Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine
Brok:
Premda se bliži ne baš vesela devetogodišnjica od početka NATO agresije (24.mart 1999.g.) na Srbiju i Crnu Goru odnosno u to vreme Saveznu Republiku Jugoslaviju započećemo ovaj topic sa odavanjem počasti svim žrtvama NATO agresora.
SLAVA IM…
Konačan spisak žrtava NATO agresora nije nikada tačno utrvđen, iz više razloga, ali se nećemo baviti u ovom topicu o toj temi, već ćemo uraditi ono što najmanje možemo. Ne možemo nikoga oživeti, ne možemo vratiti malenu Milicu Rakić i drugih devedesetoro dece, ne možemo nikome vratiti mamu, tatu, sestru, brata, rođaka, saborca, prijatelja ili komšiju. Taj tužan spisak nije kratak, ali se barem možemo sećati na njih, u stavri to nam je i dužnost. NIKADA Vas nećemo ZABORAVITI.
Ubijeni ste jer su tako odlučile NATO glavešine, ubijeni ste jer niste hteli da bežite u inostranstvo, ubijeni ste samo zato što pripadate jednom narodu na brdovitom Balkanu.
U ovom topiku osim diskusije ćemo prikupljati i postovati sve dokaze protiv NATO alijanse. Od ličnih svedočenja, preko raznih arhiva, objavljivanih u elektronskim ili pisanim medijima, slika, fotografija i svega što će pokazati pravo lice “spasilačke misije” “Milosrdnog Andjela”. Naravno nikako ne bi smeli da zaboravimo iskazanu hrabrost i veliki patriotizam pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije. Takođe sva svedočenja, razni mataerijali, slike, fotografije, video, audio i tekstualni zapisi o neverovatnoj hrabrosti i nesebičnom žrtvovanju pripadnika VJ su dobro došli u ovom topicu.
*Molio bih sve učesnike da tokom diskusije ne skliznu u politiku, te da se suzdrže od nje, jer je ona kao što znate zabranjena na forumu.
Nenad:
Iako nije bitno...cisto da kazem da je to bilo presudno da upisem srednju vojnu!
Slava svim palim borcima i ostalim neduznim ljudima koji su zbog tudjih lazi i cega vec izgubili glave!
Rade:
ИНтервју прим. др Радомира Ковачевића, начелника Сектора за радиолошку заштиту Института „Др Драгомир Карајовић“, дат на шесту годишњицу од бомбардовања...
Quote
Милосрдни анђео, шест година после
Аутор: Лидија Глишић, Број 912, Рубрика Интервју
Приликом агресије на СРЈ, у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, НАТО алијанса је, уз бројне типове оружја, применила и муницију са радиоактивним примесама. НАТО је већ 30. марта, дакле седмог дана бомбардовања, употребио муницију са осиромашеним уранијумом (У-238), бомбардујући шири рејон Призрена. Касније је та муниција највише коришћена при бомбардовању подручја у зони јужно од 44. паралеле.
Нажалост, ни после шест година од НАТО агресије, држава није утврдила последице употребе осиромашеног уранијума по здравље становништва. Једино истраживање спровео је Клинички центар Србије.
Докторе Ковачевићу, више пута сте указивали на обавезу државе да обезбеди податке о свим рејонима по којима је НАТО дејствовао и о последицама које је бомбардовање изазвало.
- Иако је радиоактивност позната више од стотину година, иако је тема доста истраживана с обзиром на последице које радиоактивност узрокује, све је то било доступно углавном стручној јавности.
Прва атомска бомба, под именом „Мали дечак“, збрисала је Хирошиму. Највећа светска искуства управо су скопчана са испитивањем последица у том делу Јапана. Нажалост, то се десило и у Нагасакију, три дана након Хирошиме. Затим је та муниција коришћена 1991. год. у Заливском рату, 1995. год у Републици Српској и 1999. године на територији Србије и Црне Горе.
Иако је НАТО алијанса у почетку негирала коришћење муниције са осиромашеним уранијумом, на крају је ипак била приморана да призна. Према њиховим подацима, испаљено је око 9 тона такве муниције, док наши подаци говоре да је та количина скоро дупло већа, око 15 тона. Истраживања руских експерата указују на још већу употребљену количину такве муниције. Ко је у праву, лако је утврдити на основу детекције и мониторинга које би требало спровести у свим областима где је та муниција коришћена. Нажалост, тај посао још увек није обављен и, што је најгоре, нису обављена потребна испитивања на становништву, како би се утврдиле директне последице по здравље људи.
Резултати наших истраживања односе се на југоисток Србије. НАТО је бомбардовао 112 локација у нашој земљи. Испитали смо четири таква подручја. Нажалост, на Косову и Метохији је највише таквих места, али тамо нам није омогућен приступ. Ипак, илегално је обрађена једна група из Штрпца, и та истраживања су показала до сада најдрастичније резултате.
Наша интерпретација резултата мора да буде пажљиво одрађена. Зато морамо прецизно утврдити да ли су последице по здравље људи које смо истраживали изазване дејством уранијума, или је нешто друго у питању.
Резултати до којих смо дошли објављени су у извештају екпсперата Програма Уједињених Нација за животну средину - УНЕП. Тај извештај недвосмислено је потврдио да је муниција са осиромашеним уранијумом коришћена на територији СРЈ.
Какве последице његово коришћење изазива по здравље становништва?
- С обзиром да је век уранијума фактички бесконачан, после 4,5 милијарди година његова активност ће да буде сведена тек на половину и да траје и даље. Геофизичари кажу да је век планете Земље управо 4, 5 милијарде година, тако да се са веком трајања тог елемента може пратити и век планете, ако је веровати еволуционистичким теоријама.
Одмах морам да кажем да се ту мора узети у обзир латентно време, а то је оно време које постоји у живој материји када се на молекуларном нивоу развијају процеси који немају никакве клиничке нити генетске манифестације. То време може да траје од неколико месеци до неколико деценија.
Анализом ДНК промене су видљиве одмах, од момента излагања зрачењу. Важно је и ово знати: шест година након бомбардовања Хирошиме, 1951. године, Светска здравствена организација је пројектовала студију којом је доказано да је стопа учесталости леукемије била 11 пута већа на том терену него у другим подручјима Јапана.
С обзиром на ризике којима смо изложени, ми можемо да очекујемо последице после 5-6 година, мада у научним радовима опрезно наводимо период од 3 до 5 година. Међутим, треба очекивати да прође минимум пет година да се кумулативно саберу сви ефекти, па да дође до поремећаја у структури обољевања и умирања. Оно што је најгоре, ти ефекти су видљиви и на потомству, јер се наслеђују и аномалије и различита обољења изазвана зрачењем.
Која су обољења директно последица зрачења?
- Када је реч о уранијуму, треба поменути прво токсичне ефекте, јер је овај елемент дупло отровнији од олова и живе, али се та својства углавном занемарују јер се посматра углавном његово радијационо дејство, које је директно канцерогено. Уз поремећаје функционисања свих виталних органа, могуће је очекивати, у складу са латентним временом, и појаву одређених малигних обољења. Све зависи од ткива. Уколико је крвно ткиво, могуће је очекивати поремећаје као што су леукозе (некада се говорило леукемије), разне анемије, тромбоцитозе. Међутим, мора се знати да се уранијум везује за скелет, јер механизмом јонске размене, он заузима у скелету тачно место где се налази калцијум, потискује га и трајно се везује, перманентно негативно делујући на организам. Да ли ће последице да се појаве брзо, или после неколико деценија, то зависи од индивидуалних својстава организма. Оно што такође треба знати је да када та енергија погоди соматску ћелију, ону која персонификује организам у садашњем облику, са нормалним функционисањем свих ћелија и свих органа, најопаснија последица тога су малигна обољења. Али, ако промена погоди ћелију герминативног епитела, са промењеним генетским материјалом, последице се преносе на потомство.
Не мора да значи да ће свака генерација да има одређену мутацију, јер је могуће да се и после 60 генерација појави поремећај.
На Балканском симпозијуму о туморима представљено је истраживање Медицинске секције САНУ и изнети поражавајући подаци о драстичном смањењу броја порођаја, о порасту спонтаних побачаја, као и о све чешћим туморима на материци. То је, такође, једна застрашујућа последица НАТО бомбардовања.
Ми смо заједно наступили на том скупу у Кладову, а наша истраживања су послужила да се потврди управо та последица: да је број малигнитета далеко већи него што је био пре бомбардовања. Веома је велики број спонтаних побачаја, различитих аномалија на потомству непосредно после рођења, а код деце у раном узрасту почињу да се развијају малигна обољења. Ипак, овај процес мора да се прати, мора да се прати генеза, а за то су најкомпетентнији извештаји Статистичких годишњака које издаје Републички завод за статистику, а који показују страшан пораст броја оболелих од малигних болести у свим узрастима и у свим популацијама.
Чињеница је да је Србија у последњој деценији прошла страшну епизоду, кроз ратове, санкције, бомбардовање, осиромашени уранијум који је остао након НАТО агресије. Тако је дошло до свеопштег поремећаја у животној средини. Много је више хемикалија које су неконтролисано ослобођене за време бомбардовања, зато што нам технологија заостаје за светском, све је дотрајало, па су веће и штетне емисије. Сви ти фактори морају бити посматрани комбиновано, кумулативно и синергијски, јер ни један ризик није монокомпонентан. Када се све то сабере, последице су много теже. Иако сам ја токсиколог, морам да поменем и онај психолошки, ментални аспект, тензије које условљавају опадање свеопштег квалитета живота.
Каква је сарадња са колегама из земаља које су учествовале у НАТО агресији, с обзиром на то да војници који су у њој учествовали све чешће обољевају од последица дејстава осиромашеног уранијума?
- Ја сам из Рима добио књиге „Онколошка превентива становништва са подручја контаминираног уранијумом на Косову и Метохији“ и „Онколошка превентива повратника са Балкана“. Управо је у њима објављен податак да су до сада од последица зрачења умрла 34 италијанска војника, припадника НАТО трупа који су учествовали у агресији на СРЈ, а да је 270 оболело, уз стални тренд повећања тог броја. Немци, међутим, о томе ћуте, као и Американци. Према информацијама које су процуреле из Пентагона, од 700 хиљада војника, колико су САД мобилисале 1991. године, прегледано је око 300 хиљада. Резултати прегледа говоре да већ има неколико хиљада умрлих и неколико десетина хиљада оболелих, уз податак да је све више деце тих војника која обољевају од болести-последица зрачења. Иако се званично и о томе ћути, добро се зна да је један од највећих проблема Америке управо онај где сместити нуклеарни отпад, у ком делу света направити депоније.
Да ли је значај утврђивања узрочно-последичног односа између бомбардовања и ових болести и у томе што држава може себи да обезбеди доказ да је НАТО, бомбардовањем СРЈ, починио ратни злочин?
- То је најважније, то је материјални доказ. Ми у овом случају имамо доказни материјал да је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. Лажне су дилеме да ли он оставља последице по здравље или не. Оставља, и то најопасније, и зато треба потенцирати два аспекта тих последица: развој малигних обољења и најразличитије штетне последице по потомство. Управо ово може да се употреби да би НАТО агресија била оквалификована као ратни злочин.
Истовремено, наш рад, који сам поменуо, као званичан извештај усвојиле су и Уједињене нације.
Али зато, када се гласало за забрану коришћења уранијумске муниције, наш амбасадор у УН Дејан Шаховић гласао је против забране. Тако да ту има пуно апсурдних ситуација.
Истовремено, 2002. год, тадашњи председник СЦГ Војислав Коштуница, говорећи на једном скупу у Јоханесбургу о тешкој ситуацији у земљи, навео је четири фактора за такво стање: санкције, ратови, бомбардовање и осиромашени уранијум. Иако је то било одлично запажање, за деконтаминацију једног хектара земље мора да се скине минимум пола метра површине, а за то су потребне огромне паре.
Нажалост, данас ви имате иницијативе за повлачење тужбе против НАТО-а. Ја мислим да то никако не бисмо смели да урадимо јер су, осим директних жртава бомбардовања, врло битне и последице које ће Србију вечно да прате.
Sailor:
Гдје се те били када је напад почео, мислим на прве тренутке агресије?!
Ја сам био на тераси куће и видио пројектил који је погодио репетитор на Обоснику (брдо преко пута Кумбора).Мислим да је то био први пројектил испаљен у рату.Пројектил је дошао из правца сјеверо - исток (испаљен из авиона који је био дубоко већ у нашој територији или чак из ваздушног простора Албаније негдје из правца Скадарског језера) , прелето је преко моје куће (чуо сам карактеристичан звук пројектила изнад главе) и рокнуо на Обосник.Чуле су се још детонације на Црном Рту и то је било све за прву ноћ рата на приморју.
Rade:
Био сам на Академији...
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page