po niskoj ceni, kad ima vetra i sunca, a uvozi iz Francuske skupu "nuklearnu struju", kad ih nema. Energetski izvori iz "zelene agende" jednostavno nisu efikasni, a električna energija koju proizvode znatno je skuplja. Cena ove zamene je procenjena na 12 milijardi dolara godišnje. Nemačka gasi nuklearne elektrane i zamenjuje ih termoelektranama na ugalj! Stoga je francuski predsednik Makron predložio Agendu 2030, koja uključuje ubrzanu izgradnju nove generacije nuklearnih reaktora u Francuskoj.

Kakve su vaše aktivnosti u SAD vezane za nuklearnu energiju?

- U SAD se trenutno dosta ulaže u razvoj nove generacije nuklearnih reaktora male snage i moje aktivnosti vezane za ove programe su višestruke. Od 2011. godine rukovodim Konzorcijumom za nuklearne nauke i nuklearnu bezbednost, i upravo smo treći put uzastopno pobedili na konkursu američkog Ministarstva za energetiku i treći put obezbedili finansiranje ovog programa od 25 miliona dolara za sledećih pet godina. Cilj Konzorcijuma je, uz istraživanja, obrazovanje sledeće generacije nuklearnih stručnjaka i naučnika. Takođe, u skladu sa željom da se što pre počne sa izgradnjom nove generacije reaktora, američki Kongres je naložio američkim akademijama za nauku, tehniku i medicinu da analiziraju različite moderne nuklearne gorivne cikluse. Član sam komisije od 16 stručnjaka koje je izabrala Akademija i sada pripremamo preporuke za američko Ministarstvo za energetiku, Nuklearnu regulatornu komisiju i Nacionalnu administraciju za nuklearnu bezbednost.

Da li ste spremni da se uključite u aktivnosti oko nuklearne energije u Srbiji?

- Uvek sam bila spremna da pomognem svojim znanjem i iskustvom. Nažalost, čini mi se da u Srbiji postoji otpor prema tom angažovanju. Na primer, u oktobru 2012. je održan naučni skup, u organizaciji SANU, "Energetika i životna sredina", gde su obrađena pitanja vezana za nuklearne elektrane, termoelektrane, hidroelektrane i ostale obnovljive izvore, kao i njihov uticaj na životnu sredinu, uključujući panel diskusiju o održivoj energetici i regionalnoj saradnji. Ovaj naučni skup je bio izvanredan i monografija je izdata 2013. Nažalost, niko od zvaničnika se nije pojavio na skupu, niti na promociji monografije, uključujući tadašnju ministarku za energetiku, kojoj sam lično uputila pismo da me primi. Nikad nisam dobila odgovor.

NAMETANJE "ZELENE AGENDE"

- Kad govorimo o "zelenim izvorima", moram da naglasim da idealni energetski izvori ne postoje. Možemo uvek da diskutujemo o rizicima po stanovništvo i okolinu od kojih nijedan energetski izvor nije imun, o njihovoj efikasnosti, o proizvodnoj ceni, o štetnim emisijama ili o količini proizvedenog štetnog otpada. Svaka država mora da donese odluku koje energetske izvore će da koristi, i u kom procentu, zasnovano na specifičnostima date države, a ne na osnovu nametanja neke "zelene agende" - zaključuje Jasmina Vujić.

Izvor: www.novosti.rs

Ma šta zna profesorka Jasmina Vujić, ona nije čula za to da Rusi prave NE za 4 godine,a još manje je čula za sposobnosti profesora Grčića u oblasti kontejnerskih NE ,to ima da bude gotovo pre izbora već ove godine, čak možda i pre uvođenja vojnog roka. Samo moramo da požurimo i da sačuvamo profesora Grčića na njegovoj poziciji da nam ga ne ukrade neka druga vojna i nuklearna sila.  ;)

Nuklearna renesansa
Milijana Milkšić 09.01.2022.

Evropska unija izradila je planove da neke nuklearne elektrane i postrojenja prirodnog gasa klasifikuje kao zelene investicije koje bi mogle da pomognu Evropi da smanji emisije štetnih gasova koji zagrevaju planetu.

Ovo je istorijski predlog koji bi, ako se odobri, mogao da podstakne ponovni razvoj nuklearne energije na kontinentu u narednim decenijama, piše “Njujork tajms”. Evropska komisija je započela konsultacije za zemljama bloka o predlogu, namenjenom da obezbedi skup definicija onoga što predstavlja “održivu investiciju” u Evropi. Bilo koji finalni plan mogu da blokiraju većina država članica Evropske unije ili Evropski parlament.

A Nemačka je već, kako navodi “Hil”, najavila da će odbiti plan EU da se neki oblici nuklearne energije klasifikuju kao obnovljivi, nazivajući tu tehnologiju “opasnom”, dok je Češka rekla da će tražiti saveznike za promenu uslova za uključivanje gasnih i nuklearnih projekata u plan zelenih investiija EU o kojem se vode usijane debate. U predlogu od 31. decembra EK je uključila gasne i nuklearne investicije u nove smernice za finansiranje energetskih projekata i olakšavanje eventualne tranzicije na potpuno obnovljivu proizvodnju.

“Komisija smatra da postoji uloga prirodnog gasa i nuklearne energije kao sredstva da olakšaju tranziciju ka predominantno obnovljivoj budućnosti”, navodi se u saopštenju objavljenom u subotu.

Usijana debata

Novi predlog zaokružio je jednu od najžešćih političkih bitki u Evropi u vreme kad njeni lideri obećavaju akciju koja bi sprečile klimatsku katastrofu. Do njega je došlo mesecima nakon intenzivnog lobiranja protiv pronuklearnog bloka na čelu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, čija je zemlja najveći evropski proizvođač atomske energije, zbog prigovora Nemačke i drugih zemalja koje su zabrinute zbog širenja nuklearne energije na evropskom tlu. Obnovljivi izvori čine oko 42 odsto ukupne energije u Nemačkoj, koja planira da do kraja ove godine isključi preostale tri nuklearne elekrane, a ubrza plan za gašenje onih na ugalj do 2030, umesto prvobitnog plana od 2035-2040.

Ovo će Nemačku, koja već kupuje prirodni gas od Rusije, načiniti veoma zavisnom od uvoza energenata. Sa skoro gotovim ruskim gasovodom Severni tok 2 – koji i dalje čeka sertifikaciju Berlina – ova količina bi se mogla uvećati, navodi “Hil”.

Šta je u predlogu?

Novi predlog EU cirkulisao je Briselom tokom vikenda, a “Njujork tajms” piše da se njime nastoji pronaći “srednji put”. Prema predlogu, prirodni gas i nuklearna energija odredili bi se kao “prelazni” zeleni izvori energije koji će se koristiti da se premosti udaljavanje zemalja od uglja ka čistim tehnologijama poput vetra i sunca.

Nuklearna energija bi se smatrala održivom investicijom ukoliko zemlje mogu bezbedno da odlože radioaktivni otpad, što je jedna od najvećih briga bloka koji predvodi Nemačka. Nove elektrane bi se smatrale održivim investicijama do 2045. i morale bi da prođu kroz bezbednosne nadogradnje tokom svog funkcionisanja kako bi se osigurali "najveći dostižni bezbednosni standardi". Postrojenja prirodnog gasa bi se smatrala "prelaznim" zelenim izvorima energije za investicione svrhe, ukoliko ispunjavaju određene kriterijume za emisije štetnih gasova i zamenjuju postrojenja na fosilna goriva koja više zagađuju. Cilj EU je da pitanja održivosti i klime postanu integralni deo njenih finansijskih pravila kako bi podržala takozvani Zeleni sporazum prema kojem bi Evropa trebalo da emituje nula gasova sa efektom stvaranja staklene bašte do 2050.

"Klimatsko rukovodstvo je izgubljeno"

Pristalice predloga kažu da prirodni gas i nuklearna energija mogu da pruže ključne izvore struje dok ekonomije prelaze na čišće izvore poput vetra i sunca i nove tehnologije poput energije vodonika. Ali, drugi ukazuju da ni jedno ni drugo ne treba da se smatra zelenom investicijom, upirući na emisije ugljen dioksida usled sagorevanja prirodnog gasa i opasnosti po okolinu od strane nuklearnih elektrana. Očekuje se da će predlog EK naići na opoziciju u Evropskom parlamentu. Bas Ajkhout, poslanih Zelenih iz Holandije, rekao je da bi klasifikovanje prirodnog gasa kao zelene investicije značilo da je "čitavo klimatsko rukovodstvo EU izgubljeno".

- To bi takođe poslalo opasan signal svetu. Ako Evropa počne da investicije u gas naziva zelenima, šta je onda tačno razlog da i Afrička unija ne pređe u potpunosti na gas? – upitao je on, dodajući da je debata postala "konkurentska borba" između nacionalnih lidera za budućnost energije bloka.

Dva suprotstavljena bloka

Ipak, od dve tehnologije nukleana je politički najteže pitanje. Francuska je ove godine povela koaliciju u kojoj su bile zemlje Istočne Evrope – regiona na kontinentu koji je najviše zavisan od uglja – kako bi se nuklearna energija i prirodni gas klasifikovali kao održive investicije. Među zemljama koje žele da privuku više investicija za nuklearnu energiju dok se udaljavaju od fosilnih goriva su Bugarska, Poljska, Mađarska i Rumunija. Češka je, zajedno sa Francuskom i Poljskom, rekla da nuklearna energija ima da odigra veliku ulogu s obzirom na njen nedostatak emisije CO2. Iako je vlada inicijalno pozdravila uključenje gasa i nuklearne energije u nacrt, nakon bližeg zagledanja u detalje pojavile su se kritike, navodi Rojters.

S druge strane su Nemačka, Austrija, Luksemburg, Portugal i Danska, koje su izrazile zabrinutosti zbog gomilanja nuklearnih elektrana i radioaktivnog otpada koji proizvode.

“Naš glavni zadatak sada je da dopremo do istomišljenika u EU i pokušamo da ispregovaramo bolje uslove koji će više odražavati naše interese“, naveo je na “Tviteru” češki ministar industrije Jozef Sikela.

Danijel Benes, izvršni direktor većinskog državnog preduzeća CEZ i potpredsednik Češke industrijske konfederacije, rekao je da je predlog "previše strog", da je predlog da se 30 odsto vodonika meša u gasno gorivo za elektrane do 2026. "nerealan", te da bi nova pravila značila da bi se Češka ograničila na izgradnju samo jedne nove nuklearne elektrane.

Debata bi mogla da potraje

Rojters navodi da će EK prikupljati komentare do 12. januara i da se nada da će usvojiti finalni tekst do kraja meseca. Nakon toga, o sadržaju će se razgovarati sa evropskim vladama i parlamentom do šest meseci. Dalja debata o predlogu znači da bi mogle proći godine pre nego što pravilnik EU uopšte stupi na snagu. Ipak, politička klima se sve više okreće u korist nuklearne energije kao rešenja sa niskim sadržajem ugljenika za ublažavanje klimatskih promena, posebno nove generacije manjih, jeftinijih elektrana širom globusa, kako je rekao Džordž Borovas, šef nuklearne prakse pravne firme “Hanton Endruz Kurt”.

- Doći će do nuklearne renesanse. To neće važiti za sve, ali će važiti za niz zemalja – istakao je.

Uključivanje nuklearne i gasne energije u evropski pravilnik o održivim investicijama – takozvana zelena taksonomija – moglo bi da ima značajne posledice i na domaćem terenu i u inostranstvu. U Evropi bi to otključalo milijarde evra državne pomoći za skupe projekte nuklearne energije. Banke koje nude investicije koje podržavaju društvene i ekološke ciljeve – poznate kao ESG fondovi – lakše bi uključile odgovarajuće kompanije u održive investicione fondove.

- Nuklearna energija se uglavnom ne smatra pogodnom za ESG fondove – rekla je “Njujork tajmsu” Marisa Dru, šefica održivih investicija Kredi Svis, dodajući da bi odobrenje EU, međutim, otvorilo “potencijalno veliki talas investicionih dolara”.

Sandrin Dikson Deklev, kopredsednica Rimskog kluba i članica savetodavnog panela EK za nuklearnu i gasnu energiju, rekla je da se nijedan izvor ne može smatrati zelenim. Ona je podsetila da je savetodavno telo, poznato kao Savetodavna platforma EK o održivim finansijama, zaključilo ranije ove godine da nuklearne elektrane predstavljaju rizik od “značajne štete” po okolinu zbog radioaktivnog otpada koji stvaraju i zabrinutosti za bezbednost njegovog skladištenja.

Svetelina Kuzmanova, stručnjak za održive finansije u E3G, briselskom tink-tanku, istakla je da uključivanje nuklearne i gasne energije u taksonomiju znači znači “nazvati zelenim nešto što nije zeleno”. Ona je ukazala da će konačna odluka EU uticati na niz zemalja, te upozorila da bi to moglo da stvori “trku svim sredstvima”.

Izvor: www.blic.rs

Среда, 12.01.2022.

Нуклеарка у Емиратима производиће 85 одсто чисте енергије до 2025.године

ДУБАИ – Корпорација за нуклеарну енергију Емирата саопштила је да ће производити 85 одсто чисте електричне енергије у Абу Дабију до 2025. године.

Нуклеарна електрана Бараках има потенцијал да производи милион тона водоника годишње, рекао је Мохамед Ибрахимал-Хамади, главни извршни директор ЕНЕЦ-а, преноси Танјуг.

„Ово гориво са ниским садржајем угљеника је од есенцијаног значаја за прелазак на свет са нето нултом емисијом ЦО2”, рекао је он на конференцији посвећеној енергетици.

Електрана у Абу Дабију, главном граду Уједињених Арапских Емирата, прва је нуклеарка у арапском свету и део је напора те земље Персијског залива која производи нафту да диверзификује свој енергетски микс.

Izvor: www.politika.rs

Slovenija do 2033. prekida proizvodnju struje iz uglja
Tanjug 13.01.2022.

Slovenija će najkasnije do 2033. godine obustaviti proizvodnju električne energije iz uglja, najavila je danas slovenačka vlada.

Takvo rešenje predviđa usvojena Nacionalna strategija za izlazak iz uglja i restrukturiranje dve pokrajina u kojima još deluju aktivni ugljenokopi kao značajna ekonomska delatnost, prenosi Hina. Usvajanje strategije znači da pomenuti regioni mogu da počnu da neometano koriste sredstva iz fonda za pravednu energetsku transformaciju, u okviru kojeg će Slovenija dobiti skoro 250 miliona evra, navode iz vlade.

Iz termoelektrane Šoštanj koja koristi ugalj za proizvodnju električne energije Slovenija obezbeđuje trećinu proizvodnje struje, dok preostale dve trećine najvećim delom obezbeđuju hidrocentrale i nuklearka Krško.

Izvor: www.blic.rs

Сад је најављено "глобално помрачење".

Dobar članak, izdvojiti ću samo dio oko sigurnosti, preporučam pročitati.
Ima dosta toga pa da ne prenosim sve.



INSTITUT RUĐER BOŠKOVIĆ
Nuklearni fizičar Tadić: Moramo zadržati nuklearnu tehnologiju radi budućnosti.
Ako nećemo graditi svoju nuklearku, onda moramo sudjelovati u izgradnji Krškog 2;
Odgovara i na pitanje zašto Njemačka gasi svoje elektrane... (https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/hrvatska/nuklearni-fizicar-tadic-moramo-zadrzati-nuklearnu-tehnologiju-radi-buducnosti-ako-necemo-graditi-svoju-nuklearku-onda-moramo-sudjelovati-u-izgradnji-krskog-2-odgovara-i-na-pitanje-zasto-njemacka-gasi-svoje-elektrane-1159681)

Седнеш у стојадина са покиданим кочницама.. А онда каже да је лоше пројектовано...

Не.

Interesantno da su baš spomenuli "Tri milje" incident. Kao da su čitali ovu našu temu  ;)

Kažeš da je stojka bila dobro auto, ne nije, ma koliko nas vezale neke stvari za nju.
Fićo je avion za stojadina.  ;)

Ja uvjek kažem da bi se čitav svijet trebao svaku godinu pokloniti Japancima
Zbog Hirošime i Nagasakija, ma koliko to u tom trenutku bio opravdan čin.

Tko zna šta bi bilo sedamdesetih da nismo svi vidjeli šta radi bomba.

Tako i ovo, Černobil, Fukušima, to su škole za dalje, nažalost.

poz.

https://youtu.be/-HhdR9YRGxI

Ђе вам љуЦки фактор?

Југословенски нуклеарен програм  документерн филм на ХРТ

 

http://www.youtube.com/watch?v=1XOM1nyiiaw

Koji ljudski faktor, gdje je to?

Misliš oni šta kući imaju pc, u ruksaku laptop a u ruci mob i protestiraju protiv svega kad spomeneš proizvodnju struje.  :P

poz.

Среда, 19.01.2022.
Биљана Баковић

Градња српског нуклеарног центра почиње крајем године

Центар се оснива да Србија не би изгубила ток у најсавременијим технологијама које се данас развијају у свету, поручио је српски министар након састанка с директором „Росатом оверсиза” Јевгенијем Пакермановом

Дубаи – Заједничко српско-руско предузеће за изградњу истраживачког Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације у мирнодопске сврхе у Србији, пре свега у медицини, пољопривреди и безбедности хране, биће формирано најкасније до средине марта, а градња ће, после израде пројекта, почети крајем године. Од почетка пројектовања до завршетка изградње потребне су четири године, а у петој години ће то бити најсавременији центар оваквог типа у Европи, каже Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, који је јуче у Дубаију разговарао с Јевгенијем Пакермановом, директором „Росатом оверсиза”, о овом пројекту. У Дубаију је на Светској изложби Експо 2020. у току недеља Државне корпорације „Росатом”, која је организовала, између осталог, међународну конференцију под називом „Револуционарне технологије за одрживу будућност”. Русија, иначе, води кампању за добијање организације Светске изложбе 2030. године.

И Јевгениј Пакерманов је истакао да је почела реализација пројекта који је са српском владом договаран неколико година. Потписани су међувладини споразуми, на крају прошле године приликом посете председника Александра Вучића Русији потписани су додатни важни документи и припрема се реализација пројекта у неколико фаза. У почетку ће акценат бити на примени медицинских технологија, на производњи радиофармака (препарати који се користе у пољу нуклеарне медицине), на изградњи циклотронског комплекса за производњу тих препарата, који се могу користити у Србије, али се могу и извозити. У каснијој фази постоји могућност изградње истраживачког реактора који би представљао, како је рекао, добру научну основу за развој образовања и за бројне различите примене неенергетских нуклеарних технологија.

На питање да ли овај центар има везе са све чешћим помињањем могућности градње нуклеарне електране у Србији, министар Поповић је категоричан и каже – апсолутно нема. „Али, уколико Србија некада донесе такву одлуку, а ја се дубоко надам да ће донети најмудрију одлуку да изгради нуклеарну електрану како би имала најчистију и најјефтинију електричну енергију и за грађане и за привреду која се развија убрзаним темпом, важно је рећи да ће овај центар моћи да обучава кадрове. И он јесте основан како Србија не би изгубила ток у најсавременијим технологијама које се данас развијају у свету”, наглашава Поповић.

Наводећи да је у Америци преко 100 нуклеарки, у Европи стотинак, указује да је тренд такав, а да је друго питање да ли ће Србија градити нуклеарну електрану или неће. Државна корпорација за нуклеарну енергију „Росатом” је, иначе, једна од највећих руских државних корпорација која у свом саставу има преко 330 предузећа са више од 250.000 запослених. Активна је свуда у свету, у Европи ради у 16 земаља, међу којима су Немачка, Француска, Холандија, Белгија, Енглеска, Швајцарска.

Наводећи да је „Росатом” лидер у изградњи нуклеарних електрана, Пакерманов каже да подржавају тежњу Србије да размишља о развоју у области нуклеарне енергије. Руси су спремни, наравно, да понуде најбоља решења у тој области српским партнерима, али, како је нагласио, за то је потребна најпре одговарајућа одлука државе, српске владе и српског народа. До тада, према речима Ненада Поповића, Србија треба да користи нуклеарне технологије за мирнодопске сврхе. „Србија може да буде центар за нуклеарну медицину за целу Европу, а сасвим сигурно за југоисточни део Европе, посебно у области дијагностике и лечења онколошких болести”, каже Поповић.

Указује и да је ово први пут у историји да „Росатом” с неким заједно прави овакав истраживачки центар. Градили су за друге и у Јужној Америци и у Европи и другде у свету, али ово је први заједнички пројекат по принципу 50 према 50 процената. Тиме Србија добија могућност да најбољи стручњаци из ових области из Русије помажу и обучавају наше кадрове следећих 10 година, истиче министар. Цена овог пројекта биће позната за четири месеца, када се уради физибилити студија и бизнис план.

Поповић истиче да је један од кључних циљева истраживачког центра – обука кадрова. Некада смо, каже, у време СФРЈ и академика Павла Савића и других, били лидер у ЈИ Европи у развоју нуклеарних технологија, али смо после мораторијума на изградњу нуклеарки који је донет 1989. године (после чернобиљске катастрофе), изгубили бројне квалитетне кадрове на овом пољу. „Практично крећемо од нуле. А Руси су на врху лествице у овој области. Већ су и Мађари и Бугари, који имају нуклеарне електране, изразили спремност да буду учесници нашег центра, да га користе заједно с нама како би своје кадрове планирали и развијали у наредним деценијама”, напоменуо је министар за иновације и технолошки развој у разговору с новинарима неколико београдских редакција. Антрфиле

Нови почетак

Министар Ненад Поповић говорио је јуче на панелу о неенергетској примени нуклеарних технологија за решавање глобалних изазова. Било је речи, између осталог, о нуклеарној медицини и употреби технологија зрачења за пољопривреду и друге секторе привреде, а Поповић је говорио о циљевима истраживачког центра који ће се градити у сарадњи са „Росатомом”. Како је навео, између осталог, планирано је да медицинске установе буду један од најважнијих корисника услуга новог центра.

„Планирано је да се центар користи као стабилан извор домаћих радиофармака, што ће у великој мери дати позитиван импулс развоју нуклеарне медицине у Србији. Знатно комплекснији проблем јесте питање примене радионуклида у пољопривреди. Мало је позната чињеница, чак и српској јавности, да је још 1963. године Институту ИНЕП из Београда од стране Уједињених нација био поверен међународни пројект ’Нуклеарна истраживања и обука кадрова у пољопривреди’. Временом је овај пројекат угашен, тако да се развој у овој области мора почети изнова, што је још један од задатака центра”, истакао је Поповић.

Izvor: www.politika.rs

Документот е од Викиликс  и некаде од 1955 година за  можниот рудник за ураниумски руди во Македонија

[attachment=1]

   U Srbiji se nekad uranijum eksploatisao u rudniku Kalna, istočna Srbija na samoj granici sa Bugarskom, nedaleko od Knjaževca. Taj rudnik je odavno zatvoren, navodno zato što se žila proteže preko granice i ne isplati se više kopati!

https://youtu.be/SKBQxI88Rfg

Švedska gradi skladište za čuvanje nuklearnog otpada u narednih 100.000 godina
IZVOR: RTS ČETVRTAK, 27.01.2022.

Švedska vlada je dala zeleno svetlo za izgradnju skladišta u kojem će se narednih 100.000 godina čuvati nuklearni otpad, ali i potrošeno nuklearno gorivo.

Plan švedske vlade je da se otpad i nuklearno gorivo, koje će reaktori koristiti dok ne budu ugašeni, zakopaju na 500 metara dubine u stenama blizu nuklearne elektrane Forsmark. Nakon 70 godina, kada se tuneli popune, biće napunjeni posebnom glinom kako bi se sprečio ulazak vode i objekat će biti zapečaćen.

"Naša generacija mora da preuzme odgovornost za nuklearni otpad. Ovo je rezultat 40 godina istraživanja i biće bezbedno 100.000 godina", rekla je ministarka za zaštitu životne sredine Anika Strandhal novinarima na konferenciji za medije. Ističe da će skladište obezbediti Švedskoj da može da koristi nuklearnu energiju sa ciljem da postane prva razvijena zemlju na svetu bez fosilnih goriva.

Otkako su počele sa radom sedamdesetih godina 20. veka, švedske nuklearne elektrane su proizvele oko 8.000 tona veoma radioaktivnog otpada, uključujući istrošeno nuklearno gorivo.

Šta sa nuklearnim otpadom – pitanje za glavobolju

Odluka Švedske dolazi u trenutku kada je obnovljeno interesovanje za nuklearnu energiju, koju mnoge zemlje vide kao suštinsku fazu tranzicije ka kraju upotrebe fosilnih goriva. Šveđani su 1980. godine glasali za postepeno ukidanje nuklearne energije, ali stavovi se godinama menjaju. Najuticajnije švedske političke stranke sklopile su dogovor o nuklearnoj energiji 2016. godine, složivši se da postojećih šest reaktora može da nastavi sa radom, kao i da se na postojećim lokacijama može izgraditi desetak novih reaktora. Međutim, rasprostranjeno je mišljenje da je izgradnja novih postrojenja neisplativa, osim ako buduća vlada ne obezbedi velikodušne subvencije.

Šta raditi sa nuklearnim otpadom – pitanje je koje zadaje glavobolju otkako su prve nuklearne elektrane na svetu puštene u rad pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Međunarodna agencija za atomsku energiju procenjuje da postoji oko 370.000 tona radioaktivnog potrošenog nuklearnog goriva koje se čuva u privremenim skladištima širom sveta.

Izvor. www.b92.net

Среда, 02.02.2022.

Комисија ЕУ класификовала гас и атомску енергију као прелазне одрживе делатности

Европска комисија представила је данас акт о таксономији климатски одрживих делатности, који треба да допринесе борби против климатских промена, а у њој су, упркос противљењу неких чланица ЕУ, обухваћене и одређене енергетске делатности из сектора гаса и нуклеарне енергије.

Комисија је у саопштењу навела да је циљ таксономије да усмерава приватна улагања у делатности потребне за остварење климатске неутралности. Оцењује се да ЕУ уз велика приватна улагања може до 2050. године да оствари климатску неутралност. Комисија је оценила да су „издвојене делатности у области гаса и нуклеарне енергије усклађене са климатским и еколошким циљевима Уније” и да су приватна улагања у те области важна за транзициони период до потпуног напуштања делатности које загађују животну средину, као што је производња угља. У саопштењу се наглашава да ће те делатности у области гаса и атомске енергије моћи да буду сматране прелазним делатностима под условом да испуне „јасне и строге услове” утврђене у таксономији, преноси портал Еурактив Сербија.

„За делатности у оба сектора услов је да доприносе транзицији према климатској неутралности. За делатности у сектору нуклеарне енергије да испуњавају све захтеве нуклеарне безбедности и заштите животне средине. За делатности у сектору гаса да доприносе преласку са угља на обновљиве изворе енергије. На све те делатности примјењују се и специфични додатни услови”, који су наведени у акту који је усвојила Европска комисија. Поред тога, предузетници ће имати специфичну обавезу објављивања информација о својим делатностима у области гаса и нуклеарне енергије, навела је Комисија. Додаје се да је усвојени текст резултат консултација са стручном радним групом чланица ЕУ за одрживо финансирање, а да су уважени и коментари Европског парламента, на основу чега је Комисија, између осталог, прилагодила критеријуме техничке провере и захтеве за објављивање информација да би били јаснији и кориснији.

Извршни потпредседник Европске комисије за економију која ради за људе Валдис Домбровскис рекао је да је климатска неутралност „мисија и обвеза” и да је усвојени акт „подршка праведној привредној транзицији ЕУ и мост према систему зелене енергије из обновљивих извора.

„Њиме ћемо убрзати приватна улагања која су нам потребна већ у овој деценији, повећати транспарентност и објављивање информација, тако да улагачи могу да доносе утемељене одлуке, чиме ће се избећи и манипулативни зелени маркетинг”, рекао је Домбровскис.

Комесарка за финансије Мејред Мекгинис изјавила је да је повећање приватних улагања у транзицију предуслов за остварење климатских циљева ЕУ. Утврдили смо строге услове јер желимо да олакшамо финансијску подршку транзицији и напуштању штетних извора енергије као што је угаљ. Осим тога, настојимо да повећамо транспарентност тржишта и на тај начин инвеститорима олакшамо одлучивање о улагањима у секторима гаса и нуклеарне енергије”, рекла је Мекгинис, наводи Бета. Као наредни корак, Усвојени акт ће бити достављен Европском парламенту и Савету ЕУ, који су Комисију и овластили за његово усвајање. Парламент и Савет ће имати четири месеца за проверу документа и евентуалне приговоре.

Након истека ток рока и ако не буде приговора, акт ће ступити на снагу, а почеће да се примењује од 1. јануара 2023.

Поједине земље чланице имале су примедбе на предложену таксономију, посебно на укључивање нуклеарне као одрживе енергије, али су остале у мањини, а и евентуалне примедбе у Савету ЕУ морају бити усвојене квалификованом већином.

Izvor. www.politika.rs

Nuklearna energija i gas: Nisu obnovljivi izvori, ali su ekološki prihvatljivi
BIZNIS Autor: Nikola Radišić 03. feb. 2022

Nuklearna energija i gas nisu izvori obnovljive energije, ali su ekološki prihvatljivi, odluka je Evropske komisije posle višemesečnih pregovora.

S obzirom na zelenu agendu Evropske unije prema kojoj klimatska neutralnost mora da bude postignuta do 2050, postoje uslovi za korišćenje ova dva izvora energije. Nuklearke će morati da dobiju dozvolu za gradnju pre 2045. godine. A s obzirom da je granica emitovanja ugljen dioksida 100 grama po kilovat satu, za gasne elektrane dat je prelazni period od 2030. godine, u kojem je granica 270 grama. Cilj ove odluke je kako se navodi, ubrzanje tranzicije ka zelenoj energiji, korišćenjem svih mogućih rešenja. Nuklearna energija i gas nisu ekološki izvori energije jer nisu obnovljivi, ali su ekološki prihvatljivi. To je dugoočekivani stav EK usvojen na sastanku komesara. Takva ocena – da korišćenje gasa i nukelarne enegije može da doprinese tranziciji ka klimatskoj neutralnosti koja u EU mora biti dostignuta 2050. godine – stigla je pod određenim uslovima.

Evropska Komisija je odredila gornju granicu ispuštanja ugljen dioksida – ispod od 100 grama po kilovat satu. Pošto je to kriterijum koji ne može da zadovolji nijedna elektrana koja radi na gas, njima je dat prelazni period do 2030. godine tokom koga je taj nivo 270 grama. Za izgradnju novih nuklearnih elektrana, projekti će morati da dobiju građevinsku dozvolu pre 2045. godine, dok radovi na revitalizaciji postojećih nuklearki moraju biti odobreni pre 2040. godine. Za delatnosti u oba sektora uslov je da doprinose tranziciji prema klimatskoj neutralnosti, za delatnosti u sektoru nuklearne energije da ispunjavaju zahteve za nuklearnu sigurnost i zaštitu sredine, a za delatnosti u sektoru gasa da doprinose prelasku s uglja na obnovljive izvore energije.

"Cilj je da se ubrza tranzicija, koristeći sva moguća rešenja koja će nam pomoći da postignemo klimatske ciljeve. Uzimajući u obzir naučne savete i trenutni tehnološki napredak, Komisija smatra da u tranziciji postoji značaj privatnih ulaganja u gasne i nuklearne aktivnosti. Odabrane gasne i nuklearne aktivnosti su u skladu sa klimatskim i ekološkim ciljevima EU i omogućiće nam da ubrzamo prelazak sa aktivnosti koje više zagađuju, kao što je proizvodnja uglja, ka klimatski neutralnoj budućnosti, uglavnom zasnovanoj na obnovljivim izvorima energije", navela je Evropska komisija.

Ovo je jedna od najkontroverzijih odluka Evropske komisije, zbog velike podeljenosti država članica oko te teme: jedne strahuju od nuklearne energije, druge podsećaju da je gas takođe fosilno gorivo. Međutim odluka se smatra kompromisom između Nemačke i Francuske - Nemačke koja gasi svoje nuklearne elektrane i sve više se oslanja na gas i Francuske koja se u najvećoj meri oslanja na nuklearnu energiju i ne želi da ugrožava svoj energetski sistem njihovim gašenjem.

Takvom "kompromisu" protive se mnoge države članice, a među najglasnijima su Austrija, Švedska, Danska, Holandija i Luksemburg, koje su u pismu poslatom u danu saopštavanja odluke, tražile da komisija ne udovoljava željama dve evropske sile, več da se zaista pozabavi sprečavanjem klimatskih promena.

O predlogu Evropske komsiije u naredna četiri meseca izjasniće se Evropski Parlament i Evropski Savet, ali se ne očekuju veće turbulencije. Stupanje na snagu ove odluke planirano je za 1. januar 2023. godine.

Izvor: www.n1info.com

Najveci zagadjivac na planeti su ljudi i njihovo ponasanje.
Koliko smeca proizvedu nebi sve nuklearke i ostale zajedno jos miljun godina.
A kad ih ides natjerat da razvrstavaju ili paze sta bacaju odma sranje.

Ali nuklearka nemeze.

poz.

Francuska planira izgradnju najmanje šest novih nuklearki
Tanjug 10.02.2022.

Francuska će izgraditi najmanje šest novih nuklearnih reaktora u narednim decenijama, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron, stavljajući nuklearnu energiju u prvi plan težnje svoje zemlje da postigne neutralnost ugljenika do 2050. godine.

Makron je rekao da će nove elektrane graditi i njima upravljati dobavljači energije EDF, koji su pod kontrolom države i da će desetine milijardi evra iz javnog sektora biti mobilisano za finansiranje tih projekata, preneo je Rojters.

"Ono što je našoj zemlji potrebno, a uslovi postoje, jeste ponovno rađanje francuske nuklearne industrije", istakao je Makron.

Obećavajući da će ubrzati razvoj solarne energije i energije vetra na moru Makron je, takođe, kazao da želi da produži vek starijih nuklearnih elektrana u zemlji na više od 50 godina rada sa više od 40 godina za određene reaktore, pod uslovom da su bezbedne.

EDF procenjuje da će izgradnja šest novih reaktora iznositi oko 50 milijardi evra, u zavisnosti od uslova finansiranja.

Izvor. www.blic.rs

Evropa dobija najveću nuklearku
S. L. 15.02.2022.

U vreme kada energetska kriza trese i najrazvijenije ekonomije sveta, i kada se teško vidi svetlo na kraju tunela, stiže vest da Evropa dobija najveću nuklearku ali i još jedna dobra domaća, a koja govori da je stručna javnost vrlo opredeljena za činjenicu da i Srbiji treba "nuklearka". Ona bi, kako tvrde, i našem energetskom sistemu, obezbedila dodatne količine struje, i za potrošnju i za izvoz.

Dozvolu za rad petog nuklearnog reaktora nedavno je dobila Finska. Biće to najveći reaktor u Evropi. Zvao bi se "Olkiluoto 3" i počeo sa proizvodnjom struje u junu 2022. godine. Sa kapacitetom od 1.600 megavata, Finskoj bi obezbedio čak 15 odsto ukupne potrošnje struje.

Srbija je danas, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Srbija godišnje u proseku proizvede 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. To praktično govori da su kapaciteti koje imamo dovoljni da proizvode i viškove za izvoz, ali bi nam nuklearka mogla obezbediti i dodatnu stabilnost, i profit. Mnogi istovremeno tvrde da Srbija nema te pare - jer nuklearka navodno vredi i više od 10 milijardi evra, ali se s vrha vlasti moglo čuti da bi Srbija mogla da kupi udeo od pet do 10 odsto u nekoj nuklearki u regionu. U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Sloveniji.

- Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat, ali ja tvrdim da imamo dobre inženjere koji sa dobrom obukom u svetu moguda postanu vrsni stručnjaci - rekao je nedavno za Blic inženjer i stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković za koga ne postoji dilema oko pitanja "Treba li Srbiji nuklearka?". Naš sagovornik smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.

- Preduslov da se one grade jeste da se ukine moratorijum, a benefiti su nesporni. Dobijanje energije iz nuklearki je značajno jeftinije i pouzdanije, a to je investicija koja je već srednjoročno isplativa, ne dugoročno - dodaje Zdravković. Kada govori o ceni investicije navodi primer, ali dodaje i da je cena od 10 i 15 milijardi evra "prenaduvana."

- Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to jeste velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana - rekao je Zdravković.

Imamo struje i za izvoz

Posmatrajući region situacija se dosta razlikuje od Srbije - Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki Krško u Sloveniji. Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, a Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba. U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi. S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete, a stabilan sistem ima i Mađarska.

Izvor: www.blic.rs

Finska nuklearka Okiluoto 3 počela sa radom
Tanjug 12. 03. 2022.

FINSKI nuklearni reaktor Olkiluoto 3 (OL3), čije je puštanje u pogon dugo odlagano, počeo je danas sa probnom proizvodnjim električne energije, saopšteno je iz kompanije TVO koja rukovodi operativnim radom u postrojenju.

Reaktor Olkiluoto 3 isporučivaće u startu ograničene količine struje u nacionalnu distributivnu mrežu, ali očekuje se da će u dogledno vreme rad ovog reaktora punim kapacitetom smanjiti potrebu za uvozom električne energije i doprineti smanjenju cena struje, preneo je Rojters. Prva nova nuklearna elektrana u Finskoj u poslednje četiri decenije i prva u Evropi u poslednjih 15 godina, nuklearna elektrana OL3, dugo je bila opterećena bremenom tehnoloških problema koji su, u jednom trenutku, čak postali predmet tužbi.

OL3 će probno proizvoditi oko 0,1 gigavata, što je mali deo ukupnog kapaciteta, sa postupnim povećanjem proizvodnje do punog proizvodnog kapaciteta krajem jula.

- OL3 značajno poboljšava električnu samodovoljnost Finske i pomaže u postizanju ciljeva zacrtanih strategijom očuvanja životne okoline - izjavio je rukovodilac pogona Teolisuden Voima.

Kada bude potpuno operativna nukilearka, OL3 bi trebalo da podmiri oko 14 odsto potražnje za električnom energijom u Finskoj i tako smanji potrebu za uvozom iz Rusije, Švedske i Norveške.

Izvor: www.novosti.rs

Produžili rad dva nuklearna reaktora za još 10 godina
P. Z. S. / ria.ru 19. 03. 2022.

BELGIJSKA vlada je ponovo razmotrila odluku o zatvaranju svih nuklearnih reaktora koji rade do 2025. godine zbog problema u energetskom sektoru, rekao je belgijski premijer Aleksandar de Kru.

- Savezna vlada odlučila je da preduzme neophodne korake kako bi produžila život dva najnaprednija nuklearna reaktora za deset godina - rekao je de Kru na konferenciji za novinare u Briselu nakon višesatnog sastanka vlade. Belgijska vladajuća koalicija je krajem prošle godine odlučila da zatvori sve operativne nuklearne reaktore 2025. godine.

Izvor: www.novosti.rs

"Želim da vidim da Britanija dobija najmanje 25 odsto struje iz nuklearnih elektrana" Džonson traži ubrzanu gradnju nuklearki

Britanski premijer Boris DŽonson obećao je danas da će pomoći liderima u nuklearnoj industriji da srežu birokratske procedure za finansiranje i izgradnju novih elektrana, kako bi Britanija ponovo dobijala 25 odsto svojih energetskih potreba iz nuklearne energije.

Piše: Tanjug
22.03.2022.

Pomoćnik britanskog premijera je rekao novinarima da se DŽonson raduje projektima nuklearne energije jer želi da nađe način za rešavanje spiralnog rasta cena koje prete da ugroze narod koji ga je velikom većinom glasova doveo na vlast na izborima 2019, prenosi Rojters. DŽonson je izrazio „izuzetno razočaranje što ne gradimo dovoljno nuklearnih kapaciteta u ovoj zemlji i što ne možemo to da uradimo dovoljno brzo", ističući da želi da vidi da Britanija dobija najmanje 25 odsto struje iz nuklearnih elektrana, dodao je pomoćnik.

Prema rečima pomoćnika, koji je prisustvovao sastanku, DŽonson je rekao šefovima industrije i finansijerima da je postojalo „hronično odsustvo" sluha za nuklearnu energiju kod čelnih ljudi više uzastopnih britanskih vlada, te da su druge zemlje, poput Francuske, po tom pitanju ostavile Britaniju daleko iza sebe. Kao i veći deo Žapada, Britanija pokušava da smanji svoje oslanjanje na rusko gorivo jačanjem domaće proizvodnje. DŽonson se prošle nedelje tim povodom sastao i sa šefovima ofšor naftnih i gasnih kompanija sa kojima je razgovarao o povećanju investicija u Severnom moru.

Nuklearne elektrane sada obezbeđuju oko 15 posto britanske električne energije, ali bi sve osim jedne bi trebalo da budu zatvorene do 2030, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Plenković i Janša dogovorili nove projekte
J. KERBLER 29. 03. 2022.

HRVATSKI i slovenački premijeri Andrej Plenković i Janez Janša dogovorili su brojne nove projekte kako bi obezbedili energetsku budućnost, a među njima je i proširenje nuklearne elektrane u Krškom.

Na tom se projektu već duže vremena radi, a Slovenci već imaju jasno razrađen plan kako bi nuklearka dobila novi blok. Narednih dana očekuje se konkretan dogovor stručnjaka dve zemlje koji bi otvorio put saradnji u proširenju Krškog. Istovremeno, iz Austrije se čuju protesti zbog mogućeg proširenja elektrane, jer su komšije očekivale da će se odustati od tog plana.

Hrvatska i Slovenija razgovaraju i o ulaganjima u proširenje LNG terminala na Krku, što bi obezbedilo dodatne količine ukapljenog gasa. Time bi Slovenci i Hrvati bili manje zavisni o uvozu gasa iz Rusije, a razgovara se i o novim pravcima izgradnje gasovoda.

Za realizaciju ovih planova bitni su i slovenački izbori u aprilu, koji će pokazati hoće li zemlju i dalje da vodi vlada Janeza Janše ili će doći do promene. Svaka promena menja i planove za kapitalne projekte, tako da će definitivni dogovor dve zemlje uslediti tek nakon slovenačkih izbora.

Izvor: www.novosti.rs

Среда, 30.03.2022.
С. Ст.

Ветар и сунце као прекретница за решење климатских промена

Педесет земаља добија више од десетине своје енергије из ветра и сунца, наводи се у истраживању Ембера, истраживачког центра за климу и енергију

Како су се светске економије током 2021. опорављале од пандемије Covid-19, тражња за енергијом је расла. Потражња за електричном енергијом расла је рекордном брзином, што је довело до пораста тражње за енергијом добијеном из угља, која је расла најбржом стопом од 1985. Чисти извори енергије, добијени из сунца, ветра и других извора, учествовали су са 38 одсто у производњи светске електричне енергије у 2021. По први пут ветротурбине и соларни панели произвели су 10 процената укупне енергије.

Удео ветра и сунца удвостручио се од 2015. године, када је потписан Париски споразум о клими. Најбржи прелазак на ветар и соларну енергију забележен је у Холандији, Аустралији и Вијетнаму. Све три земље у последње две године десетину своје тражње за електричном енергијом оствариле су тако што су са фосилних горива прешле на зелене изворе.

„Холандија је сјајан пример северне земље која доказује да није суштина у томе где Сунце сија, већ да постоји исправна политика о одржању животне средине која води до значајних промена у томе да ли ће соларна енергија расти”, рекла је Хана Броудбент из Ембера, истраживачког центра за климу и енергију, а преноси Би-Би-Си.

Вијетнам такође може да се похвали спектакуларним растом у производњи соларне енергије код које је само током годину дана забележен раст од преко 300 одсто.

„У случају Вијетнама, дошло је до огромног напретка у соларној производњи, коју су подстакле фид-ин тарифе (feed-in tariffs) – новац који влада плаћа за производњу електричне енергије – због чега је домаћинствима и комуналним компанијама било веома привлачно да пређу на коришћење велике количине соларне енергије”, каже Дејв Џонс, Емберов глобални лидер. „Прошле године драстично је повећана соларна производња, која не само да је задовољила повећану потражњу за електричном енергијом, већ је довела и до пада производње угља и гаса”, додао је Џонс.

Тренутно су цене гаса широм Европе и већег дела Азије, где је угаљ три пута скупљи, 10 пута веће него у ово доба прошле године. Џонс сматра да повећање цена и гаса и угља представља „двоструко већи разлог за системе електричне енергије да захтевају више чисте електричне енергије”. Истраживачи кажу да упркос поновном порасту потрошње угља 2021. године, велике економије, укључујући САД, Велику Британију, Немачку и Канаду, имају за циљ да у наредних 15 година пребаце своје мреже на 100 одсто електричну енергију.

Ова промена вођена је бригом да се пораст температуре у свету у овом веку задржи испод 1,5 степени Целзијуса. Да би се то постигло, научници кажу да употреба ветра и сунчеве енергије треба да расте за око 20 одсто сваке године до 2030. Аутори ове најновије анализе кажу да је то сада „апсолутно могуће”. Рат у Украјини такође би могао да подстакне изворе електричне енергије који не зависе од руског увоза нафте и гаса.

„Имамо ветар и сунце и они нуде решење за вишеструке кризе са којима се свет суочава. Било да се ради о климатској кризи или зависности од фосилних горива, ово би могла да буде права прекретница”, рекла је Хана Броудбент.

Izvor: www.politika.rs

Nema sankcija za nuklearno gorivo
P. Z. S. / ria.ru 01. 04. 2022.

RUSKI avion je u Češku isporučio nuklearno gorivo za dve lokalne nuklearne elektrane, što je treća isporuka nuklearnog goriva od početka vojne operacije u Ukrajini 24. februara, rekao je novinarima Ladislav Kržiž, portparol energetske kompanije ČEZ.

- Ruski avion sa nuklearnim gorivom dobio je specijalnu dozvolu za let u vazdušnom prostoru EU, zatvorenom za ruske letelice posle 24. februara. Ovo je bio treći i poslednji let sa ovim teretom.

Nuklearna elektrana Temelin (na jugozapadu zemlje) ) sada ima više od dve godine, nuklearna elektrana Dukovani (na jugoistoku zemlje) tri godine, rekao je Kržiž.

Izvor: www.novosti.rs