Pentagon priprema konačno rešenje problema sa Starlinkom u rukama Rusa - belu listu
Nije moguće tradicionalnim metodama lišiti ruske trupe Starlinka, kao što je Pentagon direktno potvrdio
Uprkos činjenici da ruska vojska već duže vreme aktivno koristi Starlink, trenutno problem i dalje postoji i malo je verovatno da će se rešiti standardnim metodama. Ovo je izvestio predstavnik Pentagona Džon Hil, koji je na funkciji zamenika pomoćnika sekretara za odbranu za svemir i raketnu odbranu.
Zato što je standardni metod blokiranje neprijateljskih terminala. Ali problem je što ih Ruska Federacija i dalje masovno kupuje. I sve ovo liči na igru "udari krticu" - jedan blokirani terminal se zamenjuje drugim.
Istovremeno, metoda kojom je moguće jednostavno otključati rad terminala po koordinatama ne funkcioniše, jer će tada biti onemogućeni i ukrajinski terminali, kako piše Defense One.
A od strane Defense Express-a, treba napomenuti da je Ruska Federacija odavno izradila detaljna uputstva o tome kako da dobijete ispravan Starlink koji će raditi isključivo na okupiranoj teritoriji, jer uopšte ne radi u Ruskoj Federaciji. Da biste to uradili, nakon kupovine terminala u drugoj zemlji preko posrednika, potrebno je samo platiti uslugu karticom koju nije izdala ruska banka. Tu je kraj svim trikovima i manipulacijama.
U tom kontekstu, ostaje jedan i najefikasniji metod blokiranja Starlink terminala, koji je na raspolaganju SpaceX-u – uvođenje „bele liste“. Odnosno, spisak svih Starlink terminala koji će raditi u Ukrajini i na okupiranim teritorijama. I svi koji nisu u njemu biće blokirani. Za sada se ne kaže da će se koristiti ovaj metod, ali je „odgovarajuća strategija već razvijena“.
Istovremeno, prema rečima Džona Hila, predstavnici kompanije su se pridružili grupi za integraciju u komandi kosmičkih snaga SAD i više nego aktivno sarađuju. Ovo poslednje je sasvim razumljivo, jer je problem već prevazišao rat u Ukrajini i Starlink već koriste terorističke organizacije čak i u Africi.
Stoga je Pentagonu zaista potrebna mogućnost kontrole korišćenja satelitske globalne komunikacije velike brzine.
Takođe treba napomenuti da je početkom maja šef Odeljenja za kosmičku politiku Ministarstva odbrane SAD Džon Plam saopštio da je moguće uspešno suprotstaviti ruskom korišćenju satelitske internet mreže Starlink od SpaceX-a, iako je upozorio da to ne znači da Ruska Federacija neće nastaviti pokušaje da to koristi.
Ali postoji bitna razlika između ovih izjava, da je prva data masovnim medijima, a druga - tokom sastanka specijalizovanog podkomiteta američkog Senata.
Terminal Starlink u Ruskoj Federaciji:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На чело јерменског протестног покрета против Пашињана стао архиепископ Баграт Србазан
* Руководио Тавушком епархијом Јерменске апостолске цркве, а сада је лидер покрета „Тавуш у име Отаџбине“
НА ЧЕЛО јерменског политичког покрета за свргавање премијера Никола Пашињана стао је један од првих верских великодостоника тог народа – поглавар Тавушке епархије Јерменске апостолске цркве архиепископ Баграт Галстањан.
Учесници вишедневних протеста у Јеревану, који се противе разграничења са Азербејџаном, са губитком нових пограничних територија Јерменије, затражили су од Галстањана да се кандидује за премијера.
А он је потом затражио од католикоса Гарегина Другог, поглавара Јерменске апостолске цркве, да замрзне његову верску службу, јер је неспојива са статусом кандидата за премијера.
Активиста и оријенталиста Гурген Меликјан рекао је да су након консултација са политичким снагама и представницима јавности у покрету „Тавуш у име Отаџбине” дошли до закључка да једини кандидат за премијера буде архиепископ Баграт.
А он је објавио да жели да оде у резиденцију премијера Пашињана и да се састане са њим.
Протести у Јерменији почели су у априлу. Међу захтевима учесника је и оставка премијера Никола Пашињана.
Rusija ozbiljno ometa mreže Starlink u Ukrajini dok kasni sa pripremama sopstvenog analoga – Sferu
27.05.2024.
Rusija je u velikoj meri uspela da prilagodi i održi sposobnost svojih sistema za ometanja radija specifičnim za ukrajinsko borbeno elektromagnetno okruženje, a sada se vidi da je sposobna i da ometa uslugu Starlink.
Kao što je poznato, od početka rata, ukrajinska vojska je imala koristi od SpaceX-ove satelitske Internet usluge Starlink za stabilne i bezbedne komunikacione veze, kontrolu ili prikupljanje obaveštajnih podataka.
Posle navodnih neuspeha, Pentagon je prošle godine uspeo da primora Ilona Maska sve sa njegovom kompanijom SpaceX-om kako bi ukrajinskoj vojsci obezbedio prošireni pristup mreži.
Međutim od nedavno, ruska vojska je uspela da izazove široko rasprostranjene poremećaje u sistemu Starlink, stvarajući ozbiljne probleme za ukrajinske trupe na liniji fronta, navodi čak i Njujork Tajms.
Vojnici 92. jurišne brigade ukrajinskih kopnenih snaga su nedavno izvestili da je Starlink postao izuzetno spor ranije ovog meseca kada su ruske trupe prešle severnu granicu.
„Dan pre napada jednostavno je prestalo“, rekao je vojnik u brigadi. Gubimo elektronski rat“, zabrinuto je izjavio.
Jedan ukrajinski operater drona rekao je da je Starlink bio toliko spor da su morali da se okrenu aplikacijama za razmenu tekstualnih poruka da bi komunicirali.
“Prvih sati linija fronta je bila veoma dinamična. Neprijatelj se kretao, mi smo se kretali i morali smo da budemo brzi u komunikaciji“, požalio se on, navodeći da je za sve bilo potrebno više vremena.
Ilon Mask je potvrdio probleme koje su napravili Rusi
U objavi od 24. maja na svojoj Platformi X, Elon Musk je izjavio da „SpaceX troši značajne resurse na borbu protiv ruskih pokušaja ometanja“, dok su Rusi „uspeli da ugase sve druge komunikacione sisteme osim Starlinka“.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mihail Fedorov, ministar za digitalnu transformaciju Ukrajine, rekao je u nedavnom intervjuu da Rusija testira nove, sofisticirane alate da „poremeti kvalitet Starlink veza, jer nam je to toliko važno“. On je dodao da Ukrajina radi sa SpaceX-om na rešavanju prekida.
Brajan Viden, direktor programa u firmi Secure World, ranije je rekao za Business Insider da je Rusija uložila mnogo napora da poremeti uslugu Starlink u Ukrajini.
Starlink sateliti rade na mnogo nižoj nadmorskoj visini od geostacionarnih, što znači da su signali mreže jači i koncentrisaniji. Pošto su Starlink sateliti bliži Zemlji, latencija (kašnjenje između radnje korisnika i odgovora mreže) je manja. Ovo olakšava strimovanje, onlajn interakcije, video konferencije i druge aktivnosti.
Dok rusko ministarstvo odbrane tek treba da komentariše, zvaničnik koji vodi napore za elektronsko ratovanje u zemlji rekao je državnim medijima još u aprilu da je vojska razvila sposobnosti da se suprotstavi Starlinku.
Volstrit Žurnal je istog meseca objavio da je Rusija “nezakonito nabavila Starlink uređaje” sa crnog tržišta za koordinaciju napada u Ukrajini, o čemu smo vas i mi izvestili. Prema pisanju ovog američkog glasila, Rusi su kupovali tehnologiju od stranih zemalja, uključujući SAD, da bi je tajno preneli ruskim trupama u Ukrajini.
Da li će Sfera moći da zameni Starlink kod ruskih oružanih snaga?
Niz hapšenja ruskih generala u najvišem rukovodstvu Ministarstva odbrane Ruske Federacije nakon odlaska Sergeja Šojgua na još jednu visoku funkciju u Savetu bezbednosti Ruske Federacije jasno pokazuje da u ruskom vojnom resoru nije sve bilo kako treba.
Između ostalih, vredno je pažnje hapšenje zamenika načelnika Generalštaba, načelnika Glavne uprave za komunikacije Oružanih snaga RF Vadima Šamarina u slučaju davanja mita u posebno velikim razmerama i „opšteg pokroviteljstva“, a evo i zašto.
O problemima sa bezbednom komunikacijom u ruskim trupama govori se od samog početka takozvane specijalne operacije u Ukrajini. Ona je u svakoj vojsci pa i ruskoj od vitalnog značaja za koordinaciju interakcije između različitih rodova vojske, jedinica i podjedinica, a bez nje je nemoguće govoriti o efikasnom manevarskog ratovanja.
Došlo je do toga da su dobrovoljačke organizacije morale hitno da pomognu vojsci, brzo razmeštajući terensku komunikaciju zasnovanu na digitalnim radio stanicama, civilnim, proizvedenim u Kini.
Poređenja radi: Oružane snage Ukrajine u tom pogledu stoje dve glave iznad Oružanih snaga Ruske Federacije, pošto slobodno koriste digitalne radio stanice zapadne proizvodnje, kao i satelitske komunikacione terminale američke proizvodnje Starlink, koji im pružaju globalne, šifrovane komunikacije velike brzine donekle na ometanje.
Kompanija Elona Maska pruža ukrajinskoj vojsci ne samo glasovnu komunikaciju i razmenu tekstualnih poruka, već i mogućnost prenosa velikih količina grafičkih podataka i video slika, koje se koriste u vojne svrhe.
Na primer, teški dronovi bombarderi porodice „Baba Jaga“ Oružanih snaga Ukrajine slobodno deluju u ruskoj zoni elektronskog ratovanja, pošto se kontrolišu sa satelita. Na sličan način, bespilotne kamikaze čamce Ratne mornarice, koje su Crno more učinile smrtonosnim za rusku mornaricu, daljinski gađaju brodove ruske mornarice.
Upotreba Starlink-a ukrajinskim vojnicima znatno olakšava napad na rusku pozadinu infrastrukturom pomoću dronova velikog dometa.
Sa druge strane, Oružane snage RF trenutno nemaju ništa uporedivo po taktičko-tehničkim karakteristikama. Nije iznenađujuće što su u specijalizovanim telegram kanalima počele da se pojavljuju poruke o eksperimentima na frontu korišćenjem Starlink terminala koji pokrivaju napredak ruskih trupa.
Ovo je moguće samo zato što je američka mreža dostupna u novim ruskim regionima, koje Sjedinjene Države pravno smatraju Ukrajinom, a pozicije Oružanih snaga RF i Oružanih snaga Ukrajine duž linije dodira su bliske.
Rizici ovakvog korišćenja američkog satelitskog sistema u ruske vojne svrhe su ogromni, jer neprijateljska strana može da dobije podatke o lokaciji pretplatnika, ali su i mogućnosti velike. Na primer, možete opremiti teški dron-bombarder terminalom Starlink i poslati ga na položaje Oružanih snaga Ukrajine, ili još bolje, u duboku pozadinu do značajnih objekata.
Kako god bilo, situacija sa satelitskim komunikacijama za rusku vojsku posebno i Rusiju uopšte zahteva hitnu intervenciju ruske države te bi trebalo biti jasan prioritet njihove nacionalne bezbednosti.
“Eter-2”
Planovi Rusije da stvori odgovor na američki Starlink i britanski OneWeb pod radnim nazivom „Globalni multifunkcionalni infokomunikacioni satelitski sistem“ (GMISS) postali su poznati još 2017. godine.
Planirano je da se tri stotine satelita sistema Eter lansira u orbitu na visini od 870 kilometara, čime se obezbeđuje potpuna signalizacija Zemljine površine. Ali „zapadni partneri“ su značajno prilagodili ove ambiciozne planove.
Prvo su pogodili Roskosmos tamo gde ga boli: odbili su da isporuče uvezene komponente za ruske satelite, što je naglo odložilo rokove implementacije programa. Nakon početka SVO u Ukrajini, ceo ruski svemirski program je došao pod sankcije Zapada.
Zauzvrat, ovo je onemogućilo Eter da radi u punopravnom međunarodnom formatu zbog rizika od sekundarnih sankcija za partnerske zemlje.
Kao rezultat toga, umesto globalnog satelitskog sistema, Rusija je bila prinuđena da krene putem stvaranja nekoliko regionalnih sistema: pet sazvežđa komunikacionih satelita (Iamal, Ekpres-RV, Ekpres, Skif i Marafon) i pet satelitskih sazvežđa za daljinsko detekciju Zemlje („ Berkut-X”, „Berkut-O”, „Berkut-VD”, „Berkut-S” i „Smotr”), zajednički nazvani „Sfera”.
Već u oktobru 2022. godine u orbitu su lansirana tri niskoorbitalna satelita „Gonec-M” i prvi aparat „Skif-D” (demonstrator), koji je pokazao pristupnu brzinu od 6,5 megabita u sekundi. Roskosmos je izvestio o uspehu na sledeći način:
“Podsećamo da je svemirska letelica Gonec-M u niskoj orbiti dizajnirana da prenosi podatke i pruža usluge mobilne satelitske komunikacije mobilnim i stacionarnim pretplatnicima bilo gde na Zemlji. A satelit-demonstrator „Skif-D” namenjen je testiranju novih tehničkih rešenja za brzi pristup Internetu i zaštiti resursa orbitalne frekvencije. Ovo je prvi uređaj federalnog projekta „Sfera“.“
Trebalo je požuriti da bi se imalo vremena da zauzmu slobodne frekvencije za Rusij. Istovremeno se saznalo za planove Roskosmosa da izgradi dve nove fabrike za proizvodnju satelita metodom transportera:
“Jedan će biti izgrađen u saradnji sa Rešetnjevom ISS – možda u Krasnojarsku, jer su tu sve nadležnosti. Drugi je verovatno u Moskovskoj oblasti, jer ovde postoji klaster drugih preduzeća.”
Postojeći kapacitet je omogućio sklapanje ne više od 15 uređaja godišnje sa potencijalom da se poveća na 42.
Na prelazu 2025-2026, očekuje se povećanje obima proizvodnje svemirskih satelita na nivo od 200-250 satelita godišnje, a do 2030. godine do jednog satelita dnevno. Dana 21. maja 2024, direktor kompanije Gonec je u svom telegram kanalu objavio da je kompanija operatera izabrana za upravljanje sistemom.
Sistem SKIF, zasnovan na 12 satelita, dizajniran je da obezbedi širokopojasni pristup internetu sa srednje orbite na visini od 8070 km. Sazvežđe od četiri ekspres-RV svemirske letelice će pružati non-stop fiksne i mobilne komunikacione usluge, uključujući širokopojasni pristup internetu sa visoko eliptične orbite (40.000 km).
Višesatelitski sistem Marafon IoT zasnovan na 264 mala satelita omogućiće razvoj Interneta stvari sa niske orbite na visini od 750 km.
U kontekstu sukoba u Ukrajini, „Sfera“ je interesantna, jer će uz pomoć multispektralnih slika i radarskih podataka koje pruža, moći da se vrši izviđanje svemira i da se odredi cilj. Takođe, ruski satelitski sistem će moći da obezbedi stalnu sigurnu komunikaciju i mogućnost daljinskog rada sa bespilotnim vozilima, vazdušnim, morskim i zemaljskim.
Međutim, sukob u Ukrajini traje već dve ipo godine, Rusi kasne sa ovim programima, a trenutno im jedino preostaje efikasno ometanje Starlinka, što i rade međutim samo u ograničenim oblastima.
Od 1. juna novi konkurs za prijem novih pripadnika 72. Brigade za Specijalne operacije i odred Vojne Policije specijalne namene Kobre!
27.05.2024.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije od 1. juna 2024. godine raspisaće sledeći ciklus konkursa za prijem novih pripadnika u 72. brigadu za specijalne operacije i Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mladići i devojke, državljani Republike Srbije, do 30 godina starosti, imaće priliku da do kraja jula podnesu prijave na konkurse za ove specijalne jedinice Vojske Srbije. Kandidati koji zadovolje propisane opšte i posebne uslove, biće upućeni na odgovarajuća medicinska testiranja i psihološke procene, a zatim i na provere fizičkih sposobnosti.
Preduslov upućivanja na selektivnu obuku, koja se sastoji iz više eliminacionih faza, jeste zadovoljavanje strogih zdravstvenih, psiholoških i bezbednosnih kriterijuma. Najuspešniji mladići i devojke dobiće priliku da stupe u profesionalnu vojnu službu na određeno vreme u trajanju od šest meseci, uz mogućnost produženja ugovora o radu na period do tri godine i njegovog kasnijeg obnavljanja.
One koji stanu u stroj ovih elitnih sastava Vojske Srbije, uz kontinuiranu obuku i usavršavanje, očekuje rad sa najsavremenijom opremom i naoružanjem. Mesto rada budućih pripadnika 72. brigade za specijalne operacije je u garnizonu Pančevo, dok će budući pripadnici Odreda Vojne policije specijalne namene „Kobre“ raditi u Beogradu.
Na konkurse se mogu prijaviti i kandidati koji nisu završili vojnu obuku sa oružjem, s tim što će, pre upućivanja na selektivnu obuku, morati uspešno da savladaju osnovnu vojnu obuku. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije pozivaju sve zainteresovane kandidate da na delu dokažu odgovornost, spremnost, hrabrost i patriotizam služeći svojoj zemlji kao pripadnici elitnih specijalnih jedinica. Konkursi za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije biće otvoreni od 1. juna do 31. jula 2024. godine, a zainteresovani kandidati će detalje konkursa, počev od dana objavljivanja, moći da pogledaju na sajtovima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Na privremenom poligonu Vojske Srbije na reci Savi kod Šapca u toku je realizacija stacionarnog logorovanja vojnika na služenju vojnog roka generacije „mart 2024“ i polaznika kurseva za podoficire roda inžinjerije.
Tokom dvonedeljnih vežbovnih aktivnosti, vojnici i budući podoficiri unapređuju znanja i veštine stečene u Centru za obuku kopnene vojske, u kojem u ovoj fazi osposobljavanja prolaze specijalističku obuku za dužnosti u okviru roda.
Fokus tokom obuke na reci je na organizovanju skelskih i desantnih mesta prelaska, izviđanju komunikacija i savlađivanju vodene prepreke uz upotrebu formacijskih i improvizovanih inžinjerijskih sredstava. Realizuje se i obuka za upotrebu minsko-eksplozivnih sredstava u izvršavanju specijalističkih zadataka inžinjerije u zahvatu plovnih puteva.
Stacionarno logorovanje je jedan od završnih segmenata specijalističke obuke vojnika na služenju vojnog roka, ali i polaznika kurseva za podoficire Vojske Srbije.
Vojnike sada očekuje provera obučenosti i potom kolektivna obuka u inžinjerijskim jedinicama Vojske Srbije do završetka služenja vojnog roka, dok će budući podoficiri nastaviti metodsko i stručno osposobljavanje po programu kurseva za podoficire, kako bi se u potpunosti pripremili za početne podoficirske dužnosti.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Danas je došlo do razmene vatre između izraelskih i egipatskih snaga u blizini graničnog prelaza Rafa u južnom pojasu Gaze, prenosi Tajms of Izrael.
Prema prvim informacijama, u incidentu je poginuo egipatski vojnik.
Među izraelskim snagama nema žrtava. Izraelske odbrambene snage potvrdile su da su u kontaktu sa Egiptom nakon "incidenta".
"Pre nekoliko sati došlo je do incidenta i pucnjave na granici sa Egiptom. Incident je pod istragom, vodi se dijalog sa egipatskom stranom", saopštila je IDF.
Američka vojska na vežbama elektronskih dejstava i protivelektronske borbe koristi sistem HPT-J (High Power Jammer - Tracking)
Ometači Globalnog sistema za pozicioniranje (GPS) nalaze se ispred 746. Testnog Skvadrona (TS) u bazi vazduhoplovnih snaga Holoman, Novi Meksiko. 746. Testni Skvadron igra integralnu ulogu u stvaranju reprezentativnih okruženja za američke snage u kojima je potisnut GPS, radi testiranja oružja i platformi protiv takvih pretnji ometanjem.
Holloman Vazduhoplovna baza, Novi Meksiko – Sa ciljem poboljšanja mogućnosti testiranja sve robusnijih GPS sistema za vazduhoplovna sredstva, 746. Testni Skvadron u vazduhoplovnoj bazi Holoman, Novi Meksiko, razvila je sistem za ometanje i praćenje velike snage, ili HPJ-T, da obezbedi konstantno ometanje GPS-a na testiranom sistemu (SUT) tokom dužeg vremenskog perioda. 746 T.S je deo 704. Grupe za ispitivanje, jedinice Arnoldovog inženjerskog razvojnog kompleksa.
HPJ-T je sistem za dinamičko ometanje koji koristi napredni sistem za praćenje (ATS- Advanced Tracking System) i interfejs operatera ometača (JOI - Jamming Operator Interface). ATS može da obezbedi podatke o pozicioniranju, navigaciji i vremenu za JOI, gde operater zatim bira željenu metu koju HPJ-T treba da ometa i prati. Ova sposobnost omogućava HPJ-T da obezbedi konstantno ometanje GPS-a na meti u vazduhu na celoj vidljivoj putanji leta.
HPJ-T je imao četiri uspešna testiranja na letu i na zemlji između avgusta 2018. i septembra 2020. godine, gde je korišćen i za praćenje i ometanje aviona C-12J Huron i T-38 Talon.
Na kraju je sistem ispunio sve zahteve konstruktora i od tada je proglašen potpuno operativnim za podršku testiranju korisnika u okruženjima koja predstavljaju područja u kojima je GPS potisnut.
Konstruisan da bude prenosiv, osoblje 746. TS može da upravlja HPJ-T na bilo kom poligonu gde se može sprovesti testiranje ranjivosti GPS-a, kao što je White Sands Missile Range, Novi Meksiko; poligon za testiranje i obuku u Nevadi; poligon za testiranje i obuku u Juti; Vazduhoplovna baza Edvards, Kalifornija; i druge testne lokacije. Korisnici mogu da zakažu korišćenje HPJ-T tako što će kontaktirati 746 TS.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Iako je ovaj avion trebalo da bude nekakav odgovor na britanski Harrier,on je to samo delimično uspeo.Prvo,mogao je da ponese malo naoružanja, do 1000kg.Razne bombe i rakete za napad na zemlju ,ali i nuklearno oružije.Za napad u vazduhu je imao termonavodjene rakete,i podkrilne kontejnere sa topom od 23mm i po 250 granata.Mogao je da bude i izvidjač .Tada bi nosio kontejnere za otkrivanje radiaciona ,hemisko biolško sredstva. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Glavni nedostatak je bio mali radijus leta.Da bi se to popravilo bilo je potrebna radikalna promena aviona(za više nošenja goriva) ,a dopuna u letu nije ni razmatrana.Tako je dolet bez naoružanja bio,na maloj visini 530km,a na velikoj do 1100km,a sa punim kompletom naoružanja ,na maloj visini do 370km(velikoj 650km)
Ovako slabe karateristike ,kao i složenost upravljanja su prekratila njegovu službu u Mornaričkoj avijaciji.Tu je bila i neprekidna dorada i ispitivanja,tako da je ukupno ,za deset godina,napravljeno 231 ovih aviona.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Program razvoja aviona je nastavljen pa je 1987g poleteo Jak 141.To je bio nov avion sa novom aerodinamikom,konstrukcijom ,ali sa tri motora kao predhodnik.Oni su bili novi ,mnogo jači.Raspad SSSR-a je prekinuo rad na Jak 141.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Potom su ispitivali rad motora –sva tri pri brzini od 300km/h u aeroptunelu,a zatim i preko te brzine okačen za avion Tu 16.Ispitivane su mlaznice,njihov položaj i količinu vazduha koja prolazi kroz njih,kao i način upravljanja sa njima.
Maketu u stvanoj veličini i prvi prototip su radjeni u isto vreme.U martu 1970g je pokazana maketa ,a aprilu prvi Jak 36M N⁰1.Na njemu su vršena ispitivanja sa mlaznicama i upravljivost aviona,a najzanimljivije ispitivanje je bilo –elektromagnetna kompatibilnost brodske i avionske opreme.
Deo za ispitivanje fabrike Jakovljev je oktobra 1970g završio drugi prototip Jak 36M N⁰2.Sa njim su ispitivali uticaj izduvnih gasova na motore pri zemlji.Zbog njih su ojačali deo trupa,a prednji motori podizači su zaokrenuti 10⁰ od vertikale.Novembra 1970g ,avion je prvi put poleteo ,ali sa zatrčavanjem,kao normalan avion.Ispitivanje u letu je nastavljeno ,ali je bio problem sletanja ,jer je avion to radio pri brzini od 360km/h.Nije imao kočioni padobran ,pa je odlučeno da koči okretanjem mlaznica.Do kraja 1970g izvrešeno je 70 letova sa ova dva aviona.
Treći prototip je poleteo u leto 1971g,ali je ubrzo doživeo havariju.Posle popravke ,izvrešene su neke izmene i dobio je padobran.Sa njim je ispitivano bojevo gadjanje. Prvo podizanje samo verikalno je izveo N⁰1 februara 1972g.Posle nekoliko dana je isprobano kretanje iznad mesta poletanja,pa prelazak u horizontalni let.Zatim su sve to isprobali ali sa naoružanjem ispod krila.Ispitivanja su trajala do kraja 1973g u čemu su učestvovala sva tri prototipa.Nakon toga je doneta odluka o seriskoj proizvodnji.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U toku 1972g vršene pripreme za prihvat Jak36M na nosač aviona „Kiev“. Da bi se zaštila paluba od vrelih gasova iz motora,morala je da bude pokrivena posebnim pločama .Pre toga su izvršene probe na protiv podmorničkom brodu „Moskva“Na njegovoj palubi je montirana čelična ploča 20X 20m.Za ovo ispitivanje je korišćen drugi prototip.Novembra 1972g je Jak 36M uspešno sleteo na predvidjeno mesto.
Marta 1973g je napavljen četvrti prototip,etalon,koji je imao širi stajni trap i dodatnu opremu.Na njemu su isprobane rakete X-23 i radio aparatura „Delta“.Tada su predložene izmene,promeniti uvodnike vazduha ,uvesti registrator leta,ugraditi top,poboljšati pogled iz kabine,prepakovati instrumente.
Maja 1975g počela su ispitivanja sa sletanjem na nosač“Kiev“i to sa dva aviona.Izvršili su nekoliko desetina poletanja i sletanja na brod sa različitim naoružanjem.Pored toga ispitivano je i tehničko održavanje i priprema aviona za let.Nakon toga avgusta 1976g je primljen u naoružanje vojske ,kao laki palubni jurišnik,pod nazivom Jak 38.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi seriski(još uvek kao Jak 36M) je napravljen maja 1974g ,a prvi let je bio septembra iste godine.Od 1973-1988g ukupno je napravljeno 231avion(Jak 38,Jak 38M ,Jak 38U).U toku serije izvršene su neke manje izmene.
Jak 36MU – Jak 38U
Upravljanje avionom se pokazalo komplikovanim,pogotovo savladavanje vertikalnog poletanja u jedinicama.Zato je napravljen dvosed Jak 38U.Glavni problem konstruktora je bio smeštaj druge kabine i pogled iz nje i spasavanje posade u teškim situacijama.Udešeno je da se oba pilota istovremeno katapultiraju automatski(kada avion pada sa zadrškom od 0,6S) ili svaki pojedinačno.Da bi druga kabina imala dobar pogled ,prednja kabina je spuštena pa je avion dobio čudan izgled(izgled Galeba ili banane)
Za smeštaj dve kabine ,nos aviona je blago produžen,učenik sedi napred ,nešto niže od instruktora.Da bi očuvali stabilnost aviona povećali su horizontalne repne površine,produžili repni deo trupa i duplirali su komande.Kabune su pod pritiskom i imaju katapultirajuće sedište.
Prvi je završen početkom 1973g a prvi let je imao na leto iste godine,da bi sledeće vršili ispitivanje sa verikalnim poletanjem i sletanjem.Nakon toga je na avionu vršena obuka pilota-instruktora,da bi avion prototip završio u muzeju.
Seriska proizvodnja je počela 1976g i prve mašine su služile za ispitivanje sletanja na nosač aviona,pogodnost za obuku na moru i sl.Seriska proizvodnja je pratila sve promene na jednosedima,i do 1985g je napravljeno 38 aviona pod oznakom Jak 38U.Bili su rasporedjenji u svim pukovima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jak 38M
Tokom 1981g krenulo se osavremenjavanje aviona,pre svega u većoj nosivosti.Već sledeće godine su napravljena dva(82-1 i 82-2).Najveća izmena su bili motori ,jedan glavni PMD R28B-300(smage 6700kg) i dva pomoćna PD RD 38(snage po 3250KG).Pored toga dobio je dva dopunska rezervara pod krilima,povećali su uvodne kanale za vazduh,i drugačije donje poklopce pomoćnih motora.Dobio je i dva grebena na trupu i horizontalni stabilizator je spušten za -8⁰, i nosni točak je postao upravljiv.
Sada je vertikalna poletna masa do 11800kg ,a sa zatrčavanjem preko 12500kg.Oba aviona su ispitana1982g i izršeno je nekoliko desetina letova.Od 1984 do 1988g napravljeno je 50 Jak 28M.Na Jak 38 nije bilo topova,ali je napravljen kontejner sa topom GŠ 23L sa 160 granata.
Medjutim problem daline leta je ostao,čak se i pogoršao bez dopunskih rezervoara.Motori su trošili više goriva.1985g je pušten u serisku prizvodnju i do 1988g je napravljeno 50 aviona.
Ukupno je napravljeno ,svih varijanti,231 primerak
Bila su tri aviopuka sa ovima avionima i to na brodovima(Kiev ,Minsk ,Novorosisk i Baku), jedan pri Severnoj floti o dva u Tihom okeanu i jedan za konstrukciju i ispitivanje na Krimu.Obično je bilo po 12 Jak 38 + 2(3) Jak 39U i po 20 helikoptera Ka 25.
Avion je služio u Avganistanu.Smatralo se da će biti pogodan jer nije bilo dovoljno betonskih pisti.Isprva su poletali sa zemlje,ali su motori pravili velike rupe,pa su kasnije uzletali sa betona.Zbog velike vrućine i razredjene atmosfere (baze su bile na visokim brdima) motori nisu davali dovoljno snage,pa se prešlo na uzletanje sa kratkim zaletom.
Avion je obično nosio dve bombe od 250kg ili dva bloka raketa ali sa tako malo naoružanja mogao je da leti oko 40 min.Išli su pojedinačno ili u paru,sa zaštom aviona Su 17.Na kraju se pokazao jako loše,mala količina oružija,mali radijus,nije imao oklop, i mala tačnost pogadjanja cilja,u odnosu na klasične jurišnike.Mnogo bolje se pokazao Su 25.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Buran razvoj mlazne avijacije posle 2 s.r. je išao u pravcu sve bržih aviona.Oni su imali velike brzine uzletanja i sletanja,a za to je postrebna duga,skupa i ranjiva betonska pista.Postoji opasnost da protivnik u prvom naletu uništi piste i tako onemogući poletanje aviona.U to vreme su razvijali helikoptere,ali se pokazalo da oni nikad neće imati brzinu aviona.
Gradnju ogromnih nosača aviona su mogle da priušte samo najveće države,a bilo je neophodno podržati brodove na otvorenom moru iz vazduha.Rešenje ovih problema su neki pronašli u avionima sa vertikalnim poletanjem.Tokom pedesetih godina je nekoliko zemalja krenulo u izradu takvog aviona,ali seriski su radjeni jedino u V.Britaniji i SSSR-u.
U SSSR-u je najuspešniji bio Jak 38,mada je i on imao svoje dobre i loše strane.Jedan od pilota je rekao“Odnos prema avionu je bio inspirativan,voleli smo ga i ponašali se prema njemu kao da je lovac.Ni sa jednim avionom se ne leti kao sa njim,pa smo mu sve opraštali ,i rizik havarije i mali dolet,i skromno naoružanje koje je mogao poneti.On je za nas bio učitelj,učio nas da je odnos prema svakom letu sa pažnjom.Posle njega smo mogli da letimo na bilo čemu.Ovaj avion nećemo nikad zaboraviti“
Konstruktorski biro Jakovljeva krenuo u realizaciju ovakvog aviona krajem 1950g.Isprva su hteli da naprave nešto slično kao kod Hawker P.1127 ,jedan motor sa četiri okretne mlaznice,ali ministarstvo je odbilo da finansira takav avion.Odlučeno je da naprave avion sa dva motora u trupu,dve velike okretne mlaznice i po jednu malu u nosu i repu .Ove male su služile za stabilnost aviona pri lebdenju.Mlaznicama je upravljao autopilot i pri nultim brzinama.
Jedna mlaznica visokog pritiska je bila napred na dugačkoj motki,a druga u repu.One su služile za kontrolu pri uzletanju ,ali i održavanju ravnoteže pri lebdenju.Motori su bili u prednjem delu trupa,a glavne mlaznice u centru mase.Motori su bili Tumanski R-27-300.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Slika – A glavne obrtne mlaznice ,B pomoćne
Napravljeno je tri prototipa,a prvi je poleteo 1964g,ali sa zatrčavanjem(kao običan avion),a prvi vertikalni let je bio 1966g.Ovaj avion je bio eksperimentalni,i sa njim su vršena ispitivana sa vertikalnim uzletanjem i sletanjem (za dve godine su imali 82 poletanja).Medjutim, motori su bili slabi za nošenje naoružanja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Na prvoj slici se vide dva velika okretna izduva koji podižu avion i dva otvora ,napred i na repu koji služe za stabilnost aviona u lebdenju.
Sa ispitivanjima je završeno 1967g i krenulo se u izradu borbenog aviona.Sve je bilo skoro isto ,stim da je trebalo da ima motor Tumanskog R 27B-300 koji je sličan kao kod predhodnika ,ali sa većom snagom.Trebalo je da može da ponese od 500-900kg naoružanja.Medjutim ,motor se pokazao kao nepouzdan,sklon požarima ,i najvažnije, nije odgovarao po gabaritima i težini.Zbog njega bi ceo avion morao da pretrpi izmene .
Jak 36M
Bilo je novih ideja sa starim motorom,ali su sve odbačene i naloženo je da se napravi avion sa motorom R 27-300 sa okretnim mlaznicama i sa dva motora motora RD 36-35FB,takozvanih podizača.Tokom 1968g biro Jakovljeva je radio na ovakvom avionu ,koji je zadržao naziv Jak 36M.Projektovane su tri verzije-laki jurišnik,školski dvosed i palubni lovac presretač.Iako se oslanjao na Jak 36 ovo je bio potpuno nov avion.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] 1)SAU-36 modul sistema automatskog upravljanja , 2) ASP-PF 7M nišan ,3)prednji deo za opremu , 4) RD36-35FV motori za podizanje zakošeni 10⁰ , 5) N⁰1 rezervoar zagorivo , 6)R27V-300 glavni motor ,7)boce za kiseonik ,8)rezervoar za hidro ulje ,9)hidraulični podizač ,10)mlaznice za kontrolu položaja ,11)kočioni padobran ,12) zadnji deo za opremu ,13)N⁰2 rezervoar za gorivo 14) kontejner za top.
Konstrukcija je klasična od aluminijumovih legura ,ali i nekih novih materijala.Krilo je na sredini trupa sa strelom od 45⁰ i sa krajevima spuštenim za 10⁰.Krajevi krila su mogli da se prelome na gore.Za kontrolu sva tri motora postojao je mehanizam koji je pokretao pilot i kojim je istovremeno kontrolisao sva tri motora ,ali imao je i automatsko upravljanje koje mu je pomagalo pri uzletanju i sletanju.Imao je klasičan stajni trap koji se uvlačio u trup.
Pored glavnih mlaznica imao je jednu na nosu,i jednu u repu za kontrolu položaja(kao kod predhodnika) .Ovaj avion je imao još nešto,automatsko izbacivo sedište za pilota.Ono se aktiviralo električno i to na svim visinama i svim brzinama.Aktiviralo se automatski ,čim bi avion previše nagnuo napred ili nazad.
Glavna namena aviona je bila da napada ciljeve na frontu sa male visine,na moru i obali.Računski je trebalo da ima maksimalnu brzinu 1400km/h i da ponese 1000kg oružija pod krilima,ako uzleće vertikalno.Sa zaletom od 200m do 1500kg oružija(ovo sa kratkim zaletom je razmatrano kasnije).Predvidjeno je da ima i da top u trupu.Od oružija su predvidjenje razne bombe,rakete,kontejneri sa topovima,napalm bombe i dr.Trebalo je da ima nišane sa Mig 23 i Su 17.
Kako motor R-27B-300 nije bio spreman pa je u prototip je stavljen R 27F2-300 koji je bio na Mig 23.Ali mnogo važnije je bilo obezbediti visoku postojanost gasnodinamičkog rada motora i to u svim ekstemnim uslovima.Misli se na ekstremne uslove temperature(kasnije se ispostavila da u tropskim uslovima motor nema dovoljnu snagu da podigne avion) i pulsaciju protoka vazduha u uvodnicima,i pri upotrebi oružija.Imao je dve mlaznice koje su mogle da usmeravaju mlaz iz motora,a pokretale su se pomoću hidraulike.
Druga dva manja motora koja su služila za podizanje aviona RD 36-35FB i RD 36-35FBR su se pojavili 1969g su imali snagu do 3000kg.Zapuštanje se na zemlji izvodi odvajanjem vazduha od glavnog motora,a u vazduhu autorotacijom.
Kako je sve oko ovog aviona bilo novo ,rešavanje problema se vršilo eksperimentisanjem.Da bi odredili raspored mlaznih stujanja i probleme skretanja tih tokova ,avion je okačen na naročitu dizalicu -кабель кране.Tu je ustanovljeno da glavne mlaznice treba da budu veće,i izmenili su mlaznice na krajevima trupa .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Ispitivanje rada motora na specijalnoj dizalici i na avionu Tu 16
