Vesti iz SAD

[MOTORISTA]

Godinu dana od ubistva koje je Ameriku diglo na noge: Šta se promenilo od Flojdove smrti
Blic 25.05.2021.

Godinu dana posle ubistva Džordža Flojda mnogi zahtevaju dodatne promene u načinu rada policije, a mnogi kažu i da do sada nije dovoljno učinjeno kako bi se zaustavilo policijsko nasilje protiv Afroamerikanaca.

Snimak policajca Dereka Šovina koji kleči na vratu Džordža Flojda, izazvao je proteste i to ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već i širom sveta. Spomenici i murali koji su u to ime nastali, dali su pravosuđu i policiji putokaz u kojem pravcu da menjaju svoju politiku i svoj pristup. Posle nekoliko meseci, čitava američka nacija pratila je sudski proces u kojem je Derek Šovin bio optužen. I svi su odahnuli kada je osuđen.

Mnogi su proslavljali sudsku odluku, a samo desetak milja od sudnice u Mineapolisu izbili su protesti, nakon što je objavljen video o Afroamerikancu Donteu Rajtu kojeg je takođe ubila policija. To je donelo otrežnjenje, jer su se mnogi pre toga nadali da je prekretnica u reformi pravosuđa već postignuta.

U proteklih godinu dana ta zemlja bila je svedok otpora policijskih snaga reformskim naporima, dok su iskrsavali i novi video-zapisi na kojima je evidentirana prekomerna upotreba policijske sile protiv Afroamerikanaca. Ti prizori zloupotrebe sile su stvarno promenili način na koji se gleda na policiju i na međurasne odnose.

Životi crnaca su važni?

Pokret Black Lives Matters najviše je doprineo tome da se smrt Džordža Flojda internacionalizuje. Protesti su se širili od grada do grada i povećavali pritisak na pravosuđe i činovnički aparat da konačno čuju zahteve za promenu policijskog ponašanja i za više socijalne pravde. Hiljade ljudi došle su u Vašington da američkoj javnosti učine poznatijom smrt Džordža Flojda. Nedeljama ih je Nacionalna garda dočekivala s agresivnim, a ponekad i nasilnim merama

Demokratska gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer zbog toga je inicirala postavljanje murala Black Lives Matter izvan zemljišta koje je pod upravom Bele kuće. Sve to je doprinelo pozicioniranju pokreta u mejnstrimu. Poznate ličnosti, sportski timovi, poznati brendovi su se pridružili podržavajući demonstrante i bili su zbog toga izloženi kritikama. Sada, godinu dana kasnije, izgleda da je pokret izgubio na dinamici, ali i nešto od svog identiteta, piše "Dojče vele".

„Pokret Black Lives Matter nije ništa novo“, kaže profesor afroamerikanistike na Državnom univerzitetu Džordžije Moris Hobson. „Problem je, kada mejnstrim na određeni način prodre u pokret, on gubi jedan vid onoga što jeste“.

Smrt Džordža Flojda pokretu je donela uspon, ali Hobson kaže da se time ponavlja priča drugih pokreta za ljudska prava i sličnih grupacija koje će verovatno nastajati i u budućnosti. Svi ti pokreti imaju zajednički cilj – reformu policije. Policijska praksa pokazuje da policajci primaju telefonske pozive koji su u širokom spektru, od prijave kriminalnih aktivnosti, do kriznih psihičkih stanja. Kao osobe koje su prva adresa za pomoć, policajci bi morali da rade na deeskalaciji. Ali težište njihovog treninga je na upotrebi vatrenog oružja i sposobnosti samoodbrane.

„U proseku, policajac u ovoj zemlji dobije 60 časova treninga sa oružjem, a samo deset časova deeskalacije“, kaže aktivistkinja pokreta Black Lives Matter iz Kentakija Ketjurah Heron. „Oni su uvežbani da prvo napadnu“. Heron nastavlja sa obrazloženjem: „Struktura policijskog posla nije podešena tako da rešava probleme, osim ako reaguje nasiljem. Ne znam da li je to samo trening, mi moramo da promenimo filozofiju“.

U Sjedinjenim Američkim Državma se postepeno kristališu predlozi koji osnažuju finansiranje projekata za deeskalaciju, ali i transparentnosti policijskog delovanja. U Itaki, gradu od tridesetak hiljada stanovnika u saveznoj državi Njujork, gradonačelnik i gradska uprava su predložili da lokalnu policijsku ustanovu zamene drugom gradskom institucijom. U Vašingtonu više neće biti policija ta koja prva reaguje na pozive koji se tiču psihičkog zdravlja. Umesto toga, na teren će najpre izlaziti nenaoružani timovi medicinskih stručnjaka. Istovremeno, moćni sindikati policije prkose promenama i aktivno se suprotstavljaju reformama.

Nova Bela kuća, novi Kongres

Predsednik Džozef Bajden, potpredsednica Kamala Haris i Kongres sa demokratskom većinom aktivno su se založili za zakone koji se bave pitanjima policijske brutalnosti prema Afroamerikancima. Predstavnički dom doneo je Nacrt zakona koji se odnosi na policijsku obuku i taktiku koje mogu dovesti do telesnih povreda. Senat bi trebalo da potvrdi taj Nacrt zakona, ali on je duboko podeljen, pa je nacrt zaustavljen, jer su Republikanci zauzeli stav da ga u sadašnjem obliku neće prihvatiti, ali su spremni da prihvate blažu formu nacrta.

Postoje politički analitičari koji smatraju da Bajden i Haris nisu dvojac koji je pogodan da se prihvati te problematike. Bajden je kao senator podržao upravo zakone koji su dovodili do učestalog hapšenja Afroamerikanaca. Godine 1994. podržao je zakon koji je predviđao teške kazne i koji je doprineo velikim problemima koje SAD danas imaju. A Kamala Haris je suočena s prigovorima da je kao javni tužilac i advokat u Kaliforniji tražila neprimereno oštre kazne naročito za afroameričke žene i muškarce. Ipak, postoje eksperti koji smatraju da je su Bajdenove namere sa pravosuđem ozbiljne. „Mislim da ima nade. I mislim da se ukazuje prilika za Bajdenovu vladu da se iskupi za ranije pogrešne korake, ali to još uvek ne vidim“, kaže Hobson.

Flojdova smrt je bila povod da Bajden javno podrži policijski rad u zajednici koji doprinosi zaustavljanju stavljanja Afroamerikanaca iza rešetaka. Ali njegova dosadašnja politika ostavlja mesto sumnji da li on to zaista želi i da sprovede. „Ne verujem da možemo nešto očekivati od njih. Smatram da moramo i dalje da zahtevamo od njih da učine neke stvari“, kaže Heron.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rivali zadovoljno trljaju ruke: Bajdenov zaokret mogao bi da napravi novu spiralu nasilja na Bliskom istoku
J.R. 26.05.2021.

Nagli porast nasilja i prizori patnje civila testiraju rešenost američkog predsednika Džoa Bajdena da izmesti američki spoljnopolitički fokus i trupe dalje od žarišta Bliskog Istoka. To takođe daje oružje Bajdenovim političkim rivalima kod kuće.

Bajden i njegove pristalice kažu da premeštanjem američkog vojnog i diplomatskog težišta sa sukoba u regionu donosi kraj neuspelim politikama koje često samo produžavaju tenzije, kao i da povlačenje američkog prisustva ohrabruje zemlje da sporove reše same. Ali borbe su se nedavno rasplamsale u nekim oblastima pogođenim Bajdenovim zaokretom. Izraelsko-palestinski rat eksplodirao je baš kad je Bajden pokušao da se povuče. Sa sobom je doneo scene krvavih tela i srušenih domova i sve veći raskol u Bajdenovoj stranci oko toga da li treba učiniti više. Izrael i Hamas u petak su prekinuli vatru u kojoj je poginulo oko 250 ljudi.

Strahovi od jačanja talibana i ponovnog građanskog rata sve su veći pred Bajdenovo povlačenje trupa u Avganistanu. A van pustinjskih gradova pod opsadom u Jemenu, pobunjeni Huti koje podržavaju Iran vrše ofanzivu, baš kada je tamo okončana američka vojna podrška ratu pod vođstvom Saudijske Arabije.

- Ovo je plod politike američkog predsednika Džoa Bajdena - tvitovao je jemenski novinar Valid al Rajhi nakon što su Huti granatirali utvrđeni grad Taiz.

Ponovio je tvrdnju koju vojnici u opkoljenom jemenskom vladinom uporištu Marib takođe govore novinarskim ekipama: da je Bajdenovo vojno povlačenje samo ohrabrilo Hute sa saveznicima Irancima da krenu u akciju na bojnom polju. Кoliko će odlučno Bajden izvršiti zaokret i šta će se posle dogoditi u žarištima oblikovaće njegovo spoljnopolitičko nasleđe. Čini se da je Bajdenova logika da, čak i ako se nasilje rasplamsa na Bliskom Istoku, to je cena koju vredi platiti za izvlačenje Amerike iz regionalnih sukoba, jer se veći izazovi pojavljuju na drugim mestima. Republikanci se slažu sa jemenskim vojnicima.

- Bajdenovi potezi su samo podstakli agresiju Huta, to je lekcija koju bi administracija trebalo da pamti od iranskog režima - tvitovao je senator Tom Koton iz Arkanzasa.

Dok su borbe između Izraela i palestinskih militantnih grupa dostizale najviši nivo od 2014. godine, čak i deo demokrata pridružio se republikancima u pritiskanju Bajdena da ponovo krene u intenzivnu američku diplomatiju. Izraelska najava prekida vatre usledila je dan nakon što je Bajden nakratko i oštro pojačao pritisak na Izrael, pozivajući tada na "značajnu deeskalaciju" u roku od nekoliko sati. Bajdenove izjave u četvrtak u kojima hvali odluku premijera Benjamina Netanjahua da "trenutno neprijateljstvo privede kraju za manje od 11 dana“ ponovo su u skladu sa podrškom američkih predsednika savezniku Izraelu.

Bajden smatra da je za Ameriku "od suštinskog značaja" da odustane od napora da kontroliše bliskoistočne sukobe i da se okrene dugoročnim prioritetima. To uključuje konkurenciju sa Кinom i klimatske promene. Za administraciju i njene pristalice odgovor je izvlačenje iz skupih ratova koji su zapali u ćorsokak kako se ne bi gomilale godine bezuspešne diplomatije u mirovnim procesima koje često druga strana ne želi. Кada je reč o jemenskom ratu, na primer, "u jednom trenutku morate prihvatiti ono što vam govore činjenice na terenu“, rekao je demokratski senator Kris Marfi, koji se sastao sa zalivskim i američkim zvaničnicima u obilasku regiona ovog meseca.

- Od 11. septembra, sve što smo postigli ratujući u regionu je da našu zemlju učinimo manje bezbednom - rekao je Marfi.

Senator tvrdi da američki pokušaji da se smanji konfrontacija sa Iranom već dovode do pokušaja pomirenja na terenu. To uključuje Saudijsku Arabiju ove godine da se obrati rivalu Iranu i otuđenom arapskom partneru Кataru, nakon što je bivši predsednik Donald Tramp ohrabrivao Rijad da uđe u sukobe sa obe zemlje. Čak i pre nego što je Bajden došao na vlast, neke arapske zemlje, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, shvatile su da je podrška Trampove kampanje maksimalnog pritiska na Iran samo podstakla tu zemlji i njene saveznike da udvostruče napade.

Novi izazovi

Sada, pošto je postao najnoviji američki predsednik koji je prošao iskušenje posredovanja u decenijskom sukobu između Izraela i Palestinaca, Bajden se suočava sa novim izazovima i rizicima. Zvaničnici Bele kuće sada moraju da se odluče za pristup kojim će izbeći još jednu krizu koja bi Bajdenu skrenula fokus sa prioriteta. Кratkoročno, Bajden preduzima korake za povećanje američkog angažmana. Državni sekretar Entoni Blinken posetiće region početkom sledeće nedelje, a Stejt Department će poslati diplomatskog veterana Majkla Ratnija da predvodi američku ambasadu u Jerusalimu, dok se ne nađe trajno rešenje, piše "Njujork Tajms".

Zvaničnici administracije takođe planiraju da ponovo otvore konzulat u Jerusalimu koji je bio glavna tačka kontakta Vašingtona sa Palestincima, sve dok nije stopljen u američku ambasadu, koja je preseljena u taj grad po Trampovoj odluci. Šire gledano, Bajden vaga koje pristupe treba preduzeti za uklanjanje eskalacije. Postignut je rani konsenzus o vođenju međunarodnih humanitarnih napora za Pojas Gaze, onih za koje je Bajden rekao da će ih voditi Palestinska uprava, a ne militanti Hamasa, koji trenutno vladaju na toj teritoriji. Na konferenciji za medije u petak Bajden je dodao da će to biti učinjeno "bez pružanja mogućnosti Hamasu da obnovi svoje sisteme naoružanja“.

Zvaničnici administracije nadaju se osnaživanju umerenije Palestinske uprave, koju smatraju jedinim mogućim partnerom za mir sa Izraelcima. Amerika Hamas smatra terorističkom organizacijom.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Većina republikanaca veruje da je Tramp pravi predsednik Amerike


Većina američkih republikanaca veruje da je Donald Tramp pravi predsednik SAD i da su rezultati izbora održanih 2020. godine ukaljani nezakonitim glasanjem, pokazuju istraživanja.

Istraživanje koje su sproveli Rojters i Ipsos otkriva da 53 odsto republikanaca veruje da je Tramp ostao legitimni predsednik, iako je izgubio izbore sa ukupnom razlikom od sedam miliona glasova u korist Džoa Bajdena, piše „Hil“. Još veći procenat republikanaca, 61 odsto, ubeđen je ili veruje da su izbori pokradeni.

Da su ilegalno glasanje i lažiranje glasanja, kako je tvrdio Tramp, pokvarili predsedničke izbore, veruje 56 odsto republikanaca.

​Istraživanje, koje je sprovedeno od 17. do 19. maja, podvlači Trampov uticaj na najveći deo republikanskog biračkog tela. Iako je izgubio izbore u novembru, Tramp je nastavio sa tvrdnjama da su rezultati izbora lažirani protiv njega, zbog čega su republikanci osporavali njihovu zakonitost.

Tramp je komentarisao ovo istraživanje, ističući da je ono znak kontinuiranje podrške koju ima u partijskoj bazi i sugerišući da i on veruje kako je i dalje zakoniti predsednik.

„Novo istraživanje Ipsosa i Rojtersa „Ubeđenja među republikancima“ pokazuju da 53 odsto veruje da je Donald Tramp pravi predsednik (uvek sam znao da je Amerika pametna. Izbori 2020. su pokvareni 56 odsto, izbori su pokradeni 61 odsto“, saopštio je Tramp.

U istraživanju je učestvovalo 2.007 odraslih Amerikanaca, među kojima su bila 754 republikanca, 909 demokrata i 196 nezavisnih učesnika.

izvor

[Dreadnought]

Sazvana velika porota: Na dnevnom redu Tramp


Okružni tužilac u Njujorku sazvao veliku porotu od koje se očekuje da odluči da li će da optuži bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa za krivična dela.

"Porota je sazvana nedavno i zasedaće tri dana nedeljno u narednih šest meseci", naveo je Vašington post, a preneo Rojters.

Dodaje se da će se na zasedanju porote pričati o više stvari, ne samo o Trampu.


izvor

[Dreadnought]

Američki senator: Očekujem da će Putin na sastanak sa Bajdenom doći sa slavljeničkom tortom


Američki senator iz Republikanske stranke Ted Kruz izjavio je da je američki predsednik Džo Bajden poklonio svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu mogućnost da dozida gasovod „Severni tok 2“ time što je odustao od sankcija.

„Interesantno, hoće li Putin na susret sa Bajdenom doći sa slavljeničkom tortom nakon što mu je Bajden uručio mnogomilijardni poklon time što je odustao od sankcija protiv gasovoda“, napisao je američki senator na svom Tviter nalogu.

Takođe je mišljenja i da je ta odluka Bajdena uticala na proces usaglašavanja susreta lidera te dve države.

Prethodno je Bajden rekao da su sankcije protiv „Severnog toka 2“ kontraproduktivne i da ne bi obustavile izgradnju gasovoda, imajući u vidu da je on praktično već izgrađen.

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države odustale od uvođenja sankcija kompaniji „Nord strim 2 AG“, koji realizuje projekat ruskog gasovoda „Severni tok 2“, objašnjavajući da je to u skladu sa njihovim nacionalnim interesima.

Na taj način je uklonjena jedna od prepreka za završetak gasovoda, iako Vašington i dalje tvrdi da se oštro protivi projektu.

izvor

[MOTORISTA]

среда, 26.05.2021.

Породица настрадалог Афроамериканца тражи реформу полиције

ВАШИНГТОН - Породица Џорџа Флојда, кога је пре годину дана убила полиција, састала се данас са америчким председником Џозефом Бајденом у Белој кући и позвали на усвајање закона о полицијској реформи који би носио његово име.

Они су се састали на прву годишњицу Флојдовог убиства, а састанку није присуствовала сестра Џорџа Флојда која је бојкотовала састанак рекавши да је Бајден прекршио обећање да ће закон бити усвојен до годишњице смрти њеног брата.

„Ишла сам у Вашингтон, да Бајден потпише предлог закона, али он није потписао”, рекла је она.

Након састанка са породицом, председник је издао саопштење којим се обавезује да ће и даље подржавати законодавство.

„Битка за душу Америке је константно повуци-потегни питање, између америчког идеала да смо сви створени једнаки и сурове реалности да нас расизам предуго раздваја” рекао је председник и додао да је време да се закон усвоји, јер је прошло годину дана од кад је Џорџ Флојд убијен, преноси Танјуг.

Флојд, 46-годишњи црнац, који је преминуо везан лисицама, док му је полицајац коленом притискао врат, постао је лице бурног националног суочавања са историјом расне неправде и полицијске бруталности. Његове речи на самрти „не могу да дишем”, постале су слоган на масовним демонстрацијама које су потресле САД и читав свет.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

среда, 26.05.2021.

Пораст антисемитизма у Америци због сукоба у Гази

Низ напада на Јевреје у САД последњих дана, повезаних са сукобом између Израела и Хамаса, појачао је притисак на америчке конгресмене и администрацију председника Џозефа Бајдена да предузму више корака за сузбијање антисемитског насиља, пренео је данас Радио слободна Европа писање светских медија.

Бајден је осудио насиље над јеврејским заједницама у САД и иностранству после низа напада који су уследили усред сукоба Израела и Хамаса у Гази, навео је Ројтерс. Током 11 дана борби забележени су физички или вербални напади на Јевреје у Њујорку, Лос Анђелесу и на југу Флориде. Један од напада десио се у Њујорку где је Џозефа Боргена испричао да га је на Тајмс скверу физички напала група људи упућујући му антисемитске псовке. Видео снимак напада на Боргена, који је носио традиционалну јеврејску капу, више пута емитован је током протеклог викенда. У вези с нападом ухапшен је мушкарац, а трагало се за још неколико особа.

Дан после, додаје Ројтерс, пет главних јеврејских организација - Амерички јеврејски одбор, Лига против клевете, Хадасах, Јеврејска федерација Северне Америке и Савез ортодоксних јеврејских конгрегација Америке - позвали су Бајдена да осуди антисемитизам, и препоручивши одређене мере, укључујући борбу против мржње у кампусима и појачану безбедност верских институција. У писму су навели да су се од почетка сукоба у Гази догодили бројни антисемитски инциденти широм света и САД. Јеврејска организација Лига против клевете тврди да је од 10. маја широм САД забележено најмање 26 случајева антисемитизма и да се случајеви крећу од протестних знакова који ционисте називају „нацистима” до неколико физичких напада, као и да су забележена најмање четири случаја вандализма у синагогама и јеврејским заједницама, преноси Вашингтон пост.

Стручњаци су рекли да је сукоб на Блиском истоку често изазивао насиље у САД, изразивши бојазан да су недавни напади доказ забрињавајућег тренда који је убрзан борбама у Израелу и Гази. Кажу да су најновији напади подсећали на антијеврејске протесте и скупове у Шарлотсвилу 2017. године и на масовну пуцњаву у синагоги у Питсбургу годину после. Конгресмени су осудили недавно насиље, рекавши да је дубоко забрињавајуће, наглашава вашингтонски лист. „Антисемитизам расте у Америци”, рекао је сенатор Берни Сандерс протеклог викенда. Такође је упоредио нападе на Јевреје с насилним нападима на мањине у САД нагласивши да је то озбиљан проблем „све више подељене нације коју у том смеру воде десничарски екстремисти”.

Лига против клевете је у 2019. идентификовала више од 2.100 антисемитских инцидената у САД, укључујући напад, насиље и узнемиравање, што је више него било које године откако је група почела да прати такве инциденте 1979. Прошле године, када су многи Американци остали код куће због пандемије корона вируса, забележен је трећи највећи број инцидената. Рат у Гази прелио се у Америку прошле недеље, пише Волстрит журнал, нагласивши да иако мете нису одговорне за израелску политику, жртве напада у неколико америчких градова били су Јевреји као случајни пролазници или у неким случајевима особе које су „изгледале као Јевреји”.

С обзиром на политичке преференције америчких Јевреја документоване у анкетама, многи су вероватно били против Доналда Трампа, против Бењамина Нетањахуа и критични према израелском поступању с Палестинцима. Међутим, оцењује лист, то нападачима није много значило и чинило се да је све што им смета било то што су њихове жртве Јевреји. До сада америчка јеврејска заједница још није искусила ништа слично убојитој мржњи која је присутнија у Европи, нарочито у Великој Британији, Немачкој и Француској где је забележен пораст насиља над Јеврејима, истиче конзервативни њујоршки лист, оценивши да савремени антисемитизам у Америци долази с крајње левице и појединаца с крајње деснице који желе да преобликују САД у расно друштво. Без обзира на њихове мотиве или политику, додаје лист, они који оспоравају место Јевреја у Америци оспоравају основу саме Америке.

Мржња према Јеврејима неумољиви је непријатељ америчког пута јер има за циљ уништити навике и веровања која омогућавају америчкој разноликој популацији да живи у миру и због којих америчка демократија функционише, написао је Волстрит џурнал. Иако би Бајденова администрација желела да Израел ублажи свој приступ и удовољи палестинским надама, шокантне сцене антисемитских инцидената у САД томе неће помоћи. Две деценије лоше процењене и често несталне америчке блискоисточне политике нагризале су израелско поверење у америчку мудрост и постојаност, па је, закључује лист, за очекивати да ће Израелци бити скептичнији него икад раније о вредности америчких обавеза и снази америчких идеала, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Oni će biti novi američki ambasadori u Kini i Indiji
Tanjug 27.05.2021.

Američki predsednik Džo Bajden uskoro bi trebalo da objavi odluku kojom će bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta Nikolas Berns biti postavljen za ambasadora u Kini, a gradonačelnik Los Anđelesa Erik Garseti za ambasadora u Indiji.

Bajeden planira da uskoro saopšti da je za ambasadore u Pekingu i Nju Delhiju izabrao Bernsa, bivšeg ambasadora pri NATO i demokratskog gradonačelnika Garsetija iz Los Anđelesa, prenosi Rojters na osnovu pisanja Njujork Tajmsa koji se poziva na izvore upoznate sa ovim procesom. Američki predsednik je prema istim izvorima takođe odlučio i o rešenjima za druge visoke diplomatske pozicije, pa planira da Tomasa Najdsa, potpredsednika banke "Morgan Stenli", koji je bio zamenik državnog sekretara pod bivšim predsednikom Barakom Obamom, imenuje za ambasadora u Izraelu, a Rama Emanuela, bivšeg gradonačelnika Čikaga i Obaminog šefa kabineta, za ambasadora u Japanu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Nova istraga u Americi: Ukrajinci se mešali u predsedničke izbore?


Federalni tužioci u SAD istražuju da li su se sadašnji i bivši ukrajinski zvaničnici nezakonito mešali u američke predsedničke izbore preko pripadnike bivše administracije Donalda Trampa.

Krivičnom istragom se utvrđuje da li su ukrajinski zvaničnici koristili Rudolfa Đulijanija, tada ličnog advokata bivšeg predsednika Trampa, da širi obmanjujuće tvrdnje o aktuelnom predsedniku Džozefu Bajdenu, prenosi Rojters.

Agencija se poziva na pisanje „Njujork tajmsa“ koji je ovo objavio na osnovu izjava ljudi koji su upućeni u ceo proces.

Istragom koja je počela tokom poslednjih meseci upravljaju federalni tužioci u Bruklinu, a ona je odvojena od aktuelne krivične istrage o Đulijanijevom poslovanju u Ukrajini.

Američki tužioci trenutno istražuju da li su ukrajinski zvaničnici pokušali da utiču na izbore 3. novembra širenjem tvrdnji o korupciji oko Bajdena kroz brojne kanale, uključujući i Đulijanija.

Jedan od zvaničnika koji su obuhvaćeni istragom je i član ukrajinskog parlamenta Andrej Derkač.

Američko Ministarstvo finansija prethodno je sankcionisalo Derkača označavajući ga kao višedecenijskog aktivnog ruskog agenta.

Đulijanijevo poslovanje sa ukrajinskim oligarsima, dok je radio kao Trampov advokat, predmet je druge istrage saveznih tužilaca na Menhetnu, a federalni agenti pretresli su njegov dom i kancelariju u aprilu, zaplenivši telefone i računare.

Đulijani je negirao navode u vezi sa tom istragom, a njegovi advokati su sugerisali da je ona politički motivisana, prenosi Tanjug.

izvor

[MOTORISTA]

Ruski hakeri napali američke državne agencije
Tanjug 28.05.2021.

Ruska prodržavna hakerska grupa koja stoji iza prošlogodišnjih sajber-napada na softversku firmu "Solar vinds", sada napada državne agencije, analitičke grupe, konsultantske kuće i nevladine organizacije, tvrdi američka kompanija "Majkrosoft".

Novi napadi su navodno primećeni ove nedelje. Napad je ciljao oko 3.000 imejl naloga i više od 150 organizacija, a najmanje četvrtina napada je bila usmerena ka agencijama za međunarodni razvoj, rad humanitarnih organizacija, kazao je potpredsednik "Majkrosofta" Tom Bart u četvrtak, a preneo AP. Sajber-bezbednosna kompanija "Voleksiti", koja je takođe pratila hakerske napade, ali je imala manji pristup imejl sistemima nego "Majkrosoft", navela je da relativno nizak nivo takozvanih "fišing" mejlova ukazuju da su napadači imali manje uspeha prilikom ciljanja određenih meta.

Bart je naveo da sajber-napad deluje kao novi pokušaj ruskih hakera da "ciljaju vladine agencije u oblasti spoljnih poslova, sa namerom da da sakupe obaveštajne podatke." On je dodao da je napad, osim SAD, obuhvatio najmanje 24 zemlje.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Velika pobeda republikanaca u američkom Senatu


Predstavnici republikanaca u američkom Senatu blokirali su izglasavanje odluke o formiranju komisije koja bi se bavila neredima pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa ispred Kapitol hila, 6. januara.

Za osnivanje komisije glasalo je svega 54 senatora, dok je 35 bilo protiv. Za usvajanje predloga zakona u gornjem domu američkog Kongresa, koji broji 100 članova, bilo je potrebno 60 glasova.

Šestoro republikanaca podržalo je predlog, kao i svi prisutni senatori iz redova demokrata. Međutim, mnogi senatori nisu bili prisutni tokom glasanja, uključujući i dvoje demokrata.
Lider demokrata u Senatu Čak Šumer je posle glasanja izjavio da su republikanci birali da, kako se izrazio, brane veliku laž, javio je Rojters.

„Svi znamo šta se ovde dogodilo. Republikanci Senata su izabrali da brane veliku laž jer strahuju da bi bilo šta što bi moglo da uznemiri Donalda Trampa moglo da im nanese štetu u političkom smislu“, rekao je Šumer.

Republikanski lider u Senatu Mič Mekonel je, sa druge strane, istakao da bi komisija za napad na Kapitol udvostručila posao drugih kongresnih odbora, ukazujući na sveobuhvatnu saveznu kriminalnu istragu koja je do sada, kako je naveo, rezultirala hapšenjima više od 440 ljudi.

Predlog o formiranju komisije ranije je već prošao Predstavnički dom Kongresa uz podršku svih demokrata i jednog od šest republikanaca.

Podsetimo, u neredima na Kapitolu poginulo je pet osoba, među kojima i policajac Kapitola.

izvor

[Dreadnought]

Predsednik Bajden šokirao sve kada je učenici osnovne škole rekao da izgleda kao da ima 19 godina


Američki predsednik Džo Bajden optužen je za "jezivo" ponašanje prema devojčici koju je prozvao tokom svoje posete vojnoj bazi u Virdžiniji.

Glavni zapovednik vojske, 78-godišnji Bajden batalio je napisani govor i obratio se devojčici koja ide u osnovnu školu. "Mnogo mi se dopadjau tvoje šnalice", rekao je Bajden devojlici koja je sedela pored pozornice. "Kažem vam, dok je gledam, izgleda kao 19-godišnjakinja dok seti tu kao damica, sa prekrštenim nogama", nastavio je Bajden svoj bizarni govor.

Snimak Bajdenovog uznemirujućeg govora objavljen je na društvenim mrežama i izazvao je zgražavanje mnogih. "Vaš predsednik, narode... postoji razlog zašto ga ne puštaju da govori", naveo je jedan korisnik.

"Da je ovo Tramp rekao, našlo bi se na naslovnoj strani Njujork tajmsa i bila bil glavna vest na CNN-u", dodao je drugi.

Bilo je onih koji su pokušali da ga odbrane. "On je društveno neprilagođen. Trudi se da bude fin ali ono što je za njega nevino je za druge 'Uh šta??'", naveo je jedan korisnik.

Bajden ima istoriju bizarnih komentara na račun devojaka i žena.

Prošle godine na Floridi, predsednik je grupi mladih plesačica poručio: "Vratiću se i želim ponovo da vidim ove prelepe mlade dame, želim da ih vidim kako plešu kada budu četiri godine starije".

Onda je 2019. jednoj 10-godišnjakinji rekao: "Kladim se da si pametna koliko si i zgodna".







Mediji su ga više puta snimili kako ljubi i grli mlade devojke i žene na javnim događajima.

Tokom njegove predsedničke kampanje, tri žene su ga optužile za nepristojno ponašanje na šta je on odgovorio: "Tokom mnogo godina javnog rada, bezbroj puta sam se rukovao, zagrlio nekoga i pružio im podršku, utehu i nežnost. Nikada, ali nikada, nisam smatrao da se ponašam neprikladno. Ako jesam, pažljivo ću ih saslušati. Ali to nikada nije bila moja namera".

Bivša zaposlena u Senatu Tara Rid optužila ga je da ju je napastvovao kada je radila za njega 1993. godine što je Bajden više puta žestoko demantovao.



"Jezivi Džo" momenti

Januar 2015. Bajden je snimljen kako ljubi u glavu nećaku Miča Mekonela, dok je njen ujak polagao zakletvu za lidera većine u Senatu.

Januar 2015. Tadašnji potpredsednik snimljen je kako se naginje da šapne nešto mladoj ćerki senatora Krisa Kunsa.

Februar 2015. Bajden je uhvaćen kako pipa Stefani Karter dok je njen suprug Ešton polagoa zakletvu za ministra odbrane. Zbog te fotogragfije, mediji su ga nazvali "jezivi Džo". Karterova je kasnije rekla da je fotografija uhvaćena van konteksta i da su njih dvoje bliski prijatleji.

Mart 2019. Bivša poslanica države Nevade Lusi Flores optužila je Bajdena da ju je ljubio i pipao na događaju 2014.

April 2019. D.Dž. Hil je navela da se zbog Bajdena osećala "vrlo neprijatno" kada ju je dodirivao u Mineapolisu 2012.

April 2019. Kejtlin Karuso je tvrdila da ju je Bajden zagrlio "malo previše i predugo" kada je 2016. kao tinejdžerka prisustvovala predavanju o seksualnom napadu.

April 2019. Bajden je objavio snimak u kome navodi da je tokom svoje karijere "uvek pokušavao da održi ljudski dodir".

"To je moja odgovornost, verujem. Rukujem se, grlim ljude. Hvatam muškarce i žene za ramena i govorim im da mogu sve da urade, bez obzira da li su žensko, muško, stari, mladi. Ja sam takav i uvek sam se trudio da im pokažem da mi je stalo do njih i da ih slušam", naveo je Bajden.

Maj 2019. Bajden je 10-godišnjoj devojčici rekao da veruje da je "pametna isto koliko je i zgodna".

Mart 2020. Bivša zaposlena u Senatu Tara Rid optužila ga je da ju je seksualno napastvovao u hodniku 2013. Bajden je žestoko demantovao te optužbe.

Oktobar 2020. Bajden je grupi maloletnih plesačica porulio da će se vratiti i da želi ponovo da ih vidi kad budu starije. "Vraćam se i želim da vidim ove prelepe mlade dame, želim da ih vidim kako plešu kad budu četiri godine starije", rekao je on.


izvor

[Dreadnought]

Putin i Lukašenko postigli dogovor o novim letovima kompanije „Belavia“ u ruske gradove


Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, drugog dana sastanka u Sočiju razgovarali su o letovima beloruske avio-kompanije „Belavia“ i ruskom kreditu, javio je kanal beloruskog predsednika na Telegramu.

„Konačno je rešeno pitanje prenosa druge tranše državnog kredita. Postignut je dogovor o otvaranju novih letova kompanije ‘Belavia’ za ruske gradove“, navodi se u saopštenju na Telegramu.

Na Telegramu je takođe objavljena fotografija Putina i Lukašenka u neformalnom razgovoru.

Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, nastavili su u subotu sastanak u Sočiju, gde je beloruski lider doputovao u petak, saopštio je ranije portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Dvojica lidera sastala su se u petak i više od pet časova razgovarali o aktuelnim pitanjima, uključujući situaciju oko sletanja aviona kompanije „Rajan er“ koji je leteo za Viljnus iz Atine. Lukašenko je izjavio da je Putinu doneo dokumente koji će pokazati šta se zaista događa u Belorusiji.

izvor

[Dreadnought]

Gugl zna gde ste čak i kad isključite opciju za praćenje: Državni tužilac Arizone podneo tužbu


„Gugl“ je prikupljao podatke o korisnicima čak i kada oni isključe opcije za praćenje lokacije, a zvaničnici i inženjeri te kompanije znali su da je korisnicima mobilnih telefona namerno otežano da zadrže privatnim podatke o svojoj lokaciji, navodi se u tužbi koju je podneo državni tužilac Arizone.

To je otkriveno u novim dokumentima koji su priloženi uz tužbu, objavio je „Biznis insajder“.

„Gugl“ je, prema navodima tužbe, namerno pokušao da sakrije opcije podešavanje privatnosti, a čak i kada su neke bile isključene, beležio je lokaciju korisnika. Takođe, iz „Gugla“ su izvršili pritisak na kompaniju „El-dži“, ali i na druge proizvođače telefona, da sakriju lako dostupne opcije za isključivanje praćenja lokacije.

Džek Mencel, bivši potpredsednik kompanije zadužen za „Gugl mape“, posvedočio je da je jedini način da „Gugl“ ne sazna lokaciju kuće i posla korisnika bio taj da korisnik namerno unese drugu lokaciju od one na kojoj živi i radi i tako zavara „Gugl“.

Prema ovim dokumentima, Džen Čaj, menadžer „Gugla“ zadužen za lokacije, nije znao kakav je međusoban odnos kompleksnih podešavanja privatnosti te kompanije.

Ni „Gugl“ ni „El-dži“ nisu odgovorili „Biznis insajderu“ na pitanja o ovoj temi.

Državni tužilac Arizone podneo je prošle godine tužbu protiv „Gugla“, tvrdeći da je ta kompanija prikupljala podatke o lokaciji korisnika čak i kada su oni odbili da je podele.

Postupajući sudija naložio je da se ova dokumenta objave na zahtev dve kompanije, „Didžital kontent nekst“ i „Njuz medija alajans“, koje su tvrdile da je u javnom interesu da se sazna kako „Gugl“ koristi svoje pravne resurse da bi sprečio nadzor nad svojim mehanizmima za prikupljanje podataka.

„Gugl“ koristi nekoliko različitih kanala da bi prikupio podatke o lokaciji korisnika, navodi se u dokumentima, uključujući vaj-faj, čak i aplikacije trećih strana koje nisu povezane sa „Guglom“, primoravajući korisnike da dele svoje podatke kako bi im aplikacije radile, a u nekim slučajevima kako bi uopšte mogli da se priključe na vaj-faj.

„Ne postoji način da nekoj aplikaciji date podatke o svojoj lokaciji, a da je „Gugl“ ne sazna“, rekao je jedan od zaposlenih u „Guglu“, čije se reči citiraju u dokumentima.

Kada je „Gugl“ testirao verziju Android operativnog sistema koja je olakšala pristup podešavanjima privatnosti, to je viđeno kao „problem“ u „Guglu“, navodi se u dokumentima. Kako bi rešio taj „problem“, „Gugl“ je ta podešavanja sakrio tako da ih je teško naći.

„Gugl“ je pokušao da ubedi proizvođače pametnih telefona da sakriju podešavanja lokacije „kroz aktivno pogrešno prikazivanje i/ili kroz potiskivanje i izostavljanje činjenica“ i kroz podatke da korisnici koriste te postavke „kako bi zadovoljili zabrinutost proizvođača za privatnost“, navodi se u tužbi.

izvor

[Dreadnought]

Mediji: Bajdenovu kampanju finansirao lobista „Severnog toka 2“


Bivši američki diplomata Ričard Bert, koji navodno lobira za gasovod „Severni tok 2“, izdvojio je 2020. godine novčana sredstva za kampanju Džoa Bajdena, koji je u to vreme bio predsednički kandidat, piše list „Njujork post“.

List naglašava da je Bajden ranije obećao da za vođenje svoje kampanje neće uzimati sredstva od lobista. Takođe se napominje da je Bert, koji je za vreme administracije Ronalda Regana bio američki ambasador u Nemačkoj, u oktobru prošle godine izdvojio četiri hiljade dolara za Bajdenovu kampanju. Pre toga je u martu 2020. godine donirao 10.000 dolara Bajdenovom odboru za podršku.

List tvrdi da se Bert „trenutno direktno bavi aktivnostima lobiranja u interesu ‘Nord strima 2 AG’“.

​Portparol Nacionalnog komiteta Demokratske partije objasnio je za „Njujork post“ da je Bert dao donaciju Bajdenu „ne otkrivajući da je registrovani strani agent i da stoga nema pravo na doniranje“. Nacionalni komitet tvrdi da je Bertu vraćen novac.

Američki predsednik Džozef Bajden ranije je priznao da su sankcije protiv „Severnog toka 2“ u ovoj fazi kontraproduktivne, jer je projekat blizu završetka. Sjedinjene Američke Države objavile su 20. maja da su zbog sopstvenih nacionalnih interesa odustale od uvođenja sankcija kompaniji „Nord strim 2 AG“, operatoru „Severnog toka 2“. Međutim, zatim su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije ruskim organizacijama i brodovima koji rade na projektu gasovoda „Severni tok 2“.

izvor