Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

EU osniva zajednički pregovarački tim


Evropska komisija predložila je danas zakone po kojima bi zemlje članice trebalo da osiguraju zalihe gasa za slučaj nestašica i potresa na tržištima.

EK želi da do 80 procenata kapaciteta podzemnih skladišta bude popunjeno do 1. novembra ove godine i 90 procenata od svakog 1. oktobra narednih godina.

Istovremeno, Evropska komisija predlaže i formiranje radne grupe i zajedničkog pregovaračkog tima za zajedničku nabavku gasa na nivou EU kako bi se osigurale niže cene i sigurna isporuka pred sledeću zimu, navodi se u saopštenju.

Kada je reč o cenama energenata u EU, Evropska komisija je razradila opcije kojima bi se limitirao uticaj skoka cena, a koje će biti predstavljene EU iderima na dvodnevnom samitu u Briselu 24. i 25. marta.

”Komisija je postavila opcije za tržišnu intervenciju na cene električne energije na nivou EU i na nacionalnom nivou kako bi se ublažio uticaj na građane i preduzeća. Komisija je procenila prednosti i nedostatke svake opcije i spremna je da nastavi ovaj posao prema uputstvima lidera”, navode u Briselu.


izvor

[Dreadnought]

Bugarska iznela svoj predlog za gas


"Evropska komisija uključila je predlog Bugarske za zajednički pristup problemu visokih cena energije u svoju agendu za ovu nedelju."

To je izjavio bugarski premijer Kiril Petkov pred današnji sastanak svog kabineta.

Petkov je istakao da su za rast cena u zemlji krive visoke cene goriva i gasa na svetskim tržištima, to jest, inflacija u zemlji izazvana je spoljnim faktorima, prenosi Novinite.com.

Kako se navodi, upravo zato je tamošnja vlada osmislili konkretne mere o kojima će diskutovati sa svojim evropskim partnerima.

Bugarski predlog podrazumeva: zajedničku kupovinu gasa od širokog tima EU kako bi se postigla veća snaga na tržištu; ako bi bila postignuta cena viša od 50 evra za megavat-čas, trebalo bi uvesti mehanizam koji bi cenu održavao do tog iznosa; koordinisano smanjivanje nameta na goriva; intenziviranje pregovora sa dobavljačima tečnog gasa kako bi se osigurala sekundarna opcija; punjenje skladišta gasa u EU do 90 procenata popunjenosti pre sledeće zime.

Očekuje se da glasanje o predlogu Bugarske bude u četvrtak.


izvor

[Dreadnought]

Nemački ministar moli građane: "Ne pravite zalihe"


Ministar poljoprivrede Nemačke Džem Ozdemir apelovao je na građane da ne paniče zbog rata u Ukrajini i povećanja cena i da ne prave nepotrebne zalihe.

"Molim vas, ne pravite zalihe, nema razloga. Osigurali smo snabdevanje", rekao je Ozdemir u utorak uveče, u programu televizije RTL.

Dodao je da je razgovarao sa predstavnicima trgovine i oni su potvrdili da je situacija pod kontrolom, prenosi DPA.

Prethodno je i potpredsednik Nemačkog trgovinskog udruženja Bjern From dao sličnu izjavu za ZDF – da uprkos ruskoj zabrani izvoza žitarica, srednjoročno u Nemačkoj neće biti problema sa snabdevanjem.

Kada je reč o rasterećivanju stanovništva zbog visokih cena, Ozdemir je rekao da treba pomoći najugroženijima, za razliku od ministra finansija Kristijana Lindnera, koji je predložio uvođenje popusta na gorivo od kojeg bi korist imali svi vozači.

Ozdemir je rekao da treba pomoći ljudima kojima nedostaje hrana. "Ne treba pomoć da delimo šakom i kapom, nego onima kojima je naročito potrebna."


izvor

[Dreadnought]

Lavrov upozorava Zapad zbog najave slanja mirotvoraca u Ukrajinu


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio je Zapad da bi u slučaju da NATO pošalje svoje mirotvorce u Ukrajinu to moglo da dovede do direktnog sukoba ruskih oružanih snaga sa Alijansom.

Iz Poljske su prošle nedelje poručili da bi međunarodna mirovna misija trebalo da bude poslata u Ukrajinu i da bi trebalo da dobije sredstva za odbranu. Poljaci su već izjavljivali da će na samitu NATO razgovarati o slanju mirotvoraca u Ukrajinu.

- Bio bi to direktan sudar ruskih i NATO vojnika do koga, kao što svi sve vreme govore, u principu nikada ne bi smelo da dođe - rekao je Lavrov i istakao da se nada da "oni razumeju kuda to vodi".

Što se tiče sankcija uvedenih Moskvi, Lavrov je objasnio da to nije zbog Ukrajine nego zato što SAD žele da dominiraju svetom. Blokiranje ruskih deviznih rezervi i aktiva centralne banke na Zapadu Lavrov je nazvao "lopovlukom".

- Niko nije mogao ni pomisliti da će Zapad blokirati rezerve centralne banke Rusije. To je običan lopovluk - rekao je Lavrov.

Juče su Sjedinjene Države objavile da će zamrznuti još 132 milijarde dolara iz ruskih zlatnih rezervi. A Francuska je zamrznula imovinu ruskih oligarha u vrednosti od oko 800 miliona evra, od čega oko 150 miliona evra na privatnim bankovniim računima kod francuskih finansijskih institucija i 539 miliona evra vrednih nekretnina u zemlji, a radi se o tridesetak nekretnina ili stanova. Francuska je, takođe, blokirala korišćenje dve jahte u ruskom vlasništvu, vrednosti od oko 150 miliona evra.

On je istakao da Moskva ima dokaze da su se vlasti u Kijevu pripremale da silom osvoje Donjecku i Lugansku narodnu republiku. Sada, u toku pregovora, Kijev stalno menja poziciju i tako odugovlači dijalog.


Branko Vlahović - Stalni dopisnik iz Moskve
izvor

[Dreadnought]

Lukašenko: Ako Poljska uđe u Ukrajinu – kreće Treći svetski rat


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko kritikovao je predlog Poljske da pošalje u Ukrajinu zapadni mirovni kontingent, naglasivši da bi to značilo treći svetski rat.


izvor

[Dreadnought]

"Prešli su crvenu liniju"


Britanski premijer Boris Džonson optužio je danas Rusiju da je prešla crvenu liniju u varvarstvu u ratu sa Ukrajinom.

On je rekao da Zapad treba da pooštri sankcije kako bi sukob priveo kraju. "Vladimir Putin je već prešao crvenu liniju (i otišao u) varvarstvo", rekao je Džonson novinarima po dolasku u Brisel na sastanak NATO, G7 i EU, preneo je Rojters.

Prema njegovim rečima, treba uvesti dodatne sankcije Rusiji.

"Veoma je važno da radimo zajedno kako bismo okončali ovu stvar. Što su naše sankcije oštrije... što više možemo da učinimo da pomognemo Ukrajini... brže će se završiti ova stvar", istakao je Džonson.

On je kazao da će Putina sačekati suprotno od onoga što je želeo – više NATO, a ne manje, na zapadnom krilu Rusije, nakon invazije na Ukrajinu, prenela je agencija RIA Novosti.

Generalni sekretar NATO je već rekao da će četiri nove borbene grupe biti poslate u Slovačku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju.

Za predsednika Zelenskog, sa kojim je Džonson razgovarao juče, britanski premijer kaže da je "jedan od najneobičnijih ratnih lidera u poslednje vreme".

On je istakao da je ukrajinski predsednik "formirao svetsko mišljenje i mobilisao svoju zemlju". Ono što Zelenski želi su strože ekonomske sankcije Putinovom režimu i specifična odbrambena vojna podrška, naveo je Džonson. "I to smo odlučni da obezbedimo", istakao je on.


izvor

[Dreadnought]

Peskov: Kolektivni Zapad već napravio sve greške koje nije smeo da napravi


Premijer Velike Britanije Boris Džonson je jedan od najaktivnijih učesnika u antiruskoj trci, ali ona neće dovesti do Olimpa, nego do spoljnopolitičkog ćorsokaka, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Sputnjik.

„Što se tiče gospodina Džonsona, vidimo da je on najaktivniji učesnik antiruske trke. Samo što ta trka nikoga neće dovesti do Olimpa, ni učesnike te trke, već naprotiv – dovešće do spoljnopolitičkog ćorsokaka“, rekao je Peskov, komentarišući izjavu britanskog premijera Borisa Džonsona koji je rekao da je predsednik Rusije prešao „crvenu liniju“.

Na pitanje da li je Zapad prešao crvene linije, Peskov je rekao da je „takozvani kolektivni Zapad već napravio sve greške koje nije smeo da napravi i prepustio se svim predrasudama kojima nije trebalo da se prepušta“.


izvor

[Dreadnought]

"Ne razumemo baš šta je namera Rusije i kako će oni to raditi"


Japan ne zna kako će Rusija realizovati plan da se energenti koje prodaje "neprijateljskim" zemljama plaćaju u rubljama.

To je izjavio danas japanski ministar finansija Šunići Suzuki.

"Trenutno analiziramo situaciju sa nadležnim ministarstvima jer ne razumemo baš šta je namera (Rusije) i kako će oni to raditi“, rekao je Suzuki na sednici parlamenta, prenosi Rojters.

Dodao je da će vlada pažljivo pratiti "neželjene efekte“ njenih sankcija prema Rusiji na japansku privredu i finansijsko tržište, i preduzeti odgovarajuće korake u koordinaciji sa Grupom 7 i međunarodnom zajednicom.

Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je u sredu da će se ruski gas ubuduće prodavati "neprijateljskim" zemaljama, odnosno onima koje su uvele sankcije Moskvi nakon napada na Ukrajinu, prodavati samo za rublje.


izvor

[Milan (longtrip)]

Postali su poznati detalji predloga koje će Poljska danas izneti na samitu NATO.

Varšava će ponuditi formiranje mirovne misije od 10.000 ljudi.

Njegovi glavni zadaci će biti:

– zaštita humanitarnih koridora koji će biti organizovani u zapadnom delu Ukrajine, uključujući i stvaranje zona zabrane letova nad njima;

- zaštita humanitarnog tereta koji će se kretati ovim koridorima;

– stvaranje zone zabrane letova iznad najvećih gradova Zapadne Ukrajine.

Saopštava se da su Danska i Litvanija spremne da pošalju vojsku. Poljska je još uvek u potrazi za državama koje će pristati na takav plan.

Varšava čeka odobrenje Sjedinjenih Država. Za sada postoje informacije da su SAD skeptične prema toj ideji.

[kumbor]

То би био рецепт за пропаст и ширење рата на међународни ниво. Није џабе Черчил упоредио Пољску са једном афричком животињом која живи у чопору и често напада слабе и старе животиње, па и стрвину.

[Dreadnought]

Detalji sa NATO samita: "Ništa od predloga Poljske"


Lideri NATO-a odlučili su da značajno povećaju izdatke za odbranu, saopšteno je nakon sastanka u Briselu.

Ovlašćenja generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga produžena su do 30. septembra 2023.

Lideri NATO-a dogovorili su se da ojačaju istočno krilo alijanse raspoređivanjem četiri borbene grupe u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

Na zemlji ćemo imati više trupa na istoku krila, u vazduhu ćemo imati više aviona, a na moru imaćemo brodove, mornaricu i podmornice.

Stoltenberg je rekao da su se saglasili da pojačalju pomoć Ukrajini.

"Danas smo se dogovorili da podržimo Ukrajinu i u sajber prostoru da je zaštitimo od napada, hemisjkih, radioloških i ostalih. Spremni smo da uradimo sve da pomognemo Ukrajini", rekao je Stoltenberg.

NATO lideri sa samita u Briselu poručuju da će Alijasa raditi na unapređivanju spremnost i za hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje i obavezali se na dodatna ubrzana izdavajanja za vojsku.

Dodao je da NATO ima obavezu da učini sve da sukob ne eskalira.

Radeći zajedno moramo da radimo na tome da osiguramo Bosnu i Hercegovinu, njenu bezbednost i nezavisnost.

Rekao je da Kina mora da drugačije reaguje na napad Rusije.

”Zabrinuti smo nedavnim javnim komentarima zvaničnika Kine i pozivamo Kinu da prestane da širi lažne narative Kremlja, posebno o ratu i NATO, i da promoviše mirno rešenje sukoba”, stoji u saopštenju NATO. Severnoatalanstka alijansa napominje i da će njena vrata ostati otvorena za sve koji žele da joj se pridruže i ponavalja da ostaje privržena osnovnim principima koji podupiru evropsku i globalnu bezbednost.

Oni su osudili napade ruske vojske na civilnu infrastrukturu i nuklearne elektrane u Ukrajini i upozorili da bi bilo kakva upotreba hemijskog ili biološkog oružja od strane Rusije bila bi neprihvatljiva i imala bi teške posledice.

”Rusija treba da pokaže da je ozbiljna po pitanju pregovora tako što će odmah primeniti prekid vatre. Pozivamo Rusiju da se konstruktivno angažuje u kredibilnim pregovorima sa Ukrajinom kako bi se postigli konkretni rezultati, počevši od održivog prekida vatre i idući ka potpunom povlačenju njenih trupa sa ukrajinske teritorije. Nastavak agresije Rusije dok se vode razgovori je za žaljenje”, navode lideri 30 NATO saveznika u zajedničkom saopštenju.

”Ruski ničim izazvan rat protiv Ukrajine predstavlja fundamentalni izazov vrednostima i normama koje su donele bezbednost i prosperitet svima na evropskom kontinentu. Izbor predsednika Putina da napadne Ukrajinu je strateška greška, sa teškim posledicama i po Rusiju i ruski narod. Ostajemo ujedinjeni i odlučni u suprotstavalnju agresiji Rusije, pomoći vladi i narodu Ukrajine i odbrani bezbednosti svih saveznika”, zaključuje se u saopštenju sa samita lidera NATO.


Ništa od predloga Poljske

NATO neće rasporediti trupe u Ukrajinu kako bi izbegao rat sa Rusijom, rekao je Stoltenberg na pitanje o predlogu Poljske.

Postali su poznati detalji predloga koje će Poljska danas iznela na samitu NATO.

Varšava je ponudila formiranje mirovne misije od 10.000 ljudi.

Njegovi glavni zadaci bi bili:

- zaštita humanitarnih koridora koji će biti organizovani u zapadnom delu Ukrajine, uključujući stvaranje besbednih zona iznad njih;

- zaštita humanitarnog tereta (čitaj vojnog tereta) koji će se kretati ovim koridorima;

- stvaranje zone zabrane letova iznad najvećih gradova Zapadne Ukrajine.

Saopšteno je da su vojnike spremne da daju Danska i Litvanija. Poljska je u potrazi za državama koje će pristati na avanturu.


"Treći svetski rat"

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko kritikovao je predlog Poljske da se u Ukrajinu pošalje zapadni mirovni kontingent i upozorio da bi to značilo Treći svetski rat.

"Vidite, ovi poludeli Poljaci već predlažu da se taj (predsednik SAD DŽozef Bajden) pozove sa druge strane okeana i počinju da ga podstiču: hajde da formiramo mirovnu misiju od 100.000 vojnika i uvedemo je kroz Lavov u Ukrajinu. Shvatate li da je to Treći svetski rat? Šta mislite, mi ćemo u tom slučaju ostati nevinašca?", rekao je Lukašenko.

Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da postoji mogućnost da bi Poljska želela da se utvrdi na zapadu Ukrajine i podsetio da poljske vlasti ističu da je neophodno slanje mirovnjaka NATO-a u Ukrajinu.

CNN je razgovarao sa američkim zvaničnikom koji je danas prisustvovao samitu NATO-a koji je održan iza zatvorenih vrata u Briselu. Samit je počeo obraćanjem ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je pozvao na "neograničenu vojnu pomoć", ali nije pozvao NATO da uvede zonu zabrane letova iznad Ukrajine.

Sledeći govornik bio je predsednik SAD Džo Bajden, koji je izneo koordinisani pristup Zapada sankcijama Rusiji i ponovio da je Amerika „snažno posvećena“ NATO-u.

Raspoloženje na samitu je bilo "trezveno i odlučno" i osećalo se "neverovatno zajedništvo", rekao je zvaničnik.

"Postojao je veoma snažan osećaj da se suočavamo sa značajnim trenutkom u istoriji. Svi lideri koji su govorili istakli su potrebu da branimo naše demokratije", rekao je zvaničnik.

Pomenuta je i Kina, kao i kolektivna želja članica NATO-a da izbegnu podršku Pekinga napadu Rusije na Ukrajinu. Lideri su takođe razgovarali o koracima koje treba preduzeti u slučaju da Rusija odluči da upotrebi hemijsko ili nuklearno oružje u Ukrajini.


izvor

[Prvačić]

Premijer Velike Britanije Boris Džonson je jedan od najaktivnijih učesnika u antiruskoj trci.

Poslije Bregzita Britanija je drugrazredna sila. Po međunarodnom uticaju iza Turske ili Irana. Da bi skrenula pažnju na sebe Britanija je naj ekstremnija i naj glasnija. EU je hladna prema njima, francuski ribari su nešto i protestovali zimus. Markon će pred izboore morati zauzeti tvrđi stav prema Britaniji. Škotska je ove godine planirala referendum o nezavisnosti. Za Britaniju neki rat izgleda kao izlaz iz trenutne situacije. I ne bi me čudilo da ga negdje i izazovu.

[Dreadnought]

Bugarska povlači ambasadora iz Rusije


Bugarska će pozvati svog ambasadora Anatasa Kristina na konsultacije zbog izjava ruske ambasadorke u Sofiji Eleonore Mitrofanove, saopštile su danas bugarske vlasti.

Mitrofanova je u intervjuu TV Rusija-24 izjavila da narod Bugarske „ne podržava ni retoriku, ni korake svoje vlade” u odnosu na vojnu operaciju Rusije u Ukrajini, kao i da „većina” Bugara podržava dejstva Rusije.

Premijer Bugarske Vlade Kiril Petkov izjavio je da je za ambasadora jedne zemlje neprihvatljivo da govori „u ime bugarskog naroda protiv bugarske Vlade”, i da je reakcija Mitrofanove „nediplomatska, oštra i gruba”, javlja Beta.

„Zato mi pozivamo našeg ambasadora na konsultacije. Svako zna šta to znači na diplomatskom jeziku”, rekao je Petkov, prenosi Interfaks.

Bugarska je 18. marta proglasila deset ruskih diplomata za persone non grata i dala im rok od 72 sata da napuste Bugarsku.


izvor

[Dreadnought]

NATO odlučio: Četiri borbene grupe idu na istok Evrope


Četiri borbene grupe biti raspoređene u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, odlučeno je danas u NATO-u.

NATO će predati Ukrajini opremu za zaštitu od hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja, kao i sredstva sajber zaštite , saopštio jena konferenciji za štampu na kraju samita NATO-a u Briselu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Generalni sekretar Jens Stoltenberg podsetio je da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zatražio dodatnu vojnu pomoć od NATO-a, navodeći da će mu je alijansa pružiti.

NATO će predati Ukrajini opremu za zaštitu od hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja, kao i sredstva sajber zaštite , saopštio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za štampu na kraju samita NATO-a u Briselu.

Prema njegovima rečima, ova pomoć uključuje i sredstva za otkrivanje, zaštitu i medicinsko snabdevanje, kao i upravljanje krizama.

„Odlučili smo da pružimo veću podršku Ukrajini, između ostalog za odbranu od sajber pretnji, biološkog, hemijskog i nuklearnog oružja“, naveo je Stoltenberg.

On je kazao i da su se saveznici saglasili da treba povećati podršku drugim partnerima koji su u opasnosti od pretnji i mešanja Rusije, uključujući Gruziju i Bosnu i Hercegovinu.

"Zajedno sa Evropskom unijom moramo da radimo na tome da osiguramo njihovu bezbednost i nezavisnost", dodao je šef NATO-a.


izvor

[Dreadnought]

Sankcije i za desetine firmi, 328 članova Dume i izvršnog direktora Sberbanka


SAD uvode sankcije za više desetina ruskih firmi iz sektora odbrane.

Takođe, sankcije su uvedene za 328 članova ruske Dume i Hermana Grefa, izvršnog direktora najveće banke u zemlji Sberbank, saopštilo je danas američko ministarstvo finansija.

Američko Ministarstvo finansija je objavilo i smernice na svojoj veb stranici, upozoravajući da bi američke vlasti mogle da sankcionišu transakcije vezane za zlato koje uključuju Rusiju, što je potez koji ima za cilj da spreči Rusiju da izbegne postojeće sankcije.

Sankcionisano je više od 40 odbrambenih kompanija, uključujući državnu Taktikal Misajls korp i 28 firmi sa kojima je povezana, kao i njen generalni direktor, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija.

Bela kuća je saopštila i da je sankcionisano 17 čalnova upravnog odbora Sovkombanke i Genadij Timčenko, dugogodišnji saveznik ruskog predsednika, njegove kompanije i članovi porodice.

Kako je navedeno u saopštenju, američke vlasti planiraju da obezbede još više od jedne milijarde dolara za finansiranje humanitarne pomoći onima koji su pogođeni ratom u Ukrajini, javio je Rojters.


izvor