Sve više je dokaza da sa tim tipom aviona definitivno nešto "ne štima" - vrlo mali procenat operativnih, dugotrajno i skupo održavanje, relativno česti padovi...

Rusija priprema mobilna nuklearna skloništa KUB-M

U Rusiji su napravljena mobilna skloništa od nuklearnog oružja.

Mobilno sklonište "KUB-M" je modularnog tipa, koje je razvila naučna organizacija Ministarstva za vanredne situacije - VNII GOChS. Sklonište KUB-M obezbeđuje zaštitu od vazdušnog udarnog talasa i svetlosnog zračenja nuklearne eksplozije i njenih posledica, kao i od visokoeksplozivnog i fragmentacionog dejstva konvencionalnog naoružanja. Poseduje autonomni sistem vodosnabdevanja od 440 litara, sistem delimične regeneracije unutrašnjeg vazduha, dizel elektranu od 15 kV/h, sve što je potrebno, sve projektovano za 48 sati.

Sklonište se može priključiti na postojeće komunalne mreže. Vredi napomenuti da u Rusiji postoji mnogo podzemnih skloništa, ali većina njih je napuštena. Osnovna konfiguracija „KUB-M“ prima 54 osobe i tehničku jedinicu; sklonište se može proširiti dodatnim modulima. Ako je potrebno, nuklearno sklonište se može transportovati drumom ili železnicom. Proizvodnja, transport i montaža skloništa KUB-M je dva puta jeftinija od izgradnje stacionarnog skloništa; njegova proizvodnja i montaža traje samo tri meseca.

Још је Душко Дугоушко (Zekoslav Mrkva) рекао: "Требало је да скренем лево код Албукеркија"!

Вест која на први поглед није повезана са Израелом и Палестином.
У Лондону су хољаде протествовале против двоструких стандарда и толеранције коју полиција показује према пропалестинским демонстрантима.

Заставе Енглеске (које су ”вређале” пропалестинске протестанте), али и друге локалне заставе, као и заставе Израела, Индије и оне са подршком Трампу.

Još jedan pad F-35, kod Albakurkija:

Trupna PVO tačkastih objekata 70-tih godina prošlog veka

Šiljka, Strela-1 i Strela-2 u zaštiti trupa:

Profesija: komandir NASAMS-a

Prema svemu, ovo je novo oružje koje nigde do sada nije korišteno, pogotovo ne u ovolikoj meri, svedoči komandir jedinice NASAMS ukrajinske vojske sa oznakom "Baron".

"U normalnim okolnostima, radar sistema NASAMS bi se uključio i skenirao vazdušni prostor i ako nema ciljeva u zoni odgovornosti jedinice, radar bi se isključio. Ali mi smo bili u prilici sa izvodimo "ludački" broj gađanja.
Zbog ovoga, proizvođač Kongsberg je već napravio neke izmene na sistemu NASAMS i budući modeli će biti konstruisani prema našim savetima." - nastavlja "Baron".

Jedno od dostignuća Ukrajinaca jeste novi pristup postupku popune raketama.

"Ne mogu vam otkrivati tajne. Ovo je inovacija naše jedinice. Bilo je slučajeva kada smo po dva puta dopunjavali lansere tokom trajanja neprijateljskih napada. Mislim, momci su dopunjavali lansere za vreme dok su bukvalno bili pod napadom projektila." - svedoči "Baron".

"Baron" ne preteruje kada je u pitanju "ludački" broj gađanja.

"Naš rekord je 16 lansiranja tokom jedne bitke. Nažalost, taj dan smo uništili samo 12 od 16 ciljeva." - zaključuje komandir jedinice NASAMS ukrajinske vojske pod oznakom "Baron".

Од једног жандарма из Јужне Србије уредништво 'Времена' је 16. 5. 1928. примило ово писмо:

Министар Унутрашњих Дела (Антон Корошец - примедба Ј.) прошао је по Јужној Србији, видео цивилне полицијске власти по варошима, па им повисио плату. А г. Министар није видео жандарме по брдима и шумама и поред пруге, без стана и сместишта, како пропадају од умора и по три месеца не лежу у постељу. Отуда је дошло, да се мора повисити плата ономе који свако вече може да гледа биоскопе и да корзира по вароши, а не ономе који није за 3 месеца легао у кревет и који се вере по шумама и гудурама и труне по заседама. Јер иначе, да је господин Министар видео и једне и друге у Јужној Србији, знао би коме треба пре повисити плату. Али шта ћете, жандарми нису обезбеђени и ни по војном ни по цивилном занону, нити ко о њима води рачуна! Команданти, уместо плате, повисују само уредбу о војној дисциплини; од војног устројства уопште ништа друго и немамо сем дисциплине. Је ли чудо онда што и господин Министар повисује плату капуташима? На старим стотинаркама је написано: Бог чува Србију. У продужењу треба написати: а жандарм Маћедонију.

Но и на другой страни многу су горку чашицу Сербльи збогъ закона свогъ отъ нѣки безчовечпы назовихрістіяна испіяти морали. Іоштъ пређе Мохачке битке, у другой половини 16 вѣка имали су Сербльи у монастыру Марчи у Рватской свогъ Митрополіта Гавріила, кои є изъ Босне са 70 'церноризаца' подъ Вуковићемъ и Беяшиновићемъ у Рватску прешао и реченый Монастыръ съ Церквомъ заєдно отъ дрвета сазыдао 43). Гавріилу є овомъ слѣдовао у Марчи као Епіскопъ Сѵмеонъ Вретанскій или Вратаня; за овымъ су быле Владыке Максімъ Моѵсило, Владыка Макарій Гавріилъ Мысленовић и Савва Станисавлѣвићъ, кои є отъ 1654. до 1657. год. и данас іоштъ стоєћу Церкву у Марчи сазыдао. Послѣ смерти Станисавлѣвићеве буде Владыка Гавріилъ Міякићъ, кои кадъ особитомъ и рѣдкомъ смерћу умре, избере Народъ себи за Владыку Паѵла Зорчића, кои є основъ за слѣдуюћа у закону гоненя положіо. Овай є быо лукавъ, себичанъ и гордъ Монахъ, кои є свакояко хотѣо Владыка да буде; збогъ чега се и препоручи Римскомъ Епіскопу Загребачкомъ, и обѣћасе, даће Унію пріимити, ако му помогне, да Епіскопомъ постане. То буде; и овай постане Свидницкимъ Уніятскимъ Епіскопомъ: учини 1678. године съ Найштадтскимъ Римскимъ Епіскопомъ Графомъ Колонићемъ уговоръ, да ће за Зрінієву Фішкалну Курію Прибичъ наймогућніимъ начиномъ Унію подпомагати, и о свомъ трошку у Загребу шесть ученика за Уніятске Свештенике воспитавати. Ову погодбу и самъ Царъ Леополдъ I. 1682 г. потверди, и ню на степенъ Кралѣвске Донаціє подигне. По себи се разумѣ, да є требало, да Сербльи о томъ цѣломъ послу ниєдне рѣчице не дознаду. Зато и Зорчићъ прогласи, да є онъ у Москви Владыкомъ постао; и торжествено інсталліранъ буде.

Но Народъ наскоро уђе нѣговомъ лукавству у трагъ, и съ наоружаномъ рукомъ стане му на путъ, да перву свою каноніческу візітацію по Дієцези не чини. Зорчићъ видећи, да се Народъ не шали, утече у Загреб и тамо умре. Народъ є пакъ отъ тогъ времена свеєднако на слѣдуюће Владыке подозрѣвао. За Зорчићемъ є быо Владыка Исаія Поповић, разуманъ и умѣренъ мужъ; но зато опетъ морао се онъ предъ цѣлымъ Народомъ изяснити: да уніятъ ниє. А да бы 'правовѣріє' нѣгово іоштъ доказателніе и очевидніє было, и самъ Патріярхъ Чарноєвићъ, кадъ га є приликомъ своє каноніческе візітаціє у основима вѣре наше испытао и о нѣговомъ православію увѣріосе, у владыческомъ достоинству потвердіо га є. За овымъ на престолъ Владыческій у Марчи ступи Гавріилъ Турчиновићъ, благъ и миранъ човекъ, па кадъ и овай умре, онда Владыка постане Георгій Юговићъ свакогъ, презрѣнія достоянъ Архіпастырь. Овогъ 1727. г. измѣни Рафаилъ Марковићъ у истомъ мон. Марчи избраный Епіскопъ, кои исте іоштъ перве године како се преко Генерала Графа Кенігсека інсталліра, и себе и народъ за уніяте прогласи, а за тимъ трудитисе почне, да Свештенство на силу къ Уніи примора. Садъ незадовольство православны дѣдова наши у Рватской коє се досадъ загушити могло, сасвимъ на видикъ изыђе. Придворный войничкій Совѣтъ заповѣди Генералу Галлеру, да све Уніяте попише: но то пописиванѣ Генералово докаже, да се у цѣломъ Генералату Варадинскомъ ни єдногъ Уніята не налази! Садъ се управо почне гоненѣ Сербскогъ народа и оны Свештеника, кои ни су хотѣли ону Унію, кою є Владыка пріиміо, да признаду. Свако, коє се само измыслити могло озлобляванѣ и гнѣченѣ употребилосе, да се само Сербльи къ Уніи приволу и склоне. Закону свои дѣдова и отаца вѣрни, и у православной своіой вѣри непоколебими Свештеници уредбомъ пореплѣногъ Владыке буду у гвожђа оковани, и у тамнице побацани, гдѣ отъ глади и туге по већой части жертве смерти постану. Између многи оны страдалаца, и за вѣру свою мученика, кои су у оновременомъ варварскомъ и цѣло Хрістіянство безчестећемъ гоненю животъ свой невино изгубили, броисе и Лѣповинскій Игуманъ Кондратъ, кои є уономъ истомъ магновеню, кадъ є у Церкву, да свету службу Божію отслужи, ступити хотѣо, отъ тераюћи га войника на церквенымъ вратима съ двѣ пушчане округлице убієнъ быо. Многи између Свештенства по заповѣсти Генерала Петаззіє буду немилице избієни и у тамнице побацани, гдѣ су сваку муку претерпѣвати морали. Безчовечна ова гоненя поводомъ буду єдне народнѣ парнице, коя се съ тимъ оконча, да су се и овай свирѣпый и вѣчногъ проклетства найдостойніи Владыка Марковићъ, и оба нѣгова наслѣдника на врать на носъ изъ Генералата Вараждинскогъ очистити морали. А да бы се Народъ нашъ смирити и успокоити могао, буде 1735. године за Владыку нашегъ православногъ избранъ Сѵмеонъ Філіповић. Ho да се и Унія не пренебрегне, заповѣди придворный войничкій Совѣтъ, да се Уніятскій Владыка Сѵлвестръ Палковићъ, кои є у Бечъ побѣгао быо, у мон. Марчи інсталліра, и Народу представи. Овай налогъ Генералъ Штрасолдо испуни. И Народъ и Свештенство противостало є реченой Інсталлаціи; монаси ондашньи отрекну Епіскопу истомъ покорность, а на нѣколико дана доцніє до 600 православны Граничара скуписе кодъ чесме, да истогъ Уніята изъ Монастыра протераю. Но Генералъ реченый лѣпымъ рѣчима до тога и доведе, да се сви кући разиђу.

Међу тимъ незадовольство Граничара єднако є траяло. Они су се више пута скупляли были, докъ се найпослѣ 1737. г. о малой Госпођи 8. Септ., кадъ су заставу (барякъ) у Крижевци освећивали, буна не роди, коіомъ приликомъ Народъ намѣраваше, да Уніятскогъ Владыку съ оружіємъ изъ Марче удали. Но овай то не дочека, већъ побѣгне у Загребъ, гдѣ по свой прилици и умре; єръ наскоро затимъ за нѣговогъ наслѣдника буде нѣкій Пашићѣ наименованъ и у Монастырь уведень. Перве нѣгове године дође Народъ о Светомъ Архангелу у Монастыръ Марчу, да Храмъ Церкве прослави. Новый Уніятскій Владыка томъ буде противанъ, и не усхтѣ Народу Церквены ключева да изда; зато Народъ на силу удари на Церкву, отвори є и свету літургію у ньой отслужи. Уніятъ пакъ видећи, да се Народъ не шали, уплашисе, и съ два своя калуђера, као и пређашньи, у Загребъ побѣгне. Садъ се збогъ овы свію буна баци кривица на нашегъ православногъ Епіскопа Філіпповића, пакъ се и то іоштъ учини, те се 1741. год. истый Владыка нашъ на испытъ повуче; зашто є сирѣчъ онъ забраньивао, да Уніятскій Свидничкій Владыка у мон. Марчу не долази. Шта више, и самомъ Архієпіскопу нашемъ забранѣно буде, да по Вараждинскомъ Генералату Каноніческу Візітацію чинити не може, гдѣ напротивъ народнѣ Прівілегіє ясно и торжествено веле: да ниєданъ Владѣтель то допустити нeћe, да тко отъ Римокатоліка каноніческе візітаціє Архієпіскопу нашемъ или Епіскопима чинити забранює, или имъ на путъ стає.

Найпослѣ, на превелику жалость и тугу цѣле наше Церкве, Монастыръ Марча, кои су Предци наши съ крвавымъ трудомъ и зноємъ основали, и кои су они преко 200 година као средоточиште своє народности у Генералату Вараждинскомъ и чувалиште свогъ моралногъ живота и закона сматрали и почитовали, на очигледъ цѣлогъ свѣта сасвимъ 1753. године отъ православны Сербаля найсвирѣпіомъ рукомъ отмесе, и преко Генерала Петаззіє Уніятима се преда, а Монаси наши у Монастыръ Лѣпу Вину премѣсте се 44). Бы л' се у цѣломъ Сербству могла наћи и єдна душа, коя у овымъ и подобнымъ обстоятелствама противъ людске неправде съ найжалостніомъ душомъ на Небо гледаюћи не бы узданути морала?!

___________
^{44) Чапл. 1, 18 – 26. - Судбе се Єгарски Сербаля могу видити у Сербской Пчели за 1834. и 1835. годину.}

Rat u Ukrajini je do sada definitivno dokazao da nema zastarelog oružja, sve je dobro i može se upotrebiti.