PALUBA

Poštovani kolege morsko-riječno-potočni vukovi,  :laugh:
zna li netko (treba mi za tekst):
- koliko u Srbiji ima "pravih" jahti i drugih brodova za rekeaciju sa ležajem?
- koliko ima projektanata i proizvođača, kolika je proizvodnja i koji su ekonomski pokazatelji (promet i sl)
.- sve ostalo u vezi sa jahtama u Srbiji
vita jela, propušta dno... ;D

Znam za jednog dizajnera - hedonizam na visokom drvenom nivou.

http://www.artofkinetik.com/


[attachment=1]

joss, joss...

usput> Porto Montenegro?

Zna li ko vrste podatke o proizvodnji i uopšte jahtama u Srbiji: koliko ih ima, koliko vrijedi projektiranje i proizvodnja, usporedbe sa susjedima...?
Pa nije valjda da ste svi na bojnim brodovima i krstaricama, valjda se netko razumije i u jahte civilne :o 

Znam da ima tri vlastnika jahti Dominator, jedna je 100% Dominator 720 (http://www.dominatoryachts.com/dominator-720/exterior-photos.html) i dosta je nova, ostale dvije so iz ranga 60 stopa ali ne znam koje i ove manje su starije, međutim 720 je mislim da 2011 model.

Evo susjede/komšija moj mali doprinos.. ;D , toliko znam o jahtama. Jbg.. :rtfm

[attachment=1]

Admirale svak ačast na pokretanju ove teme, nisam znao da nešto ovako postoji na našim prostorima pogotovo ovo artofkinetik, ovo  je perverzija.

mali prilog temi....
LINK (http://www.pressonline.co.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/71542/Jahte+srpskih+milijardera!.html)
ali problem je u zastavi  ::)

 Mislim da pitanje baš i nije naj preciznije! Kako to, koliko se isplati proizvodnja i projektovanje? Proizvodnja jahti u Srbiji ?      Nepostoji! Za naše rečne uslove ima dosta" malih brodogradilišta" koja rade " jahte" prilagođene ovim našim uslovima. Ima u Beogradu par ljudi koji to rade. Čak smo imali negde članak o porinuću najskupljeg projekta na ovim prostorima na Palubi. U Beogradu i Novom Sadu postoji par projektnih biroa koji se bave crtanjem raznih projekata. Da li si na to mislio?

Претпостављам да адмирал мисли на оне који плове рекама по Србији,а по потреби и по мору. А међу њима и оне које су направљен у Србији,, бар делимично. Ако ме сећање не вара било је произвођача јахти (или бродова за рекреацију) и по Србији. До пре 2-3 године то је био релативно уносан посао. Бар тако кажу.

Ево нешто слично (само мало мање) сликано данас на обали Саве (Блок 45).

[attachment=1]

da

Ovaj jedan art of kinetik videh prošlog leta u Boki. Opasno izgleda.

 Evo, probaj ovde naći odgovore koji ti trebaju:

 http://www.mojaladja.com/forum/index.php

 

Sad sam radio auto nekom klincu koji je glavni lakirer u firmi art of kinetik ,rece mi da u ove manje jahte do 13,14 metara stavljaju neke japanske Janmar motore i da te jahte mogu da se krecu bocno itd .... Donece mi slike uskoro a mozda pocnem i za njihovu firmu da odrzavam kombi pa cu napraviti slike sam u brodogradilistu ;)

Yanmar je poznat proizvođač maritimnih motora ali da bi imao baš neki sistem za bočnu vožnju, to ne znam. Na pamet mi padaju Bowtrusteri što nije ništa neobično, štoviše, danas jih turaju u sve što pluta a da bi imali Voith Schneider, to teško vjerujem. Ko zna, na Balkanu smo budale i možemo smislit štošta toga, što normalnim i knjiškim ljudima ne bi nikada na pamet palo.

Popravljam se, prsti su bili prebrzi, evo, Yanmar ima nešto tako. Dragi moji Balkanci, Japanci rade za nas.


[attachment=1]

To je to 2x370 ks,a u vece jahte stavljaju Man motore.

Taljani su sada uhvatili zeleno, ono kao Eko i na jahte iznad 60 stopa počeli ugrađivati, pored glavnih još male motore koji se pale u obalnoj plovidbi (vidite, kakvu brodicu imam defile) koja ganja jahto nekoliko čvorova i troši normalno puno manje od onih stravičnik 100 i više litara na sat. Neki se prikopčaju na osovine glavnih motora a neki imaju nekakvu sklopljivu "Z" nogu, koja se uvlači, kad nije u pogonu. Ove druge "Z" mogu se upotrebi i kako nekakvi krmeni Bowtruster.

Novi NIN objavio je infografiku o jahtama u svijetu i u Srbiji. Nije baš za publiku Palube, ali, na primjer, vidi se kako u Švedskoj svaki deveti stanovnik ima jahtu (brod za rekreaciju s ležajem), te da su Turci veliki proizvođači takvih plovila

ne postoji krmeni bow thruster ali zato postoji stern thruster, to zvuči kao pramčano vitlo na krmi.

Hahahaha, hvala ML. Idem sada, za kaznu, očistit krmeno zrcalo na pramcu.  :zid :zid :zid

То би значило да у Шведској има преко милион чамаца се лежајевима, односно да вероватно немају где да вежу чамац. Све и да је мањи број чамаца (ако има више лежајева), ради се о сумануто великом броју.
Али добро, виђали смо и веће новинарске глупости...

 Turska brodogradnja je u ogromnoj ekspanziji.

Prije teških riječi ("новинарске глупости") trebalo bi malo pogledati izvore. Recimo ovaj stari //http://www.rbbi.com/desks/mkt/internat/ntdb/sweden.htm//:
There are more than 1.3 million leisure boats in this country of eight
 million people.  It is estimated that 25 percent of the population are
 active boating enthusiasts.  The conditions for boating are also excellent.
 Sweden has a long coastline and many inland lakes.  A negative factor is
that the boating season is very short.
 There are some 200,000 live-aboard cabin boats and sailing boats and about
 175,000 daycruisers.  In addition, there are 500,000 open boats with engine
 under 10 hp and also 275,000 open boats without engine.  The number of
 canoes and sail boards is estimated at 150,000.

Извињавам се што нисам прво проверио неки извор него сам користио здрав разум.

Пошто сам пробао да нађем новије изворе дошао сам до следећих бројева:
Наведено у публикацији "Boating in brief 1012"
"A survey on boating conducted in 2010 reveals that Swedish households with members aged between 20 and 74 own 881 000 pleasure boats, ± 83 000"

Мало даље је разјашњено шта спада под "pleasure boat"
Type of boats  %
Canoes & kayaks 6.0
Dinghies & rowboats with or without motors 18.0
Open boats with motors under 10 hp 18.4
Motor boas with motors of at least 10 hp without cabin 32.0
Sailboats & dinghies without sleeping accommodation 2.6
Sailboats with temporary sleeping accommodation 2.2
Motorboats with sleeping accommodation 13.6
Sailboats with sleeping accommodation 7.2

Из чега се види да око 23% чамаца има лежајеве, односно око 200 хиљада. Велик број, али свакако пуно мањи од оног милионског са почетка теме. Већину чамаца у Шведској по овоме чине мали отворени чамци (што је и сасвим логично).

Занимљиво да и податак који си ти поставио даје сличне бројеве - око 200 хиљада чамаца са кабином.

-----

Пошто се очигледно види да сваки девети швеђанин не да нема јахту, него ни чамац на надувавање, могу само да ревидирам свој став - не ради се само о новинарској глупости, него и о тоталном непознавању материје.

Pogledao sam sada NIN u kome je infografika. Kad tamo ima tablica - ups - "REKREATIVNI brodovi u svetu", te u uvodnom tekstu stoji da "U Švedskoj čak svaki devet stanovnik ima rekreativno plovilo". Očito sam prije dva mjeseca, budući da je većina infografike bila o jahtama, to ispermutirao.
Ispričavam se kolegama, osobito V. koji više neće na ovom slučaju moći, hm, korisitit tešku artiljeriju

The main strength of the Swedish recreational maritime sector is that there are more than
1 million boats Sweden, which makes it one of the most boat dense countries in the world. (http://ec.europa.eu/maritimeaffairs/documentation/studies/documents/sweden_employment_trends_en.pdf)

Та "тешка грешка" је нас са јахтама, веома забринула. ;)

 Da, džumba! ;D Vas sa jahtama kako, tako! A mene u brodogradnji??? :'(

Јел јахта дрвењара, пластиканерица или гумељак?

Шлауф.

 Na sajtu čiju sam adresu postavio ima svega, po izboru. Treba samo naći šta koga interesuje. Ja bi dodao metal kao moj omiljeni materijal gradnje brodova- jahti. Gumeni čamci nisu jahte, niti po meni to mogu biti. Oni su ipak čamci- plovila za razonodu.

E, da se poslje ne bismo ćerali, evo teme oko koje molim pomoć. Unaprijed zahvaljujem!


Српско оружје ѕа свет

Стручњаци су сагласни да одбрамбена индустрија Србије има велики потенцијал. Око 10.000 запослених у фабрикама војне индустрије извозе највише у САД и Ирак. Авион „Кобац“, нови производ панчевачке „Утве“, биће појединачно најскупљи производ српске привреде, а његове модерене карактеристике показују правац у коме би ова индустрија требало да се развија. Да би се шанса искористила потребно је више улагања (у мају је ондашњи министар Драган Шутановац говорио о 25 милиона евра инвестиција у овој години), савременија производња, али и повећан степен заштите, како би се избегле трагедије као што је пожар у ужичком „Првом партизану“ пре три године.



            
   

ИЗВОЗ И УВОЗ ОРУЖЈА*
	Извоз	Увоз	Суфицит
2010	192,64	47,4	145,25
2009	145,50	66,12	79,38
2008	224,35	36,25	188,10
2007	93,10	37,90	55,20
2006	71,25	7,10	64,15
2005	31,42	1,78	29,64
Укупно	758,26	196,55	561,71

            
   * У милионима америчких долара          


   ГДЕ ИЗВОЗИМО (2005-2010)

   

САД	494,00
Ирак	116,33
Бугарска	29,62
Кенија	23,84
Белгија	13,26
Италија	13,00
Египат	11,44
Израел	6,41
Немачка	5,08
Румунија	4,02
Остало	40,88

   У милионима долара      


      
   Велики произвођачи   Познати производи
   Утва (Панчево)   Кобац (школско-борбени авион)
   Прва искра (Барич)   Експлозиви
   Милан Благојевић - Наменска (Лучани)   Барут
   Прва петолетка (Трстеник)   Ракетни систем "Гром"; Лансер ракета "Крма"
   Крушик (Ваљево)   Ракетни програм
   Први партизан (Ужице)   Муниција
   Застава оружје (Крагујевац)   Аутомат М21; Пушка снајперска М93(Црна стрела); Пиштољ ЦЗ99;
   Југоимпорт (Београд)   Оклопно борбено возило "Лазар БВТ"
   Слобода (Чачак)   Муниција и гранате
   ЕДеПро (Београд)   Навођени пројектил "Алас"; ракета калибра 107мм за вишецевни бацач
      
      

                                        
СВЕТ                              
                              

ИЗВОЗНИЦИ	Учешће у светском извозу*	Вредност извоза**	УВОЗНИЦИ*
САД	30%	8641	Индија   3337
Русија	24%	6039	Саудијска Арабија   2580
Немачка	9%	2304	Аустралија   1677
Француска	8%	1834	Јужна Кореја   1131
Велика Британија	4%	1054	Сингапур   1078
Кина	4%	1423	САД   893
Шпанија	3%	503	Алжир   791
Холандија	3%	806	Пакистан   787
Италија	3%	627	Грчка   703
Израел	2%	472	Кина   559
Остали	10%

* u milionima dolara
                              


                              
   НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧИ   
   

Компанија	Држава	Продаја оружја*
Локид Мартин	САД	36000
БАЕ Системс	Велика Британија	32000
Боинг	САД	31000
Нортроп Груман	САД	28000
Џенерал Дајнамикс	САД	24000
Рејтеон	САД	23000
ЕАДС	ЕУ	16000
Финмеканика	Италија	14000
Л-3 Комуникејшнс	САД	13000
Јунајтед технолоџис	САД	11000

Могу да приметим да се у тексту помиње авион "Кобац" као извозни производ. Колико знам, а и писали смо по форуму ( тема о "Ласти"), извози се и нуди "Ласта", а "Кобац" је тек на нивоу модела. Није ни полетео, тако да га је тешко већ сада нудити као "производ". Такође, све то што је приказано (табела "где извозимо) није "војни" програм. Тако на пример "Застава оружје" у САД углавном извози цивилни програм (ловачко оружје). И "Први партизан" такође извози не само војну, него и ловачку муницију. У ком односу не знам, али није све "војно". Ако табела(е) приказује укупне резултате извоза наменске индустрије, онда уреду, али већина то ипак идентификује са класичним војним производима, што није тачно. Можда то негде у тексту треба нагласити или поменути.

Колико знам "Лазар" није нигде извежен, тако да га је тешко приказати као извозни производ ("познати производ" за Југоимпорт). Можда се нуди, али није реализовано. Међутим, нису приказани они топови на камионској шасији који јесу извожени. Ко је финализатор не знам али се као понуђач јавља "Југоимпорт". пре бих то ставио као "познати производ" неко "Лазара".

Hvala, Dž! Ajmo ostali stručnjaci, ožeži!!

Porodica Joksić iz Beograda, zamolila je za pomoć.

Poslala mi je ovu sliku:

Prema kazivanju sestre ovog pilota, radi so o:
- majoru JKRV Đorđu Đorđeviću (Ђорђе Ђорђевић)
[attachment=1]
Evo ono, šta sam saznao o njemu:
Tokom agresije na Kraljevinu Jugoslaviju aprila 1941. učestvovao je odbrani zemlje kao letač. Navodi se da mu je jedinica bazirala u Nišu.
Učestvovao je u uništavanјu oštećenih vazduhoplova a potom je otišao (verovatno preleteo) u Grčku, zatim u Egipat i konačno u Englesku.
Tamo je do kraja rata leteo za RAF.
Posle rata otišao je u Kanadu, odakle se zadnji put javio, a potom mu se gubi svaki trag.
[attachment=2]
Poleđina prve slike.

Imamo još neke slike:
[attachment=3]
[attachment=4]

Ovde se naslućuje da je kao poručnik službovao u Mostaru 1926.
[attachment=5]
da dodam i ovu poleđinu jedne sliке.


Eto, za one koji neguju tradiciju i izučavaju istoriju bivšeg kraljeskog ratnog vazduhoplovstva, molba za pomoć - slike su na čuvanju kod rođene sestre ovog pilota. Na žalost, ona, sa svojih preko 90 godina, ne može nam dati više podataka.

Unapred zahvalna porodica.

Naravno i moja malenkost

Љуба
 

Dopuna:
Evo i slike sa suprugom - Ružom.

[attachment=1]
Prema, predanju, ostavljenom od pokojne prababe, gospođa Ruža je bila mis Jugoslavije (predratne, naravno)

Љуба

Која помоћ се тражи? Шта је било са њим када је отишао у Канаду?

Да друже мој.
Заправо све што се о њему може наћи.

Нису сигурни ни који је чин имао. Постоје приче да је био пилот-ловац.

У сваком случају, било каква информација о овом пилоту, добро би дошла.

Љуба

za baksuz ni letacki znak se ne vidi, a ni cinovi. na slici sa zenom reklo bi se da je ili podoficir ili akademac, dok ova prva slika po mom misljenju ipak pokazuje oficira. e sad, ajde budi pametan...

Poslao sam link Vladi Kreči iz XXV kl, živi u Kanadi. Možda netko od tamošnjih može pomoći.

[attachment=1]
Oznaka na šapki je pilotska u to nema sumnje.

Naziru se epolete, podoficiti ih nisu imali.

Normalno je da je od 1926. ako je bio pilot-narednika (školarac-pitomac) da je do 1941. napredovao nekim normalnim tokom.
Porodica i ne tvrdi da je imao čin majora, to sam ja pretpostavio prema vremenu službovanja. Znam da su u Mostaru te godine bazirali izviđači. Ali mi se čini da je u Nišu bila borbena letačka jedinica tokom aprila 1941. Evo sad ću i to da istražim.

Љуба

У Војноисторијском институту ВС постоји сачувана комплетна персонална документација Војске Краљевине Југославије. Тамо сигурно постоји његов персонални досије. Потребно је да се неко од породице или у њено име обрати и верујем да може добити све битне податке.

Neka požure, rok čuvanja je 100 godina od prestanka službe.

To je pravi odgovor :klap

S obzirom da žive u prestonici, lako će im biti da se obrate toj ustanovi.
Hvala drug za pomoć.

Љуба

e to je odlicna informacija. sad samo da neko tamo ima dobru volju, i da se dobije info iz kanade

Da li postoje personalni dosijei samo podoficira i oficira ili i vojnika? Želeo bih da proverim nešto u vezi svog dede koji je po priči mog oca služio u Kraljevoj Gardi.

Досијеа само за професионалне официре и подофицире. Међутим, могуће је да нешто има и и војницима. Најбоље се писаним путем обрати, наведи шта те занима па ће ти нешто одговорити.