Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Moskva pokušava da dovede Ameriku i Francusku za pregovarački sto
M.Đorđević 22. 02. 2022.
   
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin je u svom jučerašnjem obraćanju javnosti upozorio da koketiranje Ukrajine sa nabavkom nuklearnog oružja predstavlja veoma verodostojnu pretnju, koja bi se mogla materijalizovati, čak i brže nego što bi se to očekivalo kada bi Kijev za to dobio podršku Zapada, navodi analitičar Endrju Koribko.

Već su postojale naznake da bi Putin mogao da donese ovako dramatičnu odluku priznanja DNR i LNR u slučaju da Kijev pokrene treću rundu građanskog rata u tom regionu, što i dogodilo.  Rusija je pribegla prećutnoj primeni koncepta „Odgovornosti za zaštitu“ (R2P) kako bi osigurala bezbednost naroda tih novopriznatih republika, posebno preko 700.000 građana su dobili rusko državljanstvo. Štaviše, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je u govoru na Minhenskoj konferenciji tokom vikenda upozorio da bi njegova zemlja mogla da počne da razvija nuklearno oružje, što je predstavljalo opasnu pretnju Rusiji.

Ali najvažnija stvar u okviru događaja u Ukrajini je neproglašena raketna kriza u Evropi koju su izazvale SAD povlačenjem iz Ugovora o antibalističkim raketama (ABM), Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) i Ugovora o otvorenom nebu. Sve se odvijalo uporedo sa kontinuiranim širenjem NATO-a na istok i razmeštanjem „protivraketnih sistema“ bliže ruskim granicama. Kumulativni efekat je da su ruske sposobnosti za nuklearni drugi udar bile ugrožene, što bi na kraju dovelo zemlju u poziciju stalne nuklearne ucene SAD. Kao odgovor, Rusija je postavila svoje zahteve za garanciju bezbednosti u pokušaju da postigne diplomatsko rešenje ove krize u Novom hladnom ratu.

One su objavljene krajem decembra i imale su za cilj da revidiraju evropsku bezbednosnu arhitekturu koja je do sada bila protiv Rusije, što je u suprotnosti sa principima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) o nedeljivoj bezbednosti.  Nezadovoljavajući odgovor SAD na ove zahteve otkrio je Moskvi da Vašington ne shvata ozbiljno njene crvene linije. Predsednik Putin je to čak opširno elaborirao u svom televizijskom govoru ruskom narodu u ponedeljak uveče, navodeći kako su SAD uspele da preuzmu kontrolu nad celim ukrajinskim državnim aparatom kako bi ga pretvorile u antirusko oružje hibridnog ratovanja punog spektra. On je takođe tvrdio da je NATO predvođen SAD već doneo odluku da iskoristi Ukrajinu kao platformu za „obuzdavanje“ Rusije.

Donbaske republike zauzimaju istaknuto mesto u ovim velikim strateškim proračunima pošto se ranije sumnjalo da je Kijev, uz podršku SAD, otpočeo treći krug neprijateljstava u građanskom ratu – koji je bio odložen za nekoliko dana od prvobitno planiranog početka 16. februara. Ruske obaveštajne službe su smatrale da će to poslužiti kao izgovor za dodatno raspoređivanje američkog naoružanja u regionu. To bi moglo uključivati i hipersonične rakete, a one bi možda jednog dana mogle biti poslate u Ukrajinu. Što je još gore, predsednik Putin je upozorio da novootkriveno koketiranje Ukrajine sa nabavkom nuklearnog oružja predstavlja veoma verodostojnu pretnju, koja bi se mogla ostvariti, čak i brže nego što bi se to očekivalo kada bi Kijev za to dobio podršku Zapada. U ovim izuzetno napetim bezbednosnim okolnostima, predsednik Putin je odlučio da prizna republike Donbasa.

Neki posmatrači koji nemaju odgovarajuće razumevanje velike strateške dinamike rekli bi da je priznanje DNR i LNR eksalacija, ali to je zapravo pametan pokušaj da se obrnu lokalne vojno-političke kalkulacije. To treba da podstakne Zapad predvođen sa SAD, a posebno sve nezavisnije Francuze da uđu u niz dogovora za rešavanje međusobno povezanog ukrajinskog građanskog rata i neobjavljene raketne krize u Evropi koju su izazvale SAD. S obzirom na to kako je predsednik Putin vrlo jasno artikulisao prirodu rastuće egzistencijalne pretnje koju antiruski projekat NATO-a u Ukrajini predvođen SAD predstavlja za rusku državu, postoji i mogućnost da se u Kijevu podrži takozvana „promena režima“, čak i samo pružanjem političke podrške opozicionim političarima koji bi potencijalno mogli da preuzmu vlast.

Sada je odgovornost samo na SAD da li će dalje razvijati ove međusobno povezane krize ili će se iskreno posvetiti popuštanju napetosti. U trenutku pisanja ovog teksta nije jasno šta će SAD uraditi i koji faktori bi mogli da učestvuju u njihovim proračunima, ali se pouzdano zna da se sve promenilo nakon što je predsednik Putin priznao republike Donbas. Situacija će se uskoro ili pogoršati ili, nadamo se, poboljšati u zavisnosti od izbora Amerike u bliskoj budućnosti.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Budimpeštanski memorandumi o nuklearnom statusu Ukrajine nisu pravno obavezujući
M.Đorđević 22. 02. 2022.

SPORAZUM potpisan 1990-ih kojim su tri bivše republike Sovjetskog Saveza date garancije bezbednosti nije pravno obavezujući, izjavila je u subotu nemačka ambasadorka u Kijevu Anke Feldhuzen, navodi RT.

U razgovoru za TV kanal Kanal 24, Feldhusen je ovako odgovorila na predlog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je pozvao potpisnike tog sporazuma da se okupe i razmotre promenu tog dokumenta. Budimpeštanski memorandum o bezbednosnim garancijama potpisale su 1994. tri nuklearne sile – Rusija, Velika Britanija i SAD. Sporazum je obećao garancije Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini, u zamenu za odustajanje od nuklearnog oružja. Do tada, Ukrajina je imala treće najveće zalihe oružja na svetu, koje je ranije bilo u vlasništvu Sovjetskog Saveza. Sada Zelenski veruje da je sporazum prekršen i zapretio je da će početi da razvija nuklearno oružje.

„Budimpeštanski memorandum je zaista format bez pravnih obaveza po međunarodnom pravu. Ali mislim da sada moramo da pokušamo sve da izbegnemo rat“, rekla je Feldhusen. Ona je takođe izrazila oprezan optimizam i nadu u pronalaženje diplomatskog rešenja za krizu, podsetivši da su ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik DŽo Bajden u poslednjih nekoliko meseci razgovarali telefonom češće nego bilo koji šef Rusije i SAD pre njih u decenijama..

SAD su 2013. takođe rekle da sporazumi nisu pravno obavezujući, nakon što su uvele sankcije Belorusiji koje su bile u suprotnosti sa jednim od članova sporazuma..  Osim što je izjavio da bi zemlja mogla da preispita svoj status nenuklearne sile, ukrajinski lider je takođe napao Zapad jer koristi njegovu zemlju kao štit protiv ruske agresije. Ovo nije prvi put da Kijev glasno govori o svojim nuklearnim ambicijama. 2018. godine bivši ukrajinski sekretar za nacionalnu bezbednost Aleksandar Turčinov izjavio je da je odustajanje Ukrajine od nuklearnog oružja istorijska greška.

„Bezbednosne garancije koje su nam date nisu vredne ni papira na kome su ispisane“ , rekao je on tada.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šolc obustavlja projekat gasovoda zbog priznanja Donjecka i Luganska
Novosti online 22. 02. 2022.
   
NEMAČKI kancelar Olaf Šolc rekao je da projekat gasovoda Severni tok 2 ne može da se nastavi u ovim kriznim okolnostima, piše Raša Tudej.

On je rekao da je proces odobravanja gasovoda zaustavljen zbog situacije u Ukrajini i ruskog priznanja Donjecke i Luganske republike. Izgradnja gasovoda, koji treba da poveže gasna polja Sibira sa potrošačima u zapadnoj Evropi preko luke u severnoj Nemačkoj, završena je prošle godine. Međutim, čeka se odobrenje berlinskih regulatora kako bi "Severni tok 2" počeo sa radom. Prošle nedelje, ukrajinski premijer Denis Šmigalj rekao je da su kašnjenja u odobrenju projekta "Severni tok 2" posledica lobiranja Kijeva.

- Uspešno blokiramo rusko hibridno gasno oružje "Severni tok 2" i nastavićemo to da činimo - rekao je on.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 22.02.2022.

Америка увела санкције Русији, на потезу и Велика Британија

ВАШИНГТОН/ЛОНДОН – Амерички председник Џозеф Бајден потписао је извршну уредбу којом се забрањује улагање, трговина и финансирање које би обављали грађани Америке са отцепљеним регионима на истоку Украјине. Ускоро се очекује и реакција Велике Британије.

„Потписао сам извршну уредбу како бих спречио Русију да профитира од оштрог кршења међународног права”, написао је Бајден на Твитеру.

Он је навео да Америка наставља консултације са савезницима, партнерима и с Украјином о наредним потезима. Како Бета преноси, одлуком је забрањен непосредан или посредан увоз добара, услуга или технологија из подручја на које се одлука односи у Америку. И Велика Британија ће данас објавити нове санкције против Русије, најавила је британска министарка спољних послова Лиз Трас, пошто је председник Русије Владимир Путин признао два проруска сепаратистичка региона у Украјини као независне државе.

„Сутра ћемо објавити нове санкције Русији као одговор на њено кршење међународног права и напад на суверенитет и територијални интегритет Украјине”, објавила је Трас, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Blinken otkazao susret sa Lavrovom


Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da otkazuje susret sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, koji je planiran da bude održan 24. februara, jer, kako je rekao, u uslovima pokrenute invazije na Ukrajinu susret nema nikakvog smisla.

„Nema smisla da se susret održi. Savetovao sam se sa našim saveznicima i partnerima i u svemu smo se sporazumeli“, rekao je Blinken na susretu sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom.

On je takođe kazao i da je o tome obavestio šefa ruske diplomatije pismenim saopštenjem.

Blinken je dodao i da SAD neće dozvoliti Rusiji da se pretvara da učestvuje u diplomatskom procesu a da se kreće u smeru konflikta.


Rusija odbacila diplomatiju

Blinken je takođe izjavio i da je Rusija odbacila diplomatiju kao način realizacije situacije u pitanju Ukrajine.

„Sastanak sa Lavrovom kao nastavak diplomatskih napora u slučaju kada je Rusija odbacila diplomatiju – nema nikakvog smisla“, rekao je on.

On je naveo da je Amerika otvorena za diplomatska rešenja, ali da je i Rusija dužna da pokaže da je ozbiljna u tim namerama.

„U poslednjih 24 sata Rusija je pokazala suštu suprotnost“, zaključio je on.


izvor

[Dreadnought]

Tucker: How will this conflict affect you?

'Tucker Carlson Tonight' host weighs in on the Biden admin's foreign policy response to the Russia-Ukraine crisis.

[Dreadnought]

Oko: Doktrina Vladimira Putina - da li ste spremni za vrli novi svet?

Da li je ovo kraj sveta kojeg poznajemo? Ili je sve ovo samo logičan nastavak nečega što smo gledali uživo u našoj zemlji?

„Kao rezultat boljševičke politike nikla je Sovjetska Ukrajina, koja i dan danas može da se zove Ukrajinom Vladimira Iljiča Lenjina. On je njen autor i arhitekta. To potvrđuju arhivska dokumenta u kojima Lenjin naređuje da se Donbas i bukvalno pripoji Ukrajini. A sada zahvalni naslednici demoliraju spomenike Lenjinu. To oni nazivaju dekomunizacijom. Želite dekomunizaciju? To nam sasvim odgovara. Spremni smo da vam pokažemo šta znači prava dekomunizacija Ukrajine", rekao je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije u obraćanju u kojem je rekao da će Rusija priznati Donjeck i Lugansk kao nezavisne države.

Da li je zapravo Vladimir Putin autor i arhitekta novog sveta? Da li je posle sinoćnje odluke predsednika Rusije o priznavanju Donjecke i Luganske Narodne Republike sve drugačije? Da li je ovo kraj sveta kojeg poznajemo? Ili je sve ovo samo logičan nastavak nečega što smo gledali uživo u našoj zemlji?

[Dreadnought]

Poljski predsednik zapretio blokadom putovanja za ruske građane


Poljski predsednik Andžej Duda najavio je mogućnost blokade putovanja za ruske građane u slučaju zaoštravanja situacije oko Ukrajine.

On je to izjavio u sredu, 23. februara, u Kijevu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefovima Ukrajine i Litvanije Volodimirom Zelenskim i Gitanasom Nausedom.

"Nažalost, sankcije moraju biti veoma jake. Ja, kao sused Rusije, sa žaljenjem ću to učiniti, govoreći u prilog sankcijama koje će blokirati mogućnosti putovanja, na primer, za ruske građane“, rekao je Duda, podsećajući da se Poljska graniči sa Kalinjingradskom oblašću.


izvor

[MOTORISTA]

"SAD i NATO ignorišu legitimne zahteve Rusije"

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je razočarenje u telefonskom razgovoru sa turskom predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom zbog, kako je rekao, pokušaja SAD i NATO da ignorišu legitimne bezbednosne zahteve Rusije, saopštio je danas Kremlj.

Piše: Tanjug
23.02.2022.

Putin i Erdogan su u razgovoru razmenili ocene o situaciji oko ruskog priznanja Donjecke i Luganske Narodne Republike, navodi se u saopštenju Kremlja, koje je preneo Interfaks. Sa druge strane, Erdogan je u razgovoru s ruskim kolegom rekao da Ankara ne priznaje poteze koji su usmereni protiv suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine i da je važno doći do rešenja na osnovu Minskih sporazuma, saopšteno je iz kabineta turskog predsednika. Erdogan je rekao da bilo kakva eskalacija, uključujući i oružanu konfrontaciju u Ukrajini, nikome ne ide u korist.

- Predsednik Erdogan je naglasio da eskalacija, posebno vojni sukob, nikome neće doneti ništa. On je istakao da Turska poziva na nastavak diplomatskih kontakata, kao i da je spremna da posreduje u smirivanju tenzija i održavanju mira - dodaje je u saopštenju kabineta turskog predsednika, koje je preneo TAS S. Takođe je rekao da očekuje da Putin uskoro poseti Tursku, radi učešća na zasedanju Visokog Saveta za saradnju.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Putin podstiče svet da se udalji od ruskog gasa"

Američki predsednik Džo Bajden zvanično je najavio nove sankcije Severnom toku 2 AG, firmi registrovanoj u Švajcarskoj čija je matična kompanija ruski gasni gigant Gasprom, kao i njenim korporativnim službenicima.

Piše: J.R.
23.02.2022.

- Ovi koraci su još jedan deo naše početne tranše sankcija kao odgovor na ruske akcije u Ukrajini. Кao što sam jasno rekao, nećemo oklevati da preduzmemo dalje korake ako Rusija nastavi da eskalira - napisao je predsednik u saopštenju.

Bajden je takođe pozdravio odluku Nemačke u utorak da obustavi sertifikaciju gasovoda, napisavši: "Svojim postupcima predsednik Vladimir Putin je pružio svetu ogroman podsticaj da se udalji od ruskog gasa i drugih oblika energije. Želim da se zahvalim nemačkom kancelaru Olafu Šolcu na pozivanju Rusije na odgovornost za svoje postupke”. Ranije danas, Si-En-En je izvestio da se očekuje da će Bajdenova administracija objaviti uvođenje sankcija kompaniji zaduženoj za izgradnju ruskog gasovoda Severni tok 2, nakon što je prošle godine blokirala takve sankcije.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Skok od 35 odsto: Cena gasa u Evropi uzletela na 1.414 dolara


Cena gasa u Evropi uzletela je jutros za 35 odsto premašivši nivo od 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci sa londonskoj berze ICE.

Cene nafte su skočile jutros za više od 4,0 odsto na vesti da je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini. Cena evropske nafte Brent je porasla za 4,69 odsto na 101,93 dolara po barelu, prešavši nivo od 100 dolara prvi put od 2014. godine, a američka sirova nafte WTI je uzletela za 4,73 odsto na 96,46 dolara po barelu, javlja CNBC.

Gas za isporuku u martu ugovaran je na holandskom TTF čvorištu po ceni od 1.414,5 dolara za hiljadu kubika, što je 120 evra po megavat-času, izveštava Tas.

Istovremeno, Rojters javlja da je protok prirodnog gasa kroz gasovod Jamal-Evropa ka Poljskoj prepolovljen danas, i da se za sada ne zna da li je smanjenje protoka povezano sa razvojem situacije u Ukrajini, gde je Rusija pokrenula, kako je saopšteno, specijalnu vojnu operaciju.

Ukrajina je druga velika tranzitna ruta za izvoz ruskog gasa u Evropu, dodaje britanska agencija i napomuinje da je ruska državna gasna kompanija Gasprom odbila zahtev za komentarom.

Popunjenost skladišta u Austriji samo 17 odsto

Popunjenost skladišta gasa u Austriji je trenutno između 17 i 18 odsto, što je najmanje u EU, ali i pored toga se ne strahuje od zatvaranja "ruskih slavina" usled ukrajinske krize i sankcija protiv Rusije.

Naime, Austrija ima relativno velike kapacitete za skladištenje rezervi gasa.

Tako skladišta imaju kapacitet od 95,5 teravat-sati.

Poređenja radi najveću popunjenost skladišta ima Portugal sa više od 80 odsto, ali to je svega 3,57 teravat-sati gasa.

Velika skladišta gasa postoje u Hajdahu, gde, između ostalih, i ruski Gazprom ima svoja skladišta.

Dalja skladišta imaju OMV, RAG, kao u Uniper.

Prema zvaničnim podacima popunjenost skladiša OMV je 17.februara bila na 21,1 odsto, odnosno 5,34 teravat-sati, popunjenost skladišta RAG je na 19,1 odsto, odnosno 3,84 teravat-sati.

Popunjenost Uniperovih skladišta je 20,7 odsto sa 362 teravatsati.

Širom EU je popunjenost skladišta gasa na oko 30 odsto.

To je ukupno 340 teravat-sati.

U Nemačkoj je popunjenost skladišta gasa na 31 odsto odnosno 214 tevarat-sati, u Italiji 40 odsto, ili 198 teravat-sati, Holandii 22 odsto ili 144 teravat-sati, i Francuskoj 25 odsto, odosnon 128 teravat-sati.

Eksperti u Austriji ukazuju da mora da se smanji zavisnost od ruskog gasa i da treba pred iduću zimu tražiti alternativne dostavljače gasa.


izvor

[Dreadnought]

Kožljak: Putin se neće zaustaviti dok ne vidi snažnu prepreku

"Putin pokazuje svoju iracionalnu stranu, on se ne zaustavlja sve dok ne vidi ispred sebe snažnu prepreku. Nismo vidjeli nikakvu konkretnu prepreku Putinu da uradi invaziju... NATO nije pokazivao crvenu liniju u slučaju Ukrajine, a ako ne bude u stanju da preuzme inicijativu, bar kada je teritorija članica u pitanju, mislim da ćemo gledati novi poredak u Evropi", kaže Alija Kožljak, bivši šef Vojne misije BiH u NATO-u i šef Odsjeka za međunarodne odnose i evropske studije na Međunarodnom univerzitetu Burch.

[Dreadnought]

Bisenić: Akcija Rusije u Ukrajini će temeljno promeniti Evropu


Vojnu akciju koju je Rusija pokrenula u Donbasu i još nekim gradovima Ukrajine, diplomata, novinar i publicista Dragan Bisenić za RTS ocenjuje kao operaciju velikog rizika koja će temeljno promeniti Evropu. Kaže da se Srbija nalazi u teškom položaju – između političkog realizma i prijateljstva sa Rusijom i poštovanja načela suvereniteta i integriteta jedne države.

Bisenić kaže da je po njemu, početak vojnih akcija Rusije u Donbasu poraz diplomatije, koja, se, smatra, ne može zameniti oružjem.

Bisenić konstatuje da je 15. februara kada je Vladimir Putin primio nemačkog kancelara Olafa Šolca koga je ohrabrio rečima da će se Rusija pridržavati sporazuma iz Minska, da bi onda stigli izveštaji OEBS-a o kršenju primiirja u Donjecku i Lugansku koja su se merila u hiljadama.

Naglasio je da je Putin u svom obraćanju trenutnu situaciju uporedio sa 1941. godinom rekavši da je nečinjenje tada SSSR koštalo mnogo, pa se ova kacija predzuzima da bi se negativne posledice predupredile.

Navodi da je Rusija imala tri opcije ispred sebe – manje akciju koja bi bila samo upad u Donbas, srednju, koja bi išla do reke Dnjepar i velika operacija koja bi uključivala celu Ukrajinu.

Kako navodi, zasad imamo sporadične akcije i na zapadu Ukrajine blizu Lavova koji je, kako naglašava, bliže Beču nego Donbasu.

Dodaje da se zasad ne može znati kako će akcija dalje odvijati, podsećajući da je Ukrajina zemlja od 40 miliona stanovnika, veća od Francuske.

"Ovo je akcija velikog rizika koja će temeljno promeniti Evropu", smatra Bisenić.


O odustajanju Nemačke od "Severnog toka 2"

Kako kaže, Brisele se nalazi u podređenom položaju jer je sve počelao kao dilajog Vašingtona i Moskve.

Očekuje se da će najteži deo novog paketa sankcija EU prema Rusiji biti u suštini odustajanje Nemačke od gasovoda "Severni tok 2". Sa druge strane, o rešenosti Rusije svedoči njena spremnost da plati tu cenu.

Prema njegovim rečima, sve te mere nisu ni upola teške kao sankcije koje je pretrpela SRJ dvedesetih godina prošlog veka jer je, kako kaže, mnogo je lakše uvesti totalni embargo prema jednoj maloj zemlji.

Podseća da se Rusija posednjih meseci često pozivala na presedan bombardovanja SRJ 1999. što se nekima činilo kao nešto veoma daleko.

Bisenić smatra da novonastala situacija neće proći bez posledica po naš odnos sa Rusijom.

"Imamo ozbiljan i tragičan razvoj događaja za celu Evropu koji neće proći bez posledica po naš odnos sa Rusijom", kaže Bisenić.

Osvrnuvši se na zakazivanje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, Bisenić podseća da je Rusija naš veliki spoljonopolitički prijatelj koji nas štiti u Savetu bezbednosti UN-a, a sa druge strane moramo da se pridržavamo i drugih načela.

"Nalazimo se između političkog realizma i prijateljstva sa Rusijom i poštovanja načela suvereniteta i integriteta jedne države. Svrstavanje uz bilo koje od ova dva načela može nam doneti velike teškoće, zaključuje Bisenić.


izvor

[Dreadnought]

West's refusal to discuss Russia's NATO proposals triggered relation deterioration - Luc Rivet

RT welcomes independent journalist Luc Rivet to discuss how the West will react to unfolding events - and what has triggered the deterioration in relationship between West and Russia.

[Dreadnought]

NATO aktivira odbrambeni plan: Raspoređuju se snage za reagovanje


Stalni predstavnici zemalja NATO-a dogovorili su se da aktiviraju plan odbrane koji predviđa raspoređivanje snaga za reagovanje u zemljama Alijanse u kriznom periodu radi zaštite saveznika, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

„Razgovarali smo o aktuelnoj situaciji. Nakon preporuka vojnih savetnika, stalni predstavnici su se dogovorili da aktiviraju naš odbrambeni plan koji predviđa raspoređivanje snaga u zemljama Alijanse u vreme krize, uključujući snage za reagovanje“, rekao je Stoltenberg.

On je dodao da su preduzete mere usmerene na zaštitu saveznika.

Takođe je precizirao da na teritoriji Ukrajine nema snaga NATO-a, te da ne postoje planovi o njihovom slanju tamo.

„Mi podržavamo Ukrajinu, ali čvrste garancije bezbednosti pružamo samo saveznicima NATO-a“, rekao je Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, na sastanku predstavnika zemalja NATO-a nije razgovarano o tome da Turska zatvori Bosfor i Dardanele za ruske brodove.


izvor